Evo jedne prave Beobuild premjere. Mislim da sam najzad shvatio gde će biti tačna pozicija regulacionih linija obalskog pojasa, pa evo fotografija gde je napravljen pokušaj da se one prilično precizno ucrtaju. Ovde mislim na regulacionu liniju obaloutvrde za malu vodu, za veliku vodu i, kao primer, regulacionu liniju bloka 14 na kome bi po najavama uskoro trebalo da počne gradnja dve zgrade. Nažalost, ove skice zahtevaju jasno i zato nešto duže objašnjenje kako sam došao do njih.
Komplikacija je do sada ležala u sledećem. U usvojenom prostornom planu jasno piše:
- регулациона линија за велику воду, тј. линија одбране од поплава, дефинише висински горњи плато обалоутврде на десној обали (на коти 77,00 mnv у зони јужно, односно 76,00 mnv у зони северно од Старог савског моста) и
њен положај у простору такође није фиксно утврђен. Основни хидротехнички услов је обезбеђење континуитета одбрамбене линије на условљеној коти одбране од поплава, комбинацијом сталног објекта и мобилне заштите. Ове коте прецизно ће се дефинисати кроз израду техничке документације.
Ovo "takođe" se naravno odnosi na regulacionu liniju obaloutvrde za malu vodu kojoj se takođe ne zna horizontalni položaj u prostoru. Ono što jeste poznato za obe je apsolutna nadmorska visina i međusobni razmak (mala voda 70,5m, velika 77m i 76m, i 20 metara razmaka). Dosledno ovoj tvrdnji, i u grafičkim prilozima je za razmak regulacione linije obalskog bloka od linije za veliku vodu napisano da iznosi
minimalno 10 metara, iako je ceo plan nacrtan baš sa tih 10 metara, a ne sa bilo kojom vrednošću koja je veća od toga. Za razliku od ove dve, apsolutni prostorni položaj regulacionih linija blokova je poznat.
Trebalo mi je neko vreme dok nisam shvatio da ovde postoji još jedan kriterijum koji se mora uzeti u obzir. Nova obala ne sme da remeti tok Save. Ovo je ona, uvek osetljiva, spoljna okuka reke. Matica udara prvo na nju, i najpre će tu biti doneti svi nanosi. Zbog toga obaloutvrda ne sme da ima bilo kakve nepravilnosti ili skokove, mora da bude glatka. U suprotnom bi se na desnoj obali ubrzo počeo taložiti mulj (ili bi počela ubrzana erozija dna), a pitanje je kakve bi efekte remećenje pravilnog toka reke imalo na plovila.
Mi do sada nismo znali da li će se Savamalska obala nasipati, a stara obaloutvrda temeljno rekonstruisati. Međutim projekt Promende nam je pokazao da neće. To međutim onda znači da se nova obaloutvrda uzvodno od Starog Savskog mosta mora glatko i bez skokova nastavljati na onu nizvodno od mosta. Ili, preciznije rečeno, regulaciona linija za malu vodu uzvodno od mosta se mora glatko nastaviti na liniju do koje voda na Nemačkom nasipu dopire kad je vodostaj Save na 70,5m nadmorske visine. Tačno ovako kako je trenutno. Na slici možete videti da se uski prolaz na srednjem nivou (kao i kosina obalutvrde ispod njega) ispod mosta glatko nastavlja i uzvodno delu.
To onda znači da je sada i spoljna, rečna granica obale poznata, dok je regulaciona linija obalskih blokova bila poznata i ranije. Uvidom u grafičke priloge u postornom planu i proverom čemu tamo ucrtane linije odgovaraju na terenu, brzo postaje jasno da su autori jednostavno preuzeli i horizontalni položaj baš ovako određene regulacione linije za malu vodu, a za visoku vodu su uzeli granicu postojećeg obalskog puta. Naprimer, lako se vidi da je onih 30 metara ukupne širine priobalnog pojasa iz prostornog plana ustvari dobijeno merenjem trenutne širine nižih nivoa postojećeg uređenja. Na ovom Guglovom snimku vodostaj reke je slučajno otprilike na nivou koji je u planu definisan kao "mala voda" (70,5m). To možete proveriti poređenjem sa mojom fotografijom iz ove poruke slikanom na dan kada je vodostaj poznat.
Konačni zaključak cele ove logike je krajnje trivijalan. Regulacione linije će biti tačno tamo gde su tobože "provizorno" i "privremeno" ucrtane u usvojenom prostornom planu, a priča autora kako to tek treba da bude određeno posebnim projektom je verovatno samo bedni pokušaj da sačuvaju obraz pred svojim kolegama iz struke. Taj novi plan će, sem detaljne razrade, samo da kaže to isto što stoji i u ovom planu, a to je lokacija gde im je naređeno da te linije moraju da budu, i to je verovatno cela tužna priča oko nedovoljne širine javnog dela nove Savske obale.
Precizno izabrano rastojanje Savanove od ivice obaloutvrde je jedna od indikacija da onih 10 metara nisu tek minimalno, nego konačno izabrano rastojanje regulacione linije i u Savamali.
Evo dakle preciznog položaja i širine javnog dela šetališta (onog u vlasništvu grada i namenjenog nejgovim potrebama) na nivou koji se jedini brani od poplava, nizvodno i uzvodno od Starog Savskog mosta.
Da bi ove buduće lokacije bile preglednije predstavljene u odnosu na postojeće markere na terenu, ovde sam u kosoj projekciji predstavio položaj glavnih linija o kojima sam pričao.
Granice blokova 14 i 13 su plave, šetalište je crveno, kubus obaloutvrda i nižeg nivoa je zelen, a profil verovatnog oblika nižeg nivoa je žut.
Ako ste pomislili da je unutrašnja ivica postojećeg obalskog puta logično mesto za granicu šetališta (iako jezivo uskog šetališta za bar milion građana Beograda koji će ga smatrati svojim) prevarili ste se. Cicije su privatnicima, investitorima obalskih zgrada, dale ČITAV TRENUTNO POSTOJEĆI NAJVIŠI NIVO OBALE. Do same ivice. Regulaciona linija bloka je tamo gde je žuto-crna metalna ograda, pa onda još malo dalje, tamo gde završava beton. Temelji budućeg javnog šetališta trenutno i ne postoje. Tek kada se teren naspe tako što se za njega oduzme deo prostora na nižem nivou, od prostora koga su čak i Nacisti dodelili Beograđanima i njihovim brodovima, a ne zgradama, za naše nove urbaniste je tek tu prigodno mesto i prigodna širina za javni prostor. Tako da se sve slaže. Kad najviši nivo na lepe oči poklonimo investitorima, od ukupno 30 postojećih metara nižeg nivoa, 10 ide za šetalište, a preostalih 20 za dve horizontalne projekcije kosih delova dve obaloutvrde, i za horizontalni deo nižeg nivoa. I tako dolazimo tačno do linije za malu vodu (nastavak u liniji Savamalske obaloutvrde).
Sve ovo je pregledno i tačno kao što sam opisao nacrtano u usvojenom prostornom planu, pa ko ne veruje može sam da pogleda. Ništa ja nisam dodao ili izmislio. Jedino što tvrdim jeste da će baš tako kako je nacrtano biti i realizovano, a da su one ograde u tekstu prostornog plana o tome kako to tek treba da se utvrdi samo šarena laža.
Prethodna fotografija je snimljena 29.08.2015. pre podne, kada je vodostaj Save bio 176cm, tj bio je tačno na 70,04 mnv. Drugim rečima 46 cm ispod nivoa "male vode" iz prostornog plana. Vodostaj koji vidite na slici, je dakle svega oko pola metra ispod "male vode" o kojoj se priča, pa će tu negde biti i nožica novog nasipa.
Dve slike da vidite gde je zadnja ivica bloka 14. Kao inspiracija su ponovo izabrani već postojeći objekti. Granica bloka 14 se poklapa sa desnom ivicom puta koji vodi pored zarđalih kontejnera. Tako prilikom gradnje kamioni mogu odmah da ga koriste.
Bliži pogled na zemljište gde će biti buduće šetalište i niži nivo. Kao što vidite, Nemci su nam ovde ostavili čak tri široka i uređena nivoa obale, sa čvrstom obaloutvrdom, stepenicama i masivnim vezovima na svakom od ta tri nivoa.
Literatura:
Prostorni plan područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi"
http://www.rapp.gov.rs/sr-Latn-CS/zasti ... ad-na-vodi
Referalna karta 4: REGULACIONO-NIVELACIONI PLAN ZA GRAĐENJE OBJEKATA I SAOBRAĆAJNIH POVRŠINA SA ANALITIČKO-GEODETSKIM ELEMENTIMA ZA OBELEŽAVANJE (R = 1:2500)
http://195.222.96.93//rapp_mape/PPPPN/B ... 20plan.pdf
Некако ми се чини да садашњи план променаде уопште не оставља простор за проширење Зарићевог моста.
