Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.236
- Pohvaljen
- 24.619
relja":3obx14zc je napisao(la):
Pre pokretanja projekata BNV nije bilo razloga da se "Beogradske piramide" pominju jer su bile ili nedostupne ili u sred zapuštene industrijske zone. Kad je postalo očigledno da sledi radikalna promena okolnog ambijenta, odmah su se pojavili i predlozi da se sačuvaju. Ja sam o tome pisao još u martu viewtopic.php?p=320561#p320561 Grad mora da ima reprezentativne spomenike raznih vrsta, nešto što svedoči o kontinuitetu života u njemu, bez obzira kakav je on tada bio. Pogotovo što je ovaj oblik posebno redak (a centru ovako velikog grada ga nema uopšte), i već sam po sebi, po formi, materjalu, i kontrastu sa budućom okolinom veoma interesantan.
Nažalost, ubrzo sam shvatio u čemu je problem i batalio sa daljim gubljenjem vremena na tu temu. Ova piramida je bila jedina od dve koju je vredelo sačuvati, a baš je ona u maltene geometrijskom središtu buduće kule. A ta kula je percepciji izvesnih osoba mnogo važnija od samo još jedne investicije. Najviša zgrada u gradu je onima koji je guraju uvek simbol, reper, spomenik, zaveštanje i ko zna šta još. Tako da, nažalost, još smo mi daleko od civilizacijskog nivoa sa ove slike, a Beogradska piramida je unapred bila osuđena već samim svojim položajem. Ja sam imao ideju o konusnom otvoru u betonu, a ovo je, iako slično u osnovnom konceptu klaustofobičnog povezivanja unutrašnjosti i spoljašnjosti, ipak mnogo bolje rešenje:
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.657
- Pohvaljen
- 18.147
Зума - "београдска пирамида" не постоји, нити је тако нешто икада постојало.
То је новинар склепао након што је фотографисано рушење бункера, јер такво нам је новинарство - помпезним речником се пише о баналним темама.
Ови бункери нису ни споменици културе ни историјски споменици, већ брдо од наливеног бетона у којем се налази нешто мало скучених квадрата, и ништа више.
То би било исто као када би придавали вредност новобеоградским склоништима.
(у ствари - низ њих деца могу да се санкају и на њима су постављене клупе, клацкалице, и пењалице, бар су озелењена брдашца уклопљена у паркиће, ипак нечему служе)
То је новинар склепао након што је фотографисано рушење бункера, јер такво нам је новинарство - помпезним речником се пише о баналним темама.
Ови бункери нису ни споменици културе ни историјски споменици, већ брдо од наливеног бетона у којем се налази нешто мало скучених квадрата, и ништа више.
То би било исто као када би придавали вредност новобеоградским склоништима.
(у ствари - низ њих деца могу да се санкају и на њима су постављене клупе, клацкалице, и пењалице, бар су озелењена брдашца уклопљена у паркиће, ипак нечему служе)
Piše na početku mog posta - radi pojašnjenja.belka":3luivbuj je napisao(la):
Dakle, za ostale ljude koji ne čitaju to svaki dan. Ovo nije tvoja i moja privatna prepiska, nego čitaju i drugi ljudi.
Uostalom, da si lepo dao kompletnu informaciju odmah, sve bi bilo ok, ne bih morao da pojašnjavam oko toga.
Ali, nisi ga pomenuo (Zakon) jer i najveći laici znaju da se Zakonom na jedinstven način uređuje određena oblast za celu Republiku, jedinstvena primena za sve slučajeve...a, tako onda pada u vodu priča koja se ''gurala'' po forumu kako je ustvari sve štelovano oko manjeg plaćanja za jednog investitora.
Evo npr....koliko će IKEA da plati u odnosu na pre? :wink:
Ma, daaaaa...što da ljudima dajemo informacije iz samih izvora prava, citiranjem konkretnih odredbi... :roll:belka":3luivbuj je napisao(la):
Mnogo je bolje dati ljudima informaciju (pa nek' onda pitaju ako im nešto nije jasno), nego da im se daje svoja verzija (viđenje, shvatanje) informacije. Objektivnost mora imati prednost nad subjektivnošću.
belka":3luivbuj je napisao(la):
Nezadovoljan si iznosom? Ok.
Pitan si zato da kažeš kako bi ti uredio tu oblast, tj. pitan si da navedeš šta je loše u formuli (citirana je zakonska odredba o tome), za izračunavanja iznosa doprinosa?
Jesi li odgovorio? Nisi.
Šta si uradio umesto davanja tog odgovora? Lupetao si o Vućiću i ostalima, o stranici i čemu sve ne...
Pola posta ti je zato beskorisno, uzalud napisano.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.236
- Pohvaljen
- 24.619
relja":1kfkcpxr je napisao(la):
Ma dobro, naziv je manje važan. Meni je simptičan jer imam utisak da u njemu ima i blage ironije na sopstveni račun. Novinar je verovatno čuo za "Bosansku piramidu", pa je zaključio da je ovo zgodna prilika ne budemo lošiji od njih, za one kojima je to bitno, a da istovremeno ispadne duhovit za one koji sebe smatraju pametnim, i da plus svega toga i zadovolji urednika tabloidnim naslovom koji se lako pamti i ponavlja. Nije baš malo postignuće za dve reči
A što se tiče suštine. Nije istorijski spomenik samo ono što ima veliku arhitektonsku vrednost ili je mesto bitnih događaja. Važan je i svakodnevni život. Obična, ali autentično opremljena Beogradska kafančuga od pre 100 godina bi bila kulturni spomenik prvog reda, kad bi smo je imali. Ili parče neke zanatske ulice. Ali nemamo. Nedovoljno se pažnje posvećuje činjenici da posle 130 godina neprekidnog rada uskoro prestaje da postoji prvi i najvažniji železnički čvor Srbije. Ovde verovatno postoje koloseci koji su tada položeni i zemljište koje od tada nije menjalo namenu. Ovo je bila veza Srbije sa svetom i mesto nebrojenih rastanaka i sastanaka, nada i razočarenja. Prvo mesto koje je bombardovano i poslednje koje se u ratu napuštalo. Ja bih voleo da se kod ovako radikalnih promena namena zemljišta pokuša, na više mesta, bar simbolički sačuvati neki mali kontinuitet, vezu sa prošlim vremenima i načinom života na tom prostoru. Loše je kao gumicom obrisati sve tragove na zemlji, sem par velelpnih tvorevina i akademski priznatih vrednosti (kao zgrada železničke stanice, sa ko zna kojim sadržajem). Mali, sitni detalji bi bili veoma poželjni. Naprimer travnjak u kome se naziru ukopane šine i stari pragovi. Ili stari vagoni u kojima se živelo, koji su predstavljali nezavisni grad za sebe. Oni recimo mogu biti turističko informativni pultovi ili prodavnice sladoleda. Niko od novih generacija ne bio svestan da je u Zemunu postojala velelepna železnička stanica (poslednja stanica civilizovane Evrope, kako su je savremenici tog vremena posmatrali)
da neko sa otpada nije spasio par stubova i parče šina. Ništa značajno, ali svoju funkciju ipak obavlja.
Da je sačuvan, ovaj bunker bi na najočigledniji način svedočio o značaju prvog železničkog čvora moderne Srbije. Toliko je bio važan, tako se branio, i toliko je betona bilo potrebno samo da bi preživeo bilo ko ko se tu nađe. Uz druge sitne detalje, on bi zakružio jednu jedinstvenu temu koja je mogla da provejava kroz uređenje čitavog ovog bloka. Železnica i sudbine ljudi vezane za nju. U ratu i miru.
A što se tiče novih primena, njih bi bilo koliko god želimo. Recimo opremimo ih hvataljkama da deca vežbaju penjanje na nešto blažem nagibu. Ionako između baš ovakvih solitera moraju da prave uglavnim jezivo ružne veštačke stene. Ili vertikalna bašta koju polako natapa i vodena magla i tekuća voda ispod nivoa listova i cvetova, da se gradsko zelenilo oproba u nečem novom. Video sam kako to izgleda u nekim pravim prirodnim kanjonima sa vodopadima u blizini, kao i neke pokušaje simulacije. Zamislite gusti, skoro vertikalni tepih mokre mahovine i cveća koji natopljeni nevidljivim kapljicama vode kao milijarde kristala blistaju na zapadnom Suncu. Itd, sa ovako zanimljivim oblikom i praktično neuništivim materjalom od koga je napravljen, mašta je jedina granica šta je sa ovim bunkerom bilo moguće.
Зума, пре свега нити је место где су постављени ови стубови одговарајуће,
јер се земунска станица налазила..
, нити су стубови оригинални,
нити је већини јасно шта представљају, те је та поставка промашена.
Што се тиче бункера, већ смо расправљали о томе, моје је мишљење да немају нарочиту ни историјску ни амбијенталну ни било коју другу вредност и да их треба уклонити.
О историји старог београдског железничког чвора сведочиће поставка железничког музеја у старој згради железничке станице и на перонима.
јер се земунска станица налазила..
, нити су стубови оригинални,
нити је већини јасно шта представљају, те је та поставка промашена.
Што се тиче бункера, већ смо расправљали о томе, моје је мишљење да немају нарочиту ни историјску ни амбијенталну ни било коју другу вредност и да их треба уклонити.
О историји старог београдског железничког чвора сведочиће поставка железничког музеја у старој згради железничке станице и на перонима.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.469
Ima li neko slike tog zeleznickog muzeja u gumenjari?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.236
- Pohvaljen
- 24.619
Pošto su na mestu železničke stanice već bile nove zgrade, stubove nisu ni mogli postaviti tačno tamo gde je bila. Postavili su ih tamo gde su jedino mogli, u blizini, i na mesto gde se skupljaju ljudi koji imaju slobodnog vremena. Manje je važno da li su sa jedne ili druge strane ulice, i da li su to baš ti isti stubovi. Klasične muzejske postavke su sterilno i artficijalno mesto gde su eksponati izdvojeni iz svog prirodnog konteksta i nalaze se izvan prostora u kojima ljudi uobičajeno cirkulišu. To bi bilo isto kao reći da su galerije jedino prigodno mesto za umetničke skulpture. Iako omogućuju kvalitetniju prezentaciju, retko ko tamo ide, samo kad ih prevare i nateraju mainifestacijama kao što je noć muzeja. Muzeji jesu neophodni, ali kad god je moguće treba da budu dopunjeni autentičnim objektima i postavkama u otvorenom prostoru gde ljudi žive i kuda se kreću. Čak i sam grad svojom arhitekturom treba delimično da ima i tu funkciju. Da bude i spomenik sam sebi, da ima i čisto estetsku funkciju, i obrazovnu, da sadrži i simbole a ne samo funkcije, i da ima još mnoge druge slične i manje očigledne aspekte. Pravljenjem veštačkog brda na obali Dunava stvoren je prostor koji je zimi mesto za sankanje, a leti vidikovac i odmaralište. Pa su tako na idealan način pomešane utilitarne, savremene funkcije, i obrazovno simboličke. Možda mnogi i danas ne znaju šta ti stubovi znače, ali je sasvim sigurno da je DALEKO više njih to saznalo čitanjem natpisa na mestu koje su originalno posetili zbog drugih razloga, od broja koji bi namerno otišao u muzej železnice da se obavesti u Zemunskoj železničkoj stanici. Potpuno ista logika važi i za Beogradski železnički čvor i piramidalni bunker. Njegov istorijat, veza sa železničkim čvorom, neobični oblik i besprekorna estetika u kombinaciji sa starim jablanovima koji ga okružuju, su zanimljivi i sami po sebi. A dodatno, uvek će se puno ljudi naći na obali Save, a vrlo malo pored zagađene Savske ulice i nečega što obećava da će biti najopterećeniji i najprljaviji (polu)kružni tok u gradu. Zaista prigodno mesto za onaj 1% "kulture".
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Савска променада – први опипљиви део „Београда на води”
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... di.sr.html
Огледну оазу чиниће обновљена Херцеговачка улица и шеталиште дужине 300 метара, између којих ће бити дечја игралишта, клупе за одмор, бициклистичка стаза… Радове финансира арапска компанија „Игл хилс”, а уређење би требало да буде окончано у августу
Уређење 300 метара обале између Бранковог и Старог савског моста прва је етапа изградње Савске променаде, шеталишта дужине 2.000 метара поред реке. Сређивање тог дела кеја са реконструкцијом Херцеговачке улице и постављањем паркинга требало би да се оконча у августу, казао је градоначелник Београда Синиша Мали. Биће то, уз већ обновљено здање Београдске задруге, први опипљиви део будућег комплекса „Београда на води”. У „огледној оази” наћи ће се дечја игралишта, урбани мобилијар,бициклистичка стаза, док ће на потезу од Београдске задруге кроз Херцеговачку улицу ка шеталишту поред Саве бити замењен асфалт, уређене зелене површине, постављено ново осветљење, ивичњаци и тротоари. Радове ће финансирати компанија „Игл хилс”, стратешки партнер у пројекту, наводе у предузећу „Београд на води”.
У дочаравању будућег комплекса од два милиона квадрата у Савском амфитеатру, џиновској макети у Београдској задрузи припомоћи ће галерије и изложбени павиљони који ће се градити како се стамбено-пословни комплекс од два милиона квадрата буде развијао, најављује Никола Недељковић, директор предузећа „Београд на води”.
Таквој промотивној мисији намењен је и монтажни ресторан „Саванова”, подигнут на обали Саве, у залеђу „Ластине” аутобуске станице. Барем је тако било најављено. Његово гала отварање неколико пута је померано, да би се коначно догодило 26. априла, на дан када су представници Владе Србије са Мухамедом ел Абаром, арапским партнером, потписали уговор о заједничком улагању. И ту, барем до сада, престаје свака веза између „Београда на води” и „Саванове”.
Иако у предузећу „Београд на води” тврде да у овом „фенси” ресторану постоји тим који заинтересоване може детаљније упознати са пројектом и обезбедити им брошуре, рутинска провера показује другачију слику. Када смо телефоном позвали „Саванову” да се распитамо шта се код њих може сазнати о „Београду на води”, добили смо љубазан, али одсечан одговор: „Све детаље о том пројекту потражите у здању Београдске задруге”.
Чудно је и то да инвеститор „Саванове”, иначе привременог објекта чија дозвола истиче 30. јула и може да се продужи ако „Београд на води” поднесе захтев, не зна колико је коштала изградња ресторана. Упитан о томе у интервјуу који је недавно дао за наш лист, директор „Београда на води” Никола Недељковић је рекао да „нема тај податак”.
О конкретном износу није говорио ни градоначелник Синиша Мали, већ само да је новац притекао из донације арапског партнера, који је финансирао и обнову здања „Београдске задруге”.
Д. Мучибабић
-----------------------------------------
Где се затурила макета из Кана
На сајму некретнина одржаном средином марта у Кану, премијерно је приказана макета два стамбена облакодера од по 20 спратова, који ће бити подигнути у првој фази „Београда на води”. Почетак градње најављен је за крај лета ове године. Са канског сајма, градоначелник Синиша Мали поручио је да ће макета, недељу дана по окончању највећег сајма некретнина на свету, бити изложена у Београдској задрузи. Уистину, она је са Азурне обале и стигла у наш главни град, али јој се од тада „губи траг”. А нема сумње да би могла да поспеши интересовање за будуће станове у Савском амфитеатру за које се, према речима Николе Недељковића, директора „Београда на води”, распитивало око пет хиљада потенцијалних купаца из Србије и дијаспоре.
На конкретно питање надлежнима у овом предузећу – када ће макета две стамбене куле бити доступна очима јавности – добили смо крајње магловит одговор:
„У складу са даљом реализацијом пословних планова и изградњом прве две стамбене зграде у оквиру комплекса биће представљена и њихова макета. Јавност ће о детаљима бити благовремено обавештена”.
-----------------------------------------
Шта се може научити од Хамбурга и Хелсинкија
Различити видови комуникације са јавношћу, презентације и промотивне акције незаобилазни су „пратећи програм” великих градитељских подухвата, налик „Београду на води”. Пример је Хафен сити на реци Елби у Хамбургу, површине два милиона квадрата, који би требало да се реализује до 2025. Трансформација некадашњих лучких докова за који је мастер план усвојен 2000. дочарана је у бројним инфо центрима, макетама будућих здања, обиласцима подручја са стручним тумачењима, бесплатним публикацијама о градитељским плановима и задацима… И „Хелсинки на води”, за који је градоначелник Београда у току посете том финском граду почетком недеље рекао да је идентичан „Београду на води”, може се похвалити обиљем доступних података о пројекту у близини центра Хелсинкија. И то на званичном сајту престонице Финске. О „Београду на води”, пројекту од националног значаја, на званичној интернет презентацији наше престонице (http://www.beograd.rs) – нема ни речи.
објављено: 21.06.2015
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... di.sr.html
Огледну оазу чиниће обновљена Херцеговачка улица и шеталиште дужине 300 метара, између којих ће бити дечја игралишта, клупе за одмор, бициклистичка стаза… Радове финансира арапска компанија „Игл хилс”, а уређење би требало да буде окончано у августу
Уређење 300 метара обале између Бранковог и Старог савског моста прва је етапа изградње Савске променаде, шеталишта дужине 2.000 метара поред реке. Сређивање тог дела кеја са реконструкцијом Херцеговачке улице и постављањем паркинга требало би да се оконча у августу, казао је градоначелник Београда Синиша Мали. Биће то, уз већ обновљено здање Београдске задруге, први опипљиви део будућег комплекса „Београда на води”. У „огледној оази” наћи ће се дечја игралишта, урбани мобилијар,бициклистичка стаза, док ће на потезу од Београдске задруге кроз Херцеговачку улицу ка шеталишту поред Саве бити замењен асфалт, уређене зелене површине, постављено ново осветљење, ивичњаци и тротоари. Радове ће финансирати компанија „Игл хилс”, стратешки партнер у пројекту, наводе у предузећу „Београд на води”.
У дочаравању будућег комплекса од два милиона квадрата у Савском амфитеатру, џиновској макети у Београдској задрузи припомоћи ће галерије и изложбени павиљони који ће се градити како се стамбено-пословни комплекс од два милиона квадрата буде развијао, најављује Никола Недељковић, директор предузећа „Београд на води”.
Таквој промотивној мисији намењен је и монтажни ресторан „Саванова”, подигнут на обали Саве, у залеђу „Ластине” аутобуске станице. Барем је тако било најављено. Његово гала отварање неколико пута је померано, да би се коначно догодило 26. априла, на дан када су представници Владе Србије са Мухамедом ел Абаром, арапским партнером, потписали уговор о заједничком улагању. И ту, барем до сада, престаје свака веза између „Београда на води” и „Саванове”.
Иако у предузећу „Београд на води” тврде да у овом „фенси” ресторану постоји тим који заинтересоване може детаљније упознати са пројектом и обезбедити им брошуре, рутинска провера показује другачију слику. Када смо телефоном позвали „Саванову” да се распитамо шта се код њих може сазнати о „Београду на води”, добили смо љубазан, али одсечан одговор: „Све детаље о том пројекту потражите у здању Београдске задруге”.
Чудно је и то да инвеститор „Саванове”, иначе привременог објекта чија дозвола истиче 30. јула и може да се продужи ако „Београд на води” поднесе захтев, не зна колико је коштала изградња ресторана. Упитан о томе у интервјуу који је недавно дао за наш лист, директор „Београда на води” Никола Недељковић је рекао да „нема тај податак”.
О конкретном износу није говорио ни градоначелник Синиша Мали, већ само да је новац притекао из донације арапског партнера, који је финансирао и обнову здања „Београдске задруге”.
Д. Мучибабић
-----------------------------------------
Где се затурила макета из Кана
На сајму некретнина одржаном средином марта у Кану, премијерно је приказана макета два стамбена облакодера од по 20 спратова, који ће бити подигнути у првој фази „Београда на води”. Почетак градње најављен је за крај лета ове године. Са канског сајма, градоначелник Синиша Мали поручио је да ће макета, недељу дана по окончању највећег сајма некретнина на свету, бити изложена у Београдској задрузи. Уистину, она је са Азурне обале и стигла у наш главни град, али јој се од тада „губи траг”. А нема сумње да би могла да поспеши интересовање за будуће станове у Савском амфитеатру за које се, према речима Николе Недељковића, директора „Београда на води”, распитивало око пет хиљада потенцијалних купаца из Србије и дијаспоре.
На конкретно питање надлежнима у овом предузећу – када ће макета две стамбене куле бити доступна очима јавности – добили смо крајње магловит одговор:
„У складу са даљом реализацијом пословних планова и изградњом прве две стамбене зграде у оквиру комплекса биће представљена и њихова макета. Јавност ће о детаљима бити благовремено обавештена”.
-----------------------------------------
Шта се може научити од Хамбурга и Хелсинкија
Различити видови комуникације са јавношћу, презентације и промотивне акције незаобилазни су „пратећи програм” великих градитељских подухвата, налик „Београду на води”. Пример је Хафен сити на реци Елби у Хамбургу, површине два милиона квадрата, који би требало да се реализује до 2025. Трансформација некадашњих лучких докова за који је мастер план усвојен 2000. дочарана је у бројним инфо центрима, макетама будућих здања, обиласцима подручја са стручним тумачењима, бесплатним публикацијама о градитељским плановима и задацима… И „Хелсинки на води”, за који је градоначелник Београда у току посете том финском граду почетком недеље рекао да је идентичан „Београду на води”, може се похвалити обиљем доступних података о пројекту у близини центра Хелсинкија. И то на званичном сајту престонице Финске. О „Београду на води”, пројекту од националног значаја, на званичној интернет презентацији наше престонице (http://www.beograd.rs) – нема ни речи.
објављено: 21.06.2015
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.236
- Pohvaljen
- 24.619
Stf,
Mogao si da dodaš da imamo i Skadarsku ulicu kao boemsku četvrt, kad si se već tako zaleteo sa nabrajanjem. Ja se, za razliku od tebe, pitam koliko uopšte ima smisla raspravljati na ovako pojednostavljenom nivou, ali i koliko je još preostalo ljudi koji se prvo potrude da stvarno pročitaju ono što je napisano, a da zatim i da bar malo razmisle o tome. Rekao sam:
"Nije istorijski spomenik samo ono što ima veliku arhitektonsku vrednost ili je mesto bitnih događaja. Važan je i svakodnevni život. Obična, ali autentično opremljena Beogradska kafančuga od pre 100 godina bi bila kulturni spomenik prvog reda, kad bi smo je imali. Ili parče neke zanatske ulice. Ali nemamo."
Dakle poenta je bila u "autentično opremljenim" prostorima, i to sam posebno naglasio upravo računajući na uobičajenu površnost i u čitanju i u interpretaciji, koja ne vodi računa o opštem kontekstu rasprave, i nameri onoga ko piše. Od originalne kafane "?" su ostale eventualno cigle i malter koji te cigle vezuje. Čak je i onaj spoljašnji i unutrašnji malter nije originalan. I to je sve. Kad dovedeš nekog da mu pokažeš tu "staru kafanu" on MORA DA JE ZAMIŠLJA. Nema ni jednog jedinog originalnog elementa koji je vidljiv bez ćuskije i kopanja zidova. To što smo tobože sačuvali je više mentalni koncept, lična projekcija onoga koji gleda rođena iz sugestije onoga koji ga vodi, a ne nešto vidljivo i opipljivo. Isto važi i za tobožnju zanatsku ulicu. U nekoj istoriji piše da je to nekada bila zanatska ulica, ali šta je od NEKADAŠNJE zanatske ulice vidljivo danas? Na fasadama, u sadržaju izloga, bojama, teksturama, zakupcima prostora, opremi lokala, načinu života, u BILO ČEMU? Ne očekujem baš mnogo originalnih materjala, ali opremu, uređenje, stil i ukupan ambijent prostora da.
Upravo zbog toga se zalažem da se najzad opametimo i prestanemo da budemo skorojevići kojima je zbog stalnih kompleksa manje vrednosti "moderno" postalo ideološki koncept, vrhunac sreće, nešto što se može postići samo uništenjem svega starog i polaskom od prazne i očišćene zemlje. Redovno ponavljamo istu grešku. To što će investitor sam očistiti neko "đubrište" je u ovdašnjoj percepciji plus ogromnih razmera. U sred starog grada i u topološki centar jednog amfiteatra postaviti šumu kula, kao da Beograd nigde druge nema mesta za njih, je izgleda potpuno normalno ako ćemo kao nagradu gledati staklo i beton koji rastu direktno iz vode, pa makar mi bili proterani u vodu? Samo da ne gledamo "ruglo" u obliku čitavog ostatka grada, grada koji će sada, srećom, biti trajno zaklonjen? To je poremećan sistem vrednosti kome je ideal sve što vidi da DANAS postoji na zapadu, uopšte ne shvatajući da je to već prošlost, da je taj isti zapad te koncepte već otpisao za nove projekte, svuda gde se struka može izboriti sa raznim posebnim interesima i nasleđenim stanjem.
Preživeću nekako i rušenje bunkera ovako neobičnog oblika, on zaista jeste na pomalo nezgodnom mestu i nije baš toliko važan. Ali je ipak mogao biti sačuvan, i grad bi bio bogatiji i zanimljiviji da je ostao. Upravo čuvanje ovakvih ostataka koji bi budućim generacijama na autentičan, fizički i opipljiv način svedočile i o ružnim aspektima nekadašnjeg života u Beogradu značilo bi promenu trenda, ohrabrujuće saznanje da ćemo prestati da pomažemo onima koji su nam stalno rušili grad, da smo najzad počeli da razmišljuamo na malo kreativniji način, i počeli da čuvamo bar neke zanimljive detalje koje savremenicima uvek izgledaju glupo i obično, ali će u budućnosti postati dragocenost. Kao što je na primer ta stara kafana za koju smo se kolektivnom samohipnozom uverili da je ipak imamo.
Mogao si da dodaš da imamo i Skadarsku ulicu kao boemsku četvrt, kad si se već tako zaleteo sa nabrajanjem. Ja se, za razliku od tebe, pitam koliko uopšte ima smisla raspravljati na ovako pojednostavljenom nivou, ali i koliko je još preostalo ljudi koji se prvo potrude da stvarno pročitaju ono što je napisano, a da zatim i da bar malo razmisle o tome. Rekao sam:
"Nije istorijski spomenik samo ono što ima veliku arhitektonsku vrednost ili je mesto bitnih događaja. Važan je i svakodnevni život. Obična, ali autentično opremljena Beogradska kafančuga od pre 100 godina bi bila kulturni spomenik prvog reda, kad bi smo je imali. Ili parče neke zanatske ulice. Ali nemamo."
Dakle poenta je bila u "autentično opremljenim" prostorima, i to sam posebno naglasio upravo računajući na uobičajenu površnost i u čitanju i u interpretaciji, koja ne vodi računa o opštem kontekstu rasprave, i nameri onoga ko piše. Od originalne kafane "?" su ostale eventualno cigle i malter koji te cigle vezuje. Čak je i onaj spoljašnji i unutrašnji malter nije originalan. I to je sve. Kad dovedeš nekog da mu pokažeš tu "staru kafanu" on MORA DA JE ZAMIŠLJA. Nema ni jednog jedinog originalnog elementa koji je vidljiv bez ćuskije i kopanja zidova. To što smo tobože sačuvali je više mentalni koncept, lična projekcija onoga koji gleda rođena iz sugestije onoga koji ga vodi, a ne nešto vidljivo i opipljivo. Isto važi i za tobožnju zanatsku ulicu. U nekoj istoriji piše da je to nekada bila zanatska ulica, ali šta je od NEKADAŠNJE zanatske ulice vidljivo danas? Na fasadama, u sadržaju izloga, bojama, teksturama, zakupcima prostora, opremi lokala, načinu života, u BILO ČEMU? Ne očekujem baš mnogo originalnih materjala, ali opremu, uređenje, stil i ukupan ambijent prostora da.
Upravo zbog toga se zalažem da se najzad opametimo i prestanemo da budemo skorojevići kojima je zbog stalnih kompleksa manje vrednosti "moderno" postalo ideološki koncept, vrhunac sreće, nešto što se može postići samo uništenjem svega starog i polaskom od prazne i očišćene zemlje. Redovno ponavljamo istu grešku. To što će investitor sam očistiti neko "đubrište" je u ovdašnjoj percepciji plus ogromnih razmera. U sred starog grada i u topološki centar jednog amfiteatra postaviti šumu kula, kao da Beograd nigde druge nema mesta za njih, je izgleda potpuno normalno ako ćemo kao nagradu gledati staklo i beton koji rastu direktno iz vode, pa makar mi bili proterani u vodu? Samo da ne gledamo "ruglo" u obliku čitavog ostatka grada, grada koji će sada, srećom, biti trajno zaklonjen? To je poremećan sistem vrednosti kome je ideal sve što vidi da DANAS postoji na zapadu, uopšte ne shvatajući da je to već prošlost, da je taj isti zapad te koncepte već otpisao za nove projekte, svuda gde se struka može izboriti sa raznim posebnim interesima i nasleđenim stanjem.
Preživeću nekako i rušenje bunkera ovako neobičnog oblika, on zaista jeste na pomalo nezgodnom mestu i nije baš toliko važan. Ali je ipak mogao biti sačuvan, i grad bi bio bogatiji i zanimljiviji da je ostao. Upravo čuvanje ovakvih ostataka koji bi budućim generacijama na autentičan, fizički i opipljiv način svedočile i o ružnim aspektima nekadašnjeg života u Beogradu značilo bi promenu trenda, ohrabrujuće saznanje da ćemo prestati da pomažemo onima koji su nam stalno rušili grad, da smo najzad počeli da razmišljuamo na malo kreativniji način, i počeli da čuvamo bar neke zanimljive detalje koje savremenicima uvek izgledaju glupo i obično, ali će u budućnosti postati dragocenost. Kao što je na primer ta stara kafana za koju smo se kolektivnom samohipnozom uverili da je ipak imamo.
Слажем се са тобом Зума, и ако смем да додам, ти бункери су нешто што чини историјску "наслагу" Београда. Они су, такође, један од знакова да ово није некакав инстант град од стакла и бетона никао у две, три деценије.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.249
- Pohvaljen
- 13.002
Zuma":8z7zyc6b je napisao(la):
Нисам се ја залетео са набрајањем него ти лупеташ глупости. Ја их само издвајам из десетина потпуно небитних реченица. Јер:
Како се старији форумашисви знају међу собом, могу да ти пренесем да више нема озбиљнијих форумаша који читају твоје постове. Не знаш да се изражаваш. Напишеш есеј који се може свести у две реченице којима би све рекао што желиш. Ти се расплињујеш у количини текста и наравно да те све мање људи чита.Zuma":8z7zyc6b je napisao(la):
Или можда сматраш да се значај теме исказује у броју написаних реченица? Ово је форум, а не филозофска расправа на катедри за социологију Универзитета у Београду. Сваки иоле дужи текст се једноставно прескаче.
Zuma":8z7zyc6b je napisao(la):
Знам шта си рекао. И немаш појма о чему причаш. Кафана "?" је аутентично опремљена од пећи на дрва, преко хоклица, до завеса. Једино је клозет модеран. Или сматраш да гости треба да иду да кењају у пољски клозет. Да би било аутентично 100%?
Балканска улица је у великој мери аутентична и и даље препуна занатских радњи са аутентичним рекламама, излозима и ентеријерима.
Posmatrac":8z7zyc6b je napisao(la):
Треба појединци да се мало уозбиље око "историјских наслага" Београда и да у својој глави направе разлику између вредних и безвредних ствари. На овој теми су типски нацистични бункери постали историјско благо. Као и распале бараке за продају на царини заплењене робе. Ако ћемо тим путем, један од карактера Београда је свакако канализација која се слива по сред улице. Тако је било на Чубури тридесетих, тако је у Калуђерици данас.
Сматрате ли да би се та "историјска наслага" требала сачувати? Да оставимо једну аутентичну улицу у цетру града преко које ће тећи говна?
Ова тема је препуна баљезгања са свих страна.
Зума, могли су ставити на зеленој површини испред зграде која се налази на месту старе станице одговарајућу таблу или инсталацију на којој су прикази и основни подаци о старој ЖСт Земун, а на зеленој површини на кеју треба поставити уметничке скулптуре и обликовати је као парковски простор.
И да је стара зграда станице остала а изменила сврху пола људи не би знало шта је ту било, као што сада не зна за управну зграду фабрике авиона недалеко одатле или адаптирану зграду официрског клуба на пример.
Атрактивност музејских и галеријских поставки је условљено богатством збирке и квалитетном и ефектном презентацијом, а не да ли се у близини налази склониште из Другог светског рата. Збирка Музеја Железнице и сама зграда станице су два одлична предуслова за добар музеј. Још када се на перонима нађу парне локомотиве и вагони из богате историје српских железница, атрактивност заинтересованим слојевима је загарантована. Некоме кога железница не занима не би вредело ни у спаваћу собу угурати парњачу са наложеним котлом и даље га неће занимати.
Ако буде среће па се СА рашчисти и не буде заинтересованих за масовну изградњу па се све претвори у парк, по сценарију Митићеве рупе, лако би град једног дана ту огромну архитектонску празнину недостајућих пирамида попунио неком брутално добром зградом опере или сличног културног садржаја много веће важности.
А ако неким чудом буде изградње инвеститор се сигурно неће одрећи ни метра употребљивог земљишта уз реку па и да се испостави да је "београдске пирамиде" лично фараон Нефериркаре зидао паралелно са онима у Гизи..
И да, што се тиче заштите слојева..
"Nemarom divljih graditelja, uništen deo ostataka vinčanske kulture na Banjici
Bageri preorali
nalazište Usek"
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2 ... 0701.shtml
И да је стара зграда станице остала а изменила сврху пола људи не би знало шта је ту било, као што сада не зна за управну зграду фабрике авиона недалеко одатле или адаптирану зграду официрског клуба на пример.
Атрактивност музејских и галеријских поставки је условљено богатством збирке и квалитетном и ефектном презентацијом, а не да ли се у близини налази склониште из Другог светског рата. Збирка Музеја Железнице и сама зграда станице су два одлична предуслова за добар музеј. Још када се на перонима нађу парне локомотиве и вагони из богате историје српских железница, атрактивност заинтересованим слојевима је загарантована. Некоме кога железница не занима не би вредело ни у спаваћу собу угурати парњачу са наложеним котлом и даље га неће занимати.
Ако буде среће па се СА рашчисти и не буде заинтересованих за масовну изградњу па се све претвори у парк, по сценарију Митићеве рупе, лако би град једног дана ту огромну архитектонску празнину недостајућих пирамида попунио неком брутално добром зградом опере или сличног културног садржаја много веће важности.
А ако неким чудом буде изградње инвеститор се сигурно неће одрећи ни метра употребљивог земљишта уз реку па и да се испостави да је "београдске пирамиде" лично фараон Нефериркаре зидао паралелно са онима у Гизи..
И да, што се тиче заштите слојева..
"Nemarom divljih graditelja, uništen deo ostataka vinčanske kulture na Banjici
Bageri preorali
nalazište Usek"
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2 ... 0701.shtml
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.236
- Pohvaljen
- 24.619
Vožd,
Tabla i natpisi nikada nemaju isti efekat kao makar mali, ali autentični delovi. Koncept klasičnih muzeja kao izdvojenih mesta "kulture" u kojima se kao u nekom stovarištu slažu predmeti izdvojeni iz njihove prirodne sredine je još davno pokazao da ima ozbiljnih mana, čak i za uobičajene muzejske eksponate. A kad je u pitanju grad i njegova arhitektura to je maltene i fizički nemoguće. Isto važi ako želimo da novim generacijama pokažemo nešto još suptilnije, naprimer bar delić načina života koji ju je uobličio. Tu je od pomoći baš čuvanje malih isečaka te arhitekture i autentičnih delova njenog lokalnog okruženja, ma kako naizgled trivijalni bili. Treba bar pokušati da se staro i novo prožima, da se agresivnije čuvaju posebno zanimljivi ili retki elementi starog izgleda. Pri tome mislim i na detalje iz svakodnevnog života, a ne samo na ono što savremenici smatraju velelepnim ili vrednim. Poneki stari stub za osvetljenje, deo starog pločnika, mozaik, ograda, gvozdene ploče koje štite drveće, deo neke fasade, pa sve do elemenata infrastrukture kao što su stare telefonske govornice, pa i čitave zgrade tamo gde to ima smisla. Na telefonske govornice se do skoro niko nije ni osvrtao, a uskoro isto tako niko neće imati ni predstavu čemu je tako nešto služilo. Veoma uska i providna kućica na pločniku za jednu osobu? Takve stvari se teško mogu smestiti u muzej a da pri tome zadrže puni efekat kao deo grada i načina života u njemu, Sve se to, mada na različite načine, najčešće može prilično dobro uklopiti u novi izgled i nove objekte. Tako se čuva kontinuitet, staro i novo se prožimaju i ne počinjemo stalno od nule. Kultura i tradicija nisu svuda izdvojeni, gurnuti u geto, u nekakav hram istorije gde treba specijalno otići i platiti ulaznicu.
Tabla i natpisi nikada nemaju isti efekat kao makar mali, ali autentični delovi. Koncept klasičnih muzeja kao izdvojenih mesta "kulture" u kojima se kao u nekom stovarištu slažu predmeti izdvojeni iz njihove prirodne sredine je još davno pokazao da ima ozbiljnih mana, čak i za uobičajene muzejske eksponate. A kad je u pitanju grad i njegova arhitektura to je maltene i fizički nemoguće. Isto važi ako želimo da novim generacijama pokažemo nešto još suptilnije, naprimer bar delić načina života koji ju je uobličio. Tu je od pomoći baš čuvanje malih isečaka te arhitekture i autentičnih delova njenog lokalnog okruženja, ma kako naizgled trivijalni bili. Treba bar pokušati da se staro i novo prožima, da se agresivnije čuvaju posebno zanimljivi ili retki elementi starog izgleda. Pri tome mislim i na detalje iz svakodnevnog života, a ne samo na ono što savremenici smatraju velelepnim ili vrednim. Poneki stari stub za osvetljenje, deo starog pločnika, mozaik, ograda, gvozdene ploče koje štite drveće, deo neke fasade, pa sve do elemenata infrastrukture kao što su stare telefonske govornice, pa i čitave zgrade tamo gde to ima smisla. Na telefonske govornice se do skoro niko nije ni osvrtao, a uskoro isto tako niko neće imati ni predstavu čemu je tako nešto služilo. Veoma uska i providna kućica na pločniku za jednu osobu? Takve stvari se teško mogu smestiti u muzej a da pri tome zadrže puni efekat kao deo grada i načina života u njemu, Sve se to, mada na različite načine, najčešće može prilično dobro uklopiti u novi izgled i nove objekte. Tako se čuva kontinuitet, staro i novo se prožimaju i ne počinjemo stalno od nule. Kultura i tradicija nisu svuda izdvojeni, gurnuti u geto, u nekakav hram istorije gde treba specijalno otići i platiti ulaznicu.
Зума,
мислио сам на уметничку инсталацију као реминисценцију на земунску ЖСт на месту њеног постојања, која би била ефектнија од садашње.. ситуације на кеју која не садржи ни а од аутентичности, као што рекох нити локација, ни стубови ни шине.. На простору који би требао бити парковски.
Са друге стране не знам шта ћеш аутентичније од београдске железничке станице претворене у музеј, која би у приземљу била реконструисана, са антреом, шалтерима.. На спрату приказане збирке или епохе, а на перонима старе локомотиве и вагони. Све оригинал. Изложбе на другим локацијама у Београду, широм земље и света се подразумевају и музеј свакако може да их организује.
Идући логиком коју заступаш, ништа у СА не треба дирати, ни нехигијенско насеље, ни пропале фирме ни зарђало бродовље јер је све то аутентично и има извесну вредност.
Мораш раздвојити шта ту има историјску вредност, а то је свега пар објеката од целог простора и ништа више. Остало можда има материјалну, као старо гвожђе, дрво за огрев или шут за насипање и емотивну - успомене оних који су ту провели животно време уместо у неком нормалном стану или кући.
мислио сам на уметничку инсталацију као реминисценцију на земунску ЖСт на месту њеног постојања, која би била ефектнија од садашње.. ситуације на кеју која не садржи ни а од аутентичности, као што рекох нити локација, ни стубови ни шине.. На простору који би требао бити парковски.
Са друге стране не знам шта ћеш аутентичније од београдске железничке станице претворене у музеј, која би у приземљу била реконструисана, са антреом, шалтерима.. На спрату приказане збирке или епохе, а на перонима старе локомотиве и вагони. Све оригинал. Изложбе на другим локацијама у Београду, широм земље и света се подразумевају и музеј свакако може да их организује.
Идући логиком коју заступаш, ништа у СА не треба дирати, ни нехигијенско насеље, ни пропале фирме ни зарђало бродовље јер је све то аутентично и има извесну вредност.
Мораш раздвојити шта ту има историјску вредност, а то је свега пар објеката од целог простора и ништа више. Остало можда има материјалну, као старо гвожђе, дрво за огрев или шут за насипање и емотивну - успомене оних који су ту провели животно време уместо у неком нормалном стану или кући.