Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Столетни пароброд упловљава у музеј
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ej.sr.html
Предузеће „Иван Милутиновић”, власник брода „Жупа”, изграђеног пре 102 године, предаће ову лађу у власништво Музеја науке и технике. – Пловило које је драгуљ историје речног бродарства и заштићено културно добро у тако је лошем стању да му прети потонуће
Пароброд „Жупа”, драгуљ историје речног бродарства, поринут 1913. под именом „Уна”, већ годинама чами окован муљем и прекривен рђом у савском приобаљу, дуж будућег градилишта „Београда на води”. Пошто му је у великој акцији чишћења тог потеса претило принудно исељење које због стања трупа можда не би преживео, Музеј науке и технике (МНТ) послао је предлог садашњем власнику пловила, бродарском предузећу „Иван Милутиновић” (ПИМ), да власништво над времешном лађом пређе у руке те културне установе.
Миодраг Милојевић, директор ПИМ-а, за наш лист каже да је предузеће на чијем је челу пристало на такву сарадњу. Пре десетак дана, покренута је и правна процедура за промену власника.
– Жеља нам је да овај пароброд буде заувек осигуран као део музејског блага. Ми немамо новца да бисмо „Жупу” рестаурирали како доликује пловилу таквог значаја. Једино што можемо је да га редовно обилазимо, повремено чистимо и обављамо основне поправке, без којих би можда већ био под водом – истиче Милојевић.
У Музеју науке и технике подсећају да је тај музеј као надлежна установа „Жупу” ставио под заштиту као културно добро још 2005.
– Као такви имамо право првенства при стицању власништва по Закону о културним добрима – наводе за наш лист у МНТ-у.
Статус заштићеног добра није спасао „Жупу” од разарајућег зуба времена. У други век свог постојања пароброд је ушао с трупом кроз чије кородиране лимове продире вода. Када је на ред дошло питање његовог измештања из Савског амфитеатра, из „Ивана Милутиновића” су упозорили да би грешка приликом маневрисања могла да буде фатална, односно да дође до пуцања оплате, наглог продора воде и – потонућа.
Раније је разматрана и могућност да се дно лађе бетонира и тако спречи да Сава временом прогута „Жупу”. Проблем је што би у том случају пароброд остао фиксиран на садашњој позицији, што није у складу са градитељским плановима за овај део приобаља.
– За потпуну обнову пловила било би потребно око 300.000 евра. Мањи захвати, попут замене дотрајалих лимених делова, коштали би много мање, а брод би онда могао да буде без ризика превучен на другу позицију. С обзиром на то да је „Жупа” сведочанство читавог једног века историје речног бродарства, а и шире, мислимо да заслужује да му се одреди локација на којој би био трајно привезан и изложен – наглашава Миодраг Милојевић, директор бродарског предузећа „Ратко Митровић”.
Подизање димњака као позив за спас
Да би „Жупа” била сачувана, у октобру 2013. склопљен је и посебан протокол о сарадњи између Установе културе „Пароброд”, Музеја науке и технике и ПИМ-а који је требало да омогући техничку заштиту, али и да скрене пажњу јавности на овај својеврсни споменик на води. Договорено је тада да пароброд буде увршћен и у културне програме.
Прошле године, у фебруару, симболично је подигнут димњак и организовано чишћење палубе, а поштоваоци заслужни за реанимацију „Жупе” позвали су институције и компаније да се укључе у техничку ревитализацију.
Олупина „Баната 2” дизалицом уклоњена са дна
У акцији рашчишћавања воденог појаса дуж Савског амфитеатра где је планирана градња „Београда на води” увелико се на Остружницу, у близину тамошњих мостова на Сави, сели и читава флота ПИМ-а. Одвучен је и велики број сплавова, пристана, баржи… Извучене су и поједине олупине које су раније завршиле на дну Саве, а међу њима је можда најпознатији потискивач „Банат 2”.
– Његово уклањање изведено је дизалицом „Соча”, а ангажовани су и рониоци. Олупина се налазила близу десне обале, ван пловног пута. Овај потискивач направљен је 1969. у бродоградилишту „Сава” у Мачванској Митровици, дужина му је била 27,6 метара, а ширина 6,62 метра – објашњавају у ПИМ-у.
„Биографија” стогодишњака на води
1913 – у будимпештанском бродоградилишту „Алтофен”, под именом „Уна”, поринут је пароброд данас познат као „Жупа”
1915 – у саставу Угарске дунавске флотиле, у октобру те године, учествовао je у бомбардовању Београда. Био је наоружан са два „Шкодина” топа калибра 66 милиметара и три митраљеза
1919 – После пожара на палуби, брод завршава на речном дну
1920 – Извучен је из воде, обновљен и продат једној румунској компанији, у чијем је власништву био у међуратном периоду под именом „Козјо”
1944 – Црвена армија га плени и користи као миноловца. Други пут је потонуо крајем те ратне године, када је налeтео на мину код Старог Сланкамена.
1945 – Извађен је из Дунава и после обнове увршћен у флоту Југословенског речног бродарства, под именом „Жупа”
1961 – Последњи пут „Жупа” је реконструисана у Новом Саду
Никола Белић
објављено: 18.06.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ej.sr.html
Предузеће „Иван Милутиновић”, власник брода „Жупа”, изграђеног пре 102 године, предаће ову лађу у власништво Музеја науке и технике. – Пловило које је драгуљ историје речног бродарства и заштићено културно добро у тако је лошем стању да му прети потонуће
Пароброд „Жупа”, драгуљ историје речног бродарства, поринут 1913. под именом „Уна”, већ годинама чами окован муљем и прекривен рђом у савском приобаљу, дуж будућег градилишта „Београда на води”. Пошто му је у великој акцији чишћења тог потеса претило принудно исељење које због стања трупа можда не би преживео, Музеј науке и технике (МНТ) послао је предлог садашњем власнику пловила, бродарском предузећу „Иван Милутиновић” (ПИМ), да власништво над времешном лађом пређе у руке те културне установе.
Миодраг Милојевић, директор ПИМ-а, за наш лист каже да је предузеће на чијем је челу пристало на такву сарадњу. Пре десетак дана, покренута је и правна процедура за промену власника.
– Жеља нам је да овај пароброд буде заувек осигуран као део музејског блага. Ми немамо новца да бисмо „Жупу” рестаурирали како доликује пловилу таквог значаја. Једино што можемо је да га редовно обилазимо, повремено чистимо и обављамо основне поправке, без којих би можда већ био под водом – истиче Милојевић.
У Музеју науке и технике подсећају да је тај музеј као надлежна установа „Жупу” ставио под заштиту као културно добро још 2005.
– Као такви имамо право првенства при стицању власништва по Закону о културним добрима – наводе за наш лист у МНТ-у.
Статус заштићеног добра није спасао „Жупу” од разарајућег зуба времена. У други век свог постојања пароброд је ушао с трупом кроз чије кородиране лимове продире вода. Када је на ред дошло питање његовог измештања из Савског амфитеатра, из „Ивана Милутиновића” су упозорили да би грешка приликом маневрисања могла да буде фатална, односно да дође до пуцања оплате, наглог продора воде и – потонућа.
Раније је разматрана и могућност да се дно лађе бетонира и тако спречи да Сава временом прогута „Жупу”. Проблем је што би у том случају пароброд остао фиксиран на садашњој позицији, што није у складу са градитељским плановима за овај део приобаља.
– За потпуну обнову пловила било би потребно око 300.000 евра. Мањи захвати, попут замене дотрајалих лимених делова, коштали би много мање, а брод би онда могао да буде без ризика превучен на другу позицију. С обзиром на то да је „Жупа” сведочанство читавог једног века историје речног бродарства, а и шире, мислимо да заслужује да му се одреди локација на којој би био трајно привезан и изложен – наглашава Миодраг Милојевић, директор бродарског предузећа „Ратко Митровић”.
Подизање димњака као позив за спас
Да би „Жупа” била сачувана, у октобру 2013. склопљен је и посебан протокол о сарадњи између Установе културе „Пароброд”, Музеја науке и технике и ПИМ-а који је требало да омогући техничку заштиту, али и да скрене пажњу јавности на овај својеврсни споменик на води. Договорено је тада да пароброд буде увршћен и у културне програме.
Прошле године, у фебруару, симболично је подигнут димњак и организовано чишћење палубе, а поштоваоци заслужни за реанимацију „Жупе” позвали су институције и компаније да се укључе у техничку ревитализацију.
Олупина „Баната 2” дизалицом уклоњена са дна
У акцији рашчишћавања воденог појаса дуж Савског амфитеатра где је планирана градња „Београда на води” увелико се на Остружницу, у близину тамошњих мостова на Сави, сели и читава флота ПИМ-а. Одвучен је и велики број сплавова, пристана, баржи… Извучене су и поједине олупине које су раније завршиле на дну Саве, а међу њима је можда најпознатији потискивач „Банат 2”.
– Његово уклањање изведено је дизалицом „Соча”, а ангажовани су и рониоци. Олупина се налазила близу десне обале, ван пловног пута. Овај потискивач направљен је 1969. у бродоградилишту „Сава” у Мачванској Митровици, дужина му је била 27,6 метара, а ширина 6,62 метра – објашњавају у ПИМ-у.
„Биографија” стогодишњака на води
1913 – у будимпештанском бродоградилишту „Алтофен”, под именом „Уна”, поринут је пароброд данас познат као „Жупа”
1915 – у саставу Угарске дунавске флотиле, у октобру те године, учествовао je у бомбардовању Београда. Био је наоружан са два „Шкодина” топа калибра 66 милиметара и три митраљеза
1919 – После пожара на палуби, брод завршава на речном дну
1920 – Извучен је из воде, обновљен и продат једној румунској компанији, у чијем је власништву био у међуратном периоду под именом „Козјо”
1944 – Црвена армија га плени и користи као миноловца. Други пут је потонуо крајем те ратне године, када је налeтео на мину код Старог Сланкамена.
1945 – Извађен је из Дунава и после обнове увршћен у флоту Југословенског речног бродарства, под именом „Жупа”
1961 – Последњи пут „Жупа” је реконструисана у Новом Саду
Никола Белић
објављено: 18.06.2015.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.833
- Pohvaljen
- 50.867
Постоји ли нека архивска слика Сипа из његових бољих дана? Лепа вест за Жупу, надам се само да ће се након бирократије и преношења власништва предузети нешто конкретно и на самој рестаурацији пароброда. Било би лепо и да брод Крајна, и посебно драгоцени монитор Сава буду што скорије рестауирани и сви заједно изожени негде на приобаљу, најбоље подно Калемегдана. Такође у ту збирку би се могла уврстити и подморница Уна П-911, а има и још времешних пловила која би могла да се сачувају, ортаков ћале који је радио у ДГА ме је једном водио по њиховим шлеповима и тегљачима пре две године док су још били усидрени у Савском амфитеатруи показао ми један тегљач који је најстарији код њих, отприлике из 1927. и мислим да се зове Мироч, али је био оштећен у неком пожару задњих година.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Ideš na www.dodaj.rs pa na browse ubaciš sliku i onda imaš kod za forum počinje sa img, copy- paste i to je to 
arapski investitor
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.02.2015.
- Poruke
- 738
- Pohvaljen
- 674
RioBL":titoz1mq je napisao(la):
ulaz u podzemnu garazu ali culi da ne treba tako pa je ruse
Bulbulderac17
Advanced
Steta piramida je mogla da bude novi autentican klub za promciju BNV sa odlicnom zvucnom izolacijom 
Гага
Professional
arapski investitor":17onn2q3 je napisao(la):
Арапски, укљижен плусићћћ :laugh:
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.471
- Pohvaljen
- 11.867
Мислим да ово није требало рушити. Онако "с ногу" могли су:
- Направити од бункера некаку поставку о бомбардовању Београда
- Или ишарати све површине занимљивим муралима
- Осветлити бункершареним тоновима који би у будућности постао просторни репер а који ће бити потребан када се једног дана изгради тај део СА.
- Направити пењалицу. Било дечију било ону озбиљнију за алпинисте
- Од бункера формирати зелене зидове. Замислите како би кул изгледало степенасто постављено зеленило са разноликим биљкама.
Итд итд...
- Направити од бункера некаку поставку о бомбардовању Београда
- Или ишарати све површине занимљивим муралима
- Осветлити бункершареним тоновима који би у будућности постао просторни репер а који ће бити потребан када се једног дана изгради тај део СА.
- Направити пењалицу.
Било дечију било ону озбиљнију за алпинисте- Од бункера формирати зелене зидове. Замислите како би кул изгледало степенасто постављено зеленило са разноликим биљкама.
Итд итд...
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.028
- Pohvaljen
- 39.025
Ja sam bas i mislio na zelenilo puzavicu neku i sl ko se bolje razume u to. Cak je clanak u novostima bio po tom pitanju. Naravno jasno je da se objekat nalazi na "delikatnom" mestu i da nisu bili voljni da ga nekako integrisu u prostor ili neki objekat i sl.
Гага
Professional
Слажем се са Делијом. Можда ће оставити онај други, али тешко !
Руше београдске пирамиде!
М. Т. Ковачевић | 01. март 2015. 21:45 | Коментара: 6
Због изградње "Београда на води" биће срушена и два очувана бетонска склоништа из времена немачке окупације
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... e-piramide
Руше београдске пирамиде!
М. Т. Ковачевић | 01. март 2015. 21:45 | Коментара: 6
Због изградње "Београда на води" биће срушена и два очувана бетонска склоништа из времена немачке окупације
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... e-piramide
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
I rušenje je bolje rešenje od napuštenog,zapuštenog depoa krša,djubreta.šteka za skitnice,narkomane,ilegalne kafane itd.
Mnogo je bilo "kooomplikovano" bilo očistiti bunker,pokositi travu,okrečiti ga iznutra i napraviti npr.muzejsku postavku.
Mnogo je bilo "kooomplikovano" bilo očistiti bunker,pokositi travu,okrečiti ga iznutra i napraviti npr.muzejsku postavku.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.657
- Pohvaljen
- 18.147
Do juče ove betonske gromade niko nije primećivano, niti znao čemu služe.
Sad kada je rušenje poodmaklo, odjednom su postale "beogradske piramide", "skloništa iz vremena okupacije".
A u pitanju su bunkeri izgrađeni za okupacionu vojsku, neupotrebljivi za bilo šta drugo, samo zauzimaju prostor i ruže okolinu.
Ostavili su oni nama dovoljno podsećanja na svoj boravak u Beogradu u to vreme.
Sad kada je rušenje poodmaklo, odjednom su postale "beogradske piramide", "skloništa iz vremena okupacije".
A u pitanju su bunkeri izgrađeni za okupacionu vojsku, neupotrebljivi za bilo šta drugo, samo zauzimaju prostor i ruže okolinu.
Ostavili su oni nama dovoljno podsećanja na svoj boravak u Beogradu u to vreme.
