Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

ne treba baš srušiti.


sigran sam da bi negde u unutrašnjosti lepo koristio.
 
А зашто не би и нама користио?

Као пешачко-бициклистички.
То што има решеткасту конструкцију не мора да значи да мора бити ружан. Он се може итекако средити, ревитализовати на неки начин. Зашто би био војно зелене боје? Зашто га не би застаклили па да буде покривен. Тада може да постане и галерија на реци.

Свашта може да се направи.
 
Pantografe, nisi ni u čemu u pravu pa ni u pogledu tvrdoglavosti. Ona se može popraviti. Teže se popravlja bahatost i omalovažavanje sagovornika koje je toliko izraženo u tvom postu. Pola posta pišeš o strahotama okupacije kao da to nisu opšte poznate stvari. Most je podignut sredinom druge polovine XIX veka. U oba svetska rata je odmah u početku srušen. Okupator, kome je taj most bio itekako potreban osposobio ih je za saobraćaj. Pošto je okupator mislio da će dobiti rat rekonstrukcija mosta je urađena solidno i čak je tokom druge okupacije izgrađen i drugi kolosek. Okupacije su trajale po četiri godine i nakon oba oslobođenja naše vlasti su nastavile sa dodatnim popravkama i održavanjem mosta. Nikad se nisam služio logikom "radili su naši radnici pa je naše". Da je tako prvo bi metro u Minhenu bio naš - tamo je radilo veoma mnogo naših radnika. Sve je ovo opšte poznato. I na kraju de me nađe za organizaciju "Tot" i Selenića? Istorija WWII je moj hobi već više decenija a Selenić je jedan od mojih najomiljenijih pisaca. Mnoga njegova dela sam pročitao više puta.
 
O kom mostu vi pricate ne mogu da provalim? Tramvajski ili zeleznicko nisko ruglo?
 
Pričamo o železničkom mostu preko koga ide jednokolosečna železnička pruga i koji je podignut u drugoj polovini XIX veka. Od onda je više puta rušen i obnavljan u ratovima. Danas ga mnogi zovu "stari" za razliku od novog, koji je podignut oko 1980 i povezan je sa stanicom Prokop velikim vijaduktom preko Bul. Vojvode Mišića. Ovaj "novi" je lep i moderan i ima dva železnička koloseka. Što se tiče starog on sigurno ostaje s tim što postoje dve mogućanosti. Ili će preko njega i ubuduće ići pruga kao sad ili, u slučaju ukidanja pruge, služiće idealno kao biciklističko pešačka staza. Treba ga sačuvati zbog tradicije a to je i prvi most preko Save ili Dunava u Beogradu. Kako danas izgleda neverovatno a još pre 50 godina u Zemun ili Pančevo (a ranije i u Novi Sad, Smederevo, Šabac itd.) išlo se lađom.
Moram da naglasim ovo je most preko Save i preko njega se ide na zapad (Subotica, Zagreb, Sarajevo). Ne znam na šta misliš kad kažeš "železničko nisko (valjda "niško") ruglo"
 
Moram opet da se javim pod "nisko ruglo" možda si mislio da je most nizak. Moguće ali nisam čuo da brodovi imaju problema oko prolaska ispod njega. Inače, reč "ruglo" nikako ne odgovara bilo kom mostu pogotovu ne ovom koji je na neki način istoriski.
 
Благи боже! - да парафразирам једног учесника форума.

Тај мост уистину омета пловидбу (на реци која је у међувремену постала међународна) и неће имати никакву железничку функцију, осим ако неки генијалац заиста не одлучи да га задржи и после завршетка новог чвора (као што, на жалост, најављују). Па зашто онда да не скинемо решетку (која није из "друге половине 19. века", него из Другог светског рата), па, ако ако нас баш боли уво за водни саобраћај, на темељима моста поставимо нову, једноставнију и естетски прихватљивију конструкцију - за пешаке, бициклисте, ако његовиммора и за аутомобиле (сигуран сам да је изводљиво, пошто су темељи грађени да издрже теретну композицију) - а решетку пренесемо, рецимо, до Бољеваца и тамо за скромне паре добијемо нови мост и железничку везу са Обреновцем? Мало маште, то нам треба. Ето, тако су помирени и "рушење" моста и назив форума "Beobuild".
Оно што сада тамо стоји је заиста ругло (и то окупаторско), непримерено високоурбаној, престоничкој средини, и не знам шта ће нам ту - ваљда да украси будући драгуљ Београда, Савски амфитеатар?!
 
most je najniža tačka na savi. i ne samo da je najniža nego je i najuža. to znam jer mi je dobar prijatelj lađar.

i ceo potez od novog mosta do ušća je nezgodan za plovidbu jer mora da se plovi pod uglom.



za rešetka može da se pomeri i za drugi kolosek na železničkoj obilaznici kod ostružnice.
 
Управо тако. Онда код Обреновца може монтажно-демонтажни из Новог Сада, кад заврше Жежељев. Или обратно.
 
Kada bi se tako nešto uradilo sa Pančevcem....meni je on jedan od najodvratnijih mostova generalno, ovaj železnički mi čak nije ni ružan....
 
Јесте, Панчевац је ружан за све медаље одједном, али бојим се да ту више нема исправке...
 
Da nizak je... To sam mislio... I stvarno ne ide da takav most stoji u centru glavnog grada a da pritom i nema neku svrhu (kada zavrse prokop)...

Navijam da se pomeri uzvodno i iskoristi u neku drugu svrhu ne da se baci ili minira... Naravno da se prefarba revitalizuje i ulepsa ako je to moguce...

Pancevac jeste ruzan ali nekako mi odaje utisak velicine i snage, naravno u mislima kada je revitalizovan kao gazela recimo...
 
Meni je taj most zapravo lep, samo je cinjenica da ometa plovidbu. Kad sam isao na krstarenje "Sironom" brod je blago zakacio i zaljuljao neke sajle koje vise ispod. Blagi uzas. Ako moze da se rasklopi pa onda negde stavi u funkciju to bi bilo idealno (A hvala Bogu Srbiji fali toliko mostova). A i tako mu je rekonstrukcija itekako potrebna tako da bi i to moglo o istom trosku.
 
Kod:
[list][list=][url][img][*][list=][list][b][i][i][i][u][quote][code][list][list][list][/list][/list][/list]
[/u][/i][/i][/i][/b][/list][/list][/img][/url][/list][/list][/code][/quote]
 
[img][*][lis[code][list][list=][*][...mg][/img][/img][/img][/img][/img][/img][/img][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/url][/img][/list][/list][/code]t=]
  • Kod:
    [quote][u][i][b][b][i][u][/u][/i][/b][/b][/i][/u][/quote]
[/list][/img][/url]
dedinje":l689skjz je napisao(la):
Kod:
[list][list=][url][img][*][list=][list][b][i][i][i][u][quote][code][list][list][list][/list][/list][/list]
[/u][/i][/i][/i][/b][/list][/list][/img][/url][/list][/list][/code]
[/quote]
 
JohnyBgood":5pc6fl9u je napisao(la):
Svidja mi se ambiciozno razmisljanje! :kk: U tom kontekstu mi je zadrzavanje nekakvih zeleznickih linija cisto pilicarenje, J***s ti taj centar i milionskog grada a kamoli regiona ili "sveta" koga preseca pruga.

Vec sam rekao gore, ali ponovicu: mislim da zgradu zeleznicke stanice treba pretvoriti u BERZU/trziste hartija od vrednosti, ako vec hocemo da budemo finansijski centar regiona. A i Narodna Banka kao prirodni pandan je na drugom kraju Nemanjine. Stavljanje nekog muzeja zeleznice ili cega vec na to mesto bi taj prostor cak i uspavalo, tu treba nesto gde ce ne samo da kulja komercijalna aktivnost nego da zestoko potpali i razvoj celog tog dela grada. A od pomisli na stanicu nekakvog "nit metroa, nit voza" koji bi isao do sajma mi je zapravo muka.

Uz to mislim da su i sama zgrada stanice i ceo buduci krug oko nje Bogom dani za jedan zestoki sudar starog i novog, jer bi zaista odvajali jedan potpuno novi deo grada od Nemanjine a i Savamale gore prema Ekonomskom fakultetu.
Ееее, дакле ми смо нека финасијски богата тржишно пословна држава :kafa: :laugh:

Треба се суочити са реалношћу. Најпре, пут до неког "бизнис центра од Београда" је врло дуг. Друго, могли би у овом делу града правити такве куле и градове, али је много боље тако нешто направити негде између Бежанијске косе и Аеродрома, као што је "Москва Сити" удаљен од историјско културног центра.
1) Чиста "Гринфилд" инвестиција, без комуналних проблема, сукоба интереса урбаниста и слично.
2) Близина аутопутева, који не пате од проблема градских гужви + једноставна и јефтина решења паркирања.
3) Близина аеродрома.

Центар је ипак место пре свега намењено културним, историјским, туристичким садржајима, и много је примереније у Савском амфитеатру саградити хотел или оперу него пословне зграде.

А предлог укидање железнице, или додељивање железници споредне транспортне улоге уклањањем из централне културно-историјско-туристичке зоне, а уједно и чворишта јавног превоза, има итекако своју цену. :dil: Капацитет 15 од 80 хектара, који се заиста користе за путнички саобраћај, једнак је 400 хектара намењених друмском саобраћају. Друмски саобраћај по највише утиче на пропадање и оштећивање споменика и историјских зграда. Мноштво аутомобила омета кретање по историјском центру престонице европског значаја, а управо масовни, шински транспорт је предуслов за велику концетрацију људи, неопходну за висок профит од туризма. Туриста који долази друмским возилом је најгори туриста, и за градски туризам, и за скоро све остале облике туризма. Туриста аутомобилом највише уништава туристичку дестинацију, већину ствари носи од куће итд. а аутобуски туриста је социјални туриста, који не оставља пуно пара. Уклањањем железничке станице из центра града би губио и туризам у унутрашњости, јер би се изгубила директна веза са туристичким дестинацијама у унутрашњости.

Постојање железничке линије, не мора да значи пресецање градског простора. Ако би инвеститори били спремни да уложе милијарде у овај простор, шта је онда 10-20 милиона евра за премошћавање четвороколосечне пруге на неколико места?
 
А колика би била цена коју би запослени плаћали на дневној бази када би бизнис центар градили у атару села Бољевци?

И друго,ко је толико луд да ту купи земљиште па још и да гради силне квадрате?

Не можемо ни да замислимо колико Београд губи дневно пара само зато што је раштркан по оклним брдима.шљивицима и мочварама док му је 1/2 центра града у најлепшој зони око река под складиштима,шљункарама и бескорисним колосецима. Зар ви мислите да велики градови из хира концетришу градњу у центру,бар када је пословни простор у питању? Ево,кевина фирма је пред стечајем јер су своја складишта и администрацију изместили баш ту негде код Бежаније па им се транспорт робе и људи заснивао на друмском саобраћају.

У осталом,сређивање савског амфитеатра предвиђа измештање те исте пруге целих 800 метара даље,у прокоп тако да не знам чему овај пост.

Карло,што се саобраћаја тиче ти си геније али мани се урбанизма,порфавор.

ПС: железници је у овој држави одавно дата споредна улога што ће нас докрајчити.
 
Док ми градимо нова гета на тешкој периферији града у Торину нам задали домаћи задатак.

Ревитализација индустријских зона у центру града


Spina 3, about a kilometre and half north of Porta Susa Station, is located in an area which was a site of industry until a few years ago.
Starting from the last decade of the 19th century, the river Dora Riparia (whose water was used for power) favoured the establishment of important industries like Ferriere FIAT (iron metallurgy), Michelin (tyres), Paracchi (carpets), Superga (shoes), and Officine Savigliano (electrical and railway manufactured goods).

29q06xv.jpg


30mx2yf.jpg


20h0sxg.jpg


ou8d9g.jpg


The impression here is that Turin's architects concentrated more on the style than on the structure of their city. Many of the buildings that make up Spina 3 can be recognize for their Gabetti&Isola style, a language which since the 1960's serviced the city as a common theme, an alternative to its industrial history. Porticoes, loggias and sloping roofs follow different directions, with bright colours and irregular windows; the residential blocks in this new part of the city want to be charming.

sopwnt.jpg


Not far away, we find a church of Mario Botta, a shopping centre with a large parking lot, an Environment Centre and a building designed by the French architect Jean-Pierre Buffi. These heterogeneous functions are mediated by the comforting presence of the Dora Riparia river.
The two centres are of some interest; the centre for shopping and the centre for the environment. Both work in accord with the theme of the ground's slopes, trying to reconcile the land and cars, which still need to learn to coexist. One centre is behind the other. Their presence is muted and soft. The shopping centre and the Environment Centre are places where you can stroll in the domesticated greenery of a city, which seeks to be like a large park, at least here.

2la96rs.jpg


a5clft.jpg


2lvobk8.jpg


Past the Dora is the building by Buffi. The French architect found the right tone of mediation between Turin's former industrial identity, and its push in the direction of a more artisanal, domestic architecture. His building is a horizontal building with a double structure clad in bricks panels. The similarity of its form and structure with the Lingotto building is likely intentional.

zohwch.jpg


x59g10.jpg


23w46ll.jpg


148gjts.jpg


25zq8lk.jpg


20zo609.jpg


242whn4.jpg


Quote:
Originally Posted by normy89 View Post
Dora Park Centre / Former Michelin Area - (studio Granma Architetti Associati)
http://www.studiogranma.it/uk/proget...3_michelin.htm

The course of the vast productive zone of Turin, flourished at the end of the 19th century along the city rivers, ends at the end of the 80's, with the closing of almost all the productive units. Among those, within the "Borgo Dora" district, is the "Michelin" area.
With the approval of the P.R.G. (1995), also the "ex Michelin" area becomes the centre of an Urban Redevelopment Project. Heart of this project is the large square, unfolding on two levels; open, at the same time to be discovered. It is surrounded by a shopping mall, restaurants, shops, a multiplex and a frame of buildings intended for commerce and services, but, by contrast with the barriers of the industrial past, the inside/outside distances are canceled.
Vertical connections, bridges, porches and pathways allow to pass through spaces at different levels and along various axis, even towards the outer spaces, so that the square, the Dora park and the city are interconnected.
The project transforms the area into a "buildings' organism", each different but with mutual cross-references in the volumes design and in the materials used, such as glass, clay and aluminium.
Although within a "common language", each building is unique, because of the special use of specific materials, such as serigraph glass for "the cube" in the south-east angle of the complex, or fibro-cement for the multiplex.

zlvgp4.jpg


ekq79c.jpg


168y5u1.jpg


2yualmq.jpg


ibcjkl.jpg


eq1lc9.jpg


35879nc.jpg


2iu55bm.jpg


6qfa09.jpg


4ig2lu.jpg


zks76c.jpg


pictures from:
http://www.museotorino.it/
http://www.zeroundicipiu.it/

Могу само да приметим да би овакав подухват у Београду изгледао много боље јер су наше индустријске зоне на две велике реке које пролазе кроз сам центар града. Ово је комотно могло и на тему о Савамали,Луки Београд,ИМТ-у...
 
Ove pešačke rampe pokazuju kako bi Fudžimotove spirale mogle da izgledaju uživo :)
 
Између осталог и то. :)

Дакле нема ни говора о масивним бетонским рампама,дебелим стубовима,превеликом волумену...Знам да су људи овде навикли на тако нешто гледајући УМП и припадајуће петље али архитектура и инжењерство по мери човека а не аутомобила могу много боље. :vops:
 
ако се исели железничка станица може комотно да део СА буде у каналима
 
Ja nesto nisam odusevljen. I ne mogu da im oprostim ovo sto su rusili. Bilo je jako cool i jedenog dana ce zaliti. Imali su dobru matricu u koju se trebalo uklapati i sa njom konverzirati.

Umesto toga su odlucili da grade nesto moderno kao fol inspiraisano necim sto je bilo tu, umesto da ono sto je bilo tu stave u novu funkciju modernim intervencijama. Steta.
 
Izvini Delijo, ali ovaj primer u Italiji ni meni nije zagolicao znatizelju. Ako su hteli da ostave trag tog ranijeg vremena, nije moralo tako jeftino da izgleda. A nema ni duha, potpuno bezlicno. Sve nesto sklapano sa razlicitih hrpa, ko buckuris. Unakazili su ono sto su imali da bi dobili jedno veliko nista.
 
Vrh