Student sam prava, doduše, obligacije još uvek nisam položio. Odvojio sam vreme i pročitao ceo ugovor u verziji na srpskom i na engleskom jeziku... Zaista, uzevši u obzir da će se prilikom svakog eventualnog spora uvažavati verzija na engleskom, moram da primetim da ima ključnih razlika u prevodu, koja se jezičkim tumačenjem i analogijom mogu tumačiti na više načina. Ovaj dokument jeste sastavio ozbiljan tim pravnika, ali ne u našu korist. Ovde jeste obezbeđena naša država, kako i investitor, ali samo u onoj meri u kojoj su to već dogovorili.Neće verovatno dolaziti do bilo kakvog spora zato što je ugovor jasan po svim tačkama (ako potpuno zanemarimo srpsku verziju, koja i onako ne može biti relevantna, jer služi samo da bi građani mogli da vide "kako to izgleda")... Dakle to je ono što vidim iz prvog čitanja. Sada ću se baciti na proučavanje relevantne verzije, malo obnovoti Stvarno pravo (inače, to je grana prava je direktno u vezi sa ovim pored obligacionog koja je u Srbiji najneuređenija, a imamo još uvek neke odredbe iz 19. VEKA (Srpski građanski zakonik iz 1844!) na koje se suduvi pozivaju prilikom donošenja presuda usled nedostatka regulative koja se baš tiče svojine na zemljištu i tzv. pravila da zemljište prati sudbinu objekta. Da ne pominjem da smo skoro jedina zemlja koja i dalje vuče ostatke iz doba komunizma upravo na ovom polju, a novi zakonik se čeka, i različite radne grupe ga pišu već 25 godina). Jedna bitna stvar oko konverzije zemljišta... Zaista, prodajom stanova i useljavanjem vlasnika, zenljište na kome se zgrada nalazi prelazi u privatnu svojinu, ali vlasnika stavnova, proporcionalno. (još jedana relikvija iz doba komunističke Juge, koje nema više toliko u drugim zakonodavstvima, ali u ovom slučaju stoji kao lepa brana od neželjenih stvari kada je u pitanju BNV). Dakle, zemljište prati pravnu sudbinu objekta.