Delija,
Niko nije spomenuo naselja sa jednom namenom. Prica se samo o zaštiti par najvrednijih lokacija u centru grada. Dakle uskog prostora pored obala i specijalnih mesta kao što su Kalemegdan i Hotel Jugoslavija. Recimo da bar prvih 100 metara obala treba da budu javne povrsine, a da u ostalom prostoru bude i poneki kulturni sadržaj, a ne samo niz tržnih centara i ekskluzivnih hotela sa kamerama i psima čuvarima u koje 99,99% procenata Beograđana nikada neće moći da uđe. Bilo bi lepo da se projekat silaska na reke ne pretvori u projekat trajnog sprečavanja da se reci ikada više čovek može približiti bez debele kreditne kartice i pasoša. Ako je tako, radije ću preskakati prugu, to mi uopšte nije problem, i čekati drugu vlast koja može razumeti da je ključ biznisa razvoj preostalih 50 kvadratnih kilometara Beograda, a ne ovih 1 ili 2 kvadratna kilometra o kojima pricamo. Kalemegdan i Hotel Jugoslaviju može prodati i najnesposobnija osoba koju uopšte možeš zamisliti izvan posebnog programa zaštite odraslih osoba, i to uvek, i to po većoj ceni nego danas. Prodaja Beogradskih obala i gradnja isključivo gigantskih poslovnih centara baš na njoj, nije znak uspeha čitavog niza naših vlasti, nego znak njihovih tragičnih nesposobnosti i sramote.
Da bi Beograd imao nade da postane uspešan biznis centar, recimo regionalno poslovno središte, on mora pružati i vrhunske uslove za život profesionalaca svih vrsta. To se ne radi tako što im omogućuješ da stanuju na Kalemegdanu, nego tako što se njihova poslovna zgrada nalazi u delu grada koji je izuzetno kvalitetnim saobraćajem i poslovnom infrastrukturom bolje prilagođen za vrhunski biznis, a da istovremeno on lično može u Beograd da dovede svoju porodicu, da ima gde ode u pozorište, gde da se opusti, i gde da izvede decu u šetnju. Obale reka su idealne baš za to, i za to ih treba koristi. Ideja da tržni, pa i poslovni centri na obali nekako bitno doprinose onom delu biznisa od koga će Beograd stvarno živeti dobro je savršeno smešna. To je čista potrošnja. Takvi objekti, koji se prave u sred velikih masa ljudi, su usmereni samo na uzimanje para od njih, dakle para koje su oni već zaradili, ne ne stvaranje nove vrednosti. Prodajom, raubovanjem i nenamenskim trošenjem tako retkih resursa samo sebe proglašavamo propalom banana državom bez vizije i pravog shvatanja šta je danas važno, zemljom od koje ne sme zavisiti veliki biznis, budući da takve odluke na sopstvenu štetu govore samo o korupciji i nekvalitetnom mendžmentu, a to je rizično za bilo čiji biznis.
Da me ne bi pogrešno razumeli, posle svega ovoga verovatno moram eksplicitno da naglasim da ja nisam protiv tržnog centra i hotela u Savskom amfiteatru. U odnosu na Kalemegdan i Hotel Jugoslaviju ovde ima mnogo više mesta, pa je situacija sasvim različita. Ovde je opasnost parcijalna, fazna realizacija projekta i pritisak kapitala koji trenutno kao nešto u Beogradu isplativo vidi samo trzni centar i eventualno hotel, naravno, na samoj obali. Postoji opasnost da će se, zbog opisanih problema, za prvu fazu projekta moći obezbediti samo mala površina zemljišta, koja će onda morati da bude tesno zalepljena na obalu. I zbog pritiska kapitala i zbog toga što se više prostora neće moći odmah osloboditi, a naravno da niko neće da ionako malu površinu previše udalji od obale ne znajući šta će konačno biti sa ostatkom Savskog amfiteatra.
Znači, kad bi hoteli i tržni centri bili na razumno velikom rastojanju od obale i kad bi se pored njih, poželjno takođe na obali, našlo mesta i za neke manje komercijne a više kulturne sadržaje, to bi bilo sasvim u redu. Inače se postavlja razumno pitanje, ako tih par kulturnih sadržaja Beograda neće biti ovde, gde će biti? Da otkinemo još neko parče još nekog parka? Obala je dakle samo za biznis i to je novi master plan Beograda?
Belka je većinu toga već rekao, a i prosto je nemoguće da se ne nasmeješ naglas kada čuješ kako neko tvrdi da će most kod Vinče npr. biti gotov do kraja 2015. godine! Ili npr. da progutaš priču kako će sve to dole biti izgrađeno za 5-6 godina, a pri tom godinama ne možemo da aktiviramo kuvajtski kredit i načnemo radove u Prokopu...
