belka":14baj1yp je napisao(la):
...Srbija ili Beograd bi lepo raščistili zemljište i ponudili ga na konkursu ili licitaciji zainteresovanim investitorima...
Da bi se vratili u realnost, možeš li barem ugrubo kazati koliko novca treba da se ''lepo raščisti'' zemljište? To ''lepo'' - koliko je u evrima?
Dakle, za sve...za završetak Prokopa, za izmeštanje autobuskih stanica, za sklanjanje kompletne železničke infrastrukture uključujući i teretni koridor, što opet povlači za sobom one ranžirne stanice za teretni saobraćaj, plus nov most na Dunavu, nasipanje obale gde treba, kao i za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
Ugrubo, koliko je to u evrima?
belka":14baj1yp je napisao(la):
...i od prodaje oko 100 hektara građevinskih parcela u SA zaradili i prihodovali oko 1 milijarde evra.
Budi precizniji. Prihod i zarada nije isto. Molio bih te da pojasniš na šta si mislio.
Zarada bi bila razlika između iznosa koji smo prihodovali prodajom zemljišta, i iznosa koji smo potrošili da to ''lepo raščistimo''. Zar ne?
(naravno, prvo uopšte treba da imamo novac da to ''lepo raščistimo''. Ali evo, da za trenutak i mi ostali živimo u toj bajci po kojoj na nekom računu imamo evre koji nam stoje neiskorišćeni, i da onda uzmemo te evre sa kojima ionako ne znamo šta ćemo, i da to ''lepo raščistimo''...)
Kako bi to prodali svih 100 hektara? Isparcelisali 100 hektara i prodali svaku parcelu?
Zar neće jedan deo površine od tih 100 hektara otići na ulice, bulevare?
Zar neće jedan deo površine od tih 100 hektara otići na zelene površine, kao i na park koji je predviđen čak i po postojećem rešenju? Kako nekome možeš da prodaš hektare zemlje koje si namenio za park, ko će to da kupi? Čini mi se da to neće da kupi niko jer to će biti park, nema gradnje na hektarima koje će zauzimati park.
Zar jedan deo površine neće zauzeti objekti javne namene? Čini mi se da i te parcele (na kojima će biti kvadrati za Policiju, neku ambulantu, poneki vrtić i sl.), ne bi mogli da prodamo isto nikome.
Zar jedan deo površine ne bi zauzimale zgrade koje želimo da sačuvamo, samo sa potpuno ili delimično drugačijom namenom? Od Muzeja Železnice, pa dalje. Čini mi se da i taj deo površine ne bi mogli da prodamo nikome.
Kad od pomenutih 100 hektara odbiješ ulice, trgove, parkove, šetališta, parcele na kojima su sačuvane zgrade i objekti javne namene...da li bi ostalo barem pola od toga za gradnju nekom investitoru, tj. za prodaju tih parcela?
Ako bi ostalo oko polovine, zašto se onda piše da bi moglo da se proda svih 100 hektara?
Npr. koliko je hektara, po rešenju koje nam je predstavljeno, predviđeno za onaj najveći park u SA?
Ako bi ostalo oko polovine, zašto se onda piše da bi moglo da se prihoduje ''oko 1 milijarde evra''? Koliko bi onda to ustvari koštalo po hektaru građevinskog zemljišta?
belka":14baj1yp je napisao(la):
Zar sada ne važi priča da nema šanse da se izgrade svi ti kvadrati (da se popuni ceo SA), jer u BG nema tražnje za toliko novih kvadrata stambenog i poslovnog prostora? Ako nema tražnje za toliko kvadrata, kako bi to mogli da svaku parcelu prodamo ''možda i momentalno''? Ko bi to ''potrčao'' da kupi parcelu na kojoj ne može da gradi jer nema tražnje za tim kvadratima koje bi napravio?
Šta...došlo bi nekoliko investitora, pokupovali parcele, i onda u narednih 12-18 meseci svi bi oni počeli na svakoj parceli u okviru SA (koju su kupili), da kopaju temelj i pobijaju šipove jer eto...napuniće sve te silne kvadrate bez problema? Svi oni, u celom SA, jer kažeš da bi i momentalno prodali sve parcele. Ili, možda misliš da bi neki od tih investitora kupili i gradili, a ostali bi kupili i čekali onda 5 ili 10 ili 15 godina da počnu sa gradnjom njihovih kvadrata jer nema toliko tražnje da svi počnu odjednom da grade, i da svi popune sve te nove kvadrate nakon što ih svi završe simultano jedan za drugim tamo negde 2-3 godine od početka gradnje na svakoj parceli?
Čak i u nekom ludilu mozga gde bi uspeli na planeti Zemlji da pronađemo investitora koji bi iskeširao za parcelu na kojoj će graditi za jedno 15 godina, zar nam čak ne bi bilo i protivno interesima da prodamo sve parcele ''momentalno''?
Zar ne bi bilo bolje da se planski ide na periodično prodavanje, jer kad se izgradi jedna parcela, ova do nje (koja nije izgrađena), odmah ima veću vrednost...i, mi onda baš nju ponudimo na prodaju. A, kad se izgrade te dve, tek onda ponudimo onu treću do njih jer će ona sada imati veću vrednost nego i ona druga koju smo prodali, a kamoli ona prva.
U realnosti, postupak koji pominješ bi doveo do toga da bi momentalno prodali samo parcele uz reku (kao najatraktivnije) i to je to. To bi bi sav naš prihod. Naravno, taj prihod ni izbliza ne bi bio dovoljan da pokrije troškove da to ''lepo raščistimo'', čak i kad bi prethodno imali evre za to. Pošto je to realnost, zato ne bi mogli ni da uđemo u gradnju kao što nismo mogli ni decenijama unazad.
Ono što vidimo je da se upravo to dešava, tj. prvo se grade ''sigurica kvadrati'' na parcelama najbliže Savi.
Par zgrada sa stambenim prostorom kakav trenutno ne postoji u Beogradu, što znači da će se prodati bez problema, kao što se i pokazalo.
Tržni centar kapaciteta kojih nema u gradu, plus (po onome što se do sada videlo), ne planiraju baš da prave limenu kutiju kakve već imamo. Naravno, projekat TC tek treba da bude pokazan, možda nas neprijatno ''iznenade'' još jednom limenom kutijom, ali po svemu sudeći planira se nešto malo drugačije.
Kula kao novi simbol grada. Makar i nijedna nova firma ne otvorila svoje predstavništvo u SRB do 2020. godine, napuniće se ti kvadrati (deo kule koji bude namenjen za poslovni prostor) ako nikako drugačije, ono selidbom A firmi iz poslovnih kvadrata koje trenutno rentiraju. Seliće se zato što će imati kvalitetnije kvadrate u kuli, što će moći svi da budu na jednom mestu, a ne raštrkani na par lokacija po gradu.
I, ostaje nešto hotelskih kapaciteta. Zar nije poznato da BG-u nedostaje hotelskih kapaciteta? U takvoj situaciji (manjak hotelskih kapaciteta u BG), sa vezama i poznastvima u tom svetu koje ima Alabbar, vidimo da mu nije bilo teško da već dovede jedan od tih hotelskih lanaca.
I to je to. Kršteno je kao prva faza, ili kako ono beše, ''prva a'' faza, ali suština je da su to kvadrati za koje nema straha da će ostati prazni.
Ostalo?
Ostalo će biti zidano u skladu sa tražnjom za tim kvadratima. Uopšte nije važno što u Ugovoru piše rok od 30 godina. Morali su da stave neki rok.
Samo retardirana osoba može da misli da će neko stvarno da čeka 30 godina ako vidi da može da zaradi pre toga. Nema tog kapitaliste koji će, kad vidi da može da proda/rentira svaki kvadrat koji izgradi po cenama koju želi - da ne gradi. Ima da zida sve u 16, samo ako mu tržište kaže da ima tražnje.
U Ugovoru je napisan samo minimum minimuma koji očekuju da naprave, čisto da niko ne bi mogao da mu raskine Ugovor jer eto nije ispunio svoje obaveze. To im je najgori scenario, ono tipa ako izbije rat u SRB u narednih 20 godina (a, nije da ga nismo imali u prethodnih 20), čak i tada smatra da neće biti problem da napravi one ''sigurica kvadrate''. Zato je samo to i napisano u Ugovoru.
belka":14baj1yp je napisao(la):
Naravno od svakog investitora naplatili doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta po punoj ceni i od toga kompenzoval novac za izgradnju potrebne infrastrukture.
Šta ako taj novac nije dovoljan? Jesi li možda računao ugrubo?
Postavljeno je ovde na temi šta sve treba od infrastrukture da se dovede do granice SA. Čak mislim da imaju i cifre. Ali, to je samo do SA.
Onda tu dovedenu infrastrukturu treba razvesti do svake zgrade pojedinačno. A, zamisli ako u to uključimo i trošak za liniju metroa ispod SA.
Lepo je kad se tako radilo na parcelama po NBGD.
Ali, tamo infrastrukturu potrebnih kapaciteta ionako imaš takoreći prekoputa bulevara...prekoputa parcele na kojoj si naplatio doprinos. Tu ne samo da je naplaćen novac po taksama bio dovoljan da se komunalno opremi parcela na kojoj će investitor da gradi, nego je uglavnom i ostajalo keša preko toga, koji je onda korišćen po drugim delovima grada za projekte koje je radila Direkcija.
Ali, ovde u SA je malo drugačije. Nemaš ništa prekoputa.
Sa jedne strane se plac SA oslanja na stari deo grada, gde je postojeća infrastruktura ionako već stara, projektovana za manji grad, za manje potrošača, i ionako već radi na granici kapaciteta. A, sa druge strane se plac SA oslanja na reku. Ono, nije baš da iz Save izviru neki gasovodi, toplovodi, elektroinstalacije, trafo stanice...
Plus, računaš li tu infrastrukturu do granica SA i u okviru SA, ili samo u okviru granica SA? Ako računaš samo ovo drugo, onda iz prodajne cene zemljišta moraš da pokriješ i infrastrukturu do granica SA, ne samo da SA ''lepo raščistimo''.
----------------------------------------
Rešenje koje si pomenuo je idealno.
Zato može da se sprovede samo u idealnom svetu.
Srbija nije idealni svet.
U idealnom svetu država ima dovoljno keša za sve njene obaveze, plus joj ostane.
Onda uzme to keša koji joj ostane, i kaže...hajde da ''lepo očistim'' tih 90-100 hektara. Uloži gomilu novca, premesti sve što treba i izgradi novih objekata koliko treba, raseli šta treba, naspe gde treba. Onda uzme još keša i izgradi infrastrukturu do granica SA.
Onda uzme 150.000 dinara i objavi oglas u Politici preko cele strane, za prodaju tog zemljšta.
Svi ti prethodni troškovi da bi se uopšte došlo do dana da se objavi oglas u Politici su bili ogromni, ali nije važno...idealan je svet i država ima keša za to.
U idealnom svetu, javi se dosta investitora po tom oglasu u Politici jer je ekonomija u toj državi dobra, dodatno raste svake godine, nema političke nestabilnosti, nema spornih teritorijalnih pitanja...i, zbog svega toga znaju svi ti investitori da njihovi kvadrati (koje izgrade) neće ostati prazni, iako je projekat veliki i podrazumeva milione kvadrata.
Ali, šipak. Država nije oglasila da prodaje sve parcele pogodne za gradnju, nego samo one najdalje od reke, parcele koje se naslanjaju na stari deo grada. A, i njih nije sve. Zbog toga će država dobiti manje novca nego da je oglasila prodaju svega odjednom, ali istovremeno je time država dodatno pojačala konkurenciju zainteresovanih investitora, i postigla dobre prodajne cene za parcele koje nisu najatraktivnije. Nije joj važno što nije dobila više keša odjednom jer je ionako sve idealno, država ima novca.
Posle 3-4 godine, nov oglas u Politici, prodaje se još parcela, baš uz one koje su izgrađene u proteklih 3-4 godine. Nije država naivna, zna da su sada skočile cene tim neizgrađenim parcelama, zato je tako i oglasila prodaju.
Prođe još 3-4 godine, eto novog oglasa u Politici, država prodaje još parcela, a ona sama iskešira za park, za objekte javne namene, za očuvanje par zgrada.
Obavi tako država nekoliko ciklusa, i u poslednjoj turi oglasi prodaju poslednjih par parcela koje su sve uz reku. Em su to i inače najatraktivnije parcele, em su poslednje ponuđene na prodaju kad je sve oko njih već izgrađeno i time im je cena dodatno porasla, em će od naplaćenih doprinosa za komunalno opremanje tih parcela da ostane gomila novca jer je sva potrebna infrastruktura ionako tu prekoputa na parcelama koje su već izgrađene. I naravno, proda se u roku od odmah.
Država trlja ruke.
Jeste da je trebalo mnogo uložiti na početku, ali idealan je svet i država ima keša za to.
Jeste da je trebalo 20 godina da se parcijalnim prodajama parcela vrati sav taj novac, ali to državi u idealnom svetu ionako nije bilo važno jer ona ima keša.
Sada ima par miliona kvadrata na koje će da naplaćuje poreze na imovinu svake godine.
Sada ima dosta novozaposlenih koji rade u tim kvadratima, na čije plate naplaćuje poreze.
Sada ima dodatne usluge i proizvode na koje naplaćuje PDV.
Ma, idealnost se samo nastavlja dalje.
A, realnost?
Ko šiša realnost.
Ili ima da bude idealno kako ćemo da gradimo, ili ne treba ništa ni da gradimo.