Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Ma šta, most kod Vinče moja baba napravi za mesec dana. 
Ovi naši Kinezi su nešto mnogo spori sa ovim tipskim mostom. Još ako legne onih 10 čega već od kineza ima sve za 5 nedelja da završimo
Vrlo nerealan plan ali hajde, neka rade bar nešto. a možda ga i zaista ubrzaju nekako?
Ovi naši Kinezi su nešto mnogo spori sa ovim tipskim mostom. Još ako legne onih 10 čega već od kineza ima sve za 5 nedelja da završimo Vrlo nerealan plan ali hajde, neka rade bar nešto. a možda ga i zaista ubrzaju nekako?
mekbejn
Advanced
ako sam dobro shvatio, uslov da se uklone svi koloseci nije samo Vinča (čak možda uopšte ne Vinča) već tehničke stanice Zemun i Makiš?
Ovde je bilo i priče da Železnica odbija da se glavni kolosek skloni?
A problem je što ne postoji prelaz preko dunava bez tunela. Samo prenosim podatke ovde skupljene.
Onda su mogli uz sadašnji novi zemunski most da proteraju i jedan tehnički kolosek... pravac iz bataje negde i problem rešen. Ili gore da se napravi još jedan most. A ide li taj neki famozni deo tunela ispod karaburme ka višnjici? Taj železnički tunel koji nije završen?
A problem je što ne postoji prelaz preko dunava bez tunela. Samo prenosim podatke ovde skupljene.
Onda su mogli uz sadašnji novi zemunski most da proteraju i jedan tehnički kolosek... pravac iz bataje negde i problem rešen. Ili gore da se napravi još jedan most. A ide li taj neki famozni deo tunela ispod karaburme ka višnjici? Taj železnički tunel koji nije završen?
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.465
- Pohvaljen
- 11.838
Пројекат постоји и чак је и био на форуму.Сећам се да смо критиковали то што је предвиђен само један колосек на мосту,но за теретни саобраћај и не треба више.MilisaV":16wmgs11 je napisao(la):
Стф,тај другар,које је струке и да ли је у снс-у?
Poštovani forumaši, 5 puta sam započeo ovaj post i nikako da ga završim, svaki put se nešto desi i post se izbriše, a ja ga ne pošaljem. Vidim da se rasprava rasplinula, što je dobro, ali čitavoj polemici nedostaje jedan analitički pristup, kako bi se stekla dubinska slika o ovom projektu. Ja razumem da je većina vas arhitekti i urbanisti, kao i ljubitelji arhitekture i urbanizma, ali čitav projekat ima i svoju imovinsko-pravnu i političku pozadinu, koju ne možete gubiti iz vida. Drugo, potrebno je baratati istinitim podacima i ukrštati ih sa novoiznetim, da bi se došlo do približno istinite slike. Pođimo redom.
1. Da bi se bilo šta izgradilo u Savskom amfiteatru, on mora da se raščisti. Da bi se pristupilo raščišćavanju, koje ustvari predstavlja dominantno rušenje i uklanjanje objekata, to se mora uraditi sa dozvolom za rušenje. Da bi se dobila dozvola za rušenje, rušitelj ili rušilac ili raščišćavač mora postati vlasnik objekata i zemljišta na kome se rušenje i sutra gradjenje izvodi. Da bi to postao, prvo se moraju rešiti imovinskopravni odnosi, i tu dolazimo do magične reči: eksproprijacija. Postoji i drugi način da investitor postane vlasnik objekata i zemljišta, a to je prodaja objekata i zemljišta investitoru. Od ovog se u startu odustaje, samo će vam se kazati dok čitate tekst. Dakle, eksproprijacija. Da vidimo.
Prvo, da li je doneto Rešenje Vlade Republike Srbije o utvrdjivanju javnog interesa za eksproprijaciju i administrativni prenos nepokretnosti u savskom amfiteatru? Drugo, da li je ono objavljeno u Službenom glasniku RS tj da li je neko podneo tužbu Upravnom sudu protiv navedenog rešenja? Treće, da li je Upravni sud doneo presudu po podnetoj tužbi, odbio je kao neosnovanu i opravosnažio Rešenje Vlade? Četvrto, da li su nadležnom odeljenju za imovinskopravne poslove opštine na kojoj se nalazi SA podneti zahtevi za donošenje rešenja o eksproprijaciji od strane krajnjeg korisnika eksproprijacije (uz dokaz da je obezbedio novčana sredstva za isplatu naknade za eksproprijaciju)? Peto, da li su zakazane rasprave po podnetim zahtevima? Šesto, da li su doneta prvsotepena rešenja o eksproprijaciji? Sedmo, da li su izjavljenje želbe od strane bivših vlasnika na prvostepena rešenja o eksproprijaciji? Osmo, da li su doneta drugostepena rešenja od strane Ministarstva finansija RS kojima se odbijajau pdnete žalbe? Deveto, da li su podnete tužbe u upravnom sporu pred Upravnim sudom RS kojima se pobijaju drugostepena rešenja Ministarstva finansija RS? Deseto, da li je Upravni sud doneo presude kojima se odbijaju podnete tužbe, i time opravosnažio prvostepena rešenja o eksproprijaciji? Jedanaesto, da li su po pravosnažnim rešenjima o eksproprijaciji zakazane usmene rapsrave pred nadležnim odeljenjima za imovinskpravne poslove opštine za sporazumno odredjivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti? Dvanaesto, da li su postignuti sporazumi o naknadi izmedju krajnjeg korisnika eksproprijacije i bivših vlasnika? Trinaesto, da li su predemeti upućeni nadležnom vanparničnom sudu da on odredi naknadu pošto se vlasnici nisu sporazumeli sa krajnjim korisnikom? Četranaesto, da li je prvostepeni vanparnični sud odneo prvostepena rešenja o odredjivanju naknade za oduzete nepokretnosti? Petnaesto, da li su protiv tih rešenja izjavljene žalbe? Šesnaesto, da li je drugostepeni Viši sud u Beogradu odbio izjavljene žalbe kao neosnovane i portvrdio i time opravosnažio prvostepena rešenja o odredjivanju naknade? A: NEMA ULASKA U POSED KRAJNJEG KORISNIKA EKSPROPRIJACIJE, PRE PRAVOSNAŽNOSTI REŠENJA O NAKNADI! Ima, primenom jedne neustavne odredbe zakona, koja je u ovom slučaju teško primenjiva zbog velikog broja objekata.
E sad. Verovatno pitate: ma kakva eksproprijacija, šta ovaj priča, dođe bager i ruši i niču palate, kanali i ostalo. Medjutim, stavnost je drugačija. Neko je napisao da su Železnice Srbije nosioci prava na zemljištu i objektima, oko 95%, dok su ostali (a može ih biti ko kusih pasa) na 5%. Da mu poverujemo. Te Železnice Srbije u svojim bilansima kao osnovnu imovinu vode sve te objekte, sve te šine i svo to zemljište od cirka 90 hektara do 120 hektara. Zemljište su verovatno stekle prethodnom eksproprijacijom posle 45. godine, kada su one bile krajnji korisnik predmetnog zemljišta i isplatile naknadu bivšim vlasnicima. I tu je srž. Ko sad sme da potpiše neki papir kojim bi mrtav hladan napisao da se odriče tog zemljišta i prava na tim objektima i daje ih nekome da ih poruši, recimo Republici Srbiji ili Gradu Beogradu na primer? Tu je dobar primer i dokaz to da se lično bivši gradonačelnik Djilas javno žalio kako je Grad Beograd prilikom proširenja Savske ulice morao Železnicama Srbije da isplati čitavih 8 miliona evra za zemljište i objekte. Pazite za pojas od 10-15 metara širine i nekih kilometar i po (odoka) dužine, dakle nekih oko 2 hektara površine morao je da plati 8 miliona evra. A u tom trenutku direktor Železnice Srbije je bio Milovan marković iz DS, gradonačelnik je bio Dragan Djilas iz DS, predsednik Vlade RS je bio Mirko Cvetković iz DS, i predsednik Republike Srbije je bio Boris Tadić iz DS. Kako sad neko zamišlja da prenese zemljište i objekte bez eksproprijacije i naknade investitoru bila to RS ili šeik Arapin? Ili da mu ne proda, a da prenese i počne da ruši , pa da gradi? Ne može, znači mora eksproprijacija.
2. Koliko to košta? Imamo nekih 100-120 hektara znači oko 1.000.000 do 1.200.000 kvadrata zemljišta. Kvadrat zemljišta minimalno je ooko 450 evra na toj lokaciji po proceni Poreske uprave dakle nekih 450 - 500 miliona evra košta zemljište. Na slici ranije videlo se iz vazduha da je zauzetost objekata u SA poprilična, uzmimo da su svi prizemni, da je koeficijent zauzetosti oko 60% dakle nekih 70.000 kvadrata magacinskih objekata, a oni se tretiraju kao poslovni objekti. Uzmimo da vrede bar 700 evra kvadrat, dakle još nekih 50 miliona evra za objekte. Cirka 500 - 550 miliona evra koštaju objekti i zemljište. Da se isplati naknada za eksproprijaciju ili prodajna cena? Može li neko da zamisli da jedan gubitaš koga Vlada RS subvencioniše sa 120 miliona evra svake godine, može da otpiše mirno imovinu vrednu 550 miliona evra? Ili 500 miliona? ili 450 miliona? Sve vam je jasno.
3. U izlaganjima prethodnih forumaša, bilo je čudnih stvari. Podržao bih skepsu koju iskazuje Laki72, ali me je začudilo i pomalo razočaralo očekivanje i nada koju je iskazao STF. Mora se analizirati i sve što je prethodno rečeno o ovom projektu od njegovih pronosilaca, pa videti o kakvom se čudu radi. Prvo, kada je tema aktivirana pre nekih 8 meseci ako se ne varam, zar nije prvo rečeno da su već zainteresovane poznate svetske firme, pre svega američke, pa i evropske, azijske, da se još od te izjave nije slegla prašina, a već se pojavio šeik sa svojom ekipom i on je doneo već uradjen master plan, kako tom treba da izgleda, i on će uložiti 3,1 milijardu evra, kad još se nije osušilo mastilo na tom master planu, kad ono evo ga već novi investitor Al Abar, tačnije njegov fond, on ima svoj master plan, i on će grunuti 3,1 milijardu evra. Čekaj, pa kako bre to funkcioniše, prvo šeik napravi master plan i razvije ideju kako da investira 3 milijarde evra, pa onda brže bolje se predomisli u hodu u avionu, pa onda prebaci velu priču Al Abaru i on već spreman doleti sa novim master planom, pa će on da uloži, i tako dalje. Zašto nas ponižavate iznošenjem ovakvih stvari u medije uopšte? Pa nismo još označeni kao st***, iapk se negde vodimo kao nekakvi ljudi.
4. Dalje, pre ovih informacija prethodio je sastanak Aleksandra Vučića i Dragana Djilasa o ovom projektu. I ako se sećate, Vučićev tim je tada njemu rekao na pitanje za koliko mogu da reše imovinskopravne odnose u SA i da ga raščiste, oni su rekli za: godinu i po dana, a on je zagrmeo: završite to za 6 meseci. To je bilo u maju, junu 2013. godine. Pa čekajte malo, zar nije rečeno da nešto uradite za 6 meseci, formiran je tim ljudi za taj projekat, imamo Karlovčana, Rupara, Stupara, Glupara i ko zna još kog člana Glavnog odbora SNS, i šta ste uradili osim što smo videli galeriju Arapa, koji jedva čekaju da ulože 3 milijarde evra? Ništa. A grmljavina 6 meseci?
5. Borčanac je izneo neke neverovatne stvari. Rekao je da treba ozbiljno uzeti Arape, jer su kupili 8 poljoprivrednih kobimata za 400 miliona evra. To nije istina, nisu ništa kupili, ni jedan kvadratni metar zemljišta nisu kupili, ni saksiju zemlje da u njoj posade cvet. Naprotiv, odustali su. Ja mislim da nisu ni hteli da kupe. Ej, Arapi iz pustinje da se bave oranjem, sejanjem, kravama i kokoškama? Šta je onda bilo u pitanju, procenite sami. Drugo, Arapi su dali kredit od 100 miliona evra, koji treba da povučemo, plasiramo i plaćamo sa kamatom. To je kap u moru od 6-7 milijardi evra zaduženja ove zemlje i mogli smo ih uzeti od bilo koga ko bi ga dao.
6. STF se pohvalno izrazio o ER Srbija u kontekstu Arapa. Šta se tu dogodilo? Stara kompanija JAT je napravila dugove od 180 miliona evra, neki kažu 280 miliona evra, od toga 100 miliona za vreme vlade Aleksandra Vučića. Republika Srbija je preuzela taj dug na sebe i onda osnovala novu kompaniju zajedno sa Etihadom u odnosu osnivačkog uloga 51% Srbija, a 49% Etihad. Srbija je u kompaniju unela imovinu JATA bez dugova, pare i najvažnije prava na sletanje na najboljim svetskim aerodromima u najbljim terminima, valjda se to zove slotovi. Šta je uneo Etihad? Ništa. Nabavljaju se avino na lizing. Ko plaća lizing? Pa kompanija ER Srbija od prihoda iz poslovanja i drugih sredstava koje prikupi (krediti i sl). Pa šta će nam onda Etihad? Što nismo sami uzeli avione na lizing i leteli po svetu i bili carevi? Zato što ne možemo da dovedemo poštenog direktora? Pa onda smo mi debili, i ne razumem zadovoljstvo ER Srbijom. Ni to nije za hvalu.
7. Na čemu dalje da baziramo poverenje u Arape? Ni na čemu. Zaboravih Kopaonik. Neka banka u stečaju da li Jugobanka ili Beobanka ili neka od one četiri velike ugašene banke 2001. godine je imala u svojini hotel na Kopaoniku od nekih 2.100 kvm (recimo neto). Tu se odmah postavi pitanje ako su u stečaju pa kako dosada stečajni upravnik banaka Agencija za osiguranje depozita za 12 godina nije prodala taj hotel unovčila ga i tim sredstvima namirila poverioce u stečajom postupku, ali nebitno. Odjednom našla se Republika Srbija da preko Republičke Direkcije za imovinu kupi taj hotel za 2,1 milion evra (recimo 1.000 EVRA KVADRAT). I odmah zatim je kako je izneto u medijima taj hotel prodat šeiku za 1,5 miliona evra, da bi on na istoj parceli sagradio hotel od 10.000 kvadrata. Kada je neko u medijim postavio pitanje pa zašto smo ga prethodno otkupili za 2,1 milion evra i te pare otišle na namirenje poverilaca u stečaju Jugobanke, a zatim ga prodali za 1,5 miliona evra, rečeno je da bi se "odobrovoljio arapski investitor". Ova kupovina hotela na Kopaoniku od banke u stečaju vam je dobar primer i za SA. banka u stečaju uknjižena u katastru, Železnice isto uknjižene u katastru. Kako ih isknjižiti i uknjižiti nekog novog, a da se ne plati ta imovina, te nepokretnosti? Ne može.
8. Meni nije jasno zašto ovo radi Vučić. Kakav je smisao svega? Arapi će kupiti poljoprivredne kombinate i uložiti sredstva u našu poljoprivredu. Ništa. Arapi će graditi fabirku mikročipova. Ništa. Arapi će graditi delove za Boing. Ništa. Arapi će napraviti aviokompaniju i uložiti pare. Ništa, mi smo napravili aviokompaniju. Arapi će graditi hotel na Kopaoniku? Hoće, kad im omogućimo gradnju 10.000 kvadrata i prethodno sami sebe oštetimo za 600.000 evra. Na kraju, Arapi će uložiti 3,1 milijardu evra u Savski amfiteatar. Neće. Šta će biti od toga. Ništa.
1. Da bi se bilo šta izgradilo u Savskom amfiteatru, on mora da se raščisti. Da bi se pristupilo raščišćavanju, koje ustvari predstavlja dominantno rušenje i uklanjanje objekata, to se mora uraditi sa dozvolom za rušenje. Da bi se dobila dozvola za rušenje, rušitelj ili rušilac ili raščišćavač mora postati vlasnik objekata i zemljišta na kome se rušenje i sutra gradjenje izvodi. Da bi to postao, prvo se moraju rešiti imovinskopravni odnosi, i tu dolazimo do magične reči: eksproprijacija. Postoji i drugi način da investitor postane vlasnik objekata i zemljišta, a to je prodaja objekata i zemljišta investitoru. Od ovog se u startu odustaje, samo će vam se kazati dok čitate tekst. Dakle, eksproprijacija. Da vidimo.
Prvo, da li je doneto Rešenje Vlade Republike Srbije o utvrdjivanju javnog interesa za eksproprijaciju i administrativni prenos nepokretnosti u savskom amfiteatru? Drugo, da li je ono objavljeno u Službenom glasniku RS tj da li je neko podneo tužbu Upravnom sudu protiv navedenog rešenja? Treće, da li je Upravni sud doneo presudu po podnetoj tužbi, odbio je kao neosnovanu i opravosnažio Rešenje Vlade? Četvrto, da li su nadležnom odeljenju za imovinskopravne poslove opštine na kojoj se nalazi SA podneti zahtevi za donošenje rešenja o eksproprijaciji od strane krajnjeg korisnika eksproprijacije (uz dokaz da je obezbedio novčana sredstva za isplatu naknade za eksproprijaciju)? Peto, da li su zakazane rasprave po podnetim zahtevima? Šesto, da li su doneta prvsotepena rešenja o eksproprijaciji? Sedmo, da li su izjavljenje želbe od strane bivših vlasnika na prvostepena rešenja o eksproprijaciji? Osmo, da li su doneta drugostepena rešenja od strane Ministarstva finansija RS kojima se odbijajau pdnete žalbe? Deveto, da li su podnete tužbe u upravnom sporu pred Upravnim sudom RS kojima se pobijaju drugostepena rešenja Ministarstva finansija RS? Deseto, da li je Upravni sud doneo presude kojima se odbijaju podnete tužbe, i time opravosnažio prvostepena rešenja o eksproprijaciji? Jedanaesto, da li su po pravosnažnim rešenjima o eksproprijaciji zakazane usmene rapsrave pred nadležnim odeljenjima za imovinskpravne poslove opštine za sporazumno odredjivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti? Dvanaesto, da li su postignuti sporazumi o naknadi izmedju krajnjeg korisnika eksproprijacije i bivših vlasnika? Trinaesto, da li su predemeti upućeni nadležnom vanparničnom sudu da on odredi naknadu pošto se vlasnici nisu sporazumeli sa krajnjim korisnikom? Četranaesto, da li je prvostepeni vanparnični sud odneo prvostepena rešenja o odredjivanju naknade za oduzete nepokretnosti? Petnaesto, da li su protiv tih rešenja izjavljene žalbe? Šesnaesto, da li je drugostepeni Viši sud u Beogradu odbio izjavljene žalbe kao neosnovane i portvrdio i time opravosnažio prvostepena rešenja o odredjivanju naknade? A: NEMA ULASKA U POSED KRAJNJEG KORISNIKA EKSPROPRIJACIJE, PRE PRAVOSNAŽNOSTI REŠENJA O NAKNADI! Ima, primenom jedne neustavne odredbe zakona, koja je u ovom slučaju teško primenjiva zbog velikog broja objekata.
E sad. Verovatno pitate: ma kakva eksproprijacija, šta ovaj priča, dođe bager i ruši i niču palate, kanali i ostalo. Medjutim, stavnost je drugačija. Neko je napisao da su Železnice Srbije nosioci prava na zemljištu i objektima, oko 95%, dok su ostali (a može ih biti ko kusih pasa) na 5%. Da mu poverujemo. Te Železnice Srbije u svojim bilansima kao osnovnu imovinu vode sve te objekte, sve te šine i svo to zemljište od cirka 90 hektara do 120 hektara. Zemljište su verovatno stekle prethodnom eksproprijacijom posle 45. godine, kada su one bile krajnji korisnik predmetnog zemljišta i isplatile naknadu bivšim vlasnicima. I tu je srž. Ko sad sme da potpiše neki papir kojim bi mrtav hladan napisao da se odriče tog zemljišta i prava na tim objektima i daje ih nekome da ih poruši, recimo Republici Srbiji ili Gradu Beogradu na primer? Tu je dobar primer i dokaz to da se lično bivši gradonačelnik Djilas javno žalio kako je Grad Beograd prilikom proširenja Savske ulice morao Železnicama Srbije da isplati čitavih 8 miliona evra za zemljište i objekte. Pazite za pojas od 10-15 metara širine i nekih kilometar i po (odoka) dužine, dakle nekih oko 2 hektara površine morao je da plati 8 miliona evra. A u tom trenutku direktor Železnice Srbije je bio Milovan marković iz DS, gradonačelnik je bio Dragan Djilas iz DS, predsednik Vlade RS je bio Mirko Cvetković iz DS, i predsednik Republike Srbije je bio Boris Tadić iz DS. Kako sad neko zamišlja da prenese zemljište i objekte bez eksproprijacije i naknade investitoru bila to RS ili šeik Arapin? Ili da mu ne proda, a da prenese i počne da ruši , pa da gradi? Ne može, znači mora eksproprijacija.
2. Koliko to košta? Imamo nekih 100-120 hektara znači oko 1.000.000 do 1.200.000 kvadrata zemljišta. Kvadrat zemljišta minimalno je ooko 450 evra na toj lokaciji po proceni Poreske uprave dakle nekih 450 - 500 miliona evra košta zemljište. Na slici ranije videlo se iz vazduha da je zauzetost objekata u SA poprilična, uzmimo da su svi prizemni, da je koeficijent zauzetosti oko 60% dakle nekih 70.000 kvadrata magacinskih objekata, a oni se tretiraju kao poslovni objekti. Uzmimo da vrede bar 700 evra kvadrat, dakle još nekih 50 miliona evra za objekte. Cirka 500 - 550 miliona evra koštaju objekti i zemljište. Da se isplati naknada za eksproprijaciju ili prodajna cena? Može li neko da zamisli da jedan gubitaš koga Vlada RS subvencioniše sa 120 miliona evra svake godine, može da otpiše mirno imovinu vrednu 550 miliona evra? Ili 500 miliona? ili 450 miliona? Sve vam je jasno.
3. U izlaganjima prethodnih forumaša, bilo je čudnih stvari. Podržao bih skepsu koju iskazuje Laki72, ali me je začudilo i pomalo razočaralo očekivanje i nada koju je iskazao STF. Mora se analizirati i sve što je prethodno rečeno o ovom projektu od njegovih pronosilaca, pa videti o kakvom se čudu radi. Prvo, kada je tema aktivirana pre nekih 8 meseci ako se ne varam, zar nije prvo rečeno da su već zainteresovane poznate svetske firme, pre svega američke, pa i evropske, azijske, da se još od te izjave nije slegla prašina, a već se pojavio šeik sa svojom ekipom i on je doneo već uradjen master plan, kako tom treba da izgleda, i on će uložiti 3,1 milijardu evra, kad još se nije osušilo mastilo na tom master planu, kad ono evo ga već novi investitor Al Abar, tačnije njegov fond, on ima svoj master plan, i on će grunuti 3,1 milijardu evra. Čekaj, pa kako bre to funkcioniše, prvo šeik napravi master plan i razvije ideju kako da investira 3 milijarde evra, pa onda brže bolje se predomisli u hodu u avionu, pa onda prebaci velu priču Al Abaru i on već spreman doleti sa novim master planom, pa će on da uloži, i tako dalje. Zašto nas ponižavate iznošenjem ovakvih stvari u medije uopšte? Pa nismo još označeni kao st***, iapk se negde vodimo kao nekakvi ljudi.
4. Dalje, pre ovih informacija prethodio je sastanak Aleksandra Vučića i Dragana Djilasa o ovom projektu. I ako se sećate, Vučićev tim je tada njemu rekao na pitanje za koliko mogu da reše imovinskopravne odnose u SA i da ga raščiste, oni su rekli za: godinu i po dana, a on je zagrmeo: završite to za 6 meseci. To je bilo u maju, junu 2013. godine. Pa čekajte malo, zar nije rečeno da nešto uradite za 6 meseci, formiran je tim ljudi za taj projekat, imamo Karlovčana, Rupara, Stupara, Glupara i ko zna još kog člana Glavnog odbora SNS, i šta ste uradili osim što smo videli galeriju Arapa, koji jedva čekaju da ulože 3 milijarde evra? Ništa. A grmljavina 6 meseci?
5. Borčanac je izneo neke neverovatne stvari. Rekao je da treba ozbiljno uzeti Arape, jer su kupili 8 poljoprivrednih kobimata za 400 miliona evra. To nije istina, nisu ništa kupili, ni jedan kvadratni metar zemljišta nisu kupili, ni saksiju zemlje da u njoj posade cvet. Naprotiv, odustali su. Ja mislim da nisu ni hteli da kupe. Ej, Arapi iz pustinje da se bave oranjem, sejanjem, kravama i kokoškama? Šta je onda bilo u pitanju, procenite sami. Drugo, Arapi su dali kredit od 100 miliona evra, koji treba da povučemo, plasiramo i plaćamo sa kamatom. To je kap u moru od 6-7 milijardi evra zaduženja ove zemlje i mogli smo ih uzeti od bilo koga ko bi ga dao.
6. STF se pohvalno izrazio o ER Srbija u kontekstu Arapa. Šta se tu dogodilo? Stara kompanija JAT je napravila dugove od 180 miliona evra, neki kažu 280 miliona evra, od toga 100 miliona za vreme vlade Aleksandra Vučića. Republika Srbija je preuzela taj dug na sebe i onda osnovala novu kompaniju zajedno sa Etihadom u odnosu osnivačkog uloga 51% Srbija, a 49% Etihad. Srbija je u kompaniju unela imovinu JATA bez dugova, pare i najvažnije prava na sletanje na najboljim svetskim aerodromima u najbljim terminima, valjda se to zove slotovi. Šta je uneo Etihad? Ništa. Nabavljaju se avino na lizing. Ko plaća lizing? Pa kompanija ER Srbija od prihoda iz poslovanja i drugih sredstava koje prikupi (krediti i sl). Pa šta će nam onda Etihad? Što nismo sami uzeli avione na lizing i leteli po svetu i bili carevi? Zato što ne možemo da dovedemo poštenog direktora? Pa onda smo mi debili, i ne razumem zadovoljstvo ER Srbijom. Ni to nije za hvalu.
7. Na čemu dalje da baziramo poverenje u Arape? Ni na čemu. Zaboravih Kopaonik. Neka banka u stečaju da li Jugobanka ili Beobanka ili neka od one četiri velike ugašene banke 2001. godine je imala u svojini hotel na Kopaoniku od nekih 2.100 kvm (recimo neto). Tu se odmah postavi pitanje ako su u stečaju pa kako dosada stečajni upravnik banaka Agencija za osiguranje depozita za 12 godina nije prodala taj hotel unovčila ga i tim sredstvima namirila poverioce u stečajom postupku, ali nebitno. Odjednom našla se Republika Srbija da preko Republičke Direkcije za imovinu kupi taj hotel za 2,1 milion evra (recimo 1.000 EVRA KVADRAT). I odmah zatim je kako je izneto u medijima taj hotel prodat šeiku za 1,5 miliona evra, da bi on na istoj parceli sagradio hotel od 10.000 kvadrata. Kada je neko u medijim postavio pitanje pa zašto smo ga prethodno otkupili za 2,1 milion evra i te pare otišle na namirenje poverilaca u stečaju Jugobanke, a zatim ga prodali za 1,5 miliona evra, rečeno je da bi se "odobrovoljio arapski investitor". Ova kupovina hotela na Kopaoniku od banke u stečaju vam je dobar primer i za SA. banka u stečaju uknjižena u katastru, Železnice isto uknjižene u katastru. Kako ih isknjižiti i uknjižiti nekog novog, a da se ne plati ta imovina, te nepokretnosti? Ne može.
8. Meni nije jasno zašto ovo radi Vučić. Kakav je smisao svega? Arapi će kupiti poljoprivredne kombinate i uložiti sredstva u našu poljoprivredu. Ništa. Arapi će graditi fabirku mikročipova. Ništa. Arapi će graditi delove za Boing. Ništa. Arapi će napraviti aviokompaniju i uložiti pare. Ništa, mi smo napravili aviokompaniju. Arapi će graditi hotel na Kopaoniku? Hoće, kad im omogućimo gradnju 10.000 kvadrata i prethodno sami sebe oštetimo za 600.000 evra. Na kraju, Arapi će uložiti 3,1 milijardu evra u Savski amfiteatar. Neće. Šta će biti od toga. Ništa.
Vlasnik , titular zemljista valjfa se tako kaze je zeleznica Srbije. To sto je zeleznica u vlasnistvu drzave ne menja stvar da vlasnik tog zemljista nije recimo uprava carina, mup, bec upravo zeleznice. Znaci ako se sele odatle njihovo pravo je da prodaju to zemljiste.
Tako sam razumeo Belku, a i zvuci krajnje logicno.
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
Tako sam razumeo Belku, a i zvuci krajnje logicno.
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
Zeleznice Srbije su nosilac prava koriscenja na tom zemljistu. Vlasnik zemljista je Republika Srbija. Zeleznice Srbije su zemljiste stekle teretnim pravnim poslom, tako sto je ono prethodno eksproprisano od bivsih vlasnika i Zeleznice Srbijwe bivsim vlasnicima isplatile naknadu za oduzeto zemljiste. Ako Republika Srbija ili Grad Beograd zele da steknu to zemljiste, tj da ukinu Zeleznicama Srbije to pravo koriscenja zemljista, moraju da im isplate 450 miliona evra. O tome sam govorio uprosceno gore, a dao sam vam primer prosirenja Savske ulice. Ako je za prosirenje Savske ulice moralo za 2 hektara da se plati istim tim Zeleznicama Srbije 8 miliona evra, kako sad neko misli da to ne plati? Sta su Grad Beograd i iste te Zeleznice Srbije bili budale kada su prosirenje Savske ulice imovinskopravno resili tako sto je Grad Beograd platio Zeleznicama Srbije 8 miliona evra, sad ce neko da kaze, ma nema to veze, kakvi upisi u katastru, kakvo pravo koriscenja, udjemo, rusimo, rasciscavamo i gotovo. Ljudi, to tako ne ide. I to dobro znaju svi ovi koji pricaju o projektu Beograd na vodi i zato mi uopste nije jasno zasto o tome uopste pricaju? Plus, imamo 5% zemljista koje nemaju Zeleznice, nego neko treci. I objekte koje ima neko treci. Oni moraju da se eksproprisu.
Dakle, ako neko nece da isplati Zeleznice Srbije tj da od njih kupi predmetno zemljiste i objekte, morace da prodje kroz proces eksproprijacije i administrativnog prenosa prava na predmetnim nepokretnostima. A to ide procesom koji sam opisao i kosta 55o miliona evra. Postoji jos varijanta da same Zeleznice Srbije budu investitor ili suinvestitor sa nekim, pa da se preko njih ostvari cela realizacija i da na kraju one dobiju desetine hiljada kvadrata prostora koji ce izdavati, ostvarivati prihod, pa zatim i dobit na kraju godine, pa deo te dobiti ili celu dobit transferisati budzetu Republike Srbije da bi pare mogao da trosi na primer potpredsednik Vlade. Namerno ovako pisem da vam pokazem koliko ova varijanta moze da boli recimo potpredsednika Vlade kad pomsili kojim sve kanalima novac mora da prodje i ko ce ga sve kontrolisati pre nego sto u delicima udje u budzet.
Znaci, posto je ta varijanta komplikovana zbog kasnijih posledica, vidimo da i sam potpredsednik Vlade kaze da treba da vidimo kako da se od svega toga i mi naplatimo. Da li da prodajemo kvadrate i kome ili da ih izdajemo i kome i koliko cemo morati da cekicamo na taj kesic, a moramo da ulozimo para i para, uz arapskih 3 milijarde evra. Valjda je sad vidljivije i kakvoj se ludoriji radi.
Dakle, ako neko nece da isplati Zeleznice Srbije tj da od njih kupi predmetno zemljiste i objekte, morace da prodje kroz proces eksproprijacije i administrativnog prenosa prava na predmetnim nepokretnostima. A to ide procesom koji sam opisao i kosta 55o miliona evra. Postoji jos varijanta da same Zeleznice Srbije budu investitor ili suinvestitor sa nekim, pa da se preko njih ostvari cela realizacija i da na kraju one dobiju desetine hiljada kvadrata prostora koji ce izdavati, ostvarivati prihod, pa zatim i dobit na kraju godine, pa deo te dobiti ili celu dobit transferisati budzetu Republike Srbije da bi pare mogao da trosi na primer potpredsednik Vlade. Namerno ovako pisem da vam pokazem koliko ova varijanta moze da boli recimo potpredsednika Vlade kad pomsili kojim sve kanalima novac mora da prodje i ko ce ga sve kontrolisati pre nego sto u delicima udje u budzet.
Znaci, posto je ta varijanta komplikovana zbog kasnijih posledica, vidimo da i sam potpredsednik Vlade kaze da treba da vidimo kako da se od svega toga i mi naplatimo. Da li da prodajemo kvadrate i kome ili da ih izdajemo i kome i koliko cemo morati da cekicamo na taj kesic, a moramo da ulozimo para i para, uz arapskih 3 milijarde evra. Valjda je sad vidljivije i kakvoj se ludoriji radi.
Ma Igore, pa ti si valjda toliko ozbiljan da vidiš da od toga nema ništa. To je tek neprihvatljivo. Praktično za 4 godine bi bilo rešeno finansiranje železnice i šta posle? A Savski amfiteatar otišao i više ga nema. Ovde se radi o tome da neće investitor ništa da radi. Jednostavno nema investitora. On ne postoji. On je duh koji hoda. Ili kako kaže Petar Božović u "Crnom bombarderu"kad mu to kaže Dragan Bjelogrlić.....
Izvinjavam se svima, ako sam ubio entuzijazam ove teme. Vidim da postoji jedno očekivanje i ako je smislenije da maštamo i nadamo se gradnji u SA, evo kažite i da obrišem ova 2 zadnja posta gore, da podignemo ushićenje na stari nivo. Mislim ako sam smorio sa onim smaračkim i negativističkim postom gore.
Izvinjavam se svima, ako sam ubio entuzijazam ove teme. Vidim da postoji jedno očekivanje i ako je smislenije da maštamo i nadamo se gradnji u SA, evo kažite i da obrišem ova 2 zadnja posta gore, da podignemo ushićenje na stari nivo. Mislim ako sam smorio sa onim smaračkim i negativističkim postom gore.
To nije moj teren i ja o tome mogu samo da gledam i učim. Nije problem da se napravi lep plan, ali bi red bio da neko kaže ili iznese varijaciju rešenja kako zamišlja da realizuje projekat, kroz sve njegove faze. Ili je to možda tajna velikih majstora, koju mi mali ljudi ne možemo da razumemo. Mislim da je upravo to suština: ne mogu ja da razumem kako se to radi. Postoje tajne veštine meni nedostupne. A i što da se nerviram. Ostaću radije glup i misliću da je procedura realizacije projekta onakva kakvu sam je gore opisao. Za bolje i nisam.
Nema frke, moderatore, malo se posipam pepelom. Znaš ono, sarkazam: ja glup, a oni pametni. Mislim ovi iz vlasti, ne forumaši. Mislim se, pa i jeste tako: ne bi oni bili na vlasti da nisu pametni, jel da? I sad ja tu nešto lupetam o eksproprijaciji. Kakva eksproprijacija, kakvi bakrači, ima bre da se radi, pardon ruši i raščišćava, jer "naše je samo da raščistimo", a onda kreću milke i spejsšatl. Na kraju završavamo u kanalu. Mislim pored hotela od 243 sprata, tu u gondoli sa kapućinom i pored nas neka zvezda Granda u miniću i svi srećni plovimo u dugu predivnu noć.
belka":2yrtmcuu je napisao(la):
Јесам!
Нисам проверавао ништа а сцене које сам у трку испратио из медија су очигледно неостварене. Моја грешка! За уложене милијарде и даље стоји, јер те авионе које су узели а ер Србија ( којом управљају ) ће платити, су исто инвестисција. Јер ће они донети тај профит уместо што смо ми правили губитке.
Покушао сам да унесем мало оптимизма, без основа вероватно. Као што нема довољно основа ни да се одбаци прича. Сви полазе од тога да ће сутра нешто да се деси...па одмах је јасно да ће деценије ово уређивати. Важно је да се нешто покрене. Супротно томе, већ имамо. Да се ништа не дешава.
Како је решено питање ПКБ земљишта за Борчански мост? Ту је негде одговор и за Железницу. А ово што си написао на почетку ставке 8, одговор је на разлог мог умереног оптимизма. Такви потези се не вуку ако ничега неће бити. Нарочито што није питање бити или не бити за хазардерско/очајничко/минхаузен потезе за које су задати кратки рокови за почетак. Или ти, у лажи ће овде бити баш, баш кратке ноге
Karlo del Ponte
Advanced
@ Belka
Каква је ситуација са Ада Хујом? Мислим да је много паметније све ово преместити на исту, а на име откупа земљишта да се направи део метро линије?
Савски амфитеатар је нешто много "Београдскије" да га тек тако дамо странцима, преко њега требада решимо читав низ чисто београдских проблема: комунални, саобраћајни, недостатак зеленила, спортско рекреативних целина, универзитетских објеката и слично.
Каква је ситуација са Ада Хујом? Мислим да је много паметније све ово преместити на исту, а на име откупа земљишта да се направи део метро линије?
Савски амфитеатар је нешто много "Београдскије" да га тек тако дамо странцима, преко њега требада решимо читав низ чисто београдских проблема: комунални, саобраћајни, недостатак зеленила, спортско рекреативних целина, универзитетских објеката и слично.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.597
Da citiram Srdjana Rupara, "Невероватно, али" ispada da je stvar zaista zamišljena kao što sam napisao 19. decembra.
Evo relevantnih novinskih citata sa istaknutim delovima:
Dakle, na najatraktivnijem delu lokacije, tj na Savskoj obali, dobijamo NAJVEĆI ŠOPING MOL U OVOM DELU EVROPE. Nazdravlje nam. I to se može postići prosto tako što se za početak deo koloseka jednostavno stavi van funkcije ili, ako treba, izmesti (ne kaže se gde, možda za prvu fazu samo malo dalje, tj bliže železničkoj stanici). Problemi ekspropriacije o kojima Belka priča se mogu privremeno premostiti u dogovoru sa železnicom upravo zato što nju još uvek niko nigde ne seli, već se traži samo da dopusti gradnju na malom delu svog zemljišta za neku vrstu dogovorene kompenzacije i obećanjem da će se svi imovinski odnosi konačno rešiti kad krenu ostale faze projekta. Slično je moguće ako se treba sporazumeti sa nekim drugim sitnim vlasnikom, budući da će se aktivirati tek deo ove ogromne površine.
Tako da ostaje samo pitanje motiva za pokretanje projekta. A to je jednostavno. Politička partija po defaltu pre svega brine o percepciji, o utisku, a tek mnogo posle toga o stvarnim rezultatima ako se oni mogu proveriti jedino posle puno vremena. U projektu kako je predstavljen u principu nema ničega čemu bi se unapred moglo zameriti. Da li partija ima ljudskih potencijala da iznese ovakav projekat je pitanje za diskusiju, ali je to trenutno sekundarno, budući da je, ako zaboravimo finansijsku situaciju u Srbiji i kapacitete naših vrlih planera, na čisto formalnom planu sve u redu. Veliki projekat je izdeljen u faze, prvo se radi ona za koju postoji najveći komercijalni interes, a posle ćemo videti. Tako će partija zaraditi važne poene taman kad to bude poželjno, jer će svi građani videti da su veliki projekti stvarno započeti, a u njihovoj prvoj fazi možda čak i završeni. Ali što se tiče sledećih faza, onih koji su suština svega, koji su stvarno teški i skupi, uvek se može pokušati. Pa ako ide ide, a ako ne ide, mogu sasvim iskreno i potpuno istinito da kažu da trenutno ne možemo nastaviti sa projektom, ali ćemo to uraditi prvom zgodnom prilikom ... Sa tačke gledišta političke partije ništa se ne gubi a mnogo se dobija, budući da, uzevši u obzir naše realne mogućnosti, javna politička obaveza jedne partije može biti da uradi samo DEO projekta. Čitav projekat je isuviše veliki. Ako takav izgovor bude potreban, oni uvek posle nekog vremena mogu sa punim pravom da kažu da je sada red na nekog drugog da nastavi ono što su oni započeli. A ako se i pojave pravne poteškoće u prvoj fazi, to se nekako može prevazići, legalno ili ne (opet naglašavam, upravo zato što pričamo o samo malom delu zemljišta).
Sve u svemu, završićemo sa "najvećim šoping molom u Evropi" na obali reke, što uzimajući u obzir dosadašnje iskustvo zaista nije bilo teško predvideti, a za ostalo ... e, pa jednog dana u svakom slučaju, budući da jedan dan svakako mora doći jednog dana.
Što se mene tiče, ako ostave 100 metara zelenila od obale, dalje neka prave šta hoće, pošto vidim u kom pravcu ide urbanizam Beograda, pa daj da spasi šta je moguće.
I da, zna li neko koliki je najveći šoping mol u ovom delu Evrope?
Zuma":34qnvqer je napisao(la):
Evo relevantnih novinskih citata sa istaknutim delovima:
- "Невероватно, али чак од 60 до 80 одсто колосека може да се стави ван функције и измести у року од шест месеци, чиме се и ослобађа најатрактивнији део локације."
( http://srbin.info/2013/10/14/beograd-na ... ardi-evra/ )
- "Naša prestonica će dobiti šoping mol sa akvarijumom kakvim se diči Dubai, a koji će biti najveći u ovom delu Evrope"
( http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest ... 0973.phtml )
- "Kako kaže Karlovčan, plan je da se projekat realizuje u tri faze u roku od pet godina. Prva su hoteli i šoping mol, ..."
( http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... soping-mol )
Dakle, na najatraktivnijem delu lokacije, tj na Savskoj obali, dobijamo NAJVEĆI ŠOPING MOL U OVOM DELU EVROPE. Nazdravlje nam. I to se može postići prosto tako što se za početak deo koloseka jednostavno stavi van funkcije ili, ako treba, izmesti (ne kaže se gde, možda za prvu fazu samo malo dalje, tj bliže železničkoj stanici). Problemi ekspropriacije o kojima Belka priča se mogu privremeno premostiti u dogovoru sa železnicom upravo zato što nju još uvek niko nigde ne seli, već se traži samo da dopusti gradnju na malom delu svog zemljišta za neku vrstu dogovorene kompenzacije i obećanjem da će se svi imovinski odnosi konačno rešiti kad krenu ostale faze projekta. Slično je moguće ako se treba sporazumeti sa nekim drugim sitnim vlasnikom, budući da će se aktivirati tek deo ove ogromne površine.
Tako da ostaje samo pitanje motiva za pokretanje projekta. A to je jednostavno. Politička partija po defaltu pre svega brine o percepciji, o utisku, a tek mnogo posle toga o stvarnim rezultatima ako se oni mogu proveriti jedino posle puno vremena. U projektu kako je predstavljen u principu nema ničega čemu bi se unapred moglo zameriti. Da li partija ima ljudskih potencijala da iznese ovakav projekat je pitanje za diskusiju, ali je to trenutno sekundarno, budući da je, ako zaboravimo finansijsku situaciju u Srbiji i kapacitete naših vrlih planera, na čisto formalnom planu sve u redu. Veliki projekat je izdeljen u faze, prvo se radi ona za koju postoji najveći komercijalni interes, a posle ćemo videti. Tako će partija zaraditi važne poene taman kad to bude poželjno, jer će svi građani videti da su veliki projekti stvarno započeti, a u njihovoj prvoj fazi možda čak i završeni. Ali što se tiče sledećih faza, onih koji su suština svega, koji su stvarno teški i skupi, uvek se može pokušati. Pa ako ide ide, a ako ne ide, mogu sasvim iskreno i potpuno istinito da kažu da trenutno ne možemo nastaviti sa projektom, ali ćemo to uraditi prvom zgodnom prilikom ... Sa tačke gledišta političke partije ništa se ne gubi a mnogo se dobija, budući da, uzevši u obzir naše realne mogućnosti, javna politička obaveza jedne partije može biti da uradi samo DEO projekta. Čitav projekat je isuviše veliki. Ako takav izgovor bude potreban, oni uvek posle nekog vremena mogu sa punim pravom da kažu da je sada red na nekog drugog da nastavi ono što su oni započeli. A ako se i pojave pravne poteškoće u prvoj fazi, to se nekako može prevazići, legalno ili ne (opet naglašavam, upravo zato što pričamo o samo malom delu zemljišta).
Sve u svemu, završićemo sa "najvećim šoping molom u Evropi" na obali reke, što uzimajući u obzir dosadašnje iskustvo zaista nije bilo teško predvideti, a za ostalo ... e, pa jednog dana u svakom slučaju, budući da jedan dan svakako mora doći jednog dana.
Što se mene tiče, ako ostave 100 metara zelenila od obale, dalje neka prave šta hoće, pošto vidim u kom pravcu ide urbanizam Beograda, pa daj da spasi šta je moguće.
I da, zna li neko koliki je najveći šoping mol u ovom delu Evrope?
Belka, ne znaci da ce zeleznica ostati bez para.... kao i kod kasarne 7. juli: zeleznica moze u kompenz da dobije nesto kvadrata kad budu izgradjeni, kao sto je vojska dobila odredjenu kolicinu stanova u stepi kao protivrednost. niko nije vojsci istovario pare pa ona kupovala stanove u stepi, vec bas obrnuto...