Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[PredragT]

A sto se tice behatona u Hercegovackoj i ovih nedorusenih kuceraka... Moje misljenje je da su oni taj behaton postavili privremeno jer se on lako podize i premesta. Tacno je da je to bacanje para ali napomenucu da su pocetak Hercegovacke prosle godine kada su otvarali zgradu Geozavoda vec jednom renovirali a sada su to sve polupali i ponovo renovirali pa zasto ne bi to ucinili jos jednom kada izgrade prve objekte u Beogradu na vodi !

 

[Zuma]

Rekao bih da se postavlja oplata iznad postojece obaloutvrde tako da mi sada lici da ce promenada bar na ovom delu izgledati kao na ovoj drugoj slici iz Blica

Onda bi smo na novom betonu videli da je ostavljeno nešto za povezivanje sa novim delom keja, betonsko gvožđe ili neka druga metalna veza. Ali nema ničega, savršeno je gladak. Još važnije, na delu bliže reci bi prvo napravili neki oslonac ili temljelje tog novog dela keja. Ne gradi se odozgo na dole nego obrnuto. Tako da je ovde reč o nečem drugom. Verovatno neka pomoćna i privremena struktura.

 

[Zuma]

Francuska, Lion. Levi i gornji deo me pomalo potseća na Zemunski kej.

In 2003, the City Council and the Greater Lyon Urban Community, an organism of metropolitan scope, called for entries in a competition with the idea that recovering the left bank would bring about reconciliation between the city and its river. The new public space was to be a meeting place, a leisure area and a zone where people could relate with nature. The specific requirements of the project were established by means of a participative process that included a public exhibition with 85,000 visitors as well as organising fifteen workshops with a total of 600 participants, these focusing on discussing details of specific areas, for example sustainable transport, aquatic activities and fishing.

http://www.grandlyon.com/a-vivre/nature.html ( <= vredi pogledati )

 

[vranac]

Овај чланак је све објаснио, само штета што то нема муда или нема где неки новинар из Београда да напише:

Boris Dežulović: Srbija na zlatu


Kad su šeici konačno uplatili pare, od posla milenijuma na račun Republike Srbije leglo je dvadeset dve hiljade evra. Samo još nedelju-dve da su pričekali, dobili bi Beograd na vodi džabe. Samo što bi rizikovali da im ga za kilo evra mazne Radiša Trajković Đani. A da su sačekali do kraja leta, Srbija bi na koncu morala da im plati tri i po milijarde u kešu
Piše: Boris Dežulović – Novosti

Srbija je odahnula, investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata – šeici iz kompanije Belgrejd voterfront kepital investments – konačno su uplatili dvadeset i dve hiljade evra i stekli bezmalo sedamdeset odsto vlasništva nad turbomegagigateraprojektom Beograd na vodi. Ujedinili se svi arapski emirati, pa ko je dao pedeset, ko stotku, vadilo se u Dubaiju iz čarapa i dušeka, Stanija na kraju dodala dvesta evra i skupilo se nekako dvadeset dve hiljade.
Najzad, ako je iko mogao da skuca te pare, mogli su arapski šeici. Dvadeset dve hiljade evra, cela dva i po miliona srpskih dinara, izbrojali su oni tako za vlasništvo nad spektakularno najavljenim najvećim građevinskim poduhvatom u opštoj istoriji Srbije, i zažaliće sad svi oni zlobnici i cinici što su se smejali Aleksandru Vučiću.
Tačno toliko, dakle dvadeset dve hiljade evra – pisao je pre nekog vremena ‘Kurir’, ‘Alo’, ili koji već poslovni magazin – kralj svadbi i zavičajnih klubova Radiša Trajković Đani dao je, recimo, za zlatni sat u nekom skupom dućanu na bečkom aerodromu: običnu čuku za kurčenje jedan je trećerazredni pevač splavarske muzike platio koliko arapski finansijeri stotinu sedamdeset hektara najvrednijeg zemljišta na kugli srpskoj.
Od najveće strane investicije u Beogradu još od izgradnje kalemegdanske tvrđave, na račun Srbije leglo je, ukratko, toliko para koliko na račun kakve švajcarske kockarnice legne kad Đani nastupa u Đenovi. Da, Ženevi, isti k*****. I da je bilo pameti koliko nije bilo sreće, pa da je umesto krupijeu đenovskog kazina te pare dao krupijeu srpske vlade, ne bi Đani zbog kockarskih dugova prodavao stan u Mirijevu: sad bi se baškario u dva miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora Ujedinjenog srpskog emirata.
Nema, naime, neke veće razlike između Đanijeve investicije u zlatni sat i Vučićevog posla milenijuma: za iste pare i srpski premijer je kupio vreme. Zato je, vidite, Radiša Trajković pevač za svadbe, a Aleksandar Vučić ozbiljan premijer – za dvadeset dve hiljade evra Đani je kupio samo jedan sat, a srpski premijer cele četiri luksuzne nedelje, mesec dana do kraja leta, do kada je onomad svečano najavljen početak radova na veličanstvenom Dubaigradu.
Kad je tako početkom prošle godine predstavljen u Vladi Srbije, projekat Beograd na vodi – setiće se stariji čitaoci – vredeo je tri i po milijarde evra. Kad je pre pet meseci potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju, ispalo je da je to zapravo projektovan profit celog posla, a da će šeici u njega uložiti samo trista miliona. Kad je ugovor pročitan, ispostavilo se da je tih trista miliona u stvari samo stotinu pedeset miliona ‘u formi kapitala’ – tačno tako piše – i još stotinu pedeset miliona velikodušne pozajmice Srbiji. Kad su pročitana i sitna slova u dnu stranice, ispostavilo se da Srbija treba da plati i eksproprijaciju zemljišta i preseljenje železničke stanice.
Kad su konačno, eto, uplatili pare, od posla milenijuma na račun Republike Srbije leglo je dvadeset dve hiljade evra. Samo još nedelju-dve da su pričekali, dobili bi šeici Beograd na vodi džabe. Samo što bi rizikovali da im ga za kilo evra mazne Đani. A da su sačekali do kraja leta, Srbija bi na koncu morala da im plati tri i po milijarde u kešu.
Čovek mora da se pokloni takvom smislu za kocku. Pardon, biznis. Dobro, svaki dobar biznis je kocka. Zato Đani sada nema ništa, a Srbija ima dvadeset dve hiljade evra. Obični Srbin, tradicionalno netalentovan za biznis, toliko plati depozit kredita za stan na sedmom spratu solitera na Lekinom brdu, a gospodin čovek šeik za isti depozit dobije šest hiljada stanova na obali Save.
U biznisu, kako vidite, baš kao i u kocki treba malo sreće. A ako Srbija ičega ima, ima sreće. Malo šta je dobila dvadeset dve hiljade evra, nego joj još američki i kanadski rudarski inženjeri u Boru otkrili žilu sa dvadeset pet odsto bakra i pedeset grama zlata po toni rude, najbogatiju na celom svetu i dvostruko bogatiju od dosadašnjeg rekordera, američkog rudnika Holister. Prema procenama stručnjaka i trenutnim cenama na londonskoj berzi metala, ispod površine jedne od najsiromašnijih opština u državi leži tako između osamnaest i devetnaest milijardi dolara, pa to za srpsku ekonomiju ispada pravi zlatni rudnik.
Dobro, u strogo tehničkom smislu to i jeste zlatni rudnik, ali znate šta sam hteo da kažem. Ilustracije radi, te plemenite rude u borskom basenu ima toliko da bi njime – kad bi se cela žila pretopila u dvomilimetarske listiće od dvadesetčetirikaratnog zlata – predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću mogla usta da se pozlate.
Beograd na vodi je prema tom rudniku sitni poslić, šanerska za*******. Pet-šest Beogradova na vodi, ceo Šangaj na vodi leži u rudarskim oknima oko Bora. Ili je barem toliko celi posao vredeo kad je predstavljen projekat ‘Srbija na zlatu’.
Koliko sutra, premijer Vučić će u zgradi Vlade Srbije s američkim partnerima svečano potpisati ugovor o eksploataciji zlatne žile u Boru, i ispašće da žila u stvari ne vredi dvadesetak milijardi dolara, nego dvadesetak milijardi dinara, odnosno jedva dvadesetak miliona dolara. Dolar, dinar, milion, milijarda, lako se čovek zaje*******e. Kad ugovor bude pročitan, ispostaviće se ionako da je tih dvadeset miliona dolara zapravo samo deset miliona ‘u formi kapitala’, a drugih deset miliona da predstavlja pozajmicu Srbiji. Kad budu pročitana i ona sitna slova u dnu stranice, ispašće da Srbija treba da plati još i eksproprijaciju zemljišta oko Bora, i preseljenje toka Zlotske reke sa sve Borskim jezerom.
Kad konačno Amerikanci uplate rudnu rentu, na račun Republike Srbije leći će – samo trenutak da izračunam, pišem milion pamtim nula – dakle dvadeset dve hiljade dolara. Da, pardon, dinara. Svakako dovoljno za novu zlatnu čuku na beogradskoj najlon-pijaci.
Situacija u zemlji je, kako vidite, izvanredna. Na površini, doduše, još nije, ali ima za Srbiju vremena. Kupio ga Aleksandar Vučić Đani

 

[joins]

Evo još info šta sam dobio iz mail-a od "sales advisor"-a,
Na pitanje kad da se očekuje završetak gradnje ostalih objekata uz navedeni stambeni kompleks dobio sam ovaj odgvor

Početak gradnje ostalih navedenih objekata je planirana 2016. godine. Prva faza bi trebala da bude gotova u roku od 4-5 godina.
Hotel bi trebao da bude završen kada I rezidencijalne zgrade dok Kula I Shopping mol, koji se nalaze 200 metera uzvodno od rezidencijalnih zgrada, bi trebali da budu gotovi nešto kasnije.

 

[Drakche]

Ako SNS ne bude bio na vlasti za tih 4-5 godina hoce li projekat "BGD na vodi" i dalje postojati? Hoce li se nastaviti sa realizacijom?
Cini mi se da cemo u tom slucaju opet morati da biramo "manje zlo", jer je pogubna i jedna i druga opcija.

 

[arapski investitor]

uporno ponavljam, apropo imejla koji je joins dobio

ljudi moji, privremeni objekti su trajni. privremene rekonstrukcije su trajne. ni na sta ne obracajte paznju jer cemo svi biti matori kao b*lja dok podignu prve zgrade, budite srecni sto je onaj krs sravnjen sa zemljom i sto ce se resiti problem autobuske i zeleznicke stanice, ostalo pricajte unucima kako je bilo i kako je moglo da bude.

hteli vi to ili ne bice Amfiteatar veliko travnato polje dugi niz godina, vidjacemo se za prvi maj na istom

 

[Дошљак]

Нека и буде чистина, само да се неко ту дивље не насели.

 

[Zuma]

Grešite, gradnje na samoj obali će biti zato što ona za bilo kog investitora ima ekonomskog smisla sasvim nezavisno od svih drugih okolnosti koje ovde spominjemo. U pitanju je strogi centar grada, na samoj obali reke, u jednoj Evropskoj prestonici. Sve ostalo je nebitno. Ako ne bude gradio sam, Abar će naći investitora a sam uzeti procenat. Jedino relevantno pitanje je koliko će dugo SNS biti na vlasti (a zbog ugovora problem će verovatno postojati i kasnije). To je smisao razmišljanja o prevremenim izborima. Žele da isčupaju još dve sigurne godine. To znači još ili 2 ili 4 godine. Naravno, ako se opozicija opameti u međuvremenu, inače će biti 6 ili 8.

Problem sa tim prvim gradnjama je u tome što će prva zgrada koja počne da se gradi konačno definisati udaljenost regulacione linije od reke i ZA SVE BUDUĆE ZGRADE na obali. Pa tako, verovatno i prirodu čitave buduće desne obale Save, odnosno biće nam trajno nametnuto šta je maksimum na koji u budućnosti možemo očekivati od Beogradske obale i silaska Beograda na reku. Da li grad u svom vlasništvu, pod svojom kontrolom, i za apsolutno SVE svoje trenutne i buduće potrebe, zaista zadržava samo 10 metara nivoa koji se stalno brani od vode?

Ako je to samo 10 metara, onda takva obala ne može biti ništa više od običnog praznog prolaza do ulaska u prvu privatnu zgradu, ili mesta za gledanje njenih izloga, ili prolaza do njene ograđene kafanske bašte. Onda je čitava obala efektivno privatizovana, jer je i javni deo po uređenju i po funkcijama onda nužno potpuno podređen sadržajima koje nudi obližnja privatna zgrada, pa tako i on postaje samo obična fabrika para za probrane privatnike koji su dobri sa preduzećem Beograd na Vodi.

U slučaju da je javni deo obale koji ostaje u vlasništvu grada drastično veći od tih 10m iz prostornog plana, tek onda obala može postati sasvim nezavisni deo i jedan od najvažnijih elementa gradske infrastrukture. Isto kao što Trg Republike nije samo mesto ukrštanja ulica. Onda je kasnije možemo bogato opremiti tako da ima i funkciju koja je sasvim nezavisna od slučajnog izbora onoga što privatnik ima interesa da nudi u svojoj obalskoj zgradi. Onda može postati naprimer ono što je stari deo Zemunskog keja danas. Jedan od bisera Zemuna, njegov najvažniji deo u kome svakodnevno sasvim bukvalno žive njegovi stanovnici jer je nezaobilazni deo njihove dnevne ili bar nedeljne rutine. Obala reke, dragoceno i prijatno mesto gde građani ne moraju nikome da plaćaju da bi našli svoju stolicu ili videli prijatelje, niti ih svojim ličnim i privatnim interesima siluju oni koji su je uzurpirali. Oni treba da imaju svoj deo obale, do regulacione linije, a grad da ima svoj deo, dovoljno širok da bude upotrebljiv i nezavisno od ovih prvih, i tako treba da bude.

Zbog toga mene već duže vreme ovde zaista zanima samo jedna stvar: Koliko je regulaciona linija privatnih placeva u onom odbijenom planu uređenja obale dalako od gornje ivice obaloutvrde? Vremenom sam shvatio da je to najvažnije od svega, jer će biti definisano upravo sada a ne kasnije, i jedino na šta bi mi još MOŽDA mogli da utičemo. Mada je i to krajnje sumnjivo jer je prostorni plan već usvojen (doduše tamo piše "minimalno 10m", ali to sam plan dalje potpuno ignoriše). Nadam se da će neko od novinara zvanično postaviti takvo pitanje jer od odgovora na njega zavisi toliko mnogo toga u Beogradskom urbanizmu i u čitavom budućem odnosu Beograđana i njihovih reka.

 

[zoran_m]

Danas sam prošao Hercegovačkom tamo postavljaju okrugle žardinje a u njima je neko žbunasto razbarušeno drvo, nije loše ali oskudnije nego ono ispred Geozavoda.

 

[milos.tro]

autor fotografijeragana Dudić

 

[milos.tro]

Opet da se vratim da nacrt plana:

"Приликом формирања зелене површине у приобалном земљишту десне обале реке Саве, д уж
новоформираног кеја, потребно је поштовати следећа правила:
- обезбедити минимално једноредни дрворед дуж шетне и бициклистичке стазе, постављен у травну башту минималне ширине 1 m;
- пешачку и бициклистичку стазу организовати независно једну од друге;
- простор опремити парковским мобилијаром савремених форми, у складу са архитектуром
објеката у непосредном окружењу;
- према могућности максимално озеленети косине и платое саме обалоутврде;
- обезбедити пунктове за краћи одмор са клупама за седење, чесмом са пијаћом водом и јавним тоалетом;

- на више места могу се поставити мање " терасе" на конструкцији која се ослања на обалоутврду, оријентисане ка реци Сави, за краћи одмор, са природном засеном формираном озелењавањем перголама лаке конструкције. "

Nacrt plana veza za izgradnju stambenih solitera:

"ЗОНА "С5" - Стамбени солитери
Стамбена зона С5 заступљена је у оквиру просторне целине III, у блоковима 13, 15, 16, 18, 19, 22 и
23. Карактеришу је објекти вишепородичног становања високе спратности (макс. 60 -100 m), на
ниским подијумима намењеним комерцијалним делатностима, гаражи и озелењеној кровној
тераси. Компатибилне намене у овој зони су садржаји комерцијалних делатности и јавних служби
(првенствено депанданси КДУ).
Минимална површина грађевинске парцеле је 2000 m².
- Минимална ширина уличног фронта парцеле је 50m.
-Максимална површина грађевинске парцеле је површина целе зоне у
блоку.
Намена
- Становање и стамбено ткиво-вишепородично становање.
- Компатибилне намене: комерцијални садржаји до макс. 49% и јавне
службе-депанданси КДУ у блоковима 13, 18 и 23. (БРГП Д1 у блоку 13 =
мин. 390m2, Д2 у блоку 18 = мин. 520m2 и Д3 у блоку 23 = мин. 520m2).
-Депандансе КДУ-а сместити на првој етажи изнад подијума објеката,
како би се омогућило коришћење крова подијума као слободне
површине.
Објекте постављати у оквиру зоне грађења која је дефинисана
грађевинским линијама. "

 

[RioBL]

Opet da se vratim da nacrt plana:

"Приликом формирања зелене површине у приобалном земљишту десне обале реке Саве, д уж
новоформираног кеја, потребно је поштовати следећа правила:
- обезбедити минимално једноредни дрворед дуж шетне и бициклистичке стазе, постављен у травну башту минималне ширине 1 m;
- пешачку и бициклистичку стазу организовати независно једну од друге;
- простор опремити парковским мобилијаром савремених форми, у складу са архитектуром
објеката у непосредном окружењу;
- према могућности максимално озеленети косине и платое саме обалоутврде;
- обезбедити пунктове за краћи одмор са клупама за седење, чесмом са пијаћом водом и јавним тоалетом;
- на више места могу се поставити мање " терасе" на конструкцији која се ослања на обалоутврду, оријентисане ка реци Сави, за краћи одмор, са природном засеном формираном озелењавањем перголама лаке конструкције. "

Meni se cini da je ovo u skladu za Akinovim renderom, tj render u skladu sa ovim nacrtom.

 

[Zuma]

9. Jun 1944.

 

[milos.tro]

današnje fotke

 

[PredragT]

Izgleda da je i ovim kucercima u Savamali ipak odzvonilo, ruse i objekte u Mostarskoj ulici...

 

[Bulbulderac17]

Zvali me danas iz BW pitali da li sam jos zainteresovan, kazu krece u septembru gradnja i tada ce se znati vise informacija, hteo sam svasta jos da ih pitam al me bilo sramota jer sam bio na poslu i kolege bi me cudno gledale...

 

[RioBL]

Nadam se da ce i u buducnosti ovaj trotoar ostati ovako sirok. Da ga nece zatrpati automobili i baste kafica.

 

[laki72]

Ma naravno Rio, pa bice jos siri, ne sekiraj se...
Kad ovo zbunasto zakrzljalo drvece uvene, sklonice zardinjere pa ce biti jos vise prostora

Edit:
Kakve baste kafica?
Ko sme da pomisli da otvara kafic ovde, pa da smanji posetu (izlozbenom) kafeu "Savanova"

 

[Дошљак]

Па можда крену ортаци власника Саванове да праве исто своје изложбене просторе, ко зна?

 

[Саша]

И, да ли се сазнало чији је дивљи кафић "Саванова", и зашто је он први објекат БнВ, и зашто се до њега праве тротоари с обе стране (Херцеговачке) улице, и зашто се за њега прави паркиралиште на простору за градњу БнВ, и кеј испред њега, и где је то на свету и у историји архитектуре у новом насељу прво направљен тротоар, и паркинг ... ? Зна ли ико ишта, или је све под велом тајне као уговори с Фијатом, Сартидом и осталима ? Па се пројекат финансира земљиштем, халама, с 10.000 евра по запосленом, и обашка с пар хиљада евра по продатом аутомобилу.

 

[vranac]

Problem sa tim prvim gradnjama je u tome što će prva zgrada koja počne da se gradi konačno definisati udaljenost regulacione linije od reke i ZA SVE BUDUĆE ZGRADE na obali. Pa tako, verovatno i prirodu čitave buduće desne obale Save, odnosno biće nam trajno nametnuto šta je maksimum na koji u budućnosti možemo očekivati od Beogradske obale i silaska Beograda na reku. Da li grad u svom vlasništvu, pod svojom kontrolom, i za apsolutno SVE svoje trenutne i buduće potrebe, zaista zadržava samo 10 metara nivoa koji se stalno brani od vode?

Bojim se da je Savanova tačno ta regulaciona linija.

Da nije tako, ovu rekonstrukciju su mogli da urade tako da novi kej bude širok do pruge, a savanovu su mogli da prave na mestu novog parkinga, ali onda ne bi imala terasu sa pogledom na Savu, i još polumontažne delove na stubovima koji će gledati na vodu..

Oni koji i dalje gledaju novinske renedere i prema tome uporedjuju stvarno stanje su zaista totalno naivni...

 

[vladimir79]

Зар није власник Бранислав Ђурђевић?

 

[Zuma]

Problem sa tim prvim gradnjama je u tome što će prva zgrada koja počne da se gradi konačno definisati udaljenost regulacione linije od reke i ZA SVE BUDUĆE ZGRADE na obali. Pa tako, verovatno i prirodu čitave buduće desne obale Save, odnosno biće nam trajno nametnuto šta je maksimum na koji u budućnosti možemo očekivati od Beogradske obale i silaska Beograda na reku. Da li grad u svom vlasništvu, pod svojom kontrolom, i za apsolutno SVE svoje trenutne i buduće potrebe, zaista zadržava samo 10 metara nivoa koji se stalno brani od vode?

Bojim se da je Savanova tačno ta regulaciona linija.

Da nije tako, ovu rekonstrukciju su mogli da urade tako da novi kej bude širok do pruge, a savanovu su mogli da prave na mestu novog parkinga, ali onda ne bi imala terasu sa pogledom na Savu, i još polumontažne delove na stubovima koji će gledati na vodu..

Oni koji i dalje gledaju novinske renedere i prema tome uporedjuju stvarno stanje su zaista totalno naivni...

Plašim se da je tako. Najverovatnije su namerno rešili da bukvalno iskopiraju dimenzije najuže uređene obale u Beogradu, ove kod Savamale, i kao udaljenost obalskih zgrada od reke na tom mestu.

Na najužem delu, kod ove pružne krivine, od baraka levo do ivice obaloutvrde ima nekih 20 metara. Pa neka uzvodno od Starog Savskog mosta pola tog rastojanja recimo pripada gradu za kej, a pola neka bude privatno i pripada zgradi. Tada bi regulaciona linija bila na 10 metara, a građevinska na 20. Naravno, privatnik na svojoj zemlji zgradu može skroz da približi regulacionoj liniji (jer u planu piše da je G.L.= R.L. pa je to dozvoljeno), a može i da se udalji od reke i sebi ostavi više mesta za prolaz, kafansku baštu, pevaljku, svečani i natkriveni ulaz u kockarnicu (kao kod Juge), kako se već svakome od vlasnika tih zgrada bude ćefnulo (otuda oni velikodušni ali atipčni renderi šetališta koji prikazuju bogatune koji ladno ostavljaju praznim svoje sopstveno privatno zemljište između građevinske i regulacione linije, samo da bi se dokoni građani tuda šetali). Za razliku od njih, grad međutim ne može da bira, i za sve svoje potrebe uvek ima samo svojih 10 metera.

Onda bi prednja ivica Savanove stvarno bila otprilike na regulacionoj liniji od 10m, a sama zgrada je onda kompletno na dozvoljenom, "privatnom" delu obale, pa bi se njeno pozicioniranje već sada sasvim slagalo sa onim što je izgleda planirano i za uzvodni deo BNV-a. U tom smislu je onda sve što se radi dosledno, tj trenutno bi postojao samo jedan plan čitave obale po kome se nešto radi, od Gazele dovde, i nova Promenada kod Savamale bi onda VEĆ bila u skladu sa njegovim osnovnim gabaritima, tj sa podelom privatno/javno.

 

[dosen]

Behaton, stiropor, oni okrugli oluci iz jedne firme sa Ovcanskog puta. To je sveto trojstvo bespravne srpske gradnje. Materijali pricaju pricu o drustvu i gradogradnji.
Za bolje i nema uslova kada se ne zna ko je vlasnik, odakle stizu pare, ko projektuje, sta je projekat...koliko ce dugo vlast trajati..
Nepoznate gazde su darivale behaton da i deca budu srecna. Da se ne ukaljaju kada idu na alternativno pivo..
Oni znaju da je vecina "alernative" presrecna sa behatonom, kao penzioneri ispod 20000 sa povecanjem od 800 dinzi. A vecina je vecina.
Re:Ne mogu da verujem da se u Srbiji niko nije nasao da napise taj clanak.