Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[orion]

Београд не пати од мањка већ од вишка историје. Сваки детаљ могао би да се претвори у историјску атракцију. Проблем је у томе што се у БГ долази у циљу алкохолисања.

 

[laki72]

"Bingo" za oriona

 

[stf]

Значи, од бункера да направимо дискотеку.

Не видим други разлог зашто би неко дошао као туриста да обилази бункер из Другог светског рата којих је изграђено стотине по Европи идентичних.

 

[spatiotecte]

Проблем је у томе што се у БГ долази у циљу алкохолисања.

I to je nesto!

 

[spatiotecte]

Kad vec spominjemo bunkere kao deo istorije SA treba spomenuti i ove objekte koji su izgradjeni jos pre 2 svetskog rata.

Sledeci objekti koji su deo istorije pruge uskog koloseka Beograd Obrenovac koja je radila do 1968 godine ce biti sruseni.

Stara zeleznicka stanica Beograd Sava pretvorena u stambeni objekat. (vidi se jos natpis stanice na zgradi), kasnije je i dogradjena.

Kao i lucna lozionica za vozila uskog koloseka koja i dalje postoji u SA

Pozicija lozionice:

Velika je steta sto ce otici u vecna lovista ovo nasledje uskih pruga.

 

[simba222]

Sve se rusi samo ostaje Magareca livada

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=964263

 

[Galeks]

Najsrecniji bih bio kada bi ostala samo livada makar dok kao drustvo ne sazrimo do mere gde ce se ozbiljno raspravljati o buducnosti SA.

 

[CASTELBIANCO]

Sve se rusi samo ostaje Magareca livada

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=964263

"Riljaj Lazo"

 

[Zuma]

Београд не пати од мањка већ од вишка историје. Сваки детаљ могао би да се претвори у историјску атракцију. Проблем је у томе што се у БГ долази у циљу алкохолисања.

Budimo precizniji. Beograd pati od viška istorije, manjka reprezentativnih spomenika na nju, i potpunog nedostaka njenog razumevanja. Zbog toga smo osuđeni da je ponavljamo, sve dok se lekcija jednom ne nauči toliko dobro da je više niko nikada neće zaboraviti. Zbog toga ovaj bunker obavezno treba sačuvati. Potreban je dovoljan broj upečatljivih, "privlačno različitih", materjalnih svedočanstava. Takva je ljudska priroda, napravljeni smo da zaboravljamo. Same reči i na silu nametnute vrednosti novim generacijama ne znače baš ništa. Tu su emocija i čula sve što je važno, a racio je nula. Posle izvesnog vremena prazne reči im postaju samo dosadana i apstraktna istorijska lekcija, nešto što je toliko puta ponovljeno da zaslužuje da se "u inat dosadnim i konzervativnim matorcima" glorifikuje upravo ono što njih nervira, šta god to bilo. Koliko puta su posle WWII Naci simboli bili cool u alternativnim pokretima?

Nema puno ljudi koji su ikada u životu videli kako izgleda neprekinuti sloj od tri metra armiranog betona jednog klasičnog zaklona protiv bombi. Ja bih u unutrašnjosti bunkera probušio konusnu rupu, tako da se otvor ka spoljašnjosti polako sužava, da pogled klizi duž ta 3 metra betona ka dalekoj svetlosti koja je za ljude u toj situaciji isto tako nedostupna i opasna kao i površina Marsa. Samo tako budući posetilac može OSETITI, i pokušati ZAMISLITI kako izgleda biti u vatrenom srcu jednog autentičnog pakla protiv koga je potrebno čak 3 metra armiranog betona. To je skoro automatska, čulna reakcija. Nikakve reči tako nešto ne mogu dočarati. Šta su osećali toliki ljudi u toliko bombardovanja koje je Beograd u svojoj istoriji pretrpeo? Oni koji su se našli oči u oči sa krstarećom raketom? Oni koji bi to mogli ispričati su na groblju, pa je jedna ovakva, dobro vidljiva konusna perspektiva beskonačno dubokog betonskog prozora nešto najbliže što se sličnom iskustvu buduće generacije mogu približiti. Samo se TAKO rađa empatija, i samo tako počinje stvarno razmišljanje šta rat zaista znači, na LIČNOM planu, i samo se tako shvata prava cena slobode.

Ova Beogradska bunker piramida je zato prava dragocenost i apsolutno bi morala da ostane. Ne zauzima puno mesta, lepa je, ništa slično ne postoji drugde u Beogradu, a sam njen oblik je u tolikoj meri različit od šume pravougaonika budućeg Beograda na Vodi da bi već i samo zbog toga bila vredna dopuna upravo njima. Ona pored Savske ulice je izmenjena pa se može srušiti, ali ova blizu reke i budućih šetača apsolutno treba da ostane.

 

[Gorstak89]

E, a da rekreiramo sve iz drugog svetskog rata pa da simuliramo svakog vikenda bombardovanje pruge?

 

[Саша]

Moгао би да буде јавни ве-це.

Као што бивша црква може да буде позориште.

Чува се изворни објекат, који споља подсећа на изворну намену, а савремена употреба је прилагођена савременој потреби.

Два у један. :idea:

 

[CASTELBIANCO]

Koja bivsa crkva?

 

[Саша]

(Недовршена) Евангелистичка црква крај Бајлонијеве пијаце, Битеф-театар.

Или, КПГТ у делу бивше фабрике - Шећерани.

Има више таквих занимљивих и успелих примера пренамене по свету.

............................

Пардон, три у један. :idea:

 

[CASTELBIANCO]

E to, reko da nije neka dovrsena, pa da joj je namena promenjena. Posto nemacka evangelistickohriscanska zemaljska crkva nikad nije zavrsena, nikad osvestana, nikad bogosluzena, nikad useljena, te s'tim u vezi nikad nije ni postala sakralni objekat. Reko cisto da pojasnimo da ne bude zabune kako mi Srbi od tudjih svetilista pravimo sta nama odgovara.

 

[direktor]

Na ovom projektu radili su inženjeri iz Nemačke, dok je prinudna radna snaga bila iz Beograda. Prema rečima sadašnjeg tehničkog direktora Bitef teatra, način gradnje ovog objekta bio je nesvakidašnji za to vreme u gradu. Naime, crkva je građena po principu betonske rešetkaste konstrukcije koja je bila ispunjavana ciglama. Cigle za unutrašnji deo crkve dovožene su vagonima iz Nemačke, dok su fasadne cigle pravljene u beogradskoj ciglani. Međutim, gradnja ovog objekta prekinuta je već 1942. godine zbog Drugog svetskog rata. S obzirom na to da zgrada nije dovršena, kao ni osveštena, ona nikada nije stekla status verskog objekta.
Po završetku Drugog svetskog rata, vlasništvo nad ovom zgradom bilo je diskutabilno, tako da je ona 1945. godine nacionalizovana. Republička vlada je zgradu predala gradu na korišćenje. Ubrzo, na ovom mestu smešten je, na gornjem spratu, Arhiv Jugoslavije. U jednom delu zgrade bila je radionica pozorišta Boško Buha.
Zgrada je 1988-1989. godine rekonstruisana i adaptirana za potrebe teatra i tada je Bitef osnovao ovde svoje pozorište. Beogradski internacionalni teatarski festival ili BITEF osnovan je još 1967. godine pod okriljem pozorišta Atelje 212. Bitef teatar otvoren je za sve vrste multimedijalne umetnosti i izraza, istražuje nove pozorišne trendove u sopstvenim produkcijama, a radi i na međunarodnoj razmeni umetnika, organizuje radionice i razne akcije. Zahvaljujući zalaganju Mire Trailović i Jovana Ćirilova, Bitef je postao jedan od najznačajnijih festivala ove vrste u svetu. Bitef teatar zapošljava mali broj mladih ljudi koji vladaju velikim brojem disciplina, veština i funkcija.
Osim Bitef teatra koji zauzima centralni deo zgrade, u okviru ovog objekta danas se nalazi i stambeni deo. Stanovi su, naime, smešteni u delu koji su Nemci predvideli za smeštaj internata. Jedan deo zgrade je poslovni prostor. Ova nedovršena evangelistička crkva danas predstavlja i zaštićeni spomenik kulture, sa statusom objekta sakralne - See more at: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beogra ... LFsaO.dpuf

 

[CASTELBIANCO]

Losa definicija zastite objekta. Toliko o kredibilitetu Zavoda za zastitu spomenika.

 

[milos.tro]

Dok ne dodje Laza da izrilja malo,da se podsetimo kako su "počinjali" radovi:

"19.01.2014 Prva faza projekta "Beograd na vodi" mogla bi da počne od septembra, a već sada se dosta odmaklo u organizaciji posla i pripremnih radnji, kaže Srđan Rupar.

27.01.2014 Član privremenog organa Beograda Nikola Nikodijević najavio je danas da će realizacija projekta "Beograd na vodi" početi već u septembru.

09.05.2014 Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da će građevinski radovi na kuli koja bi trebalo da dominira projektom Beograd na vodi početi do marta 2015. godine.

27.06.2014 Vučić je istakao da će u prvoj A fazi projekta "Beograd na vodi" radovi početi već u februaru i da će biti izgrađena četiri objekta.

14.09.2014 Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević kaže da se u prvih nekoliko meseci sledeće godine očekuje početak radova na projektu "Beograd na vodi".

11.11.2014 Vučić: "BG na vodi" kreće u maju 20.11.2014 Početak izgradnje Beograda na vodi očekuje se na proleće.

Zasto jednostavno ne priznate da se sve vreme sprdate sa narodom? Mozda vam i oprostimo. "
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (cofi95, 3. mart 2015 17:10)
http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=964263

 

[relja]

Dok ne dodje Laza da izrilja malo,da se podsetimo kako su "počinjali" radovi:

"19.01.2014 Prva faza projekta "Beograd na vodi" mogla bi da počne od septembra, a već sada se dosta odmaklo u organizaciji posla i pripremnih radnji, kaže Srđan Rupar.

27.01.2014 Član privremenog organa Beograda Nikola Nikodijević najavio je danas da će realizacija projekta "Beograd na vodi" početi već u septembru.

09.05.2014 Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da će građevinski radovi na kuli koja bi trebalo da dominira projektom Beograd na vodi početi do marta 2015. godine.

27.06.2014 Vučić je istakao da će u prvoj A fazi projekta "Beograd na vodi" radovi početi već u februaru i da će biti izgrađena četiri objekta.

14.09.2014 Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević kaže da se u prvih nekoliko meseci sledeće godine očekuje početak radova na projektu "Beograd na vodi".

11.11.2014 Vučić: "BG na vodi" kreće u maju 20.11.2014 Početak izgradnje Beograda na vodi očekuje se na proleće.

Zasto jednostavno ne priznate da se sve vreme sprdate sa narodom? Mozda vam i oprostimo. "
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (cofi95, 3. mart 2015 17:10)
http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=964263

U SA se neće izgraditi nijedan jedini kvadrat.

viewtopic.php?p=265974#p265974



....
Doduše, ja ne bih baš bio toliko isključiv. Eto, već su izgradili kafić za promociju projekta, možda bude i neka autoperionica, možda i taj novi tržni centar. Pa ima još čitave tri godine do kraja mandata...

 

[Zuma]

Београд не пати од мањка већ од вишка историје. Сваки детаљ могао би да се претвори у историјску атракцију. Проблем је у томе што се у БГ долази у циљу алкохолисања.

Ali se neće pretvoriti ni jedan. Ako se propuštaju ovako prigodne prilike, zašto bi se iskoristile one manje upečatljive, koje je teže uklopiti u sasvim nov i moderan ambijet, od jednog savršeno pravilnog geometrijskog tela među tolikim drugim od iste vrste? Kocke i piramide se sasvim dobro slažu. A onda će biti svejedno zašto ljudi dolaze u Beograd. Onda, makar bili i trezni, neće moći da vide ništa više nego da su pijani, naprotiv.

 

[stf]

Волео бих да ми неко од заштитника бункера објасни зашто бисмо ми били блесави да чувамо типски немачки бункер истоветан стотинама бункера изграђених по целој Европи? Шта је у овом београском тако другачије од стотине истих таквих? Шта је то што би туриста видео ново?

У ствари, можда би управо то и било нешто ново. Срби, једини народ у Европи који је сачувао типски бункер.

 

[Zuma]

E, a da rekreiramo sve iz drugog svetskog rata pa da simuliramo svakog vikenda bombardovanje pruge?

Sve? Šta smo to JOŠ rekreirali? Prava je istina da Beograd uopšte nema dostojno potsećanje na silne ratove i nevolje koji su nas stalno pratile. Pogotovo ne uzevši u obzir da su nam upravo oni odredili i istoriju, i nacionalni karakter, i lična sećanja skoro svake generacije, i politiku, pa čak i narodne pesme.

Ne računam zgrade koje nisu popravljane još od nekog od prethodnih ratova. One će jednog dana ipak biti popravljene ili srušene. Ne računam ni spomen ploče, jer su to samo oznake lokacije, ni malo različite od koordinata i markera u nekom overleju Guglovih mapa. Ne bi trebalo ozbiljno računati ni većinu spomenika, jer je prva asocijacija samo izložba apstraktnih skulptura u nekom muzeju moderne umetnosti, a ponekad čak jedino to da gledate neukusnu galeriju taštine nadobudnih umetnika čije bi mentalne nebuloze tobože trebalo da predstavljaju patnju ili herojstvo. Ispred KC Grad su u gasnom kamionu trovani ljudi. Probajte TO da zamislite, pokušavate da udahnete ali ... ili bolje nemojte. A sada se tu nalaze dve betonske ploče sa rupama. Ko isprva pogodi čemu one služe je čisti genije. Onima koji odmah shvate vezu ove dve "stvari", spomenik i ne treba, a oni drugi se nerviraju što je iz nepoznatih razloga skraćena bašta u kojoj ni pre toga nije bilo mesta. Ako je potreban poseban mentalni napor da bi se shvatila povezanost između spomenika i onoga što on tobože označava, onda je možda i bolje bez njega.

Zbog toga pravi spomenici istorije nisu proizvoljno izabrani, apstraktni i sasvim lični umetnički simboli, već pravi, adaptirani objekti čija je prošlost, funkcija ili oblik najbolji predstavnik upravo te istorije koje se treba setiti. A to su mesta kao što je Sajmište, ovaj savršeni piramidalni bunker u centru nekada najvažnijeg saobraćajnog čvora jugoistočne Evrope, ili tipični, trenutno prepoznatljivi objekti kao onaj drugi bunker između hipodroma i NIS-ovog stovarišta nafte. To je pravi potpis naše istorije koju se svi toliko trude da što pre zaborave i prevedu u "sigurne" apstrakcije koje ne bude nikakve emocije, ali tako lepo i vidljivo otaljavaju obavezu.

Tako da, ne, mi još NEMAMO ni kulturu sećanja ni prave potsetnike na našu istoriju. Što znači da ćemo je ponavljati sve dok se ljudi ne sete da posle nekog rata ipak ostave nešto će odmah razumeti i oni koji rode posle njega.

 

[Zuma]

Волео бих да ми неко од заштитника бункера објасни зашто бисмо ми били блесави да чувамо типски немачки бункер истоветан стотинама бункера изграђених по целој Европи? Шта је у овом београском тако другачије од стотине истих таквих? Шта је то што би туриста видео ново?

У ствари, можда би управо то и било нешто ново. Срби, једини народ у Европи који је сачувао типски бункер.

Sam si odgovorio. Zato što drugde to ne mogu viditi, a sigurno ne u centru grada, ali pre svega zato što oni nemaju našu nesrećnu istoriju, pa ono što tamo možda nema smisla, ovde itekako ima.

 

[relja]

Zuma, obično se slažemsa tobom , ali tvrdnja da Beograd nema dostojno obeležje (ili dostojna obeležja) na silne ratove baš i ne pije vodu. To možemo da kažemo eventualno za Sajmište pošto je to drastičan slučaj, ali u gradu postoje brojni spomenici, kao što svi dobro znamo.

Mislim da se u siskusiji digla bespotrebna prašina oko ova dva skloništa.
Samo zamislite da sutra, ako se skloništa eventualno sruše, kako sami sebi prebacujete zato što nisu sačuvana. Nikakav gubitak.

Da ne bude zabune, ja ne bih voleo da se sruši npr onaj bunker kod tramvajske okretnice ispod Kalemegdana (čak bih mu skinuo krov i vratio "krunište"), ili npr ove građevine
http://www.panoramio.com/user/3513175/tags/Bunkeri
koje bar liče na nešto i mogu i da se iskoriste za snimanja filmova i serija.
Ali ova piramidalna skloništa (čak nisu ni bunkeri - mitraljeska gnezda) nego nadzemna skloništa od bombardovanja podignuta na peskovitom tlu, em ne liče ni na šta, em imaju nisu tavanicu i skučenu unutrašnjost, em im stvarno nije mesto u centru grada.
Iverovatno zato nisu ni srušeni, poput ostalih bunkera po gradu - ne nalaze se na ulicama, među zgradama. Druga stvar - mogli su da posluže kao skloništa u slučaju bombardovanja koloseka (1948, Tršćanska kriza, Hladni rat....). E pa, svi želimo da se pruga iseli. Zašto čuvati ružne i glomazne betonske grdosije koje odavno nikome ne trebaju? Nije da su "kulturno dobro". Traba sačuvati ložionice, vodotoranj, samu zgradu stanice, na perone parkirati stare lokomotive i vagone u okviru muzeja...

 

[mekbejn]

Reko cisto da pojasnimo da ne bude zabune kako mi Srbi od tudjih svetilista pravimo sta nama odgovara.

pa nije da ne pravimo. Eno u sinagogi u Zemunu - kafana

https://www.google.rs/maps/place/Zemun+ ... !1e1?hl=en

 

[Galeks]

Mislim da bi bilo istorijski korektno da se uradi detaljno fotografisanje, dokumentovanje i slicno i da se u nekom od muzeja sa temom drugog sv. rata, posveti i prica o ova dva kao i o ostalim bunkerima i to je to. Sve ostalo manje vise je apsolutno nepotrebno.
A ako je moguce na neki nacin komercijalizovati bunker, pa i to je ok. Ali da vredi kulturno, istorijski i slicno, ne vredi.