Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
Izgleda da smo se pomirili sa izgradnjom muzeja zeleznice umjesto funkcionalne zeleznicke stanice u centru grada. Potura nam se muzej umjesto zeljeznicke stanice :bash:
Ne znam kako nikom ne pada na pamet da zatvori mostarsku petlju i napravi od nje muzej automobilizma sve sa starim automobilima iz 50-tih, a autoput izmjesti iz centra grada :roll:
Iako je ista prica vec ispricana u Beogradu zatvaranjem zeljeznicke stanice u Zemunu 1969 i uklanjanjem sina iz prostora Novog Beograda i odlukom da se gradi neki novi cvor (koji jos nije izgradjen) mi i dalje mastamo o ozmjestanju zeljeznickog saobracaja izvan centra grada i pretvaranja objekata zeljeznice u muzejske eksponate. Tragedija svoje vrste.
Ne znam kako nikom ne pada na pamet da zatvori mostarsku petlju i napravi od nje muzej automobilizma sve sa starim automobilima iz 50-tih, a autoput izmjesti iz centra grada :roll:
Iako je ista prica vec ispricana u Beogradu zatvaranjem zeljeznicke stanice u Zemunu 1969 i uklanjanjem sina iz prostora Novog Beograda i odlukom da se gradi neki novi cvor (koji jos nije izgradjen) mi i dalje mastamo o ozmjestanju zeljeznickog saobracaja izvan centra grada i pretvaranja objekata zeljeznice u muzejske eksponate. Tragedija svoje vrste.
Mислим да је ово боља аналогија са СА
viewtopic.php?p=324713#p324713
viewtopic.php?p=324713#p324713
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.249
- Pohvaljen
- 13.002
Zuma":1bnl88y1 je napisao(la):
Још једном ћу поновити ... научи да се изражаваш на форуму иначе џабе пишеш. Форумска комуникација је брза и суштинска. Есеје нико не чита. Ако не умеш да кажеш шта желиш у пар реченица ... шта да ти кажем ...
RioBL":1bnl88y1 je napisao(la):
Чему та искључивост? Стара зграда Железничке станице може да буде и музеј и да остане у функцији као пролазна станица метро/ЛРТ система.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
Вожд":1bdf1ox3 je napisao(la):
Vozd...
svima nama na prostoru bivse SFRJ je poturena urbanisticka genijalnost da se zeljeznica izmjesta iz urbanih centara na periferiju. Kako u Banjaluci 70-tih tako i u Beogradu 70-tih. To je zalosno. Ne kritikujem ja Beograd i Beogradjane zbog toga vec ljude koji su tih godina kreirali nacin zivota na prostoru SFRJ. Bilo bi puno ljepse i za banjalucane i za beogradjane da su nam zeljeznicke stanice u centru grada.
Beograd za razliku od Banjaluke jos ima stanicu u centru grada al imeni je prosto za nepovjerovati da nista nismo naucili ni o urbanizmu ni o saobracaju i pored toga sto sa posljedicama takvog urbicida zivimo evo vec decenijama. I dalje mastamo o uklanjanju zeljeznicke stanice iz centra grada i "sirenju kulture" na njenom mjestu.
P.S. nema potrebe da se djelimo na "vas" i "nas". svi smo u istim g...
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.833
- Pohvaljen
- 50.866
Главна станица има 10 колосека, а за приградску-регионалну железницу би било довољно издвојити пола, друга половина би могла да послужи за музеј, с тим што би неки експонати могли да буду исто возне гарнитуре (Романтика, Плави воз, неке ДМВ и ЕМВ који би завршили у пензији, нпр. Шинобус), а локомотиве би било најпаметније изложити у старој ложионици, у којој би опет могле да се држе и одржавају локомотиве (парњаче серије 33 и 51 са Романтике; парна 33 и дизел 666 и 761 са Плавог воза) и надам се остале парњаче и дизелке које су скорије завршиле своју каријеру, а још увек нису касиране попут 645 и 664, а могла би нека легенда од Шинобуса која би нпр. посетиоце музеја возилца од колосека главен станице до ложионице у обилазак поставке локомотива. А притом да сво време функционише станица за приградску железинцу, те би туда увек пролазили људи којима би онда музејска поставка привукла пажњу. А више од пола саме станичне зграде би и сада могло да се преуреди у музеј да има имало иницијативе.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Zidar je lepo na 315 strani objasnio funkcionisanje koloseka u narednih 10-tak godina:
zidar je napisao(la):Mali osvrt na situaciju:
POSTOJECA INFRASTRUKTURA
- Crvena linija je teretna pruga Beograd-Pancevo kojom se prevozi nafta za jugopetrolovo skladiste kod Secerane i opasne materije za azotaru u Pancevu. Za ovaj pravac ne postoji alternativa sve dok se ne napravi most Vinca. Znaci mozemo racunati da ce ta pruga (slab promet, 5-6 vozova dnevno) ostati tu barem jos 10 godina.
- Narandzasto podrucje je putnicka zeleznicka stanica Beograd Glavna sa pratecim kolosecima za odrzavanje kompozicija.
Cak i kada se zavrse stanice Prokop i Novi Beograd one nece moci da funkcionisu samostalno bez tehnickih stanica predvidjenih u Zemunu i Kijevu. NBGD bi mogao da funkcionise koristeci postrojenja sadasnje Glavne. Znaci dok se ne naprave tehnicke stanice Zemun i/ili Kijevo Glavna ostaje u upotrebi. Racunajte da narednih 10 godina narandzasta zona ostaje pod sinama.
- Zuta zona je teretna stanica. Ona moze lako da se skloni, cak i bez buduceg kargo centrau Batajnici stanice Donji Grad ili Batajnica mogle bi da preuzmu ulogu.
- Lila su autobuske stanice i prateci parkinzi, sele se na Novi beograd.zidar je napisao(la):
arsa.arsa
Intermediate
milos.tro":15aybyxm je napisao(la):Zidar je lepo na 315 strani objasnio funkcionisanje koloseka u narednih 10-tak godina:
zidar":15aybyxm je napisao(la):Mali osvrt na situaciju:
POSTOJECA INFRASTRUKTURA
- Crvena linija je teretna pruga Beograd-Pancevo kojom se prevozi nafta za jugopetrolovo skladiste kod Secerane i opasne materije za azotaru u Pancevu. Za ovaj pravac ne postoji alternativa sve dok se ne napravi most Vinca. Znaci mozemo racunati da ce ta pruga (slab promet, 5-6 vozova dnevno) ostati tu barem jos 10 godina.
- Narandzasto podrucje je putnicka zeleznicka stanica Beograd Glavna sa pratecim kolosecima za odrzavanje kompozicija.
Cak i kada se zavrse stanice Prokop i Novi Beograd one nece moci da funkcionisu samostalno bez tehnickih stanica predvidjenih u Zemunu i Kijevu. NBGD bi mogao da funkcionise koristeci postrojenja sadasnje Glavne. Znaci dok se ne naprave tehnicke stanice Zemun i/ili Kijevo Glavna ostaje u upotrebi. Racunajte da narednih 10 godina narandzasta zona ostaje pod sinama.
- Zuta zona je teretna stanica. Ona moze lako da se skloni, cak i bez buduceg kargo centrau Batajnici stanice Donji Grad ili Batajnica mogle bi da preuzmu ulogu.
- Lila su autobuske stanice i prateci parkinzi, sele se na Novi beograd.zidar":15aybyxm je napisao(la):
Mozda sam lud, ali zar mi stvarno gradimo zeleznicki most kod Vince samo zbog 10ak teretnih vozova dnevno!? Nafta iz skladista NIS-a moze i barzama da se preveze. Uopste sagledavanjem saobracaja u Banatu (koji je mizeran) ne vidim nijedan benefit mosta kod Vince, uporno potenciranje njegovog znacaja za nekakvo rasterecenje saobracaja u gradu, zavrsetak obilaznice,itd). Sto se tice opasnih materija i azotare, to je totalna ludost sto prolazi kroz centar grada.
Već sam jednom spomenuo ali moram opet, smatram da je apsurd i težak zločin ne ostaviti dva koloseka kroz SA za putnički saobraćaj. Prvenstveno zato što imamo već infrastrukturu, imamo tunele, stanice.. Neka se i preurede stanice ali zašto su rađeni nadvožnjaci kod petlje radnička ako ćemo se tako okrenuti u potpuno drugom smeru? Drugo jedna linija npr rakovica-dunav stanica bi bila fantastična alternativa ili dopuna za metro. Da ne pričamo o nekoj liniji koja bi završila u ovči na jendom kraju i u batajnici ili na aerodrumu na drugoj strani. Tako mnogo mogućnosti i nula od iskorišćenosti na kraju? kriminal.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
Bojim se da je sudbina zeljeznicke stanice u SA odredjena jos 60-tih godina kad je odluceno da se gradi novi zeleznicki cvor sa Prokopom kao buducom glavnom stanicom. Samo cinjenica sto taj cvor jos nije zavrsen drzi stanicu Beograd glavna u zivotu 
@Arsa
Mislim da je Vinca bitna i zbog sadasnjeg kretanja robnog saobracaja kroz Beograd ali i zbog planova za buduci robni saobracaj
@Gorstak
:kk:
@Arsa
Mislim da je Vinca bitna i zbog sadasnjeg kretanja robnog saobracaja kroz Beograd ali i zbog planova za buduci robni saobracaj
@Gorstak
:kk:
Pa nije meni ni ideja da tu ostane glavni saobraćaj, dovoljno je neka gradska linija da ide. ili nekoliko gradskih i prigradskih linija. Ovako stvarno žali bože uloženih para u svu infrastrukturu. A ne može se reći da voz smeta SA jer on može i da ide u pod zemlju ili iznad. Vibracije od putničkog voza takođe nisu velike, pogotovu ako se dobro odradi pruga.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
Ja bih volio da je u SA ostao i glavni saobracaj kako ti kazes ali s obzirom da se duboko i davno uslo u realizaciju novog (sad vec u godinama) zeljeznickog cvora onda mi nema druge nego nadati se da ce tu ostati bar dva-tri kolosjeka.
Siniša Mali predstavio projekte Beograda na "EXPO Milano 2015"
Blic | 22. 06. 2015. - 18:12h | Foto: Beoinfo | Komentara: 0
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali predstavio je danas na Univerzalnoj svetskoj izložbi "EXPO Milano 2015" kapitalne projekte za srpsku prestonicu, a koji bi trebalo da budu sprovedeni u narednih nekoliko godina. On je pozvao zainteresovane italijanske investitore da uzmu učešće u ovim projektima i na taj način pomognu privredu u Srbiji, kao i u Beogradu
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/569731 ... ilano-2015
Blic | 22. 06. 2015. - 18:12h | Foto: Beoinfo | Komentara: 0
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali predstavio je danas na Univerzalnoj svetskoj izložbi "EXPO Milano 2015" kapitalne projekte za srpsku prestonicu, a koji bi trebalo da budu sprovedeni u narednih nekoliko godina. On je pozvao zainteresovane italijanske investitore da uzmu učešće u ovim projektima i na taj način pomognu privredu u Srbiji, kao i u Beogradu
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/569731 ... ilano-2015
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.236
- Pohvaljen
- 24.616
Zemunska železnička stanica je dobar primer kako se percepcija istorije budućih generacija može suptilno menjati kao posledica odluka o kojima smo pričali, tj da li zadržati neki stari objekat ili ga zameniti nečim sasvim novim (usput, evo i lepe zbirke slika).
Kao posledica ekonomskih potreba ali i političkih odluka, Zemun je sveden na samo još jednu Beogradsku opštinu, istu kao i gomila drugih od kojih su mnoge do nedavno bile samo gole ledine. Ali tokom bukvalno čitave poznate istorije, stotinama, pa čak i hiljadama godina unazad, budući Zemun i Beograd su bila dva paralelna i dopunjujuća naseljena mesta, možda ne sasvim iste važnosti, ali u svakom slučaju uporedivi po mnogim karakteristikama. Obadva su uvek imala luku, brdo tik pored reke za odbranu i osmatranje, i puno plodne zemlje. Bez obzira da li je nekome u Srbiji trebalo oružije, znanje, sklonište od progona, zanatski ili industrijski proizvodi, Zemun je uvek bio tu kao dodatak i dopuna Beogradu. Železničke stanice su nekada najbolje odslikavale važnost nekog mesta, razvijenost industrije, trgovine, pa i broj ljudi. Pogledajte pažljivije ogromne razmere železničkog čvora, broj koloseka i delove koji odlaze ka električnoj centrali i stovarištima na obali:
Sama zgrada železničke stanica je bila zaista upečatljiva za to vreme.
"Od završetka stanice do mosta na Savi vodio je nasip dug 2950 metara, utvrđen prema Dunavu pleterom i kamenjem." Sama stanica je tako ponekad postajala maltene ostrvo u Dunavskom moru. Kao ovde:
"Ispred stanice, na prostoru popločanom žutim klinker kockama, bilo je fijakersko stajalište. Fijakera, kojih dotle nije bilo u gradu, već 1884. godine ima dvadeset!"
U Zemunu je jedno vreme čak bila i obavezna stanica čuvenog Orjent Ekspresa. Prvi voz iz Pešte je u Zemun i u ovu stanicu došao 4. decembra 1883. A otvaranje Beogradske železničke stanice je bilo nešto kasnije, 20. Avgusta 1884. Tako da je od samog početka istorije železnice kod nas ova stanica bila u svakom smislu ravnopravni parnjak, a kasnije i bitna dopuna Beogradskom železničkom čvoru.
A ipak, stanica koja se vidi na prethodnim slikama je uklonjena, i danas retko ko zna za nju. Pa u dobroj meri i za značaj samog Zemuna koga je opsluživala. Da je nisu srušili, da zgrada stanice ostala, ona bi već samom svojom impozantnom arhitekturom, razmerama i oblikom, daleko bolje nego bilo šta drugo govorila o značaju koji je Zemun uvek imao u životu Srbije tog vremena. Nikakvi natpisi, plakete ili stubovi to ne mogu preneti na način na koji je, prigodno uređena, to mogla ovakva zgrada.
Ovo je bio samo jedan upečatljiv primer. Međutim ovaj efekat transformacije neke lične slike prošlosti i karaktera Beograda se u nekoj meri postiže i kad god se sačuva bilo koji zanimljiv ili vredan, pa makar i vrlo mali delić grada koji se uvek menja, ruši i zaboravlja, a koga bi bar u tim malim segmentima treba aktivno čuvati da ne bi postao potpuno sterilna gomila utilitarnih i zamenljivih blokova koji više liče na mašinu za stanovanje i proizvodnju nego na mesto gde milioni ljudi treba da provedu ceo život.
Iskoristio sam priliku da na aero snimku ucrtam tačne konture mesta gde je bila.
Kao što vidite, zamalo, pa je mogla da ostane. Ovaj poslovni objekat mi deluje kao da ga je neko naknadno uglavio na travnjak ili parking, odnosno da nije deo originalnog plana ovog bloka. Problem je jedino ulica Goce Delčeva. Šteta, da nema toga, uz minimalno pomeranje ili skraćenje jedne zgrade, Beograd bi bio bogatiji, a jedan bitan deo ljudima nevidljive istorije bi postao vidljiv. Mada je isto tako moguće da su zgradu stanice nezavisno od objektivnih teškoća (ako su one tada uopšte postojale) još u prvim planovima NBG-a projektanti prosto otpisali, da ne kvari novi, komunistički grad budućnosti. To bi tada bio otpilike isti onaj ideološki pristup koji imaju i projektnati BNV-a smatrajući da mogu da u interesu "razvoja" i "ekonomije", u sred grada i u samom centru Savskog amfiteatra podignu neprovidni zid jer iza budućeg Naselja Bogova "ionako nema šta vredno da se vidi". Princip je isti, razlika je samo kojoj se ideji služi, komunizmu ili novcu.
Kao posledica ekonomskih potreba ali i političkih odluka, Zemun je sveden na samo još jednu Beogradsku opštinu, istu kao i gomila drugih od kojih su mnoge do nedavno bile samo gole ledine. Ali tokom bukvalno čitave poznate istorije, stotinama, pa čak i hiljadama godina unazad, budući Zemun i Beograd su bila dva paralelna i dopunjujuća naseljena mesta, možda ne sasvim iste važnosti, ali u svakom slučaju uporedivi po mnogim karakteristikama. Obadva su uvek imala luku, brdo tik pored reke za odbranu i osmatranje, i puno plodne zemlje. Bez obzira da li je nekome u Srbiji trebalo oružije, znanje, sklonište od progona, zanatski ili industrijski proizvodi, Zemun je uvek bio tu kao dodatak i dopuna Beogradu. Železničke stanice su nekada najbolje odslikavale važnost nekog mesta, razvijenost industrije, trgovine, pa i broj ljudi. Pogledajte pažljivije ogromne razmere železničkog čvora, broj koloseka i delove koji odlaze ka električnoj centrali i stovarištima na obali:
Sama zgrada železničke stanica je bila zaista upečatljiva za to vreme.
"Od završetka stanice do mosta na Savi vodio je nasip dug 2950 metara, utvrđen prema Dunavu pleterom i kamenjem." Sama stanica je tako ponekad postajala maltene ostrvo u Dunavskom moru. Kao ovde:
"Ispred stanice, na prostoru popločanom žutim klinker kockama, bilo je fijakersko stajalište. Fijakera, kojih dotle nije bilo u gradu, već 1884. godine ima dvadeset!"
U Zemunu je jedno vreme čak bila i obavezna stanica čuvenog Orjent Ekspresa. Prvi voz iz Pešte je u Zemun i u ovu stanicu došao 4. decembra 1883. A otvaranje Beogradske železničke stanice je bilo nešto kasnije, 20. Avgusta 1884. Tako da je od samog početka istorije železnice kod nas ova stanica bila u svakom smislu ravnopravni parnjak, a kasnije i bitna dopuna Beogradskom železničkom čvoru.
A ipak, stanica koja se vidi na prethodnim slikama je uklonjena, i danas retko ko zna za nju. Pa u dobroj meri i za značaj samog Zemuna koga je opsluživala. Da je nisu srušili, da zgrada stanice ostala, ona bi već samom svojom impozantnom arhitekturom, razmerama i oblikom, daleko bolje nego bilo šta drugo govorila o značaju koji je Zemun uvek imao u životu Srbije tog vremena. Nikakvi natpisi, plakete ili stubovi to ne mogu preneti na način na koji je, prigodno uređena, to mogla ovakva zgrada.
Ovo je bio samo jedan upečatljiv primer. Međutim ovaj efekat transformacije neke lične slike prošlosti i karaktera Beograda se u nekoj meri postiže i kad god se sačuva bilo koji zanimljiv ili vredan, pa makar i vrlo mali delić grada koji se uvek menja, ruši i zaboravlja, a koga bi bar u tim malim segmentima treba aktivno čuvati da ne bi postao potpuno sterilna gomila utilitarnih i zamenljivih blokova koji više liče na mašinu za stanovanje i proizvodnju nego na mesto gde milioni ljudi treba da provedu ceo život.
Iskoristio sam priliku da na aero snimku ucrtam tačne konture mesta gde je bila.
Kao što vidite, zamalo, pa je mogla da ostane. Ovaj poslovni objekat mi deluje kao da ga je neko naknadno uglavio na travnjak ili parking, odnosno da nije deo originalnog plana ovog bloka. Problem je jedino ulica Goce Delčeva. Šteta, da nema toga, uz minimalno pomeranje ili skraćenje jedne zgrade, Beograd bi bio bogatiji, a jedan bitan deo ljudima nevidljive istorije bi postao vidljiv. Mada je isto tako moguće da su zgradu stanice nezavisno od objektivnih teškoća (ako su one tada uopšte postojale) još u prvim planovima NBG-a projektanti prosto otpisali, da ne kvari novi, komunistički grad budućnosti. To bi tada bio otpilike isti onaj ideološki pristup koji imaju i projektnati BNV-a smatrajući da mogu da u interesu "razvoja" i "ekonomije", u sred grada i u samom centru Savskog amfiteatra podignu neprovidni zid jer iza budućeg Naselja Bogova "ionako nema šta vredno da se vidi". Princip je isti, razlika je samo kojoj se ideji služi, komunizmu ili novcu.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.718
Zuma":1zm21p4n je napisao(la):
Tacno tako je i bilo. Samo ne da je zgrada kao zgrada smetala vec je uopste sva zeljeznicka infrastruktura smetala. I onih 2950m nasipa sa kolosjecima. Bilo je potrebno ukloniti sve sine i zeljeznicku stanicu pa onda napraviti to isto na periferiji (stanica NBG i pruga Zemun Novi Grad - Stari zeljeznicki most). Taj proces uklanjanja starog zeleznickog cvora jos nije zavrsen. Ostala je stanica u SA kao i sine.
Mozemo samo zamisliti kako bi Beograd danas izgledao da se nije pristupilo rusenju starog cvora i da se izgradnji Novog Beograda pristupilo prema postojecoj infrastrukturi.
Da dodam jos i to da ideje o rusenju starog cvora i pravljenju novog, po svoj prilici nisu komunisticke vec da su postojali i u predratnim planovima Dragise Brasovana.
A evo i jos jedne slike kako je uklonjena pruga kroz NBG izgledala 60-tih...obratite paznju na velicinu nasipa i broj kolosjeka.
a evo i kako danas to isto mjesto izgleda...
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Šta će biti sa stazom?
http://us10.campaign-archive1.com/?u=40 ... 0b0aa79111 (ceo tekst)
Gradonačelnik Siniša Mali najavio je rekonstrukciju 200-300 metara promenade uz reku Savu, gde se nalazi i najkorišćenija biciklistička staza u gradu. Iako planovi nisu dostupni javnosti na uvid, spominje se da će biciklistička staza postojati i nakon rekonstrukcije. Ostaje, međutim, da vidimo u kom obliku, tj. da li će biti dovoljno prostora, te mogućnosti za bezbedno mimoilaženje pešaka i biciklista ili će većina ove javne površine uz reku biti pokrivena privatnim objektima.
Alternativna ruta u toku rekonstrukcije promenade
Deo promenade od Brankovog do Starog savkog mosta biće zatvoren u toku rekonstrukcije tih 200-300 metara, što može trajati čak do kraja leta. Zato je pripremljena mapa ispod, kao pokazatelj alternativnih putanja kroz Karađorđevu ulicu, Ulicu braće Krsmanovića, Mostarsku i Hercegovačku ulicu, koje će biciklisti i biciklistkinje koristiti dok je biciklistička staza zatvorena. Ova putanja je najkraća i najlogičnija alternativa. Mapa ujedno predstavlja i predlog saobraćajne signalizacije, koju bi Sekretarijat za saobraćaj trebalo da postavi u toku izvođenja radova na promenadi uz Savu, kako bi se podigla bezbednost biciklista na deonici kojom će oni tih dana saobraćati.
Gradski Sekretarijat za saobraćaj može primeniti mere koje će u Karađrođevoj ulici, Ulici braće Krsmanovića, Mostarskoj i Hercegovačkoj ulici povećati bezbednost biciklista, ali verovatno neće, jer ni trenutni sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović nema volje za to. Njegovu izjavu da će se biciklisti ozbiljno „umešati“ među druge učesnike saobraćaja možemo da zaboravimo kao slatkorečivost u toku Evropske nedelje mobilnosti, među biciklistima takođe poznatog kao dana dodvoravanja evropskim partnerima iz oblasti saobraćaja na osnovu izmišljenog napretka.
Poznato je iz iskustva da gradski Sekretarijat za saobraćaj od vajkada ne brine o bezbednosti biciklista: ne bave se poboljšanjima uslova za bicikliranje beogradskim kolovozima i ignorišu činjenicu da neki građani i građanke koriste bicikle kao prevozna sredstva na tim kolovozima, zajedno sa autima. Zajednica biciklista postoji, pa otuda i konstruktivni predlozi koji slede.
Predlog I: Regulacija i upozorenja
U Karađorđevoj ulici, kod ukrštanja sa putem koji preko pružnog prelaza vodi ka Beton hali, treba postaviti privremene semafore koji će regulisati kretanje pešaka i biciklista. Tako bi biciklisti koji se kreću Karađorđevom ulicom iz smera Ade Ciganlije mogli bezbedno da pređu ulicu koristeći biciklistički prelaz, koji bi privremeno bio označen uz pešački prelaz i tako se uključe na biciklističku stazu uz reku. Pred svaku raskrsnicu sa drugim ulicama i pred svaku devijaciju puta koja može smanjiti preglednost, trebalo bi postaviti saobraćajne znake I-16 "biciklisti na putu", što je sve označeno da mapi prikazanoj iznad.
Onako kako se postavlja privremena signalizacija radi preusmeravanja automobilskog saobraćaja u toku izvođenja radova u nekoj ulici, na isti način bi trebalo da bude postavljena i ova signalizacija koja bi služila biciklistima, u toku izvođenja radova na rekonstrukciji dela promenade uz Savu, zbog koje će biti zatvorena i najkorišćenija biciklistička staza u gradu.
Tako bi bilo da se biciklistički saobraćaj uvažava, ali nažalost, umesto toga možemo samo da se nadamo dobroj volji gradskih funkcionera, koji svojim delanjem zastupaju samo onu kategoriju učesnika u saobraćaju koja se prevozi autima, dok su pešaci i biciklisti duboko na dnu liste prioriteta ili, kako izgleda, čak ni ne postoje na bilo kojoj listi. Tome svedoči i tri godine zatvorena nizvodna strana trotoara na Brankovom mostu, za koju je popravka najavljena tek za sledeću godinu.
Predlog II: Unapređenje bezbednosti
Gore predložena signalizacija dovela bi do poboljšanja u smislu regulacije saobraćaja i povećanja vidljivosti biciklista u Karađorđevoj, Ulici braće Krsmanovića, Mostarskoj i Hercegovačkoj, što bi najmanje trebalo uraditi u toku izvođenja radova na rekonstrukciji dela promenade uz Savu i zatvora biciklističke staze za to vreme, jer će biciklisti koristiti ovu najkraću i najlogičniju rutu kao alternativu.
Ali, kada bismo imali sreće da u našem gradskom Sekretarijatu za saobraćaj postoji volja za istinska unapređenja bezbednosti biciklista, u gore navedenim ulicama bile bi primenjene i mere koje bi bezbednost bicikliranja digle na viši nivo. To bi se moglo uraditi npr. obeležavanjem biciklističkih traka sa piktogramom bicikla V-25.5 u okviru kolovoza, pa možda i postavljanjem montažnih ivičnjaka VII-8 radi zaštite biciklističke trake od kretanja automobila ili čak postavljanjem razdvajajućih ograda VII-9. Tako označene biciklističke trake ulivale bi se u raskrsnice na isti način kako se ulivaju automobili. Biciklisti bi na kolovozu bili vidljiviji i bezbedniji.
Ovakve meru moguće je primeniti jer su sve u skladu sa pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji, a pogotovu sada kada se obnavlja asfalt u Karađorđevoj ulici, pa horizontalna signalizacija još uvek nije vraćena. U toku rekonstrukcije dela promenade uz Savu, automobilski saobraćaj mogao bi da bude vođen tramvajskim šinama kroz Karađorđevu ulicu, a da uz ivicu kolovoza budu označene i zaštićene biciklističke trake, na gore navedeni način. Isto je moguće uraditi i u Ulici braće Krsmanović i Mostarskoj, koje su jednosmerne i dovoljno široke, pa i u Hercegovačkoj ulici za koju se takođe planira rekonstrukcija i regulisanje parkiranja. Moguće je, samo što se borimo sa nedostatkom volje da se u ovom gradu uradi išta za bicikliste od onoga što je negde drugo logično i normalno.
-----------
Deo savske promenade biće rekonstruisan, a biciklisti od toga neće imati ništa.
Zapravo, nadamo se da će biciklistička staza na tom mestu nakon rekonstrukcije biti što sličnija dobroj postojećoj i da se ubuduće nećemo sudarati sa konobarima na toj trasi, budući da se za to mesto spominju neke "spore", te zamenska "brza" biciklistička staza koja će ići zakrivudati kroz blokove budućeg novog naselja. Pak, nejasno je o čemu se radi, jer definicija "spore" i "brze" biciklističke staze u zakonima i pravilnicima ne postoji.
http://us10.campaign-archive1.com/?u=40 ... 0b0aa79111 (ceo tekst)
Gradonačelnik Siniša Mali najavio je rekonstrukciju 200-300 metara promenade uz reku Savu, gde se nalazi i najkorišćenija biciklistička staza u gradu. Iako planovi nisu dostupni javnosti na uvid, spominje se da će biciklistička staza postojati i nakon rekonstrukcije. Ostaje, međutim, da vidimo u kom obliku, tj. da li će biti dovoljno prostora, te mogućnosti za bezbedno mimoilaženje pešaka i biciklista ili će većina ove javne površine uz reku biti pokrivena privatnim objektima.
Alternativna ruta u toku rekonstrukcije promenade
Deo promenade od Brankovog do Starog savkog mosta biće zatvoren u toku rekonstrukcije tih 200-300 metara, što može trajati čak do kraja leta. Zato je pripremljena mapa ispod, kao pokazatelj alternativnih putanja kroz Karađorđevu ulicu, Ulicu braće Krsmanovića, Mostarsku i Hercegovačku ulicu, koje će biciklisti i biciklistkinje koristiti dok je biciklistička staza zatvorena. Ova putanja je najkraća i najlogičnija alternativa. Mapa ujedno predstavlja i predlog saobraćajne signalizacije, koju bi Sekretarijat za saobraćaj trebalo da postavi u toku izvođenja radova na promenadi uz Savu, kako bi se podigla bezbednost biciklista na deonici kojom će oni tih dana saobraćati.
Gradski Sekretarijat za saobraćaj može primeniti mere koje će u Karađrođevoj ulici, Ulici braće Krsmanovića, Mostarskoj i Hercegovačkoj ulici povećati bezbednost biciklista, ali verovatno neće, jer ni trenutni sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović nema volje za to. Njegovu izjavu da će se biciklisti ozbiljno „umešati“ među druge učesnike saobraćaja možemo da zaboravimo kao slatkorečivost u toku Evropske nedelje mobilnosti, među biciklistima takođe poznatog kao dana dodvoravanja evropskim partnerima iz oblasti saobraćaja na osnovu izmišljenog napretka.
Poznato je iz iskustva da gradski Sekretarijat za saobraćaj od vajkada ne brine o bezbednosti biciklista: ne bave se poboljšanjima uslova za bicikliranje beogradskim kolovozima i ignorišu činjenicu da neki građani i građanke koriste bicikle kao prevozna sredstva na tim kolovozima, zajedno sa autima. Zajednica biciklista postoji, pa otuda i konstruktivni predlozi koji slede.
Predlog I: Regulacija i upozorenja
U Karađorđevoj ulici, kod ukrštanja sa putem koji preko pružnog prelaza vodi ka Beton hali, treba postaviti privremene semafore koji će regulisati kretanje pešaka i biciklista. Tako bi biciklisti koji se kreću Karađorđevom ulicom iz smera Ade Ciganlije mogli bezbedno da pređu ulicu koristeći biciklistički prelaz, koji bi privremeno bio označen uz pešački prelaz i tako se uključe na biciklističku stazu uz reku. Pred svaku raskrsnicu sa drugim ulicama i pred svaku devijaciju puta koja može smanjiti preglednost, trebalo bi postaviti saobraćajne znake I-16 "biciklisti na putu", što je sve označeno da mapi prikazanoj iznad.
Onako kako se postavlja privremena signalizacija radi preusmeravanja automobilskog saobraćaja u toku izvođenja radova u nekoj ulici, na isti način bi trebalo da bude postavljena i ova signalizacija koja bi služila biciklistima, u toku izvođenja radova na rekonstrukciji dela promenade uz Savu, zbog koje će biti zatvorena i najkorišćenija biciklistička staza u gradu.
Tako bi bilo da se biciklistički saobraćaj uvažava, ali nažalost, umesto toga možemo samo da se nadamo dobroj volji gradskih funkcionera, koji svojim delanjem zastupaju samo onu kategoriju učesnika u saobraćaju koja se prevozi autima, dok su pešaci i biciklisti duboko na dnu liste prioriteta ili, kako izgleda, čak ni ne postoje na bilo kojoj listi. Tome svedoči i tri godine zatvorena nizvodna strana trotoara na Brankovom mostu, za koju je popravka najavljena tek za sledeću godinu.
Predlog II: Unapređenje bezbednosti
Gore predložena signalizacija dovela bi do poboljšanja u smislu regulacije saobraćaja i povećanja vidljivosti biciklista u Karađorđevoj, Ulici braće Krsmanovića, Mostarskoj i Hercegovačkoj, što bi najmanje trebalo uraditi u toku izvođenja radova na rekonstrukciji dela promenade uz Savu i zatvora biciklističke staze za to vreme, jer će biciklisti koristiti ovu najkraću i najlogičniju rutu kao alternativu.
Ali, kada bismo imali sreće da u našem gradskom Sekretarijatu za saobraćaj postoji volja za istinska unapređenja bezbednosti biciklista, u gore navedenim ulicama bile bi primenjene i mere koje bi bezbednost bicikliranja digle na viši nivo. To bi se moglo uraditi npr. obeležavanjem biciklističkih traka sa piktogramom bicikla V-25.5 u okviru kolovoza, pa možda i postavljanjem montažnih ivičnjaka VII-8 radi zaštite biciklističke trake od kretanja automobila ili čak postavljanjem razdvajajućih ograda VII-9. Tako označene biciklističke trake ulivale bi se u raskrsnice na isti način kako se ulivaju automobili. Biciklisti bi na kolovozu bili vidljiviji i bezbedniji.
Ovakve meru moguće je primeniti jer su sve u skladu sa pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji, a pogotovu sada kada se obnavlja asfalt u Karađorđevoj ulici, pa horizontalna signalizacija još uvek nije vraćena. U toku rekonstrukcije dela promenade uz Savu, automobilski saobraćaj mogao bi da bude vođen tramvajskim šinama kroz Karađorđevu ulicu, a da uz ivicu kolovoza budu označene i zaštićene biciklističke trake, na gore navedeni način. Isto je moguće uraditi i u Ulici braće Krsmanović i Mostarskoj, koje su jednosmerne i dovoljno široke, pa i u Hercegovačkoj ulici za koju se takođe planira rekonstrukcija i regulisanje parkiranja. Moguće je, samo što se borimo sa nedostatkom volje da se u ovom gradu uradi išta za bicikliste od onoga što je negde drugo logično i normalno.
-----------
Deo savske promenade biće rekonstruisan, a biciklisti od toga neće imati ništa.
Zapravo, nadamo se da će biciklistička staza na tom mestu nakon rekonstrukcije biti što sličnija dobroj postojećoj i da se ubuduće nećemo sudarati sa konobarima na toj trasi, budući da se za to mesto spominju neke "spore", te zamenska "brza" biciklistička staza koja će ići zakrivudati kroz blokove budućeg novog naselja. Pak, nejasno je o čemu se radi, jer definicija "spore" i "brze" biciklističke staze u zakonima i pravilnicima ne postoji.