Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
razgradjevinar":2ukjwjfe je napisao(la):ako dozovolite skrenuo bih paznju na sledecu recenicu, koja po mom skromnom misljenju oslikava stanje svesti uplasenog i sludjenog naroda koji u strahu od svega novog i sarenog zaboravlja da smo do pre samo par decenija ziveli u drustvu koje nam je uskarcivalo osnovne ljudske slobode. daleko od toga da je kapitalizam idealno uredjenje ali ajde da se svi umjemo hladnom vodom pre nego pocnemo da lecimo svoje frustracije i strahove na ovom forumu.
Gde baš mene nađe da mi objašnjavaš komunizam i kapitalizam? Ali nebitno.
Napisao sam priličan deo dugačkog teksta o tome gde sve grešiš i ti ostali zastupnici ideje o slobodnom kapitalizmu i tržištu kao konačnom regulacionom mehanizmu. Na kraju sam batalio ceo posao pošto me zaista mrzi da pišem još i o tome. Za sad ću jednostavno reći ovo, ljudi prvo moraju ZNATI šta bi trebalo da žele, da bi to na tržistu moglo dobiti svoju vrednost. Pošto to uglavnom nije tako, tržište postaje subjektivno, iracionalno i veoma daleko od bilo kakvog objektivnog optimizacionog mehanizma, u smislu da je to nešto što zajednici donosi dobro. Rešavaju se suprotnosti u ponudi i potražnji, ali to je sve, budući da one nužno ne odslikavaju ono što bi stvarno bilo za nju korisno u bilo kom smislu te reči.
Ono što je sada važno je da kapitalizam smatra da posebni interesi moraju da se razdvoje, da se organizuju u nezavisna tela, a končne odluke onda donosi (što je više moguće) slobodno tržište, tj odnosi ponude i potražnje. Svaki od tih interesa (u prvoj aproksimaciji) brine samo o sebi, i teži ka tome da dobije što je moguće više. Apsolutno neophodna pretpostavka sistema je da druga strana UOPŠTE POSTOJI. Ako neko ima legitimni interes da dobije što više, što boljeg gradskog zemljišta, MORA da postoji neko ko je nezavisan i organizovan da izražava i promoviše suprotne interese (ako oni postoje). Pokušava se da drzava bude minimalna, da njeni administatori budu više koordinatori, menadžeri suprotnih interesa, a tek zatim stručna tela i arbitri, dok je u socijalizmu ideja bila da bude obrnuto. Da bi neki interes uopšte došao do izražaja i ušao u sistem, mora prvo da bude izražen od strane organizovane grupe.
U slučaju javnih površina, admistracija ima dodatni problem jer ona živi od izdavanja i prodaje prostora. Dakle ima skoro iste interese kao i investitori. Ako ljudi ne shvate da moraju da brane svoje pravo na jedan deo grada, neće dobiti ništa. To nije upereno protiv investitora, niti protiv kapitalizma, već sasvim suprotno, to je podrazumevani deo kapitalističkog sistema organizovanih interesa koji se sukobljavaju na tržištu da bi proverili svoju snagu, a oni koji to ne razumeju ustvari žive u komunizmu, iako njima to nije jasno. U kapitalizmu i grad i investitor ustvari OČEKUJU da se SVI sa posebnim interesima organizuju da bi mogli da na jasan i legitiman način izraze svoje potrebe. Tako se zna i šta ko hoće i koliko otprilike ljudi stoji iza svakog od tako izraženih stavova. Tek tada ti interesi mogu biti uzeti u obzir i vrednovani. Više zaista niko ne misli da oni bolje od vas znaju šta bi vi želeli, a pogotovo koliko vi to želite.
To bi dakle tako trebalo da funkcioniše. Ni malo prijatna situacija za one koji ćute i ne traže ništa. Smatra se da njima i ne treba ništa. Nije baš sasvim tako, jer ima onih koji bi po dužnosti trebalo da se brinu o vama, ali to je NAJMANJE bitan i namerno potisnut deo kapitalističkog sistema. Smatra se da je takav stav sasvim opravdan i sa dobrim razlogom. E sad, kad tome dodamo još sistem koji još uvek ne radi, jer nije do kraja ni formiran, korupciju i nesposobnost ...
I da bih završio na malo zanimljiviji način, evo slike koja sama za sebe govori sve što je gore napisano. Ovako se razmišlja o javnim površinama. Koliko ono Novi Beograd i Zemun imaju stanovnika? Nije važno. Popriličan deo njih mora da prođe ovuda. I koliki su nam prolaz ostavili naši vrli upravljači? Recimo nešto jače od 2 metra sa svake strane, za obadva smera kretanja. Iz priloženog maltene da možemo čuti proces razmišljanja odgovornog lica:
"Kakvi vidici niz ulicu? Prolaz? Ma, neka st*** ide u koloni po jedan, za bolje i nije."
E, to je to. Slobodno tržište javnih površina onda kad svi ćute i nadaju se najboljem.