Igor":1jwyqzgx je napisao(la):
Zuma u sustini jesi upravu ali si napravio cini mi se ipak pogresno poredjenje. Zemunski kej je drugacije formiran cak i ova nova nadogradnja je otvorenog ravnog tipa dok ovde imamo ove kosine i cini mi se neke vezove za ranija plovila i sl. Hocu reci da kej sa te strane na tom delu i nije bas bio planiran za uzivanciju kao na nbg strani ili u Zemunu.
Pecarosi ce verovatno i dalje moci da se spuste dole kao sto sam i ja danas a vidim i ti si se spustao ispod. Ko bas zeli da se lomata po onoj strmini i kaskadama moci ce to ali ukoliko se izgradnjom objekata i svih sadrzaja poveca broj pesaka ipak valja obratiti paznju na bezbednost. Mozda nije morala biti postavljena ovako visoka ograda vec mozda neke betonske zardinjere i sl.
Igore slažem se, i ja bih bio sasvim srećan sa niskim betonskim klupama kao na drugoj obali. Bezbedno je, a čovek ima uz koga da sedne a da mu niko u okolini ne smeta i ne kvari vidik
Međutim kad poredim ovaj kej sa Zemunskim, ja ne predlažem bukvalno kopiranje, da se napravi isto ili čak slično kao i Zemunu. Raznovrsnost treba da postoji. Želim da ukažem na neke sasvim opšte vrednosti ili karakteristike koje ne zavise od kopiranja istih elemanata na isti način. Objašnjenje bi zahtevalu bitno duži tekst, ali samo da nabacim par stvari.
Koliko ljudi taj prostor može koristiti? Koji je to procenat građana Beograda? Mali ili veliki?
Koliko često to mogu raditi? Može li za većina posetu tom mestu biti neka vrsta rutine, nešto što se ponavlja, uobičajeni deo njihovih života, a ne nešto nalik jednokratnoj ekspediciji u neistražene krajeve grada ili hodočašću u Meku?
Koliko je prostor fleksibilan? Na koliko se različitih načina može koristiti? Koliko različitih interesa zadovoljava?
Koliko je kvalitetan?
Pruža li neke sasvim posebne doživljaje, nešto što ljudi visoko vrednuju?
Da li je prilagođen mestu na kome se nalazi? Da li je jedinstveni i neponovljivi gradski resurs oko koga je nešto izgrađeno (ovde reka) zaista u centru pažnje te arhitekture? Da se koriste SVE mogućnosti koje on (reka) pruža? Ili ga neko prosto koristi da bi ON imao koristi od nekog aspekta tog resursa? Da li zbog privatnih interesa traćimo nešto čega nema dovoljno? Tj. da li je ovde važna reka, ili da neko na njoj zaradi tako da već samim uređenjem NE DOZVOLI sve one aktivnosti koje mu smanjuju zaradu?
Postoji li jasna razlika između privatnog i javnog tako da nema konflikta interesa?
Da li taj gradski prostor stvarno ŽIVI? Da ne objašnjam sad šta to znači.
Šta je sa saobraćajem, zelenilom i mnogim drugim aspektima i funkcijama koje obala reke takođe mora da zadovolji, jer to nije moguće bilo gde drugde?
Itd, itd, ovako se još dugo može nabrajati. Zemunski kej je fantastičan primer urbanističkog rešenja koji maltene sve ove kriterijume zadovoljava. Bez premca najbolji kej u gradu. Ogroman broj Zemunaca ne mogu zamisliti svoj dan ili bar nedelju bez njega. Gomila bi se bukvalno odselila kad ga ne bi bilo. Na to sam mislio, kako ponoviti taj nivo opštih kvaliteta jednog urbanističkog rešenja. A ne da želim da se on bukvalno ponovi. Ali ovo što je ovde napravljeno je siromašno. Očigledno mnogo lepše nego što je bilo, naravno, ali to ne znači baš ništa pošto važi za svaki novi projekat na decenijama zapuštenom mestu. Mi poredimo nove projekte međusobno, ono što je napravljeno sa onim što je moglo biti, a ne ono što je bilo sa nečim novim.