Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Sto pre priznas sebi da zestoko gresis bice bolje to tebe, u svakom pogledu.

Pokusavas da nadjes opravdanje koje je nesuvislo, zarad boljeg kredita mi potpisujemo ovakav ugovor? Pa to bi bio najskuplji moguci kredit na trzistu.

Beogradska obilaznica i zeleznicki cvor su od regionalne vaznosti, za projekte te vrste uopste nije problem naci investitora i povoljan kredit, kako na zapadu tako i na istoku.


Arhitekta Kovacevic je sasvim u pravu, ugovor je dikitiran i pounda je bila uzmi ili ostavi. Zarad vlastitog ponosa kancelar Vucic nije mogao da se povuce iz posla i imamo epilog. Zato se i postavio Zoranu koja ce krivnicno odgovorati zbog ove svinjarije.

A posle danasnje izjave da ce pordajom Telekom graditi besmisleni stadion jasno je o kakvim se liku radu.
 
Свако искрен према себи и другима, разуман и објективан, сви незвисни архитекти и правници...Сви они су дошли до закључака који говоре о кредитима који су заправо најскупљи кредити у историји Србије а вероватно и шире.

Чак ни теза о томе да бисмо у супротном морали да радимо и инфраструктуру унутар СА суштински не стоји из више разлога. Као прво по уговору, посебно о оном члану о преузимању целокупног јавног простора унутар СА тај цели простор се третира као једна велика парцела у приватном власништву или под њиховом контролом. Као друго, већ видимо да је могуће градити велике објекте у СА качећи се на постојећу инфраструктуру из правца Савамале. Као треће, Београду и Србији је од судбинске важности да сами планирамо (прву линију метроа) и очувамо (главну жел. станицу и стари чвор) унутар граница СА тако да и од те ставке у уговору ми суштински имамо само огромну штету.

Што се тржишне вредности тиче, најбољи доказ те вредности су управо бранитељи и аутори овог катастрофалног уговора и пројекта као и размере криминала, правног и институционалног силовања Србије које се спроводи да би нам то земљиште отели.
 
Bulevarac":1v83cryu je napisao(la):
Opet bi hteo da ponovim, meni investitor nudi 200m2 stana, kod sportskog centra Vračar, da mu ustupim 1/2 placa, moj deo je oko 200-250m2 placa, odnosno ceo plac je velik oko 5 ari. Na tom mestu bi on zidao p+4+(koliko podmiti). Objekat bi bio velik oko 1100-1300m2. Cena novih stanova u mom kraju nije ispod 1500e, pre je 1700e. Ja samo dajem zemljište, pa vi onda izračunajte koliko vredi samo prvi red pored reke u BNV.
da li bi pre dao plac za trzisnu vrednost ili za trecinu profita? :kafa:

Ivan NBG":1v83cryu je napisao(la):
Lepi, nista ja u teorijskom smislu nisam omasio . Potrebno je samo malo pazljivije procitati ono sto sam napisao . Obrati paznju i na deo o OPORTUNITETNOM TROSKU . Sve ono sto sam u prethodnom postu napisao pada u vodu ukoliko kao verovatne prihvatimo teze da je ukupni trosak drzave 130 000 000 € i da je zemljiste SA bezvredno .
Prihvatam razmisljanje tvoje, ali uvek kreces od toga da opremanje zemljista, putevi, javni objketi, ostala infrastruktura ne vredi nista.
I uvek polazis od toga da D.O.O. nece nista da profitira.

Da ne racunaju arapi na profit ne bi ni kretali u projekat.

Pa to sredjivanje i rasciscavanje zemljista bi svakako da je trzisno pusteno u prodaju bio trosak RS.

I jos ovo kod troskova oportunitetnih, nikako ali ni pod razno ne uzimas u razmatranje indirektnu korist RS - rad velikog broja ljudi(nebitno sad koliko, necemo o prenapumpanim brojkama) pokretanje gradjevinske industrije i slicno...
 
Osim jednog advokata na TV N1, koji je dao vrlo povrsnu polu-analizu sta ne valja u ugovru , nisam cuo ni jedno strucno misljenje koje kaze koja su prava, koliko ko ulaze i koliko ko dobija, pod kojim uslovima. Ne znamo koja je realna vremenska linija troskova i dobiitaka. Da li je moguce da u Sr. ne postoji ni jedan pravnik/stranka/NVO da istupi sa iscrpnom analizom.

Iskreno mislim da u Sr. nema strucnjaka, a narocito strucnjaka koga ne mrzi da cita 200+ strana ugovora na engleskom, pogotovo ako je besplatno.
Izgleda da cekamo da neko iz Hrvatske procita ugovor za nas, i kaze nam sta ne valja.

Takodje nam treba analiza na temu - kako rusiti ovaj ugovor. Jer je uklanjanje ovog ugovora nasusna potreba.

U ovome sto je napisao IvanNBG, ipak nisam nasao jasan pravni stav. Mozda je do mene. Hvala na aktivizmu, ali ako se o necemu govori MORA da se procita ceo ugovor i da se posveti vreme i energija.
 
Iz teksta AAS:

"Зашто, надаље, страни партнер добија опремљено грађевинско земљиште од 100 хектара без плаћања надокнаде (или ”доприноса” од којих се иначе гради инфраструктура града), а које иначе други инвеститори у централној зони Београда плаћају 500-550 евра по квадратном метру изграђеног објекта, што у овом случају за 2 милиона квадрата износи 1 милијарду евра?"

Ovde je posebnio interesantna cifra od jedne mijarde evra, dok sam ugovor na ovo pitanje nudi odgovor da se to kompenzuje sa troškovima internog dela infrastrukture koji plaćaju Arapi. Ali koliko stvarno košta jedno, a koliko drugo? I koliko košta interna infrastuktura ako se u početku, i za ko zna koliko godina posle toga, ona pravi samo za obalu Save, uz recimo samo jedan pristupni put ka obali, a mi moramo da svu spoljnu infrastrukturu kompletno odradimo u punom kapacitetu za 4 godine?

Bolje je navesti ukupne inpute u projekat.

Mi dakle ulažemo BAR ovih 1 milijardu evra (ako je ta cifra pouzdana), plus vrednost neopremljenog zemljišta. Kažem BAR, zato što je SA poseban slučaj u odnosu na "centralnu zonu Beograda" koja se gore spominje. Nigde drugde nije potrebno toliko para da bi se zemljište pripremilo za gradnju (zato je i čekalo do sad), tako da su troškovi opremanja ovde BITNO veći. Takođe cena neopremljenog zemljišta je ovde veća, jer je ono ne samo u centru nego i pored reke. I plus su korisnici dobili i samu obalu u maltene privatno vlasništvo. Takođe, ovde bi trebalo računati i izgubljenu zaradu i indirektni trošak zato što ćemo izgubiti jedino ravno i prazno parče zemlje u središtu grada na kome su mogli biti mnogi objekti i sadržaji koji su gradu potrebni, a koje ćemo sada morati graditi na daljim i nepovoljnijim mestima, dok nešto više i neće biti moguće izgraditi. Pa, samo ako se ispostavi da nam treba još jedan most na Savi, za koga po ovom projektu više nema mesta (ili prostrana pešačka veza sa Adom, ili metro veza ... itd). Šta mislite, kolika će biti šteta što toga nema, i koliko ćemo je dugo plaćati? Beskonačno dugo? 200 godina? Samo pred ovom poslednjom stavkom našeg uloga blede sve ostale.

Dakle to je bio NAŠ ulog.

A NJIHOV je verovatno neki deo od 150 miliona evra i cena interne infrastrukture, koja se još gradi bog te pita kom dinamikom, i za savršeno nepoznati ukupni obim konačnog projekta (jer se on za 5, 10 ili 20 godina može drastično menjati, dok mi moramo za 4 godine napraviti sve za trenutno predviđeni obim od 2 miliona kvadrata).
 
Zašto samo deo od 150 miliona evra? U dokumentu Akademije Arhitekture postoji još par zanimljivih informacija koje koliko znam ovde još nismo spominjali. Naprimer o honoraru koji bezuslovno pripada Strateškom partneru za troškove projektovanja, menadžmenta, prodaje i informacionih usluga.

BNV-UgovorUsluge.jpg


Uzevši u obzir da je projekat BNV-a očigledno sasvim generički i bez detalja, iskombinovan vrlo brzo od gotovih komponenata koje je Abar već imao radeći skoro iste projekte sličnim zemljama, činjenice da računarski sistem i softver takođe već ima, njegovi realni troškovi po ovim stavkama su sigurno relativno mali. Setite se samo početnog pešačkog mosta na Savi ispod koga uopšte ne mogu da prolaze brodovi. Sumnjam da je projektant i bio u Beogradu. Teško da je to realna tržišna vrednost njihovih usluga za koje uzimaju toliku sumu. A uzimaju 3% ukupne vrednosti projekta. Pošto su nam uši probili sa cifrom koja se kreće između 3 i 4 milijarde evra, to znači da Strateškom partneru samo po ovoj stavci treba isplatiti između 100 i 120 miliona evra. Pošto je njegov ukupni doprinos zajedničkom Društvu 150 miliona evra, to znači da on ustvari treba da uplati samo između 30 i 50 miliona. Plašim se da je ovo samo deo troškova za koje on očekuje sličnu nadoknadu pa, budući da smo krenuli od 3 milijarde, imam utisak da iznos onoga što će on na kraju stvarno uplatiti nezadrživo teži ka 22.000 evra.

Kad se prevede u praksu, ispada da je osnovni koncept u tome da direktno Abar daje sve usluge, sam ih procenjuje koliko misli da one vrede, i zatim to računa kao dug zajedničkog društva, dok ono samo, iako snosi sav rizik, ustvari posluje sa nula evra sopstvenog kapitala za investicije. One 22.000 evra su samo za tekuće komunalne troškove vode i struje, i plate par zaposlenih u Geozavodu. I to je to. Neki drugi, nešto veći keš od Arapa teško da ćemo ikada videti. Na takav način, sa zemljom, a bez novca za investicije, je mogla poslovati praktično bilo koja firma iz ove branše.

Tako da je savršeno nejasno koja je to veća suma, odnosno šta uopšte oni ulažu u posao? Oni zaista unapred pružaju i finansiraju usluge, međutim oni to rade umereno, zgradu po zgradu, plac po plac, unapred procenjući komercijalni uspeh njene gradnje i ograničavajući veličinu uložene sume, pa onda čak i tako smanjeni rizik prebacuju na zajedničko preduzeće. Ako bude problema, gubitke će plaćati zajedničko preduzeće, a ne strateški partner. On PRODAJE svoje usluge zajedničkom preduzeću, bez rizika, i uvek će biti namiren. Jer zajedničko preduzeće poseduje zemlju, i to je jedina realna vrednost koju ono ima. Ako društvo bude u gubicima, uvek može prodati zemlju koju je do tog trenutka dobilo u vlasništvo i pokriti se. Tako ispada da jedini stvarni rizik za strateškog partnera postoji samo u samom početku projekta, ako zajedničko preduzeće napravi dugove i propadne pre nego što se prvo zemljište prevede iz zakupa u vlasništvo Društva. Tada bi on morao da nadoknadi 68% tog duga, a mi 32%. Ali čim društvo dobije prvo zemljište u vlasništvo, njegov rizik se svodi na nulu, jer se zemljište uvek može prodati da bi pokrilo gubitke.

Na taj način ispada da on ustvari ne ulaže praktično ništa u odnosu na ukupnu vrednost projekta. Ako društvo pravi neku zgradu, Strateški partner može naći trećeg investitora koji će to finansirati pa, ako posao ne uspe, prodati zemlju da bi ga isplatio. Ili može sam podići kredit za zgradu. Ili može zajedničko društvo podići kredit. Tek, Strateški partner jednostavno ne ulaže ništa bitno, sem nešto malo u samom početku projekta, jer samo tu postoji neki mali rizik. Ali, budući da se na početku grade zgrade na obali reke, pa će sigurno biti komercijalno uspešne, ni rizika, pa ni većeg uloga koji bi bio ugožen, realno uopšte nema. Strateški partner je samo posrednik između pravog izvora novca i nas kao vlasnika jedine trenutno postojeće vrednosti, zemlje.

Konačno ispada da je SAV RIZIK i VELIKA VEĆINA ULOGA SAMO NA NAŠOJ STRANI. A ipak imamo samo 32% vlasništva, i nemamo pravo odlučivanja jer smo manjinski partner
 
Mislim da je svima poznato koje su obaveze koje RS treba da izvrši do 31.12.2019g, a ARAPSKI INVESTITOR IMA OBAVEZU U SKLADU SA UGOVOROM U NAREDNIH 20 GODINA ZAVRŠI "PILOT NEPOKRETNOSTI" U KOJU SPADAJU HOTEL (PARCELA 13),OBJEKTI NA PARCELI BROJ 14(TU SU POČELE DA SE GRADE OVE 20-SPRATNICE), KULA I ŠOPING CENTAR (PARCELA 19) I TO JE SVE.

Ugovorom je jasno data definicija pilot nepokretnosti:
Pogledajte prilog 3

A u Engleskoj verziji ugovora je i skica pilot nepokretnosti sa opisom i veličinom objekata:
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Ali sve pilot nepokretnosti su na obali Save i pod ovakvim uslovima za njih praktično ne postoji realni komercijalni rizik. Društvo će posle pilot izgradnje imati i zgrade i svu okolnu zemlju u svom vlasništvu, obalu na korišćenju, sa pravom ekskluzivnog upravljanja i komercijalne eksploatacije svega toga, a nisu platili ni zemlju koju koju su dobili, ni STVARNE, UKUPNE troškove opremanja i uređenja zemljišta, sem koliko je koštalo to što su ga sami opremili i uredili, ali SAMO onaj deo oko svojih pilot zgrada. Ne možeš napraviti samo ono parče vodovoda i samo ono parče ulice pored tvoje zgrade i misliti da je to ceo trošak snabdevanja vodom ili saobraćaja koji tvoja zgrada koristi. Pod takvim uslovima je svako mogao podići komercijalni kredit sa ekskluzivnim pravima na SA koja proizilaze iz ugovora kao kolateralom banci ili investitoru koji daje kredit. Što je onda Strateški partner tu uložio? Gde je njegov rizik i njegov ulog? To što je ispregovarao sa nekom bankom ili pravim investitorom?
 
lepi":3705ryqq je napisao(la):
da li bi pre dao plac za trzisnu vrednost ili za trecinu profita? :kafa:

U svako doba dana bi uvek izabrao 20-25% izgrađenih kvadrata od 32%profita.


20-25%kvadrata > 32%profita.


Ako to ne shvataš glup si ko tocilo. Al ja verujem da ti to vrlo dobro shvataš nego nas zamajavaš ovde.


Druga stvar, da bi investitor sagradio zgradu u kojoj vlasniku placa daje kvadrate on mora da poštuje zakone RS i da plati takse (uređenje gradskog građevinskog), a kad si arapin onda ne moraš ništa a profit ako napraviš napraviš,a ako ne nikom ništa. Pokrio vuk magarca.

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока
 
@ Dosen
Sa svojih dvadeset i nesto godina, i sa zavrsenim osnovnim studijama prava i odradjene dve godine pripravnickog staza u sudu, ja svakako nemam potrebno profesionalno iskustvo pa cak ni nivo znanja da bih svoja zapazanja o BNV mogao da nazovem analizama . Potrebno je da se to razjasni, da ne bi bilo zabune oko toga sta i koliko moze da se ocekuje od mog doprinosa na ovom forumu . Nisam advokat i vrlo verovatno necu to ni biti . Iskustvo sa ovakvim ugovorima ima ograniceni broj advokata, a adekvatno poznavanje tzv. pravnickog engleskog jezika i, narocito, izraza koriscenih u ovakvim ugovorima, jos manji broj ne samo advokata, vec i univerzitetskih profesora . Sve to me, medjutim, ne bi moglo spreciti da i sam koliko toliko proniknem u sve detalje ugovora, da ne postoji jedan ogranicavajuci faktor . Ogranicavajuci u mnogo vecoj meri nego sto je to nedostatak profesionalnog iskustva ili, daleko bilo, teorijskog znanja . To je nedostatak slobodnog vremena, prouzrokovan pripremanjem pravosudnog ispita . Imajuci to u vidu, ja ovde mogu da iznosim samo podozrenja, kao i vecina nas . Prema tome, sve sto ja kao gradjanin mogu da ponudim, a da pritom budem siguran da cinim nesto korisno jeste aktivizam . Ipak, siguran sam da ne postoje iznenadjenja koja ugovor eventualno krije, a koja bi me mogla pokolebati i promeniti mi pogled na fundamentalno los pristup pitanju uredjenja SA . Ja sam se prema projektu BNV jos
na pocetku postavio a priori, a objavljivanje ugovora me je samo jos vise ucvrstilo na tim pozicijama . Mnogo je stvari u vezi njega principijelno nedopustivo , sto znaci da pitanje ekonomske opravdanosti celog projekta, a samim tim I ugovor, moze ali i ne mora da bude razmatrano .

To je ono sto je potrebno da se zna o meni, da se ne bi pomislilo da sam advokat ili pravnik sa velikim profesionalnim iskustvom, a koji se ustrucava da konkretnije govori o BNV i o ugovoru samom . Drzim se samo onoga u sta sam potpuno siguran . Sto se, pak, samih analiza tice, razmisljanja i pretpostavke koje iznosi Zuma su trenutno najkvalitetniji doprinos ovoj temi .
 
milos.tro":12dwo9dl je napisao(la):
Mislim da je svima poznato koje su obaveze koje RS treba da izvrši do 31.12.2019g,
FAC Srbija je pocela da radi pre 3,5 godine. Ugovorom su, izmedju ostalog, bila definisana infrastrukturna ulaganja drzave u zeleznicu i izgradnja autoputa Kragujevca-Batocina u punom profilu i prikljucenje na autoput BG-NIS. Toliko o preuzetim obavezama drzave.

Zuma":12dwo9dl je napisao(la):
Ovde je posebnio interesantna cifra od jedne mijarde evra, dok sam ugovor na ovo pitanje nudi odgovor da se to kompenzuje sa troškovima internog dela infrastrukture koji plaćaju Arapi.
Ne placaju oni vec BNV doo.

Zuma":12dwo9dl je napisao(la):
Iz teksta AAS:
"Зашто, надаље, страни партнер добија опремљено грађевинско земљиште од 100 хектара без плаћања надокнаде (или ”доприноса” од којих се иначе гради инфраструктура града), а које иначе други инвеститори у централној зони Београда плаћају 500-550 евра по квадратном метру изграђеног објекта, што у овом случају за 2 милиона квадрата износи 1 милијарду евра?"
Mi dakle ulažemo BAR ovih 1 milijardu evra (ako je ta cifra pouzdana), plus vrednost neopremljenog zemljišta.
Nije cifra pouzdana, da su hteli da budu ozbiljni lako su mogli da izracunaju cifru, na sajtu beolenda sve lepo pise. Prvo su budalasali sa 9, sada sa milijardom, sutra ce da izadju sa nekom trecom cifrom....Tako neozbiljnim istupanjem se toliko tupi ostrica kritike da veoma brzo i oni i kritika postaju besmisleni. Da se manu corava posla i guranja nosa u one stvari u koje se totalno i apsolutno ne razumeju. Mislim, ionako im posao zaludan, al' ajde kad vec moraju...

Zuma":12dwo9dl je napisao(la):
Ako društvo bude u gubicima, uvek može prodati zemlju koju je do tog trenutka dobilo u vlasništvo i pokriti se.
Ne znam kako si ovo zamislio, BNV doo je u statusu zakupca, konverzija u vlasnistvo se vrsi tek nakon izgradnje parcele i dobijanja upotrebne dozvole. Ni u teoriji nema sanse da mogu da prodaju gradjevinsku parcelu na kojoj tek treba da se gradi.
 
Lepo sam napisao "može prodati zemlju koju je do tog trenutka dobilo u vlasništvo". To znači onu zemlju koju je zajedničko Društvo već dobilo u vlasništvo uz ranije završene zgrade za koje je ranije dobilo upotrebne dozvole, a ne onaj plac na kome je zgrada koju je Društvo radilo u trenutku kad je upalo u poslovne probleme pa nije uspelo da je završi. Naravno da je to zemljište još u zakupu. Ali više puta su na medijima rekli da će razvoj ići u ciklusima. Profit od prethodno završene zgrade (ili zgrada) plus eventualni kredit se ulažu u gradnju sledeće zgrade (ili zgrada). Čak i da ne moraju da čekaju završetak prethodno započetih zgrada zbog reinvestiranja profita, bilo bi glupo da odjednom počinju da grade previše zgrada paralelno (zbog povećanog rizika takvog poslovanja i prevelike zaduženosti). Očigledno da Društvo nema zgrade i zemljište u vlasništvu koji mogu poslužiti kao garancija za novi zajam ili kasnije vraćanje dugova SAMO u prvom, početnom ciklusu investiranja (a on zbog vrhunske lokacija na obali i njene besplatne eksploatacije ionako nosi najmanji poslovni rizik, pa je posebna garancija baš tu najmanje potrebna). Međutim čim Društvo završi prve zgrade dobiće i prvu zemlju u vlasništvo, a time i posebnu dodatu vrednost koja je bila sadržana u tržišnoj vrednosti našeg zemljišta. Plus ima završenu zgradu i vrednost koju sada ima ta zgrada sama za sebe. Sve ono što Društvo počne da gradi POSLE toga, ima kolateral, tj pokriće u ranije završenim zgradama i ranije dobijenoj zemlji.

Dodatna komplikacija je da postoji pravo reparcelizacije zemljišta dobijenog u vlasništvo. Tako se ono može podeliti na zemljište koje je zauzima sama zgrada (ili recimo zemljište minimalne površine koja je neophodna da bi zgrada neometano funkcionisala), i na okolno zemljište. Društvo zatim može preprodati ili založiti kao kolateral samo ovo okolno zemljište. Problem je što mi ne znamo za koliko je veće zemljište koje se po završetku zgrade dobija uz njega, od zemljišta koje sama ta zgrada stvarno zauzima. Razlika bi mogla biti prilično velika.

Pa zatim, zajedničko Društvo posle svake završene zgrade progresivno dobija sve veće pravo i na deo našeg zemljišta na kojoj još nema ničega i gde Društvo nije uložilo baš ništa. Progledajte moje stare poruke ovde viewtopic.php?f=21&t=197&start=10675#p348996 i ovde viewtopic.php?f=21&t=197&start=11175#p350368
 
Да ли се могу одредбе из уговора објаснити на овај начин:

РС је дужна да расчисти земљиште и изгради неопходну инфраструктуру до граница Амфитеатра. Приватни партнер је дужан да изгради инфраструктуру унутар граница Амфитеатра.

Плацеве које не гради БнВ доо, може продати на лицитацијама трећим лицима (инвеститорима) а профит од продаје се дели 68% страни партнер, 32% РС.
 
Samo potpisivanje nekakvih ugovora na 30 godina za Srbiju, od strane jedne političke garniture koja već na sledećim izborima lako može da izgubi vlast, nas dovodi u situaciju da će i naredne političke garniture nastaviti istim putem. Sadašnjost je odavno rasprodata, došla je na red prodaja dalje budućnosti (bliža budućnost je već rasprodata).
Mentalno ograničeni poliičari i ne mogu ništa bolje da ponude, a političari su godinama isti. Preko 20 godina posmatramo iste, pre svega lopovske face, dok god se to ne promeni, odnosno neko od njih ne završi na dugogodišnjoj robiji, ovakvi i slični projekti su neminovnost.
Sve tajno, bez sagovornika, rasprave... samo se parafira neki papir, angažuje pravosuđe da izmeni postojeće zakone, ne bi li se bolje zaštitili i legalizovali pljačku.
Svaki put ima svoj kraj, pa i ovaj.
 
stf":32x53hk0 je napisao(la):
Да ли се могу одредбе из уговора објаснити на овај начин:
Не могу пошто си изоставио читав низ обавеза Србије.
 
@MilisaV
Razumem da si ogorceni drkos, al bar procitaj napisano. Pitao sam trzisnu vrednost placa ili trecinu prihoda? Ne moras da mi odgovaras. Hvala.


130 miliona evra kredita RS je obaveza koja je u svakom slucaju cekala drzavu, mislim do onog trenutka kada resi da opremi SA.
Trzisnu vrednost zemljista bar dela koji ce biti izgradjen kao i visinu naknade i doprinosa za uredjivanje gradnskog gradj.zemljista nikada necemo saznati. Opet trecina obaveze za placanje i jednog i drugog troska je obaveza RS.
Pa bi u nekom nasem imaginarnom sracunjavanju ekvivalentnosti cinidba i to trebali da uzmemo u obzir.

Lepo sam napisao "može prodati zemlju koju je do tog trenutka dobilo u vlasništvo". To znači onu zemlju koju je zajedničko Društvo već dobilo u vlasništvo uz ranije završene zgrade za koje je ranije dobilo upotrebne dozvole,
To ce i da se desi. Drustvo prodaje objekte sa placevima na kojima su isti izgradjeni, kako bi prihodovali. Sta je tu sporno?
 
Sporno je to što se u konačnoj analizi najverovatnijih razvoja događaja (a ne njihovih idealnih i prilično malo verovatnih varjanti) dolazi do izrazite asimetrije u rizicima i ulozima dve ugovorne strane, i što praktično sve te varjante idu na našu štetu. U ovom konkretnom slučaju da Stateški partner ne rizikuje skoro ništa, jer će i taj mali realni ulog koji ima, od recimo 50 miliona, sigurno bar povratiti, da ne govorimo sad o njegovom prihodu koji je maltene obezbeđen. Dok je kod nas situacija DRASTIČNO drugačija. Međutim, malo je teže to ukratko i jasno pokazati u jednoj forumskoj poruci pošto ugovor uopšte nije jednostavan.
 
Zuma, sada mi je jasna konstrukcija koju si zamislio, vidim lepom i dalje nije. Mnogo si zakomplikovao a ideja je nerealna (bez uvida u to da li uopste ugovor tretira ovo pitanje).

Prvo, cak i da prenebregnemo da treba pronaci totalnog idiota koji bi odredjenoj izgradjenoj praceli prikacio i neizgradjeno zemljiste pa potpisao konverziju, ostaje racionalno pitanje, zbog cega bi developer prodavao zemjiste ako sasvim sigurno vecu zaradu moze ostvariti po principu izgradi i prodaj? Taj novi kupac zemljista ne bi imao osnov po kome bi bio oslobodjen naknada i doprinosa za ggz, morao bi da plati zemljiste i kalkulise profit a BNV-u bi ostala samo prodaja zemljista minus troskovi izgradnje infrastrukture? Ne vidim racionalan razlog zasto bi to radili.

Postoji drugaciji modalitet kako mozemo da budemo drasticno osteceni, ali opet, bez uvida u ugovor, ne bih spekulisao.
 
Zašto bi neko treći kupio takvo zemljište? Zato što može da kupi parče zemlje u sred grada i pored reke. Pa makar platio dažbine. Sve zavisi od prihoda koje na njemu očekukuje. A da li je uopšte moguće da se takvo slobodno i neiskorišćeno parče zemljišta pojavi i bude u vlasništvu Društva? Naravno da jeste. bu**** u državnoj službi uvek ima, naročito ako su podmazani da budu takvi. Dovoljno je da granica placa koji na početku gradnje ide u zakup Društvu bude jednaka granici bloka, a da zgrada koju Društvo u tom bloku gradi ne zauzima ceo blok. Kad završe zgradu dobijaju u vlasništvo ceo blok koji je sadrži, izvrše preparcelizaciju i prodaju (ili založe kao kolateral) sav višak zemljišta koje samoj zgradi nije neophodno da bi funkcionisala i bila komercijalna. Kad to ne bi bilo moguće ne bi oni u ugovoru toliko insistirali da je preparcelizacija dozvoljena, zajedno sa preprodajom delova originalne parcele. Da je plac dat u zakup uvek minimalne moguće veličine, samo pominjnje preparcelizacije u ugovoru bi bilo besmisleno.
 
lepi":2aztn2v8 je napisao(la):
@MilisaV
Razumem da si ogorceni drkos, al bar procitaj napisano. Pitao sam trzisnu vrednost placa ili trecinu prihoda? Ne moras da mi odgovaras. Hvala.


130 miliona evra kredita RS je obaveza koja je u svakom slucaju cekala drzavu, mislim do onog trenutka kada resi da opremi SA.
Trzisnu vrednost zemljista bar dela koji ce biti izgradjen kao i visinu naknade i doprinosa za uredjivanje gradnskog gradj.zemljista nikada necemo saznati. Opet trecina obaveze za placanje i jednog i drugog troska je obaveza RS.
Pa bi u nekom nasem imaginarnom sracunjavanju ekvivalentnosti cinidba i to trebali da uzmemo u obzir.

Lepo sam napisao "može prodati zemlju koju je do tog trenutka dobilo u vlasništvo". To znači onu zemlju koju je zajedničko Društvo već dobilo u vlasništvo uz ranije završene zgrade za koje je ranije dobilo upotrebne dozvole,
To ce i da se desi. Drustvo prodaje objekte sa placevima na kojima su isti izgradjeni, kako bi prihodovali. Sta je tu sporno?

Evo ovako kako ja razmišljam povodom toga šta bi pre uzeo, tržišnu vrednost placa ili trećinu prihoda.
Želim pod jedan da dobijem najbolju moguću cenu u zamenu za ovo što imam, da li u kvadratima ili novcu, možemo da razgovaramo.
Da bi dobio najbolju moguću cenu, moram da se raspitam (ukoliko je moguće) koliko su komšije koje su se pre mene rušile dobile kvadrata, kao i da dobijem više ponuda investitora, odnosno da ne prihvatim prvu ili prve, jer za razliku od nekog drugog ja nisam u žurbi da se srušim.
Za moju polovinu placa sam dobijao ponude u kvadratima ali i u novcu.
Ponude su se kretale od npr 80-90m2 do 200m2, što je ogromna razlika, priznaćete.
U novcu su mi u jednom trenutku nudili 300 000 e.
Sve to osim keš novca ili kvadrata unapred, nosi nemali rizik, jer živimo u državi, znamo svi kakvoj.
Kao što sam napočetku naveo, želim da dobijem što je moguće bolju ponudu, ne znam koja je tržišna vrednost placa, ali znam da ukoliko bi se ovde umesto predviđenih npr 1200m2 zidalo 2400m2, da bi očekivao duplo više kvadrata ili novca.
Želim da investitor i ja posle skolopljenog posla, očekujemo prihod, odnosno ne želim da se selim, ukoliko se osećam isto ili lošije, interesuje me da se preselim ali da se nakon te selidbe osećem bolje nego ranije, jer zašto bi se inače selio? Isto to želim i da investitor oseća, nakon našeg dogovora.


Verujem da se u BNV zida više spratova nego kod mene, pa da su i cene takvog zemljišta proporcionalno veće.
Ukoliko bi uzeli za reper ove cene koje sam naveo a to je da jedan objekat veličine 1200-1300m2 zahteva od investitora da izdvoji 350-400m2 gde jedan m2 košta 1600-1700e mogli bi doći do neke realnije cene zemljišta. Da bi sazidao od svojih para a potom i sam prodavao, investor je spreman da za zgradu od 1200-1300m2 plati 500-600 000 eura, samo za zeljište na Vračaru.


Država nije morala da uloži 130miliona eura u opremanje SA, ukoliko bi se odlučila za neko skromnije odnosno primerenije rešenje koje ne zahteva toliku infrastrukturu, mogla je i da napravi najlepši park iz kojeg bi se ulazilo u grad. Verujem da bi takav park privukao više posetilaca neko jedan ili kluster solitera.
Svakako da u Beogradu ima dovoljno mesta za sve ono što se namerava umetnuti u SA, ali kada dobiješ elitnu lokaciju besplatno, moraš biti lud da to ne prihvatiš, tako se meni čini.
 
Zuma, da stavimo na stranu nepoznanice iz ugovora i mogucnost/nemogucnost pojedinacne prodaje dela ili cele parcele, (cista spekulacija je u pitanju) gde je investitorska biznis logika/matematika prodati zemljiste vs izgraditi objekat, prodati i pokupiti kajmak?

Ukoliko bi uzeli za reper ove cene koje sam naveo a to je da jedan objekat veličine 1200-1300m2 zahteva od investitora da izdvoji 350-400m2 gde jedan m2 košta 1600-1700e mogli bi doći do neke realnije cene zemljišta
Investitora u tvom slucaju, ni priblizno ne kosta toliko vec samo vrednost gradjevinskih radova + naknade i doprinosi na eventualnu razliku postojecih kvadrata i onih koje ustupa tebi.
 
Nevenkovic":29ywxyrn je napisao(la):
Zuma, da stavimo na stranu nepoznanice iz ugovora i mogucnost/nemogucnost pojedinacne prodaje dela ili cele parcele, (cista spekulacija je u pitanju) gde je investitorska biznis logika/matematika prodati zemljiste vs izgraditi objekat, prodati i pokupiti kajmak?

Ukoliko bi uzeli za reper ove cene koje sam naveo a to je da jedan objekat veličine 1200-1300m2 zahteva od investitora da izdvoji 350-400m2 gde jedan m2 košta 1600-1700e mogli bi doći do neke realnije cene zemljišta
Investitora u tvom slucaju, ni priblizno ne kosta toliko vec samo vrednost gradjevinskih radova + naknade i doprinosi na eventualnu razliku postojecih kvadrata i onih koje ustupa tebi.

Kako to misliš da ga ne košta ni približno toliko? Šta ga to ne košta toliko, kada od zgrade koju sazida svojim parama, a velika je 1200m2-1300m2, mora da ustupi vlasniku zemljišta 400m2 ili da plati 600 000 eura, koliko sam naveo da su meni nudili na Vračaru. (meni su nudili polovinu, jer sam vlasnik 1/2 placa).
 
Može li se kvadratni metar stana izgraditi za 500 evra

Za sve što se gradi mora da postoji projekat, a tarifa za izradu projekta je između 20 do 25 evra "po kvadratu", mora da se "izvadi" građevinska dozvola i da se plati nadoknada za uređenje građevinskog zemljišta, što je za 5. zonu u koju Ovča i Borča spadaju reda 60 evra opet "po kvadratu". Dakle, pre nego što gradnja uopšte počne, pre nego što se ašov u zemlju zabode, kvadratni metar stana košta najmanje 103 evra.
Prema rečima onih koji se u stanogradnju razumeju, grubi građevinski radovi – iskop temelja, izlivanje betonske konstrukcije, zidanje i ukrovljavanje, koštaju između 140 i 170 evra po kvadratnom metru stana, bez obzira da li se gradi u Beogradu, Kragujevcu, Vranju ili Babušnici. Naime, cena građevinskog materijala u celoj Srbiji je ista, a ne razlikuje se mnogo, ako se uopšte i razlikuje od cena u Evropi, jer domaća proizvodnja građevinskog materijala je u rukama stranog kapitala, a ono što se u Srbiji ne proizvodi uvozi se. Recimo, cement proizvode Holcim i Lafarž, kreč i ciglu Nekse grupa, armatura se uvozi iz Ukrajine. Takođe, građevinske nadnice su manje-više iste svuda po Srbiji.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=884254
 
Evo sada računam profit investitora, sa uslovima koje sam naveo, iz Vremena.
Investitor može da sazida 1300m2, po ovom članku to je oko 700e m2, na Vračaru računam 800e po m2.
1300m2 x 800e - 1040000 odnosno 1 mil eura.
obzirom da vlasnicima zemlje daje 400m2, ostaje mu 900m2 za prodaju
900m2 x 1600e (cena za Vračar, mislim da je korektna da se stanovi prodaju) - 1440000e - 1.4 miliona eura

Investitor je na uloženih 1mil, ostvario zaradu od 40%, mislim da je to korektna zarada, odnosno verujem da je i 25-30% profita, za ovakav posao korektno.
Koliko bi država zaradila, da je zemljište SA prodavala investitorima po ovim uslovima?
 
Evo moje kalkulacije(ispravite me ako grešim)- ovo je samo gruba procena:
Predpostavimo da če investitor izgraditi milion kvadrata stambenog prostora,800.000 kvadrata bi bilo neto, prosečna cena 2600 evra po kvadratu prihod investitora bi bio 2 milijarde i 80 miliona evra.
Da su ostale naknade za gradjevinsko 500evra po kvadratu plus troškovi izgradnje 1000evra po kvadratu ukupni troškovi bi bili 1,5 milijardi evra tako da bi razlika bila cca 580milona evra.

Bulevarac pravio sam grubu kalkulaciju (u ranijim postovima) država bi imala troškove cca milijardu evra (prokop,most kod vince,tps zemun kijevo,infrastruktura do granica i unutar SA), a prihod cca 1.1milijarda evra (da su ostale naknade za gradjevinsko zemljište), mislim na 1milion kvadrata stambenog i 750.000kvadrata poslovnog prostora.
 
Vrh