Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.282
mislim da su vizure ovde najmanji problem. cak bi jedan novi, skladan, ulicni front bio pravo osvezenje, i setacima i onima koji bi gledali sa reke.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Naprimer, rušenjem prvog reda zgrada bi najzad došao do izražaja ovaj divni stub mosta. Dobio bi prostora oko sebe i sa druge strane, i tako ne samo povezao reku sa tradicijom, nego i potpuno promenio imiž ovog dela obale (da, nova platforma jeste stepenasta).
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.249
- Pohvaljen
- 13.002
Zuma":2g4aikz7 je napisao(la):
Кота кровног венца Геозавода, хотела Бристол, као и предратних зграда дуж Карађорђеве улице су планиране висине још тада за целу Савамалу.
Дакле, све што ће нове зграде те висине заклонити, и треба да буде заклоњено.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Od tada do sada se promenilo mnogo stvari. To što je neko, nekada, u sasvim drugačijem gradu, planirao blok zgrada koji nije završen, dok je ono što je bilo završeno u ratovima uglavnom porušeno, zaista ne treba da vezuje i nas. Grad za koji mi planiramo oni nisu mogli ni da zamisle, pa se njihovi i naši prioriteti drastično razlikuju.
Ako stari deo grada ne treba ni ovde da se vidi, onda zaista ne znam gde to treba da se vidi. Jer se onda neće videti baš nigde. Ako krenemo Savom nizvodno, levo su nove zgrade Novog Beograda, desno je zelenilo Ade Ciganlije. Malo dalje, sa desne strane će opet biti nove zgrade Beograda na Vodi (koje zaklanjaju SVE iza sebe, a ne samo stare zgrade), a levo je i dalje Novi Beograd. Na Dunavu, na desnoj obali ima toliko slobodnog prostora da će tamo takođe nići čitav novi grad sa svojim kulama i soliterima. Znači opet nove zgrade koje takođe zaklanjaju stari deo grada. Na levoj obali Dunava tek ima mesta u neograničenim količinama. Znači opet buduće kule (pošto je ravnica). Na Savi kod ušća je sa jedne strane zelena oaza Ratnog ostrva, a sa druge park ispod tvrđave. Stari deo Beograda se ni tu ne vidi. Jedino preostalo mesto gde bi eventualno mogao da se vidi je kratki deo Karađorđeve ulice kod pristaništa. Međutim tu je na nesreću uzvišenje na kome je Kosančićev Venac, pa se zbog ugla gledanja sa Save stari deo grada ne vidi ni odatle.
Tako dolazimo do potpuno suludog rezultata ove urbanističke politike, da će gledano sa reke i njenih obala bar 2000 godina staro naselje izgledati kao da je juče napravljeno, kao da se stidimo naše istorije ili je nemamo uopšte, pošto nam je očigledno glavna težnja bila da stari grad ogradimo visokim zidom tako da se UOPŠTE NE VIDI.
Topologija prostora u Beogradu je takva da je logično mesto za najbogatiji pogled na stari deo grada upravo unutrašnjost Savskog amfiteatra (a i Savamala je njegov deo), a pre svega reka i njene obale koje prolaze kroz sredinu tog amfiteatra. Zbog toga je čitav projekat Beograda na vodi fundamentalno pogrešan. Mesto za visoke zgrade je ili na levoj obali Save, ili po okolnim visovima na desnoj obali. Nikako ne u samoj sredini prostora ovog oblika, odakle je jedini dobar pogled na stari grad, i što je jedino mesto gde se reka može videti u većoj dužini sa mnogo različitih tačaka po obodu amfiteatra. Tu, u centru i pored reke, treba za početak da bude dovoljno praznog mesta za jedan fleksibilan, dinamičan i pešački orjentisan prostor, a zgrade treba tek vrlo postepeno da povećavaju visinu, kako se udaljuju od centra, prateći i dodatno naglašavajući postepeno rastuću visinu terena. Uzevši u obzir vizure, četvorospratna zgrada, ako je previše blizu reke, isto je toliko loša kao i ona koja je tri puta dalja i ima 12 spratova (a ustvari je zbog zauzeća dragocenog obalskog prostora još i mnogo gora).
Ako stari deo grada ne treba ni ovde da se vidi, onda zaista ne znam gde to treba da se vidi. Jer se onda neće videti baš nigde. Ako krenemo Savom nizvodno, levo su nove zgrade Novog Beograda, desno je zelenilo Ade Ciganlije. Malo dalje, sa desne strane će opet biti nove zgrade Beograda na Vodi (koje zaklanjaju SVE iza sebe, a ne samo stare zgrade), a levo je i dalje Novi Beograd. Na Dunavu, na desnoj obali ima toliko slobodnog prostora da će tamo takođe nići čitav novi grad sa svojim kulama i soliterima. Znači opet nove zgrade koje takođe zaklanjaju stari deo grada. Na levoj obali Dunava tek ima mesta u neograničenim količinama. Znači opet buduće kule (pošto je ravnica). Na Savi kod ušća je sa jedne strane zelena oaza Ratnog ostrva, a sa druge park ispod tvrđave. Stari deo Beograda se ni tu ne vidi. Jedino preostalo mesto gde bi eventualno mogao da se vidi je kratki deo Karađorđeve ulice kod pristaništa. Međutim tu je na nesreću uzvišenje na kome je Kosančićev Venac, pa se zbog ugla gledanja sa Save stari deo grada ne vidi ni odatle.
Tako dolazimo do potpuno suludog rezultata ove urbanističke politike, da će gledano sa reke i njenih obala bar 2000 godina staro naselje izgledati kao da je juče napravljeno, kao da se stidimo naše istorije ili je nemamo uopšte, pošto nam je očigledno glavna težnja bila da stari grad ogradimo visokim zidom tako da se UOPŠTE NE VIDI.
Topologija prostora u Beogradu je takva da je logično mesto za najbogatiji pogled na stari deo grada upravo unutrašnjost Savskog amfiteatra (a i Savamala je njegov deo), a pre svega reka i njene obale koje prolaze kroz sredinu tog amfiteatra. Zbog toga je čitav projekat Beograda na vodi fundamentalno pogrešan. Mesto za visoke zgrade je ili na levoj obali Save, ili po okolnim visovima na desnoj obali. Nikako ne u samoj sredini prostora ovog oblika, odakle je jedini dobar pogled na stari grad, i što je jedino mesto gde se reka može videti u većoj dužini sa mnogo različitih tačaka po obodu amfiteatra. Tu, u centru i pored reke, treba za početak da bude dovoljno praznog mesta za jedan fleksibilan, dinamičan i pešački orjentisan prostor, a zgrade treba tek vrlo postepeno da povećavaju visinu, kako se udaljuju od centra, prateći i dodatno naglašavajući postepeno rastuću visinu terena. Uzevši u obzir vizure, četvorospratna zgrada, ako je previše blizu reke, isto je toliko loša kao i ona koja je tri puta dalja i ima 12 spratova (a ustvari je zbog zauzeća dragocenog obalskog prostora još i mnogo gora).
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Ulica Braće Krsmanović bi se logično i pravo nastavljala na tok uzvodnog dela Save, kao neka vrsta tangente na okuku reke koja vodi pravo na masivne stubove Brankovog mosta i već rasčišćen prostor iza njih. Barake i magacini sa desne strane su čist višak.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
Zuma":1nh4h1v3 je napisao(la):
I lijeva strana ulice je blizu toga da postane "cisti visak". Nista reprezentativno.
Stari Beograd nema mnogo toga da pokaze nekom ko bi ga gledao sa Save jer jednostavno to priobalno podrucje nikad ni nije bilo od interesa osim za pristaniste i industriju. ono malo starog Beograda sto ima uz Savu u dijelu Kardajordjeve ulice od Brankovog mosta do okretnice dvojke toliko je propalo da je to zalosno. Sta reci kad grad ne moze da uredi taj jedini prostor od 500m koji ima? Da dobije jos 100m koje nece moci uredjivati? Sumnjam.
I ja bih volio da beogradska rijecna obala bude kao u Budimpesti ili Pragu sa gradjevinama iz XIX ili XVII vijeka ali sta mozemo kad tek sad u XXI vijeku spustamo grad na obalu. Bolje ikad nego nikad.
Zato je nuzna beogradska sudbina da dobije zgrade od celika i stakla uz obalu a stare gradjevine da ostanu na brdu daleko iznad rijeke.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Beograd ima dovoljno mesta za čelik i staklo. Imaćemo ga MNOGO više nego što ćemo moći da progutamo. Ono što nam fali su stari i očuvani urbani delovi grada koji govore o trajanju, kontinuitetu i tradiciji. Zbog toga to malo gustog starog urbanog tkiva koje nam je slučajno ostavilo hronično siromaštvo i stalna bombardovanja treba da čuvamo kao oči u glavi. Daleko više nego drugi gradovi koji ga imaju dovoljno. To je suštinski deo vizuelnog identiteta grada, isto kao i njegova brda. I jedno i drugo MORA da biti vidljivo, sa što više strana, a pogotovo sa mesta gde ima puno ljudi, ako ne želimo da budemo tikva bez korena i identiteta, potpuno neprepoznatljivi i nezanimljivi. To što neki anonimni kapital ima pretenzije da izmeni lice Beograda bez da je iko ikoga nešto pitao, ili ne daj bože organizovao niz stručnih rasprava ili međunarodne konkurse, samo govori koliko smo nisko pali. Nisu u pitanju više pojedine zgrade, pa onda čitavi blokovi, sada je na kocki čitav grad i njegov imidž. Nije ni čudo da je studija visokih objekata prava koja je pala, i da je ništa nije zamenilo. Eldorado za kapital je tu, samo dajte pare.
Druga stvar je da pogled na stari Beograd nije ružan, jer to podrazumeva nešto fundamentalno, što se ne može promeniti, već su zgrade ili neodržavane ili oronule. To je BITNA razlika. Kad se pojedine zgrade koje zaista nisu za čuvanje zamene novim, a ostale ofarbaju i urede, pogled na ustalasani pejsaž Beograda bi mogao biti fascinantan. A na to nećemo dugo čekati uzevši u obzir poželjnost lokacija u centru grada. Već je sam oblik terena zanimljiv, a jedinstvena mešavina stilova i oblika na njemu je nešto zaista neponovljivo. Prosto baciti kroz prozor takav urbani kapital pravljenjem neprovodnog zida oko naših reka, samo da bi par ljudi zarađivalo na račun svih ostalih, i na račun budućnosti čitavog grada je zaista zločin.
Druga stvar je da pogled na stari Beograd nije ružan, jer to podrazumeva nešto fundamentalno, što se ne može promeniti, već su zgrade ili neodržavane ili oronule. To je BITNA razlika. Kad se pojedine zgrade koje zaista nisu za čuvanje zamene novim, a ostale ofarbaju i urede, pogled na ustalasani pejsaž Beograda bi mogao biti fascinantan. A na to nećemo dugo čekati uzevši u obzir poželjnost lokacija u centru grada. Već je sam oblik terena zanimljiv, a jedinstvena mešavina stilova i oblika na njemu je nešto zaista neponovljivo. Prosto baciti kroz prozor takav urbani kapital pravljenjem neprovodnog zida oko naših reka, samo da bi par ljudi zarađivalo na račun svih ostalih, i na račun budućnosti čitavog grada je zaista zločin.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Ako analiziramo nacrt plana,render za savku promenadu videćemo da se oni POTPUNO RAZLIKUJU :roll:
Prvo render Savke promenade:
NEMA ULICE ZA MOTORNA VOZILA pored Save,rekonstruisano nekoliko udžerica,magacina na parnoj strani B.Krsmanovica,pa nova zgrada 4-spratnica(stambeni,poslovni prostor,komercijalni sadražaji itd.).Iza se vidi zgrada recimo da bi to bila zgrada na početku B.Krsmanovića-neparna strana,pa pored ništa bar je tako na renderu(iza možemo da predpostavimo srušene,rekonstruisane zgrade možda.)
Ako pak pogledamo nacrt plana situacija je potpuno drugačija:
Pored Save IMAMO ULICU ZA MOTORNA VOZILA, koja se poput obrnutog levka proširuje na SAO 9 (verovatno je nekom u medjuvremenu došlu iz d.. u glavu da se ne može baš sav saobraćaj provući tako uskom saobraćajnicom pa da je malo proširimo). :bash:
A u nacrtu plana piše:
"У оквиру ове зоне, својим специфичним културно-историјским и амбијенталним вредностима
посебно се издвајају блокови 1 и 2. Као меру заштите планирати санирање постојећег стања, што
значи задржавање постојећег волумена објеката и предузимање неопходних мера за адекватну
санацију, рестаурацију и ревитализацију објекта.
Нови објекти треба да су високог естетског стандарда с обзиром на осетљивост положаја и
сагледљивост са реке, у кореспонденцији са задржаним објектима. Пожељно је расписивање
конкурса како би се проверила нова решења и испитала усклађеност са контекстом "
I na kraju imamo izjave nadležnih da je sve u tom istom nacrtu plana,renderima PODLOŽNO PROMENAMA.
A promene mogu da budu i rušenje udžerica i magacina na parnoj strani,rušenje objekata na neparnoj strani osim zgrade na početku B.Krsmanovića-neparna strana (čija bi visina bila reper za igradnju stambeno-poslovnih prostora) na toj neparnoj strani kao i proširenje ul.B.Krsmanovića i dalje veza sa SAO 9 i Savskim bulevarom kako bi se sprečio kolaps saobraćaja,po mom mišljenju najbolja solucija.
Prvo render Savke promenade:
NEMA ULICE ZA MOTORNA VOZILA pored Save,rekonstruisano nekoliko udžerica,magacina na parnoj strani B.Krsmanovica,pa nova zgrada 4-spratnica(stambeni,poslovni prostor,komercijalni sadražaji itd.).Iza se vidi zgrada recimo da bi to bila zgrada na početku B.Krsmanovića-neparna strana,pa pored ništa bar je tako na renderu(iza možemo da predpostavimo srušene,rekonstruisane zgrade možda.)
Ako pak pogledamo nacrt plana situacija je potpuno drugačija:
Pored Save IMAMO ULICU ZA MOTORNA VOZILA, koja se poput obrnutog levka proširuje na SAO 9 (verovatno je nekom u medjuvremenu došlu iz d.. u glavu da se ne može baš sav saobraćaj provući tako uskom saobraćajnicom pa da je malo proširimo). :bash:
A u nacrtu plana piše:
"У оквиру ове зоне, својим специфичним културно-историјским и амбијенталним вредностима
посебно се издвајају блокови 1 и 2. Као меру заштите планирати санирање постојећег стања, што
значи задржавање постојећег волумена објеката и предузимање неопходних мера за адекватну
санацију, рестаурацију и ревитализацију објекта.
Нови објекти треба да су високог естетског стандарда с обзиром на осетљивост положаја и
сагледљивост са реке, у кореспонденцији са задржаним објектима. Пожељно је расписивање
конкурса како би се проверила нова решења и испитала усклађеност са контекстом "
I na kraju imamo izjave nadležnih da je sve u tom istom nacrtu plana,renderima PODLOŽNO PROMENAMA.
A promene mogu da budu i rušenje udžerica i magacina na parnoj strani,rušenje objekata na neparnoj strani osim zgrade na početku B.Krsmanovića-neparna strana (čija bi visina bila reper za igradnju stambeno-poslovnih prostora) na toj neparnoj strani kao i proširenje ul.B.Krsmanovića i dalje veza sa SAO 9 i Savskim bulevarom kako bi se sprečio kolaps saobraćaja,po mom mišljenju najbolja solucija.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Sad vidimo i kako su spojeni stari i novi deo keja. Kao što smo čuli, Promenada je poklon Beograđanima. Međutim izgleda da Beograđani nisu bili dovoljno dobra deca, pošto im se poklon naglo i neobjašnjivo prekida između dva mosta. Tako neko ko ide od Brankovog mosta prvo mora da siđe u rupu, a onda se samo malo dalje se naglo pojavljuje prvo jedan Г zid, dok se oni sami moraju ponovo popeti na nasuti deo po ovoj rampi. Misterija abortiranog keja postaje nešto manja kad čovek shvati da ga je investitor napravio samo do svoje jahte, tj do pristana. Dalje se produžuje samo koliko je potrebno da se rampa spusti na stari nivo.
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.119
- Pohvaljen
- 4.853
Ono sto ovu pricu cini jos kriminalnijom, je izgleda, da je vlasnik Savanove, tj zakupac od grada, izvesni Branislav Djurdjevic, izvrsni direktor Elekromreze Srbije, predsednik skupstine KK Crvena Zvezda i Vucicev prijatelj, kum Nikole Petrovica generalnog direktora pometoe EMS, koji je kum Vucica. Zato i kriju ko zmija noge ko je zakupac te kafane i kad je bio tender.
djordjebg
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.04.2011.
- Poruke
- 767
- Pohvaljen
- 605
Kada ce da obezbede servisne saobracajnice za gusenicare i teske kamione?
GRadnja pocinje za 15 dana, to ce biti najvece gradiliste u Beogradu, koliko ce tek posla biti oko fundiranja biti. Stotine kamiona ce ici svakodnevno tamo i natrag, kojim putem?
GRadnja pocinje za 15 dana, to ce biti najvece gradiliste u Beogradu, koliko ce tek posla biti oko fundiranja biti. Stotine kamiona ce ici svakodnevno tamo i natrag, kojim putem?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Projekat Beograd na vodi je zbog svoje veličine, položaja i ogromnog uticaja na sve okoline lokacije u samom središtu grada ključni projekat na kome će se lomiti urbanistički principi koje će Beograd ubuduće slediti. Zbog toga bi bilo veoma loše da nezapaženo promakne jedan od simboličnih znakova za uzbunu kada je u pitanju promena klime u Beogradu i Srbiji.
Najtopliji prvi septembar od kada se meri temperatura
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ne.lt.html
"Prvi dan septembra bio je izuzetno sparan i težak. Živa u termometru dostigla je 37. podeljak u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Kraljevu, Nišu i Leskovcu. Subjektivni osećaj bio je kao da je 41 stepen. U Beogradu je izmereno 36 stepeni.
Prema podacima RHMZ-a, ovo je najtopliji prvi septembar od kada se meri temperatura, od 1848. godine. Blizu mu je jedino prvi septembar 1950. kada je u Beogradu izmereno 35,7 stepeni."
Tako se juče leto najzad završilo. Kao što ste verovatno primetili, već par godina proleće više i ne postoji. Pravo iz zime uskočimo u tople letnje dane. A stariji se verovatno sećaju da je jedna od uobičajenih karakteristika Beogradske klime bilo to da se pravo leto završavalo otprilike polovinom Avgusta. I dalje su to bili topli letnji dani, ali oni stvarno vreli, kad je plaža jedina opcija, tada su već polako postajali prošlost, a postepeno su se pojavljivali prvi znaci jeseni. Ni toga više nema, pošto je kao što ste upravo videli, kraj sezone kupanja bio 5. Septembar. Evo par zvaničnih dijagrama RHMZ-a. 2014. godina je bila ovakva
Zatim sledi dijagram odstupanja od srednje godišnje temperature u 2014. Pogledajte "poluostrvo Beograd". Plus 3 do 4 stepena od SREDNJE GODIŠNJE temperature!
Pa zatim je proleće 2015. godine bilo ovakvo. Ako pogledate površinu između tanke crne linije krive normalnih temperatura, i ljubičaste krive stvarnih temperatura, pa oduzmete negativnu od pozitivne površine, videćete da smo već u Aprilu i Maju 2015. bili drastično iznad normale.
Jul 2015. godine je bio ovakav. Opet napominjem da je ovo SREDNJA dnevne temperatura, ne maksimalna dnevna. Šta reći? Grafik sve govori.
Temperaturni rekord 1. Septembra 2015. na nesreću nije bio samo jedan izolovan dan sa ekstremnom temperaturom, takva je bila i cela prethodna nedelja, pa i čitav prethodni period. Na grafiku ispod teksta su odstupanja stvarnih (puna linija), od normalnih minimalnih i maksimalnih temperatura (isprekidana linija), za poslednju nedelju Agusta 2015.
Zbog toga bih apelovao na sve koji imaju uticaja na urbano planiranje u Beogradu. Krajnje je vreme da se osvestimo. Potrebna je radikalna promena prioriteta. Promena klime nije nešto što će se desiti ko zna kad. Ona je već tu.
Zato Beograd mora da stavi fokus na razvoj područija pored reka. Ljudi treba da siđu na reku, ne zgrade. Ne privatni kapital i njegovi sebični intersi, što te privatne zgrade ustvari jesu. Oni svoju ulogu imaju na drugim mestuma, a ovo je prostor posebnog javnog značaja. Jer baš će ovde biti buduće srce života u gradu, i zbog toga tu moraju biti prostrane javne površine sa dovoljno mesta, potpuno opremljene za stotine hiljada ljudi. Klima će nas terati da ovaj prostor pretvorimo u buduće Knez Mihajlove ulice i buduće pešačke zone ogromnih razmera. Proleća i jeseni više teško da će i biti. Provoditi leto koje traje beskrajno dugo na usijanom asvaltu će biti neizdrživo. Samo blizina ogromne mase vode i PUNO ZELENILA može da drži temperaturu na podnošljivom nivou. Da ne pričam o svima koji će biti željni samo malo otvorenog prostora, ili prosto da bar jednom u toku dana osete vetar na licu. Sve mlade mame kojima je obala dovoljno blizu već sada to smatraju svojom dnevnom obavezom prema deci. Samo prošetajte uveče po Savskom ili Dunavskom keju, pa će te i sami videti da je tako.
Zbog toga je rasprodaja ili čak poklanjanje slobodnog gradskog zemljišta pored vode ravno zločinu prema budućnosti ovog grada. Svi tobožnji "ekonomski dobici" su apsolutno smešni prema budućim potrebama koje se neće moći zadovoljiti ako se Beogradske obale privatizuju, što je proces koji se upravo odvija. Moramo promeniti i odnos prema zelenilu. Nephodno je drastično proširenje njegove površine, raspodele i strukture, jer i tu već u velikoj meri zaostajemo za modernom svetskom praksom i preporukama Uneska. Ako neko stvarno svo zemljište koje je izvan zone tehničke zaštite obaloutvrde od 10 metara oduzme gradu i dodeli privatnicima, onda zaista samo sebe možemo da krivimo u pogledu onoga što ćemo slušati od dece kad dođe vreme da mi budemo penzioneri sa štapom na istoj toj obali. Ima da nas išutiraju preko obaloutvrde direktno u vodu. I biće sasvim zasluženo. Za sve neće biti mesta, pa onda neka ga bude bar za one koji nisu ništa krivi.
Usput, voleo bih da vidim kako će se ispred Savanove, ili na preostaloj obali projekta BNV, na onih "naših" 10 metara, organizovati ovakve zabave, sa binom, sa nizom štandova, i za ovoliko ljudi. Doduše, možda ćemo moći da igramo na kafanskim stolovima. Možda.
Najtopliji prvi septembar od kada se meri temperatura
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ne.lt.html
"Prvi dan septembra bio je izuzetno sparan i težak. Živa u termometru dostigla je 37. podeljak u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Kraljevu, Nišu i Leskovcu. Subjektivni osećaj bio je kao da je 41 stepen. U Beogradu je izmereno 36 stepeni.
Prema podacima RHMZ-a, ovo je najtopliji prvi septembar od kada se meri temperatura, od 1848. godine. Blizu mu je jedino prvi septembar 1950. kada je u Beogradu izmereno 35,7 stepeni."
Tako se juče leto najzad završilo. Kao što ste verovatno primetili, već par godina proleće više i ne postoji. Pravo iz zime uskočimo u tople letnje dane. A stariji se verovatno sećaju da je jedna od uobičajenih karakteristika Beogradske klime bilo to da se pravo leto završavalo otprilike polovinom Avgusta. I dalje su to bili topli letnji dani, ali oni stvarno vreli, kad je plaža jedina opcija, tada su već polako postajali prošlost, a postepeno su se pojavljivali prvi znaci jeseni. Ni toga više nema, pošto je kao što ste upravo videli, kraj sezone kupanja bio 5. Septembar. Evo par zvaničnih dijagrama RHMZ-a. 2014. godina je bila ovakva
Zatim sledi dijagram odstupanja od srednje godišnje temperature u 2014. Pogledajte "poluostrvo Beograd". Plus 3 do 4 stepena od SREDNJE GODIŠNJE temperature!
Pa zatim je proleće 2015. godine bilo ovakvo. Ako pogledate površinu između tanke crne linije krive normalnih temperatura, i ljubičaste krive stvarnih temperatura, pa oduzmete negativnu od pozitivne površine, videćete da smo već u Aprilu i Maju 2015. bili drastično iznad normale.
Jul 2015. godine je bio ovakav. Opet napominjem da je ovo SREDNJA dnevne temperatura, ne maksimalna dnevna. Šta reći? Grafik sve govori.
Temperaturni rekord 1. Septembra 2015. na nesreću nije bio samo jedan izolovan dan sa ekstremnom temperaturom, takva je bila i cela prethodna nedelja, pa i čitav prethodni period. Na grafiku ispod teksta su odstupanja stvarnih (puna linija), od normalnih minimalnih i maksimalnih temperatura (isprekidana linija), za poslednju nedelju Agusta 2015.
Zbog toga bih apelovao na sve koji imaju uticaja na urbano planiranje u Beogradu. Krajnje je vreme da se osvestimo. Potrebna je radikalna promena prioriteta. Promena klime nije nešto što će se desiti ko zna kad. Ona je već tu.
Zato Beograd mora da stavi fokus na razvoj područija pored reka. Ljudi treba da siđu na reku, ne zgrade. Ne privatni kapital i njegovi sebični intersi, što te privatne zgrade ustvari jesu. Oni svoju ulogu imaju na drugim mestuma, a ovo je prostor posebnog javnog značaja. Jer baš će ovde biti buduće srce života u gradu, i zbog toga tu moraju biti prostrane javne površine sa dovoljno mesta, potpuno opremljene za stotine hiljada ljudi. Klima će nas terati da ovaj prostor pretvorimo u buduće Knez Mihajlove ulice i buduće pešačke zone ogromnih razmera. Proleća i jeseni više teško da će i biti. Provoditi leto koje traje beskrajno dugo na usijanom asvaltu će biti neizdrživo. Samo blizina ogromne mase vode i PUNO ZELENILA može da drži temperaturu na podnošljivom nivou. Da ne pričam o svima koji će biti željni samo malo otvorenog prostora, ili prosto da bar jednom u toku dana osete vetar na licu. Sve mlade mame kojima je obala dovoljno blizu već sada to smatraju svojom dnevnom obavezom prema deci. Samo prošetajte uveče po Savskom ili Dunavskom keju, pa će te i sami videti da je tako.
Zbog toga je rasprodaja ili čak poklanjanje slobodnog gradskog zemljišta pored vode ravno zločinu prema budućnosti ovog grada. Svi tobožnji "ekonomski dobici" su apsolutno smešni prema budućim potrebama koje se neće moći zadovoljiti ako se Beogradske obale privatizuju, što je proces koji se upravo odvija. Moramo promeniti i odnos prema zelenilu. Nephodno je drastično proširenje njegove površine, raspodele i strukture, jer i tu već u velikoj meri zaostajemo za modernom svetskom praksom i preporukama Uneska. Ako neko stvarno svo zemljište koje je izvan zone tehničke zaštite obaloutvrde od 10 metara oduzme gradu i dodeli privatnicima, onda zaista samo sebe možemo da krivimo u pogledu onoga što ćemo slušati od dece kad dođe vreme da mi budemo penzioneri sa štapom na istoj toj obali. Ima da nas išutiraju preko obaloutvrde direktno u vodu. I biće sasvim zasluženo. Za sve neće biti mesta, pa onda neka ga bude bar za one koji nisu ništa krivi.
Usput, voleo bih da vidim kako će se ispred Savanove, ili na preostaloj obali projekta BNV, na onih "naših" 10 metara, organizovati ovakve zabave, sa binom, sa nizom štandova, i za ovoliko ljudi. Doduše, možda ćemo moći da igramo na kafanskim stolovima. Možda.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Kako stvari stoje barem po planu promenade buduća okupljanja mladih će biti ispod Starog Savskog Mosta biće to mesto svakako "dobrih vibracija" što od muzike, što od tramvaja. Još da oni švapski drveni šipovo izdrže...p.p. 
Interesantno da je i ispod Gazele planirana bar po renderu galerija na otvorenom.Sve me nešto asocira na priče o "prosjacima ispod mosta" ovo bi mogli nazvati "prosjačenje za kulturu" ili ti 1% Beograda na vodi. :rant:
Interesantno da je i ispod Gazele planirana bar po renderu galerija na otvorenom.Sve me nešto asocira na priče o "prosjacima ispod mosta" ovo bi mogli nazvati "prosjačenje za kulturu" ili ti 1% Beograda na vodi. :rant:
zexland
Advanced
Rasveta je odlicna !
Bulbulderac17
Advanced
Ovo je vec 50ti model ulicne rasvete u Bg...po meni je ovaj cist promasaj za ovu lokaciju
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
Meni je ova svetiljka OK s obzirom da Hercegovacka ulica tek treba da dobije svoj novi identitet. izuzetak cine samo dvije zgrade na pocetku ulice Geozavod i Bristol (ako se ne varam) uz koje bi mozda bolje stajale neke druge svetiljke ali valjda treba da za cijelu ulicu bude jednoobrazno :roll:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Pregled radova.
Ovaj lim na profilima liči na buduću oplatu za izlivanje betona. Tako da izgleda da će bar deo platformi iznad stare obaloutvrde biti od betona, i to u obliku klasičnih stepenica.
Terasa Savanove.
Sledeća fotografija ima dobar ugao da se vidi promena u odnosu na originalno stanje. Pri dnu je vidljiv deo starog šetališta i bici staze. Kao što vidite, u ovom delu su proširili šetalište na račun suženja travnjaka. Zbog toga je biciklistička staza privremeno otišla u levo. Međutim to je tako samo do mesta gde se obaloutvrda lomi. Tu se šetalište opet sužava da bi moglo da prođe ispred Savanove. Tako se od ulaza u pristan, koje je baš tu, zbog Savanove sve vraća na iste širine i lokacije koji su postojali i ranije. Deo pre Savanove i levo od suženog šetališta tako ostaje za već uobičajeno kafansko dečije igralište, da deca ne bi prerano iz birtije odvlačila mušterije dok se ovi prežderavaju ili postaju alkoholičari, polako trošeći novac koji bi toj istoj deci kasnije bio daleko korisniji. Nažalost već klasika u svetu, a polako i u Beogradu. Jer dečije igralište, zelenilo, obične parkovske klupe i fontane sa puno vode za piće i igranje bi bilo jedino što je velikoj većini stvarno potrebno, i zato MNOGO bolje rešenje ... nažalost taj film u Srbiji više nećemo gledati. Narod mora da se siluje i kondicionira da mu treba ono što mu ne treba. Kad se rode nove nove generacije koje za alternativu konzumerizmu i ne znaju ... divota, sistem dalje odražava sam sebe. Obala bez kafane onda postaje samo "prazna", pa onda tu kasnije možemo da ih ubacimo još.
Iz drugog ugla. Ovo što ide dijagonalno je bici staza.
Prilaz novom delu.
Ovako će to da bude popločano. Materijal je isti kao na parkingu.
"Još da razmestimo ovih par kamičaka ... za naše drage Beograđane samo je najbolje dovoljno dobro." :lol:
Ovaj lim na profilima liči na buduću oplatu za izlivanje betona. Tako da izgleda da će bar deo platformi iznad stare obaloutvrde biti od betona, i to u obliku klasičnih stepenica.
Terasa Savanove.
Sledeća fotografija ima dobar ugao da se vidi promena u odnosu na originalno stanje. Pri dnu je vidljiv deo starog šetališta i bici staze. Kao što vidite, u ovom delu su proširili šetalište na račun suženja travnjaka. Zbog toga je biciklistička staza privremeno otišla u levo. Međutim to je tako samo do mesta gde se obaloutvrda lomi. Tu se šetalište opet sužava da bi moglo da prođe ispred Savanove. Tako se od ulaza u pristan, koje je baš tu, zbog Savanove sve vraća na iste širine i lokacije koji su postojali i ranije. Deo pre Savanove i levo od suženog šetališta tako ostaje za već uobičajeno kafansko dečije igralište, da deca ne bi prerano iz birtije odvlačila mušterije dok se ovi prežderavaju ili postaju alkoholičari, polako trošeći novac koji bi toj istoj deci kasnije bio daleko korisniji. Nažalost već klasika u svetu, a polako i u Beogradu. Jer dečije igralište, zelenilo, obične parkovske klupe i fontane sa puno vode za piće i igranje bi bilo jedino što je velikoj većini stvarno potrebno, i zato MNOGO bolje rešenje ... nažalost taj film u Srbiji više nećemo gledati. Narod mora da se siluje i kondicionira da mu treba ono što mu ne treba. Kad se rode nove nove generacije koje za alternativu konzumerizmu i ne znaju ... divota, sistem dalje odražava sam sebe. Obala bez kafane onda postaje samo "prazna", pa onda tu kasnije možemo da ih ubacimo još.
Iz drugog ugla. Ovo što ide dijagonalno je bici staza.
Prilaz novom delu.
Ovako će to da bude popločano. Materijal je isti kao na parkingu.
"Još da razmestimo ovih par kamičaka ... za naše drage Beograđane samo je najbolje dovoljno dobro." :lol:
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.803
- Pohvaljen
- 50.805
Oва променада би и испала фино да је урађена од Бранковог моста и да нема глупог "штанда" који само сужава левак од стазе, и ових глупих бетонских рампи.
Што се расвете тиче, мислим да би овакви кандалабери са стилизованим стубом попут кованог гвожђа били примернији за Херцеговачку и целу Савамалу, од железничке станице, дуж Карађорђеве, Tравничке, Коче Поповића, Црногорске, Краљевића Марка, и све око Калемегдана. Овај модернистички дизајн јесте леп и практичан, али ми није за овакву локацију, више ми је за шеталишта и кејеве по Новом Беогрду.
Што се расвете тиче, мислим да би овакви кандалабери са стилизованим стубом попут кованог гвожђа били примернији за Херцеговачку и целу Савамалу, од железничке станице, дуж Карађорђеве, Tравничке, Коче Поповића, Црногорске, Краљевића Марка, и све око Калемегдана. Овај модернистички дизајн јесте леп и практичан, али ми није за овакву локацију, више ми је за шеталишта и кејеве по Новом Беогрду.