Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Nešo, čitava priča o taksama je da bi se utvrdila vrednost SA.Ulog grada je celokupno zemljište SA i mene kao i mnoge forumaše,računam i tebe interesuje kolika je ta vrednost u novcu. X puta sam postavljao to pitanje i odgovor nisam dobio.

Koliko se sećam na temi Air Serbia dao si interesantan predlog (100% ga podržavam :) ) da ne bi bilo zgoreg da redakcija Beobiulda pošalje dopis gradu da li su takse snižene ili ne, kolike su takse koje je Grad obračunavao po kvadratu (taksa puta milion kvadrata stambenog prostora),(taksa puta 750.000 kvadrata komercijalnog prostora), (taksa puta 62.000 kvadrata javnih sadržaja), koliko je to ukupno i kolika je vrednost zemljišta celokupnog SA izražena u milionima evra ?
 
To sam napisao još pre nedelju dana. Ne moramo meditirati šta je sve ušlo u procenu, imamo konačan broj. Vrednost Savskog amfiteatra i ukupan zbir svih naših prethodnih i svih budućih ulaganja (u onom njihovom delu u kojima se oni odnose na SA) je po proceni naše vlade 70,6 miliona evra. Poruka je ovde:

viewtopic.php?p=334871#p334871
 
Zuma":286ukxwh je napisao(la):
To sam napisao još pre nedelju dana. Ne moramo meditirati šta je sve ušlo u procenu, imamo konačan broj. Vrednost Savskog amfiteatra i ukupan zbir svih naših prethodnih i svih budućih ulaganja (u onom njihovom delu u kojima se oni odnose na SA) je po proceni naše vlade 70,6 miliona evra. Poruka je ovde:

viewtopic.php?p=334871#p334871

Zuma po tvojoj računici proizilazi da je PROSEČNA ISKALKULISANA (TAKSA,NAKNADA,DOPRINOS nebitno) po kvadratu bila 70,6miliona:2miliona kvadrata = 35.3 evra po kvadratu što bi po srednjem kursu evra od 30.1.2015g (123.55) bilo celih 4.361din/po kvadratu.
 
Nije to po meni, nego po potpisanom ugovoru. Pre nego što bilo koja nova firma počne da radi, pre nego što zaposli bilo koga, može se smatrati da je početna knjigovodstvena vrednost te firme jednaka njenoj početnoj imovini. Ona će kasnije na tržištu vredeti više ili manje, zavisno od uspeha, ali na samom početku vredi toliko. Početna imovina zajedničkog preduzeća će se sastojati samo od para koje je Abar NEPOVRATNO uložio u njega, i bilo čega što smo mi uložili (tj zemljište + sva naša prošla i buduća ulaganja u povećanje komercijalne vrednosti tog zemljišta, dakle infrastruktura). Pošto nema razloga da početni odnos vlasništva u firmi ne bude jednak odnosu tržišnih vrednosti početnih uloga, potpisani ugovor podrazumeva da je ukupna vrednost našeg uloga u posao jednaka

150*32/68 = 70,6 miliona evra.
 
6887b1518a9d767409117362d96a7c20.jpg


Traze naftu u SA :)
 
Novi direktor "Beograda na vodi" dao je intervju "Politici", ali on nažalost još nije postavljen na njihovu veb-stranicu. Izvode iz intervjua je, međutim, prenela agencija Tanjug, a samim tim i gotovo svi informativni portali:

Ugovor o "Beogradu na vodi" u javnosti u julu?
Beograd-na-vodi


Ugovor o zajedničkom ulaganju, potpisan 26. aprila između "Igl hilsa" i Republike Srbije, za mesec dana postaće pravosnažan, što je i uslov da bude objavljen, najavio je direktor "Beograda na vodi" Nikola Nedeljković.

Nedeljković je naveo da je zadatak Komisije za kontrolu državne pomoći Ministarstva finansija da utvrdi postoji li u ovom slučaju pomoć države i da li se njome narušava konkurentnost drugih pravnih subjekata u toj delatnosti.

"Stanovište preduzeća na čijem sam čelu je da u ovom projektu nema državne pomoći. Očekujemo da ćemo potvrdu toga imati za mesec dana", rekao je direktor "Beograda na vodi" Politici.

Nedeljković je naveo da kredit koji država uzima od arapskog partnera od 130 miliona evra - 40 miliona za eksproprijaciju i 90 miliona za raseljavanje želežničkih objekata iz Savskog amfiteatra - nije pomoć države, jer ona uzima kredit po komercijalnim uslovima.

Na podsećanje da je rečeno da će "Igl hils" imati 68 posto udela u zajedničkom preduzeću "Beograd na vodi" i pitanje kako će biti sprovedena dokapitalizacija, Nedeljković je rekao da je sada preduzeće u stopostotnom vlasništvu Republike Srbije.

"Kako bi strateški partner imao udeo od 68 posto, treba da unese svoj kapital, u skladu sa poslovnim planom i ugovorom o zajedničkom ulaganju", rekao je Nedeljković, ističući da će najavljenih 150 miliona evra "svakako biti kapital koji unosi partner".

"Zainteresovani za kupovinu uglavnom iz Srbije i dijaspore"

On je naveo da će cena kvadrata stana u "Beogradu na vodi" biti objavljena kada počne izgradnja prve dve zgrade.

"Do sada je više od 5.000 zainteresovanih, uglavnom iz Srbije i dijaspore. Cilj nam je da podignemo nekretnine za različite kategorije kupaca, biće malih stanova za mlađe ljude i porodice, ali i luksuznih nekretnina", rekao je Nedeljković, najavljujući da će, čim se odredi cena kvadrata, početi i promocija "Beograda na vodi" u drugimm zemljama.

N1
 
Neverovatno koliko je vremena bilo potrebno da neko jasno kaže da je strani ulog 150 miliona, a ne 300.
 
Вожд":8a3iliuy je napisao(la):
Savsko šetalište bez novih kafića
E. B. R. | 12. jun 2015. 23:35 | Komentara: 0

Naredne nedelje poćinje sređivanje Savskog šetališta, na prostoru gde će se graditi “Beograd na vodi”. Radovi od Beogradske zadruge do obale trajaće sve do kraja avgusta
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... vih-kafica
Ovaj i dva prehodna intervjua bi trebalo razjasniti pošto su formulacije u njima redovno zbunjujuće. Rok do kraja Avgusta se ne može odnositi na rekonstrukciju obale ako se ona radi na način koji podrazumeva njihov sopstveni i zvanično usvojeni plan. Dotle ima svega dva i po meseca, a recimo nastavak Zemunskog keja se gradio skoro dve godine. A još je tamo rađen samo donji nivo, gornji nije ni diran. Kraj Avgusta se verovatno odnosi na kozmetičko ulepšavanje ambijenta oko kafane, na radove poput obnavljanja travnjaka, osvetljenja i asvalta, pri čemu sama obala u osnovi ostaje ista kao što je i bila. Za to je čak upotrebljena i kod nas neuobičajena reč: promenada. Ono što bi po planu međutim TREBALO uraditi je sledeće:

1. Razmuljavanje. Treba ukloniti nataloženo đubre i mulj iz obalskog dela. Pretpostavljam da se to radi da bi nožica nasipa imala nešto bolji oslonac, i da se spreči povećano taloženje nanosa ako je reka na tom mestu previše usporena, tj plitka. Takođe, zbog kanalizacionih izliva, ovde sigurno postoje debeli, stoletni slojevi poluraspadnutog organskog otpada. Sve se to prvo mora ukloniti.

2. Rušenje trenutne obaloutvrde. Dobar vodonepropusan nasip, trajno otporan na vibracije i zemljotrese, trebalo bi da bude od što homogenijeg materjala, što znači da se moraju ukloniti svi završni slojevi sadašnjeg nasipa (asvalt, kamen, malter, beton, šljunak, stubovi, metalne alke za sidrenje, itd), sve dok se ne dođe do originalnog materjala od koga se sastoji glavni deo trenutnog nasipa.

3. Zatim sledi veliki posao nasipanja gornjeg nivoa do kote 77 ili 76 mnv. Na drugim mestima međutim deo materjala treba odneti. Linije obale u usvojenom planu se maltene nigde ne poklapa sa trenutnom linijom obaloutvrde.

4. Pa je onda veliko pitanje da li će uopšte postojati obaloutvrda u dva nivoa. Usvojeni plan na par mesta kao da nejasno sugeriše da će ih biti, ali eksplicitno govori samo o dve regulacione linije i posebnom planu koji će utvrditi uređenje Savske obale. Ako će postojati još jedan nivo, onda i njega treba nasipati.

5. Na kraju se na ovako nasut i formiran profil terena postavlja potpuno nova obaloutvrda, novo šetalište (ili dva šetališta), instalacije i sva potrebna oprema.

Međutim, ako ipak počinju baš gore opisane radove (nevezano za rok do kraja Avgusta), tj otvaraju pravo gradilište obaloutvrde, pa će direktno ispod kafanske terase biti haos bar godinu dana, zašto bi sada fino doterivali njenu okolinu? Onda i nije moguće postavljati svetla, novi asvalt, itd.

Nažalost više smisla ima pretpostavka da je ovo što se sada planira obična šminka ambijenta oko kafane. Međutim, problem je što sama činjenica da neko baca pare na nešto što bi trebalo da se ubrzo(?) ponovo poruši (sama obala je sada bar metar niža nego što bi po usvojenom i obaveznom planu trebala biti), sugeriše neke neprijatne stvari. Onda bi jedino što se zaista može zvati rekonstrukcijom ovim "uređenjem" bilo odloženo na neko VEOMA dugo vreme. Tj, to će biti u istim vremenskim okvirima u kojima je i sama kafana tobože privremena. Što praktično znači da mnogi neće živi dočekati ni njeno rušenje ni pravu rekonstrukciju obale.

Sada mi pada na pamet i treća mogućnost. Možda niko i nije imao nameru da nešto menja na obaloutvrdi između Starog Savskog mosta i Brankovog? Nova obala je recimo bila predviđena samo uzvodno od Starog savskog mosta? Ovo sam od početka otpisao zbog pretpostavke da svi nasipi u Beogradu moraju zbog odbrane od poplava jednog vrlo bliskog dana završiti na koti od 77 mnv (zbog klimatskih promena i BITNO veće verovatnoće ekstremnih događaja) , pa je i glupo i rizično ostaviti ovaj da bude niži kad je već u okviru granice jednog trenutno aktivnog projekta. Ali ko će ga znati, danas je sve moguće.
 
Nešo, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta je ukinuta i novom odlukom Skupštine grada Beograda je ova vrste javne dažbine nazvana Doprinos za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta. Odluka kojom je to učinjeno zove se Odluka o utvrđivanju doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta (Službeni ist Grada Beograda 2/15, 16/15). Odluka o utvrđivanju naknade za uređenje građevinskog zemljišta i dalje postoji i primenjuje se, ali samo za plaćanje ove naknade u postupcima legalizacije, dakle ne i u postupcima legalne gradnje gde se prvo pribavlja građevinska dozvola, pa onda pristupa gradnji. U tim slučajevima plaća se doprinos za uređenje građevinskog zemljišta. Visina doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta je od 2 do 3 puta smanjena u odnosu na visinu naknade za uređenje građevinskog zemljišta za ekstra zonu, prvu i drugu zonu za stambene i poslovne objekte. Baš kako ti je momak Milos.tro napisao.

Time je omogućen znatno manji priliv novca po tom osnovu u kasu Direkcije za građevinsko zemljište i Grada Beograda, a u cilju pospešivanja gradnje u Beogradu. Nešo, hajde sad sagledaj, pa odapni strelicu ljutnje tamo gde treba. Bar malu strelicu ljutnje i nezadovoljstva, majku mu, Nešo.
 
Belka sa uzivanjem ciram tvoje postove lijepo te je vidjeti na bb ponovo inace neso je kolega koji voli sve servirano .
Dok ovdje mastaju nemogu urade sitne eksproorijacije kako bi grad prodisao nevidim sto nebi ako nemaju para davali u zamjenu judima stanove u posjedu grada umjesto sto iste pokusavaju prodati
 
belka":bjvax5n2 je napisao(la):
Nešo, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta je ukinuta i novom odlukom Skupštine grada Beograda je ova vrste javne dažbine nazvana Doprinos za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta. Odluka kojom je to učinjeno zove se Odluka o utvrđivanju doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta (Službeni ist Grada Beograda 2/15, 16/15).

Ovako kako si napisao mogu ljudi lako da pomisle da je neko na lokalu samoinicijativno ukinuo naknadu (i propisao doprinose umesto nje), kao i iznose tih doprinosa.
Zato, radi pojašnjenja:

- Naknadu nije ukinula jedinica lokalne samouprave, niti grad Beograd. Naknada je ukinuta donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (''SG Republike Srbije'' 132/14)
http://www.parlament.gov.rs/upload/arch ... %20LAT.pdf

U pomenutom aktu pobrojani su izvori finansiranja za uređivanje građevinskog zemljišta. Samim tim, postojanje bilo kakvih drugih izvora (taksi, naknada) je protivzakonito.

Član 95.
Finansiranje uređivanja građevinskog zemljišta obezbeđuje se iz sredstva ostvarenih od:

1) doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta;
2) zakupnine za građevinsko zemljište;
3) otuđenja ili razmene građevinskog zemljišta;
4) pretvaranja prava zakupa u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.

- postupak izračunavanja doprinosa nije ostavljen na samovolju lokalnim samoupravama, nego je opet Zakonom propisano kako se dolazi do iznosa koji se ima naplatiti (šta se sve računa):

Član 97.
Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća investitor.

Iznos doprinosa se utvrđuje rešenjem o izdavanju građevinske dozvole tako što se osnovica koju čini prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, pomnoži sa ukupnom neto površinom objekta koji je predmet gradnje, izraženom u metrima kvadratnim, i sa koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje
utvrđuje jedinica lokalne samouprave.

Drugim rečima, niko ništa nije spuštao (ili povećavao) imajući u vidu pojedinačnog investitora, nego je na jedinstven način za teritoriju cele Republike Srbije uređen način izračunavanja iznosa doprinosa.

- Odluka Grada Beograda koju si pomenuo je samo ispunjavanje zakonskih obaveza lokalne samouprave da donese te koeficijente. Ali, ni sa određivanjem tih koeficijenata nijedna lokalna samouprava u Srbiji ne može da radi šta hoće, jer su limiti za koeficijente propisani pomenutim Zakonom:

Član 97.
Koeficijent zone iz stava 2. ovog člana ne može biti veći od 0,1, a koeficijent namene ne može biti veći od 1,5, vodeći računa da jedinični iznos doprinosa za najskuplju namenu u najskupljoj zoni unutar jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine bude najviše deset puta veći od iznosa doprinosa za najjeftiniju namenu u najjeftinijoj zoni.

Korisno je dopuniti i ovo, da se ima na temi:

Član 97.
Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini, infrastrukturne objekte, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene, atletske staze, komunalne i infrastrukturne linijske objekte.

--------------------------

Iz svega navedenog:

- niko se nije igrao sa podizanjem i spuštanjem taksi (naknada) imajući u vidu investitora za projekat BnV. Nije bilo nikakvog podešavanja tih iznosa za jednog investitora.
Samim tim, svi postovi koji su upravo na to sugerisali (čak navodeći nekakve navodne odluke o tome, pominjuću ''pljačku veka'')...svi ti postovi su gluposti. Nažalost, te gluposti su ponovljene na mnogo mesta po forumu. Verovatno zato što ''žuta patka'' nema svoje ljude na forumu :wink: , nego se eto slučajno jedno vreme o tome guslalo aktivno, ponavljajući na što više mesta.

- postupak izračunavanja doprinosa je na jednak način uređen za bilo kog investitora, bilo gde, na području bilo koje lokalne samouprave u Srbiji. Samim tim, svi postovi koji su ukazivali da se investitoru projekta BnV ustvari nešto ''šteluje'' da plati manje, su gluposti.

--------------------------

Manite se više propagande jedne i druge strane. Zaštitite BeoBuild od toga kako bi i dalje bio izvor informacija, a ne portal jednih ili drugih.
Sa jedne strane imamo botove, ali koliko vidim njima BeoBuild nije posebno zanimljiv (druga su priča lupetanja par forumaša gde svakoga ko se ne slaže sa njihovim mišljenjima samoinicijativno proglašavaju botom). Dakle, tih klasičnih botova je BeoBuild lišen koliko vidim, i to je dobro.
Sa druge strane imamo ''žutu patku'', ali i neke druge stvari tipa ''pumpanje vode na visoke spratove'' i ostalo.
Naivan je svako ko veruje da samo jedna strana ima PR, da samo jedna strana zna za marketing.

Npr., kad bi u slučaju projekta BnV bila iskorišćena ova zakonska opcija:

Član 97.
Po zahtevu jedinice lokalne samouprave, u cilju realizacije projekta od značaja za lokalni ekonomski razvoj, Vlada Republike Srbije može odobriti visinu naknade u drugačijem iznosu od iznosa predviđenog stavom 2. ovog člana.

...e, to bi bilo štelovanje iznosa imajući u vidu konkretan projekat (investitora).
Naravno, ovo ''u drugačijem iznosu'' znači u manjem iznosu nego što bi se inače imalo naplatiti.

--------------------------

belka":bjvax5n2 je napisao(la):
Odluka o utvrđivanju naknade za uređenje građevinskog zemljišta i dalje postoji i primenjuje se, ali samo za plaćanje ove naknade u postupcima legalizacije...

Do usaglašavanja Zakona o legalizaciji objekata sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Plus, naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta plaća investitor koji je u postupak izdavanja dozvole, prijave početka radova, započeo pre stupanja na snagu gore pomenutog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Ali, i oni imaju popust ako uplate naknadu odjednom, i to više (u procentima), nego što se inače ima popusta za jednokratno plaćanje doprinosa. Odluka o doprinosima (gradska odluka, doneta na bazi ispunjavanja zakonske obaveze lokalne samouprave), primenjuje se od 01.03.2015. Stupila je na snagu 8 dana od dana objavljivanja u Službenom listu grada Beograda.
Izmenama koje si pomenuo (Službeni list grada Beograda 16/2015), svi investitori koji su zaključili ugovor sa Direkcijom o plaćanju naknade, dobijaju popust od 60% na taj iznos ako uplate odjednom. Faktički, i svi oni (obveznici nekadašnje naknade), će se plaćenim iznosima približiti investitorima koji će plaćati doprinose. Mišljenja sam da to može biti pozdravljeno jer se investitorima koji su u celu priču ušli pre donošenja izmena i dopuna pomenutog zakona olakšava finansijski položaj tako što se oni približavaju onim iznosima koje će plaćati svi drugi investitori. Ali, ako uplate odjednom (ne na rate).
U protivnom se moglo dogoditi da odustanu, odnosno da ponovo krenu u celu proceduru kako bi se onda i oni računali da su ušli u postupak posle stupanja na snagu pomenutih izmena i dopuna Zakona, kako bi i oni postali obveznici doprinosa, a ne nekadašnje naknade.

belka":bjvax5n2 je napisao(la):
...Visina doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta je od 2 do 3 puta smanjena u odnosu na visinu naknade za uređenje građevinskog zemljišta za ekstra zonu, prvu i drugu zonu za stambene i poslovne objekte.

Šta je loše u važećem zakonskom rešenju formule za računanje iznosa doprinosa:

Iznos doprinosa se utvrđuje rešenjem o izdavanju građevinske dozvole tako što se osnovica koju čini prosečna cena kvadratnog metra stanova novogradnje u jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, prema poslednjim objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike, pomnoži sa ukupnom neto površinom objekta koji je predmet gradnje, izraženom u metrima kvadratnim, i sa koeficijentom zone i koeficijentom namene objekta koje
utvrđuje jedinica lokalne samouprave.

Kako bi ti to uredio, šta bi promenio u konkretnom rešenju?
 
Par fotki od NPI sa SSC
ghfmxza.jpg

s8xuo72.jpg

wsdqorb.jpg

pitam se da li je ovo priprema za rušenja bunkera:
ym3nvan.jpg
 
Dakle neso, po tebi je donosenje ovog zakona i njegova primena cista koencidencija?
Smatras da je to u pitanju?
 
laki72":yw44km03 je napisao(la):
Smatras da je to u pitanju?

Не мора да буде случајност, а Неша то нигде није ни негирао. Оно што Неша негира јесте константан став на форуму да се фаворизује ЈЕДАН инвеститор НА УШТРБ других.

Можда су накнаде смањене али су смањене СВИМА, не само ЈЕДНОМ инвеститору.
 
stf":si5dsqs7 je napisao(la):
laki72":si5dsqs7 je napisao(la):
Smatras da je to u pitanju?

Не мора да буде случајност, а Неша то нигде није ни негирао. Оно што Неша негира јесте константан став на форуму да се фаворизује ЈЕДАН инвеститор НА УШТРБ других.

Можда су накнаде смањене али су смањене СВИМА, не само ЈЕДНОМ инвеститору.

Da li su baš smanjene svima isto?

Zuma:
"A matematika je jednostavna. Ako je čitav njegov nepovratni ulog 150 miliona (jer drugih 150 dobija nazad, uz kamatu), a ima 68% vlasništva nad zajedničkim preduzećem, onda naš ukupni ulog u posao vredi
150*32/68 = 70,6 miliona."

Pre nego što bilo koja nova firma počne da radi, pre nego što zaposli bilo koga, može se smatrati da je početna knjigovodstvena vrednost te firme jednaka njenoj početnoj imovini. Ona će kasnije na tržištu vredeti više ili manje, zavisno od uspeha, ali na samom početku vredi toliko. Početna imovina zajedničkog preduzeća će se sastojati samo od para koje je Abar NEPOVRATNO uložio u njega, i bilo čega što smo mi uložili (tj zemljište + sva naša prošla i buduća ulaganja u povećanje komercijalne vrednosti tog zemljišta, dakle infrastruktura). Pošto nema razloga da početni odnos vlasništva u firmi ne bude jednak odnosu tržišnih vrednosti početnih uloga, potpisani ugovor podrazumeva da je ukupna vrednost našeg uloga u posao jednaka
150*32/68 = 70,6 miliona evra. "
milos.tro:
"PROSEČNA ISKALKULISANA (TAKSA,NAKNADA,DOPRINOS nebitno) po kvadratu bila 70,6miliona:2miliona kvadrata = 35.3 evra po kvadratu što bi po srednjem kursu evra od 30.1.2015g (123.55) bilo celih 4.361din/po kvadratu."

Da se "precizno" izrazim pošto se pominju doprinosi evo Vam tabela doprinosa:
Prosek za 2014g:
prosecni-doprinosi-2014g.jpg

Februar 2015g:
doprinos-februar-2015g.jpg
 
"Politika" je na svom sajtu objavila ceo intervju sa Nedeljkovićem. Veoma malo toga je rečeno u njemu i sve se, na neki način, svodi na to da ćemo više detalja saznati kasnije (ugovor kada se dobiju neophodna odobrenja, cenu kvadrata kada počne izgradnja, troškove infrastrukture...).

ИНТЕРВЈУ: Никола Недељковић, генерални директор предузећа „Београд на води”
Уговор између „Игл хилса” и Србије биће обелодањен за месец дана
Nikola-Nedeljkovic-generalni-direktor-preduzeca-Beograd-na-vodi.png

(Фото Иван Милутиновић)

Арапска компанија „Игл хилс” која ће градити „Београд на води” пре 15 дана именовала је Николу Недељковића за генералног директора истоименог предузећа. У првом интервјуу пре званичног преузимања дужности, Недељковић најављује да ће уговор о заједничком улагању, потписан 26. априла између „Игл хилса” и Републике Србије, за месец дана постати правоснажан, што је и услов да буде објављен.

Пре директорске фотеље „Београда на води” Недељковић је 17 година пловио светом некретнина и корпоративних финансија, од Њујорка, преко Луксембурга, Хонгконга и Холандије, да би се 2009. усидрио у компанији „МПЦ Пропертиз” Петра Матића, власника ТЦ „Ушће”. Ту се задржао до 2013. године, у периоду када су Матић и Мирослав Мишковић били највећи такмаци на домаћем тржишту некретнина. Исти ривал га чека и на новој позицији – Мишковић најављује градњу шопинг мола на Аутокоманди, површине око 170.000 квадрата, док се у Савском амфитеатру планира тржни центар од „свега” 140.000 квадратних метара.

– Не такмичим се са Мишковићем. Ми подижемо нови град на око два милиона квадрата, са разноврсним садржајима, што се не може поредити ни са једним шопинг молом, нити појединачним објектом – истиче Недељковић.

Уговор између „Игл хилса” и Србије ће, како је најавио градоначелник Синиша Мали, бити објављен када буде донета и одлука о докапитализацији и када Комисија за контролу државне помоћи Министарства финансија одобри пројекат. Шта заправо комисија контролише?

Њен задатак је да утврди постоји ли у овом случају помоћ државе и да ли се њоме нарушава конкурентност других правних субјеката у тој делатности. Становиште предузећа на чијем сам челу је да у овом пројекту нема државне помоћи. Очекујем да ћемо потврду тога имати за месец дана.

Хоћете рећи да држава не даје новац за изградњу „Београда на води”?

Тако је.

А кредит који држава узима од арапског партнера од 130 милиона евра – 40 за експропријацију и 90 за расељавање железничких објеката из Савског амфитеатра?

То није помоћ државе. Она узима кредит по комерцијалним условима.

Дакле, за помоћ би се сматрало само да држава директно из буџета даје новац, иако ће у овом случају кредит враћати из буџета?

Управо тако.

„Железнице Србије” ће из кредита Европске банке за обнову и развој одвојити 15 милиона евра за рашчишћавање терена у Савском амфитеатру. Да ли ће то, уз 90 милиона евра од Уједињених Арапских Емирата, најзад бити довољно за измештање железничких постројења у „Београду на води”?

Компанија „Игл хилс” даје кредит од 130 милиона евра. О другим позајмицама не знам довољно детаља да бих могао да их коментаришем.

Речено је да ће „Игл хилс” имати 68 одсто удела у заједничком предузећу „Београд на води”. Како ће бити спроведена докапитализација?

Сада је предузеће у стопроцентном власништву Републике Србије. Како би стратешки партнер имао удео од 68 одсто, треба да унесе свој капитал, у складу са пословним планом и уговором о заједничком улагању.

Да ли је то најављених 150 милиона евра?

Та сума ће свакако бити капитал који уноси партнер.

Како ће се доносити одлуке у предузећу „Београд на води”?

Заједнички ћемо доносити стратешке одлуке.

Да ли ће постојати контролни механизам који ће гарантовати да неће бити прегласавања и да ће се српских 32 одсто уважавати као арапских 68 процената?

„Београд на води” имаће надзорни одбор и у њему ће бити представници оба оснивача који ће контролисати да ли се поступа у складу са потписаним уговором. Држава и арапски партнер даваће сагласност на бизнис план којим се доносе све стратешке одлуке.

Колико људи ће у име државе Србије бити у надзорном органу?

То ћемо знати када добијемо све сагласности на уговор и када он ступи на снагу.

„Игл хилс” улаже 150 милиона евра и исто толико као позајмицу оснивача. Колика је камата и колики је рок отплате за ту позајмицу?

Услови ће бити накнадно дефинисани. Позајмицу ће враћати заједничко предузеће „Београд на води” у складу са уговором.

Градоначелник Синиша Мали рекао је да се позајмица оснивача даје под повољнијим условима него комерцијални кредит и да не постоји рок у којем мора да се врати. Да ли је то тачно?

Ти детаљи ће бити познати након што уговор о заједничком улагању постане правоснажан, односно кад Комисија за контролу државне помоћи заврши свој посао, потпише се уговор са Дирекцијом за грађевинско земљиште Београда и објави одлука о докапитализацији предузећа.

Предвиђено је да профит од „Београда на води” буде 900 милиона евра, од чега Србија добија 300, а „Игл хилс” 600. На основу којих параметра се дошло до овакве рачунице и до стопе профита од 30 одсто, која се обично сматра великом за некретнине?

У свету некретнина профит варира у зависности од тржишта, од квалитета пројеката и он може да буде 10 одсто, али и већи од 30 процената.

Хоће ли инвеститор платити граду допринос за уређивање грађевинског земљишта, или ће сам градити инфраструктуру у комплексу?

Инвеститор „Београд на води” градиће инфраструктуру у будућем комплексу, а допринос ће бити умањен за износ трошкова за опремање локације.

Према плану за „Београд на води” изградња инфраструктуре у комплексу кошта 275 милиона евра.

То је процена Дирекције за грађевинско земљиште Београда. Колико ће заиста коштати, накнадно ћемо обавестити јавност.

Колико ће коштати да се обуздају високе подземне воде у Савском амфитеатру?

За тај проблем постоје техничка решења. Не бих још о томе колико ће то стајати, али постоје начини да се оптимизују трошкови.

Колико ће коштати квадрат стана? Колико је људи заинтересовано за њих?

Када почнемо да подижемо прве две зграде, објавићемо цену квадрата. До сада је више од 5.000 заинтересованих, углавном из Србије и дијаспоре. Циљ нам је да подигнемо некретнине за различите категорије купаца, биће малих станова за млађе људе и породице, али и луксузних некретнина.

Хоће ли и неко с платом од 50.000 динара моћи да себи приушти стан у „Београду на води”?

Као што сам рекао, станови ће бити намењени различитим циљним групама.

Да ли је у иностранству почела рекламна кампања за „Београд на води”?

Изузев наступа на канском сајму некретнина, засад није било промотивних кампања ван Србије. Чим одредимо цену квадрата, почеће и промоција „Београда на води” у другим земљама.

Неки се плаше да би изградња готово два милиона квадрата могла да загуши српско тржиште некретнина и домаће грађевинске предузимаче избаци из посла?

Нема разлога за страх. Овим пројектом покреће се грађевинска индустрија, али се и стимулишу привреда и мањи инвеститори да граде комплексе на другим локацијама.

Далиборка Мучибабић – Владимир Вукасовић
објављено: 17.06.2015.

Izvor: Politika
 
Nešo, lepo je to što sam te naterao da proučiš sve. Au, Nešo, ja mislio ti si objektivan čovek. Pa jesu Vučić I Mali porodični prijatelji, majku mu Nešo? Pa šta mi pominješ Zakon, majku mu, koji ja čitam svaki bogovetni dan, od prednacrta do svih živih izmena, do sadašnje verzije? I što ljude da maltretiramo citiranjem članova zakona? Oni nisu pravnici, što da ih smaramo? Nego, naknada je ukinuta i zamenjena drugom vrstom javne dažbine - doprinosom. Otprilike kao otkrivanje rupe na saksiji. Dobro, razumemo to. Jel visina doprinosa smanjena u odnosu na visinu prethodno važeće naknade za ekstra i prvu zonu za poslovne i stambene objekte za 2-3 puta? Mislim da je nekako vidljivo da jeste. Možda je zato i uveden doprinos, da naivni ne ukapiraju da se smanjuje 2-3 puta u odnosu na naknadu.

I sad najjači zaključak našeg dragog Neše: to nema nikakve veze, to je urađeno zakonom, a ne odlukom lokalne samouprave, jer ne bi ista smela da se drzne da to uradi sama, (pazi zaključka je*******ote) i pošto to važi za sve, a ne za jednog investitora, onda nema veze, sve je to ok, sve ostalo su žute patke. Au, Nešo, jesi osnivač Napredne stranke ili počasni član? Kao da si bio na kursu kod Aleksandra Vučića, dan-noć?

Nego, mrki Nešo, nasuci brke i da raskrinkavamo bezobrazluk na ovom forumu, kad imamo potrebno znanje za to. A drugo, napisaću ti u vezi ovaog jedan post da u prilog licemerja i nemorala vezanog za ovu nakandu i doprinos, da vidiš o kakvoj se mizeriji radi.
 
- Oko „Beograda na vodi“ su tolike kontroverze kao valjda ni oko čega drugog, da izgleda kao da je vlast vezala i sopstvenu sudbinu za taj projekat. Zašto mislite da se to događa?

Kada srpski privrednik hoće nešto da radi, onda je to lopovluk. Kada dođu ljudi sa strane i prave se nekakvi ugovori u koje nemamo uvid, onda je to u redu. Pa ne može tako da se radi, moramo bar da imamo jednak tretman. A inače, ko će danas to toliko da izgradi, ko će da potroši tolike pare? Samo neki mađioničar. U Srbiji, u situaciji u kakvoj se sada nalazi, mora da može sve, samo ako neko stvarno hoće nešto da radi i ako je to realno. Posebno u situaciji kada nam treba posao i kada treba da zaposlimo armiju ovih nezaposlenih ljudi.

http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.p ... id=1005582
 
Povodom namere da se produži rešenje kojim je odobreno privremeno zauzeće javne površine radi postavljanja štanda za prezentaciju projekta "Beograd na vodi" poznatijeg kao fensi restoran Savanova uputili otvoreno pismo na adrese Gradska opština Savski venac, Javnog vodoprivrednog preduzeća "Beograd vode", ЈКП "Зеленило Београд" i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Pismo u možete pročitati i preuzeti na:
https://nedavimobeograd.wordpress.c...-za-zastitu-spomenika-kulture-grada-beograda/
 
104602157586021742594015.jpg

"Brod SIP se pretvara u čevabdžinicu
Čuveni brod SIP, jedan od dva broda sa betonskim koritom na svetu, inače pod zaštitom kao istorijski spomenik, u okviru "rekonstrukcije" dobio je i čunak za roštilj"
izvor:FCB stranica Pristanište Beograd
 
O boze kako su ga opleli lamperiom i u koju boju strasno sulundar nezavredjuje komentar .Brodu je trebalo ugraditi prozorska okna i ofarbati oplatu ali ne kako mali perica zamislja
 
Vrh