U ovom intervjuu bi se moglo ići rečenicu po rečenicu, pa na svakoj pokazati šta u njoj ne valja, jer praktično ne valja ni jedna. Počevši od svođenja svih primedbi na isprazno politikanstvo, a svih protivnika na eksponente političkih partija. Tako ispade da su i akademija nauka, strukovne organizacije, i praktično svaki arhitekta od ugleda plaćeni od strane opozicije. Koja inače ima toliko mnogo para i uticaja da će uskoro kolektivno da zaglavi dužnički zatvor, a svoja sedišta da preseli u Cigan Malu. Ali pretpostavljam da većina ovde prisutnih to lako može i sama. <br /><br />Međutim, važno je komentarisati jedini deo intervuja sa kojim se u jednom posebnom smislu slažem.<br /><br />
* Kako ne znate zbog čega se protive?<br /><br />- Ako mi oni jasno kažu za šta su, ja ću vrlo rado komentarisati te njihove predloge. Oni su samo protiv Beograda na vodi. Ali pitajte ih zbog čega su protiv. Ja taj odgovor još nisam dobio.<br />
<br />Ovo je zanimljivo. Isto je rekao i Vučić, a Mali samo ponavlja. Treba uzeti u obzir da se oni uvek obraćaju SAMO svojim trenutnim i potencijalnim glasačima. Kod njih nema udvaranja glasačima za koje je malo verovatno da će glasati za njih. Stepen isključivosti u ovakvom pristupu, tj fokusiranosti samo na "svoje", je velika novost u našoj političkoj praksi. Zbog toga intelektualci i obrazovaniji sloj ljudi u Srbiji trenutno bukvalno puca od nemoćnog besa, pošto (sem što su netačne ili štetne) većinu tih izjava doživljava kao otvoreno ruganje baš njima, a ne samo kao drugačiju politiku sa kojom se ne slažu. Zbog takve političke strategije sve izjave većinske koalicije treba razumeti populistički, tj kao da oni pokušavaju da izraze ono što bi običan i neobrazovan svet (po njima) mogao ili trebao da misli. Izjave, razmišljanja i etika moraju biti bliske njhovim glasačima, a oni sami, procenjivani kroz te izjave, moraju TIM SVOJIM glasačima izgledati kao (baš ti) obični ljudi. Ostali, njima "nekorisni" deo naroda, im UOPŠTE nije bitan. To je vladajući medijski i propagandni koncept. <br /><br />Zbog toga, kad Vučić i Mali kažu da ne znaju šta protivnici Beograda na vodi ustvari žele i čemu se protive, oni USTVARI misle, i žele da kažu, da NAROD NE ZNA (i ne može razumeti) šta protivnici BNVa žele. Tako Mali ovde pokušava da govori "u ime naroda", i da usput osigura da taj deo "naroda" zaista tako misli.<br /><br />Zanimljivost ovog dela intervjua se ogleda u činjenici da je to ustvari sasvim tačno, za razliku od ostataka ovog dugačkog teksta. Protivnici projekta BNV još nisu uspeli da JASNO artikulišu svoje primedbe, tako da one budu razumljive običnom narodu. A tu je ključ svega. Prilično je nekorisno što profesionalni arhitekta nešto razume, pošto njega niko ništa ne pita. Amateri se doduše mogu uputiti na Internet sadržaje poput Beobuilda, ali reći običnom čoveku da sve piše u 500 dugačkih stranica neke forumske teme prepune svega i svačega, je sasvim nekorisno čak i profesionalcima, da ne spominjem sad sve ostale. Vidite da čak ni novinari iz Beobuilda ne umeju da izdvoje i zatim pitaju suštinska pitanja, čak i kad deluje da postoji izvesna namera da se to uradi. Žuta patka ja zanimljiva, ali joj ne čelu ne piše u čemu je ustvari problem sa BNV-m. Par rečenica u njihovim intervjuima je dobar početak, ali nije dovoljno za prenošenje dovoljno argumenata koji su jači od masovnih medija, i za promenu stava slušaoca.<br /><br />Ukratko, rekao bih da je i u Srbiju došlo novo vreme koje je već odavno započelo u razvijenim kapitalističkim zemljama. Svako ko želi da utiče na bilo koji kolektivni, društveni aspekt svog života, naprimer ako želi da Beograd izgleda bolje, mora da nauči da bude medijski pismen i aktivan. Internet forumi sa takvim ambicijama, pored svog uobičajenog sadržaja, moraju da redovno proizvode i kratke, jezgrovite, i JASNE sažetke nekog opšteg stava koje običan narod može razumeti, a novinari preuzeti i dalje eksploatisati. Zbog toga sam ranije predložio FAQ za projekat BNV, a eventualno i za svaki budući gde je društveni interes ugrožen (ili nije, ali je potrebna participacija građana). Moguća je i bilo koja druga forma, to nije važno. Važno je da postoji poseban tekst (ili tekstovi) koji su kratki, sažeti, razumljivi i onoliko potpuni koliko je to moguće, uzevši u obzir konkretnu namenu i ciljnu grupu. <br /><br />Naprimer, ako se kaže da ugovor nije dobar, onda bi neko stvarno morao da prvo napiše jasan sažetek onoga što u njemu piše. Da se jasno pobroji i izdvoji, šta ko ulaže, koliko to obično vredi, a zatim šta se sve može desiti posle toga, i kako bi na kraju svaki od partnera prošao u tim slučajevima.<br /><br />Ako se kaže da sam projekat nije dobar, treba reći šta ne valja i zašto ne valja, i ponuditi nekoliko ideja za bolja rešenja.<br /><br />Ono što su sastavili Akdemija Nauka i Akademija Arhitekture su dobri počeci, ali to su samo liste problema, koje su dovoljno razumljive samo obrazovanijim osobama. Narodu je potrebno tumačenje tih tekstova. Šta to u praksi znači, i kako će životi običnog čoveka biti pogođeni ako se BNV napravi ovako ili onako? Gde tako nešto piše? Ko je to napisao? Niko nigde. Kako onda zamišljate da narod bude briga za ono što mu niko nije objasnio? A čiji je to posao? Svakako ne onih koji zarađuju na tome ako narodu nešto NIJE jasno. Svakako ne novinara u medijima koji NE ZAVISE od svojih čitaoca nego od oglašavača i političkih upravljača. Moderni novinari uopšte ne rade u oblasti informisanja, nego u oblasti eksploatacije svojih čitaoca koji su za njih ROBA, OBJEKAT, PREDMET TRANSAKCIJE, stvarni PROIZVOD koji novinari prodaju oglašavačima. Umesto da čitaocima prodaju informacije, oni prodaju same čitaoce. To je posao za koji primaju platu. Ne možete od njih tražiti da budu neprofesionalni i rade protiv svog poslodavca i onoga ko im hrani decu.<br /><br />Šta mislite, ko tu onda još preostaje kao kandidat koji jedini može da proizvodi besplatne i zato svima dostupne, a ipak relevantne, sažete i razumljive informacije? Naravno, samo Internet forumi ili blogovi koji okupljaju grupe entuzijasta kojima je stvarno stalo do nečega. Nema ko drugi. Beskonačno pisanje namenjeno samo grupi istomišljenika nije dovoljno. Ako osnovni sadražaj već postoji, nije teško adaptirati ga tako da može dopreti i do šireg kruga ljudi. To je u svakom slučaju jedini put koji je još otvoren, a samoorganizovane interesne grupe su legitimni i neophodni deo političkog sistema u razvijenim zapadnim državama. Partije su previše krupne i nefleksibilne organizacije da bi bile efikasne na tako usko fokusiranim lokalnim problemima.
