Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Duleja]

@spatiotecte

Evo kako sam ja razumeo. Zidar je uz blagu ironiju postavio jedan scenario. U tom zamišljenom slučaju,
nakon duge i iscrpljujuće borbe da se demontira jedan diktatorski sistem, koju su izvojevali angažovani građani, dolazi se do fer političke situacije. Namerno ne kažem 'demokratske', to se potrošilo. Elem, u jednom fer i na zakonskim procedurama ustrojenom društvu, niko nikoga ne postavlja na mesta, već ljudi bivaju birani. To je taj idealistički cilj. U takvom okruženju lična ambicija da se bude na korist društvu, ne mora nužno da bude izraz samoljublja i političkog poltronstva, kakvo danas vlada...

Neka me kolega zidar ispravi, ako sam fulao smisao.

 

[Zuma]

Jedan deo ovih priča mi deluje prilično nerealno i naivno. Postoji granica onoga što se može postići amaterskim pristupom i u slobodno vreme. U jednom trenutku, ako stvarno želi da postigne nešto veliko ili teško, čovek mora da se opredeli, pa da ono što je do tada radio usput ili ostavi, ili ozbiljno shvati, verovatno i kao "full time job", odnosno da postane profesionalac. Da osnuje svoju partiju, svoj pokret, svoj biznis, svoju religiju, da uloži svu svoju ušeđevinu, šta god, ali da se do kraja, ili bar sasvim profesionalno posveti cilju koji je sebi postavio. Bez obzira da li planira revoluciju, pravljenje cipela ili ulepšavanje grada. A tada ubrzo postaje nužno da tom čoveku i svim drugima koji su oko njega u istoj situaciji jednog dana njihovo uloženo vreme, znanje, trud i rizik budu odgovarajuće vrednovani. Da od toga čemu su posvećeni imaju i lične koristi, pošto se samo od vazduha i ideala ne živi, sasvim nezavisno od opšteg dobra koji im je primarni cilj i druga vrsta lične nagrade. Tada počinju da se prave kompromisi, a ljudi da se kvare, ali tu nema pomoći.

Zbog toga isključivi pristupi kao što je Delijin prema nevladinim organizacijama nemaju previše praktičnog smisla. Naravno da ih Evropska unija finansira da bi bili transmisija njihove politike u Srbiji. Ali nevladine organizacije ne bi postojale čak ni kao pojava da istovremeno u nekim drugim aspektima nisu zaista korisne baš za zemlje u kojima za svoje finansjere obavljaju njihov posao. Nema čistih situacija. To je uvek opasna iluzija. Sve je kompromis, trade-off. Zbog toga smo i išli u škole da bi u svakoj konkretnoj situaciji mogli da prepoznamo i razdvojimo ono što je korisno i retko, od onoga što je štetno ali neizbežno. Tako da je pitanje odnosa unutar organizacija kao što je Ministarstvo Prostora i svih sličnih nešto što ide u paketu sa većim uticajem koje one imaju baš zato što predstavljaju veće grupe ljudi različitih interesa i motivacija. Ti, potpuno isti razlozi zbog kojih one mogu postići više od pojedinca, istovremeno mogu biti i izvor sukoba i ličnih interesa. Nema tu ništa neobično niti od toga treba bežati. Idealisti, a bolje reći idealizam, je potreban ali ne i dovoljan.

Sa izložbe na Kalemegdanu. Nije baš ista situacija, ali dovoljno lepo ilustruje da on sam nije dovoljan, da je potrebno razmišljati malo šire, ma koliko to naoko "ružno" izgledalo. Pismo Gavrila Principa prijatelju. Naravno, iz Beograda.

 

[zidar]

@spatiotecte

Evo kako sam ja razumeo. Zidar je uz blagu ironiju postavio jedan scenario. U tom zamišljenom slučaju,
nakon duge i iscrpljujuće borbe da se demontira jedan diktatorski sistem, koju su izvojevali angažovani građani, dolazi se do fer političke situacije. Namerno ne kažem 'demokratske', to se potrošilo. Elem, u jednom fer i na zakonskim procedurama ustrojenom društvu, niko nikoga ne postavlja na mesta, već ljudi bivaju birani. To je taj idealistički cilj. U takvom okruženju lična ambicija da se bude na korist društvu, ne mora nužno da bude izraz samoljublja i političkog poltronstva, kakvo danas vlada...

Neka me kolega zidar ispravi, ako sam fulao smisao.

To je od prilike to :kk:

Mi nismo ljudi 20. veka, ne cekamo da nas neko postavi ili da nekoga zamenimo vec svojim idejama i delom stvaramo novi poredak u kojem stari sistem jednostavno sam od sebe iscezava. Koristio sam izraze "gradonacelnik" i "gradski arhitekta" samo radi lakse veze sa sadasnjom situacijom, verujem da ce te funkcije i nazivi za 5 do 10 godina biti sasvim prevazidjeni i zvucace otprilike isto kao "spahija" i "kadija".

Isto vazi i u Srbiji a i sire.

 

[milos.tro]

Igore,nisi nam se pohvalio za intervju

Ruše beogradske piramide!
M. T. Kovačević | 01. mart 2015. 21:45 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... e-piramide

Zbog izgradnje "Beograda na vodi" biće srušena i dva očuvana betonska skloništa iz vremena nemačke okupacije

BEOGRAD ima čak dve piramide! Za razliku od onih egipatskih, koje su stare oko četiri i po milenijuma, ove naše, izgrađene su tek pre 73 godine, a svrha im je bila da se vojnici Vermahta sklone u slučaju vazdušnog napada na Železničku stanicu.

Prema rečima dr Vidoja Golubovića, koautora knjige "Beograd ispod Beograda", Nemci su izgradili četiri ovakva bunkera. Dva su preživela savezničko bombardovanje i posleratnu izgradu železniče infrastrukture. Jedno sklonište nalazi se u Savskoj ulici, preko puta Palate pravde, a drugo je dvadesetak metara pored obale Save.

- Verujem da su kao i ostala komandna mesta ispod zemlje, građena krajem 1941. ili početkom 1942. godine - objašnjava dr Golubović.

Posle rata, bunker u tadašnjoj Ulici Slobodana Penezića Krcuna, počela je da koristi železnica kao magacin. Tom prilikom, izveli su neobičan arhitektonski poduhvat - na kosom zidu skloništa podigli su zgradu, sa kancelarijama.

Zbog izgradnje "Beograda na vodi", ove dve neobične građevine, napravljene od armiranog betona, moraće da se sruše. Osim, ako investitori sa Bliskog istoka ne procene da od ovog može da se napravi turistička atrakcija, kao što su to uradili Beč i Budimpešta.

- U Evropi postoji mnoštvo primera gde su bunkeri iz Drugog svetskog rata sačuvani i kroz prenamenu dobili potpuno nov život - priča Igor Dudaš, urednik "Beobilda". - Ovo posebno važi za one koji se nalaze u velikim gradovima. Možda je najbolje istaći one koji su transformisali, kao muzeji sa postavkama iz rata ili kao umetničke galerije. U zavisnosti od veličine, istorijskog konteksta i lokacije, bunkeri mogu biti arhitektnoski uklopljeni u gradsko tkivo, a moguće je razmatrati i nekakve komercijalne funkcije.

Prema Dudaševim rečima, beogradski bunkeri imaju značaj kao istorijsko nasleđe.

- Mogli bi da budu iskorišćeni da pričaju istoriju te obale turistima, ili da kroz neku komercijalnu funkciju spajaju sadašnjost ili budućnost. Istina, da savski bunkeri nemaju veliku arhitektonsku vrednost, ali ih treba sačuvati kao atrakciju - objašnjava Dudaš.

Sklonište kod Palate pravde, pored bombi tokom Drugog svetskog rata, pre sedam godina izdržalo je renoviranje i proširenje Savske ulice. Neimari, u nameri da prošire trotar, pokušali su da iseku deo zida. Kvalitetno izlivena građevina izdržala je "napad" mehanizacije. Zbog toga, u jednom delu šetališta Savske ulice, nemoguće je da se mimoiđu dva pešaka.

Rušenje ovog "neuništivog" objekta biće najveći problem prilikom čišćenja Savskog amfiteatra. Miniranje je najefikasnija metoda. Međutim, to je nemoguće, jer se oko bunkera nalazi veliki broj stambenih objekata, pa čak i Palata pravde.


ZIDOVI TRI METRA DEBELI

PREMA rečima Branimira Gajića, betonski objekti su građeni sa kosim zidovima, da se upaljači avionskih bombi, ne bi aktivirali pri direktnom pogotku. Skloništa su dugačka 27, a široka 14 metara. U osnovi imaju zidove debljine tri metra i 76 kvadrata korisnog prostora.

Visina unutar bunkera je 2,20 metara, a plafon u hodnicima je oko 1,80. Tu su i dva toaleta. Prilikom bombardovanja 1944. moglo je da se sakrije oko 50 vojnika.

NAJBOLjE SAČUVANI BUNKERI

- BUNKERI u Savskom amfiteatru, ipak predstavljaju spomenike jedne epohe Beograda - priča Branimir Gajić iz opštine Savski venac. - Oni su najbolje sačuvani bunkeri u prestonici, iako su saveznici prilikom bombardovanja 1944. najveći broj projektila bacili baš u tom delu oko Železničke stanice.

Interesantno, nemačka direkcija za izgradnju TOT", čiji su radnici zidali bunkere, nalazila se u zgradi današnje opštine Savski venac.

BILA I ILEGALNA KAFANA

BETONSKO sklonište koje se nalazi u dnu Savskog amfiteatra, korišćeno je davno kao ilegalna kafana. Tu su se okupljali radnici iz okolnih preduzeća. Unutrašnji deo je preuređen, pa je od zida pomoćne prostorije napravljen šank. Na zidovima se nalaze posteri "Prokupca" i lincure. Proteklih godina prostor su koristili skupljači sekundarnih sirovina, narkomani i beskućnici.

ZIDOVI TRI METRA DEBELI

PREMA rečima Branimira Gajića, betonski objekti su građeni sa kosim zidovima, da se upaljači avionskih bombi, ne bi aktivirali pri direktnom pogotku. Skloništa su dugačka 27, a široka 14 metara. U osnovi imaju zidove debljine tri metra i 76 kvadrata korisnog prostora.

Visina unutar bunkera je 2,20 metara, a plafon u hodnicima je oko 1,80. Tu su i dva toaleta. Prilikom bombardovanja 1944. moglo je da se sakrije oko 50 vojnika.

 

[stf]

Људи, ви сте се благо речено погубили око филозофирања око невладиног сектора. Ево, Хомер почиње да прича о теоријама завере. Дај Хомере ...

Свако удружење, партија, група зависи од свог ФИНАНСИЈЕРА и реализује ЊЕГОВУ агенду. Ничију другу и немојте ту да се заваравамо. На овом форуму сви причају о томе да медији нису независни. Па наравно да нису. Раде по агенди онога ко им даје новац. Тако је то и у "светој" Америци а камоли у Србији. Делија нон стоп прича о томе да политичари издају државу и народ. Политичари и политичке партије раде по агенди својих ФИНАНСИЈЕРА. Врло просто.

По чијој агенди раде НВО? Па по агенди својих ФИНАНСИЈЕРА. Нема ту никакве борбе за боље друштво и све те филозофије о искреним намерама итд. итд. итд. Ко се не финансира сопственим средствима, тај НИЈЕ НЕЗАВИСТАН. Алфа и омега постојања.

Акција Неда(в)имо Београд је комплексна вишемесечна активност, са потенцијалом да постане вишегодишња. Такву активност не може ниједна невладина организација финансирати сама већ ће да добије новац од донатора. Не постоји донатор који даје паре зато што је хуман већ је свака донација улагање у бизнис који за циљ има интерес донатора. Скривена агенда.

Када се аплицира за средства код донатора, НВО сектор не аплицира са својим идејама већ се истражује шта то донатор ХОЋЕ ДА ПЛАТИ и идеја се прилагођава ИНТЕРЕСИМА донатора. Врло често , тј. у 98% случајева финансирана идеја нема много додирних тачака са изворном тј. оном исправном и племенитом идејом.

ИмамоПлан је у тој причи чист. Финансиран је од чланова и не игра како други свирају.

 

[B.Gajić]

 

[relja]

Ovaj bunker mi je zanimljiv samo zbog one priče (očigledno pogrešne) da je bunker služio za odlaganje diverzantkih bombi na železnici ... Kad ono - birtija. Prava beogradska urbana legenda.

Što se mene tiče, mogu već danas da ga sruše. Prava priča o ovom bunkeru nije dovoljno zanimljiva da opravda očuvanje zbog neobičnog oblika (meni ružnog).

 

[CASTELBIANCO]

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=03&dd=02&nav_id=963603
Posle Beograda na vodi sledi grad na pesku...dokle to ludilo ide.

 

[Igor]

I ja sam uglavnom prvo bio Reljinog stnaovista pogotovo sto nije u pitanju znacajna arhitektura sto sam i pomenuo, ali posle dosta razgovora na tu temu sam ipak delom promenio misljenje jel kada pogledamo od cega sve stranci u svojim gradovima prave atrakcije i komercijalne pozicije za uzimanje para turistima i prave muzeje i parkove posvecene svakakvim glupostima mozda i mi imamo priliku da ipak jednu nasu realnu pricu fino upakujemo i komercijalizujemo.

Uostalom zamisli recimo da se preko nekog od ova dva bunkera pusti brsljen da obraste a unutra neki komercijlani sadrzaj ili neka mini postavka sa suvenirima i sl.

 

[relja]

^Eto ideje za turistički slogan: "Beograd - mesto gde poštuju inteligenciju gosta"

Da nije toliko blizu ulice. bunker mi ne bi ni smetao. Svašta bi moglo da se uradi sa tom piramidom. Dobar primer je Novi Beograd u kojem svaki blok ima sklonište, ali su ona ipak uklopljena u parkove, šetališta, igrališta (ljušaška i klackalica na skloništu koje zimi služi za sankanje, kakav apsurd). Alo ovo mi je jednostavno preblizu ulice. Kada se jednog dana bude izgradio novi ulični fron prema Savskoj (u okviru BnV ili ne svejedno), ovo će biti ruglo i opstrukcija.

 

[simba222]

Izgleda da ce od Beograda na vodi ,ostati samo Magla na vodi.

 

[B.Gajić]

meni je uvek šteta kad se ruši i uklanja nešto što upečatljivo svedoči o jednoj iščezloj epohi. Jedan od ova dva bunkera (a ja bih glasao da to bude ovaj izolovaniji) predstavlja uočljivo podsećanje na vreme nacističke okupacije, posebno zbog te svoje piramidalne forme, zastrašujuće, mračne i nesvakidašnje... Zato bih ga ostavio u "životu", da nas seća. Posebno što je ugradu sve manje celina koje mogu da budu direktno povezane sa tim vremenom i stradanjem, s obzirom na stanje u kome je i dalje Sajmište.

Ovaj bunker je, osim direktnog podsećanja na epohu, specifičan i po samom obliku, toj visokoj piramidi, i definitvno privlači pažnju... S obzirom na rast turista u Beogradu i mogućnost da na priobalju nikne još nešto što će ih privlačiti, ostavljanje bunkera-piramide u egzistenciji, i postavljanje adekvatnog objašnjenja pored njega + neki sadržaj (kakav god, turistički, muzejski, itd), možda bi moglo da napravi od njega zanimljivu tačku...

 

[Somi303]

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=03&dd=02&nav_id=963603
Posle Beograda na vodi sledi grad na pesku...dokle to ludilo ide.

Египат је у задње време затрпан пројектима са кулама и градовима, то ми је много познато..

 

[Homer Jay]

Uopšte ne želim da se dalje uplićem u priču u vezi sa aktivnostima civilnog sektora. Stojim i dalje iza onoga što sam ranije napisao. Ne treba mi lekcija u fazonu "e, sa' ću ja tebi da objasnim kako funkcioniše svet". Imao različite poglede, i to je skroz OK.

 

[Вожд]

Моје је мишљење да бункере треба уклонити.
Саборно место сећања на жртве, између осталог и нацизма би требао бити Музеј Геноцида, чије је логично исходиште простор Старог сајмишта (и за нас и за туристе) и где би била представљена сва нацистичка "достигнућа"..

Несхватљива ми је овдашња импресионираност и заштитнички однос према типским објектима које су окупатори градили за своје потребе и који су превасходно њима и служили током извођења злочиначког подухвата, док је велики део предратног градитељског наслеђа, нарочито у последњих двадесетак година уништен у тишини и без отпора.

Дакле овај или било који други бункер је служио само да их сачува, а овај или било који други мост који су изградили само да им омогући да ефикасније покори, експлоатише или уништи, односно да чини ово:
http://www.dodaj.rs/f/2C/It/2tPTcdiN/1/ ... ju-srb.jpg



Није основни проблем у њиховом односу према нама то што су градили бункере и мостове, већ то што су наше претке и њихове суграђане изложили терору и геноциду и управо тај терор и геноцид мора бити истакнут.
На територији Београда можете данима водити туристе од места до места страдања од нациста, јер им се броја више и не зна, али зато буункер..

Извињавам се због оф-а, али морам у овом контексту споменути, Зарић и Земунци су мост сачували не зато што су га волели, већ да би Руси и наши могли да наставе гоњење и униште нацисте у повлачењу или одбрани. "Најгенијалнија" ствар је тај исти мост назвати по њима. Мислим да га треба срушити и на том месту изградити модеран мост, а да ови људи који су херојским делом утицали на ток борби за ослобођење треба да добију адекватне споменик(е), плус предузети све друге неопходне мере, да се њихово дело (чија је поента подвлачим - уништење непријатеља, а не сам мост) никада не заборави.

 

[relja]

...
Несхватљива ми је овдашња импресионираност и заштитнички однос према типским објектима које су окупатори градили за своје потребе и који су превасходно њима и служили током извођења злочиначког подухвата, док је велики део предратног градитељског наслеђа, нарочито у последњих двадесетак година уништен у тишини и без отпора...

Ja nemam ništa protiv da se bunkeri uklone, ali ne vidim da se se iko ovde "zaštitnički" odnosi prema njima.
Samo razmenjujemo mišljenja, bez strasti. Nisu pod zaštitom kao nekakvo istorijsko dobro (ulturno svakako nisu). I to dosta govori.

Što se mosta za koji pokušavamo da dobije ime po Zariću - na kraju krajeva, most i jeste "naš". Plaćen je iz reparacija i stajao je rasklopljen, u delovima u Titelu (ako se ne varam) pre nego što su ga Nemci preneli i postavili u Beogradu. Tačno, postavili su ga zato što im je trebao. Takođe, Zarić je omogućio da ga zarobimo (ja to tako vidim) i od tada je naš. Jeste da je muka voziti preko njega, da je uzan, da se asfalt deformiše, da na trotoaru dvoje biciklista jedva mogu da se mimoiđu. Ali, dok se ne napravi još jedan, nema mu mrdanja.

 

[Пантограф]

Вожде, чему ове слике? То се не поставља тек тако, макар из пијетета према жртвама.
Иначе, не видим зашто бисмо чували окупаторске бункере по центру града.

 

[Вожд]

Вожде, чему ове слике? То се не поставља тек тако, макар из пијетета према жртвама.
Иначе, не видим зашто бисмо чували окупаторске бункере по центру града.

Моја реакција је уследила због вредносне конфузије која овде постоји. Говори се о заштити једног нацистичког бункера, а толика СТРАТИШТА не да су запуштена и необележена, него и потпуно уништена. Толико о пијетету и сликама. А када се та тема и покрене то се чини из разлога самопромоције, а не зато што су икада заплакали због нечије судбине.

Попут већине породица и моја је у оба светска рата поднела велике.. Но не вреди о томе.
Не, овде се очигледно не болује од амнезије, већ од малограђанске помодности и интелектуалне корумпираности. У име тога показаће се спремност на невероватне моралне суноврате. То је мучно гледати.
Као када сам видео билборд са сликом окупаторске војске из Првог светског рата, а како плебс садржај билборда схвата у искључиво промотивном, афирмативном контексту, коначни епилог знамо..

Крлежина: "Пијана ноћ 1918." изгледа траје вечно. Мамурлук који обично с' времена на време уследи са неподношљивом лакоћом преболимо. Вероватно се зато изнова и изнова понавља.

 

[Duleja]

+ I potpisujem.

Doživotno ću da gutam knedle kada se setim priča moje majke, moji su inače iz Sarajevske ulice, kako su ona
i klinci iz kraja, tokom hladnih zimskih noći krali ugalj iz vagona. A Švabe bi pucale po njima, iz tih bunkera.
Razbijajte to i nosite, zaboga!

 

[KiD]

^^ Moze bunker da pomogne da se isprica iskustvo tvoje babe buducim generacijama? U odgovarajucem kontestu i on moze da svedoci.

 

[razgradjevinar]

zasto rusitii bunker? da se tako razmisljalo danas ne bi bilo ni nebojsine kule, npr. da li je postojeca galerija u kuli uvreda za ljude koji su tamo skoncali? u kom trenutku nesto postaje istorijski spomenik? meni ovako lici da vas to nervira pa aj da srusimo, kvarice nepostojeci front ili seca me na detinstvo moje majke.. aj da srusimo sve

ne kazem da je ovo neki biser koji mora biti sacuvan ali uz malo kreativnosti i razmisljanja bunker moze postati mala lokalna ili gradska znamenitost, mozda bas mali muzej II svetskog rata ili tako nesto.. mesto gde ce ljudi moci da cuju pricu dulejine majke, uz svo postovanje, ili mnogih drugih ljudi koji su bili svedoci tih zlih vremena. lakse je licno dozive tezinu te price u muzeju u nemackom bunkeru nego na nekoj postavci u gradskoj galeriji, na neku godisnjicu stradanja

 

[milos.tro]

Koliko sam razumeo ovaj tekst o bunkerima "sporno je eventualno rušenje " bunkera u Savskoj,pominje se da je najefikasnije da se uradi miniranje objekta ali da to nije moguće zbog velikog broja i blizine stambenih objekata. Laičko pitanje koji bi to bio "način" rušenja objekta sa 3m debelim zidovima?

Ja sam lično protiv rušenja ovih objekata koji bi trebalo da ostanu svedoci istorije,jednog vremena stradanja i patnje.
Danas:

Sutra:

 

[spatiotecte]

^^ To bi bilo super ali mi u Srbiji to ne znamo da izvedemo nazalost.

 

[Duleja]

^^ Ovo je jedan od valjanih, ali krajnjih argumenata. Koji bi samo bio logična posledica potpune mentalno-istorijske pogubljenosti našeg plemena. Za teorijske rasprave je to fino parče betona, ali u stvarnosti, da bi se on tretirao kao validan-među-svim-ostalim objektima od istorijske i obrazovne vrednosti, društvo mora da živi TE vrednosti. Inače nema refleksije, nula. Zato je bolje ratosiljati se prekomernog balasta dok bageri rolaju, jerbo cela ova kafana oko BNV može iznenada da se sruši - iz 'iljadu mogućih razloga. Pa će ta stena da ostane tu, da je zapišavaju kerovi. Mislim na sve te tu takve bunkere. Samo moje mišljenje.

Inače, taj nivo civilizacije, da se čuvaju i kreče čak i najbenigniji objekti strane okupacije, ne postoji ni u Holandiji. Ali principijelno, jesam za čuvanje sećanja na istoriju. Neka to fotografišu i izlože preko puta na Starom sajmištu, kako je kolega Vožd gore objasnio.

Evo kako, posredstvom metafore u slici, zamišljam eventualni 'uspeh' ove polit-građevinarske ujdurme, na kraju balade. Samo umesto Rija, arapski stil desno, a naša favela (ostatak Srbije) levo.

 

[Вожд]

zasto rusitii bunker? da se tako razmisljalo danas ne bi bilo ni nebojsine kule, npr. da li je postojeca galerija u kuli uvreda za ljude koji su tamo skoncali? u kom trenutku nesto postaje istorijski spomenik? meni ovako lici da vas to nervira pa aj da srusimo, kvarice nepostojeci front ili seca me na detinstvo moje majke.. aj da srusimo sve

ne kazem da je ovo neki biser koji mora biti sacuvan ali uz malo kreativnosti i razmisljanja bunker moze postati mala lokalna ili gradska znamenitost, mozda bas mali muzej II svetskog rata ili tako nesto.. mesto gde ce ljudi moci da cuju pricu dulejine majke, uz svo postovanje, ili mnogih drugih ljudi koji su bili svedoci tih zlih vremena. lakse je licno dozive tezinu te price u muzeju u nemackom bunkeru nego na nekoj postavci u gradskoj galeriji, na neku godisnjicu stradanja

Кула коју, узгред речено, погрешно називамо Небојшом, је "постала" историјски споменик много пре него што је послужила за сврху тамнице.
Опет се овде маши поента. Не симболизује немачки бункер дечије патње током Другог светског рата. То би требао бити спомен парк и споменик дечијој патњи на том месту, попут онога на савском кеју испред Сајмишта, или у Јајинцима, Јасеновцу.. а богата поставка посвећена њима у Музеју Геноцида (који би био незаобилазна дестинација), коју би имале прилике да виде екскурзије, туристи или било која друга категорија. Уосталом реконструисано сајмиште пружало би сасвим довољно простора за то.