Da bih proverio gornju teoriju o izabranim opštim principima uređenja obale na projektu BNV, probao sam da što preciznije mogu izmerim rastojanje prednje ivice Savanove od ivice obaloutvrde. I naravno, po Google Earth-u ima u dlaku onih bednih 10 metara koje prostorni plan rezerviše za javni deo obale u vlasništvu grada.
To je još jedna indikacija da su verovatno zamislili da jednostavno nastave obalu kakva danas postoji kod Savamale, i uzvodno od Starog Savskom mosta (naravno, mislim samo na kopiranje prosečne udaljenosti zgrada od ivice obaloutvrde). Tako bi u vlasništvu grada ostalo samo fiksno rastojanje od 10 metara, tačno iste širine kao ono ispred Savanove, a ostalo zemljište bi bilo deo privatnog placa. Uređenje tog privatnog dela zemljišta (kao i udaljenost zgrade od ove regulacione linije) bi po svojoj volji određivao svaki vlasnik obalske zgrade i njoj pripadajućeg dela obalskog zemljišta. Primenjeno na Savamalski deo obale, podela privatno/javno zemljište bi onda izgledala ovako:
Kao što vidite, zgrada Savanove je onda potpuno na delu zemljišta na kome grad po takvom planu ne bi imao nikakve ingerencije. Takođe, projekat Promenade, iako privremen, onda takođe u suštini ne odstupa od ove podele. Šetalište Promenade je sasvim blizu te granice od 10 metara, a budući travnjak je na "privatnom" delu obale. Možemo čak zamisliti da kad se se jednom ukloni pruga, svaka postojeća zgrada u Savamali (ako taj red ne sruše, a iskreno se nadam da hoće) će onda otvoriti svoj prolaz ka reci, pa planirani travnjak onda postaje njihovo komercijano zemljište na obali (stolovi, bašte, ozvučenje, bar, itd). Tako bi od Brankovog mosta pa sve do kraja teritorije projekta BNV uzvodno, ova podela obale na privatni i javni deo bila dosledno poštovana i svuda jednaka.
Ono što je beskrajno tužno je da se bivši MAGACINI za manuelni istovar robe sa brodova (nadničari su do njih na leđima ili u tačkama nosili robu) uzimaju kao šablon koje rastojanje od reke do zgrade treba da postoji u elitnom urbanizmu 21. veka. Iako je trenutno stanje u čitavom Beogradu što se tiče širine javnog dela obale DRASTIČNO bolje. I to SVUDA. Nećemo valjda magacine uzimati za novi standard stanovanja u Beogradu? Pobogu, ti magacini su silom prilika MORALI da budu blizu reke. Nije bilo izbora. Sad IMAMO izbor i ne pravimo stovarište za robu, nego zgrade i obalu za stotine hiljada ljudi, i to za budućih 100 godina, a verovatno i daleko, daleko duže.
Već sam slao pregled širina svih obala u Beogradu, pa evo još jednom. Sad se zbog čiste pohlepe i opšteg grabeža javnog zemljišta tiho radi potpuna i radikalna revizija svega na šta su Beograđani navikli, naravno, bez da im to iko u medijima čak i usputno spomene.
