CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.430
ko nije svratio ne zna 
uglavnom je mesto puno advokata iz palate pravde
uglavnom je mesto puno advokata iz palate pravde
Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
http://www.dodaj.rs/f/b/Pn/1xQZxsH5/1/2.jpg ovde je bila nasa kuca gde je ostalo belo parce zida koje je bilo nase a sad smo u stanu na privremenom koriscenju od pet godina a posle toga kud koji sramota za drzavu precednika i gradonacelnika
tragac
Expert
Nadam se da neće rušiti ovu malu ložionicu preostalu od železnice uzanog koloseka.
tragac
Expert
Preživela je tri razorna bombardovanja i nekoliko još razornijih kampanja stihijske urbanizacije, da bi je na kraju dokrajčila megalomanija prefarbanih neopašićevaca. Tužno.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.854
U šetnji Savamalom: Raščišćavanje za „Beograd na vodi“
26.02.2015
http://www.slobodnaevropa.org/content/r ... 69470.html
„Rekli su da nas ruše u septembru i da prihvatimo šta nam god budu davali u zamenu, a u zamenu dobijamo samo poslovni prostor koji moramo da plaćamo. Ne mogu tu ništa... Mi sada čekamo, a ne znamo više ni šta čekamo“, priča nam Bojan Bjelobaba, vlasnik autoservisa u četvrti Savamala. Porodični biznis star je nekoliko decenija i od prvog dana je na tom mestu. „Ja sam se ovde rodio... volim ga više nego sebe“, dodaje.
Izgradnja projekta „Beograd na vodi“ predviđa rušenje čitave Savemale, u kojoj je, uz auto-servis našeg sagovornika, mnoštvo drugih poslovnih i stambenih objekata. Ulazimo u restoran „Savski expres“. I on će uskoro biti srušen.
„Mislim da će mnogi zažaliti što ga više nema, s obzirom da ovaj objekat postoji preko 15 godina. Znači tradicija restorana je duga, a šta će biti dalje, to ne znamo“, rekla nam je radnica „Savskog expresa“.
Iza ovog restorana je stajalište „Laste“. Kroz veliku autobusku stanicu dnevno prođu na desetine autobusa i na stotine ljudi.
„Ovde su neki infrastrukturni čvorovi, kao što je železnička stanica ili ova autobuska stanica“, kaže nam Iva Čukić, arhitekta i članica inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, sa kojom smo prošetali Savamalom. „Izmeštanje ovakvih stvari zarad pravljenja privatne marine je ozbiljan problem koji ne mislim da se rešava premeštanjem na Novi Beograd, a još manje višedecenijskim problemom izgradnje prokopa. Što se tiče saobraćajinih problema, to saobraćajni inženjeri mnogo bolje znaju, ova lokacija ne bi mogla da podnese ono što je planom predviđeno. Čak prostorni plan za posebne namene kako se zove taj finalni plan za ovu lokaciju, na neki način na to i upozorava.“
Nastavljamo šetnju. Nakon starog železničkog mosta, na mestu na kome su nekada bile kuće, sada su šut i poneki bager. U jednoj kući, majstori čekićem ruše zid.
Ostalo je još svega nekoliko kuća i dve prodavnice. Na izlogu jedne je natpis „Zatvoreno“, na drugoj „Rasprodaja zbog iseljenja“.
„Ja sam ovde, sine, od ’68. godine. Tu živim sa svoje dvoje dece, a sada imam četvoro unučadi snaju i zeta“. Naša sagovornica jedna je od nekoliko ljudi čije kuće još uvek nisu srušene. Nezadovoljna je ponudom koju je dobila od grada.
„Nisam protiv grada, nisam protiv da se ovo očisti, nisam protiv da se radi... Znam da se svet ne zasniva na meni, ali ja tražim svoja prava.“
Raščišćavanje terena za gradnju „Beograda na vodi“ ipak se nastavlja uprkos protestima i zamerkama i građana i stručne javnosti - kako na sam projekat tako i na procedure.
„Problem sa ovim projektom jesu procedure koje su kršene i način na koji je on nekako nametnut kao projekat od nacionalnog značaja. Isto tako, potpuno netransparentni procesi i isključivanje građana i struke iz procesa donošenja odluka, a što je veoma važno i što je neki proncip demokratije“, kaže Iva Čukić.
Da bi proverili sumnje da je prilikom izrade prostornog plana prekršena procedura, organizacija Transparentnost Srbija je tražila uvid u plan za izgradnju „Beograda na vodi“. Nakon što su, kako navode, dobili samo deo odgovora, saopštili su da „sve ukazuje da nije dopušteno da se u javnosti pojavi i jedan dokument koji bi ukazao na kršenje procedure pri izradi prostornog plana za ovaj projekat“.
Na pitanje može li da prokomentariše navode Transparentnosti da se dokumenta kriju, gradonačlenik Beograda Siniša Mali je u utorak, na otvaranju Sajma turizma, kratko odgovorio:
„Mogu naravno, ali ne sada... Hajde da se skoncentrišemo na temu ove konferencije, a tema je sajam turizma“
Do zaključenja ovog teksta, drugi odgovor nije dobijen.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Goran Milićević, ukazuje da su ovde procedure izvrnute naopačke. „Prvo se kreće od neke vizije, ideje šta nama treba, od strateških odluka, pa se onda ide postupno, posle javne rasprave o tome šta nam treba se gleda kako da se to realziju. Pa se onda napiše neki međunarodni konkurs za urbanističko rešenje, a onda eventualno neki tender za potencijalne investitore. A ovde imamo investitora i 'ajde sada sve da smandrljamo nekako i to se bukvalno i smandrljava.“
Ako bi se i zanemarile procedure, dodaje profesor Milićević, veliko je pitanje ekonomske isplativosti projekta. „Ceo projekat zavisi od procene investitora da će sve to da izgradi da će sve to da proda. Ako se to ne proda, naš udeo se smanjuje, a ako se to otegne na preko 10 godina, mi smo u ozbiljnom problemu. To je, međutim, idealni scenario. Mnogo je realniji scenario da se sve to lepo izgradi, ali da kupci kažu – jeste to zanimljivo, ali mi baš i ne bi u ovom trenutku – i da to zvrji prazno. Imamo jako puno loših scenarija, koje niko nije sagledao, a gde je tu plan ’B’ ako se dese ta loša scenarija?“
Dok u rekonstruisanu zgradu "Geozavoda" građani dolaze da pogledaju maketu „Beograda na vodi“ i dok se ovaj projekat reklamira po medijima i bilbordima, inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ priprema novine u kojima će o njemu biti pružena mišljenja stručnjaka iz oblasti ekonomije, sociologije, urbanizma i javnih lilčnosti, dodaje Iva Čukić.
„Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ zapravo želi da nekako probudi više tu svest građana, da ceo proces učini vidljivijim i transparentnijim... Koliko god je to u našoj moći.“
Izgradnja „Beograda na vodi“ bi, prema rečima nadležnih, trebalo da krene ovog proleća. Do sada je izgrađena samo "Savanova" – objekat najavljivan kao promotivni štand. Ima šank, barske stolove i stolice, ali kažu, ipak nije kafić.
26.02.2015
http://www.slobodnaevropa.org/content/r ... 69470.html
„Rekli su da nas ruše u septembru i da prihvatimo šta nam god budu davali u zamenu, a u zamenu dobijamo samo poslovni prostor koji moramo da plaćamo. Ne mogu tu ništa... Mi sada čekamo, a ne znamo više ni šta čekamo“, priča nam Bojan Bjelobaba, vlasnik autoservisa u četvrti Savamala. Porodični biznis star je nekoliko decenija i od prvog dana je na tom mestu. „Ja sam se ovde rodio... volim ga više nego sebe“, dodaje.
Izgradnja projekta „Beograd na vodi“ predviđa rušenje čitave Savemale, u kojoj je, uz auto-servis našeg sagovornika, mnoštvo drugih poslovnih i stambenih objekata. Ulazimo u restoran „Savski expres“. I on će uskoro biti srušen.
„Mislim da će mnogi zažaliti što ga više nema, s obzirom da ovaj objekat postoji preko 15 godina. Znači tradicija restorana je duga, a šta će biti dalje, to ne znamo“, rekla nam je radnica „Savskog expresa“.
Iza ovog restorana je stajalište „Laste“. Kroz veliku autobusku stanicu dnevno prođu na desetine autobusa i na stotine ljudi.
„Ovde su neki infrastrukturni čvorovi, kao što je železnička stanica ili ova autobuska stanica“, kaže nam Iva Čukić, arhitekta i članica inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, sa kojom smo prošetali Savamalom. „Izmeštanje ovakvih stvari zarad pravljenja privatne marine je ozbiljan problem koji ne mislim da se rešava premeštanjem na Novi Beograd, a još manje višedecenijskim problemom izgradnje prokopa. Što se tiče saobraćajinih problema, to saobraćajni inženjeri mnogo bolje znaju, ova lokacija ne bi mogla da podnese ono što je planom predviđeno. Čak prostorni plan za posebne namene kako se zove taj finalni plan za ovu lokaciju, na neki način na to i upozorava.“
Nastavljamo šetnju. Nakon starog železničkog mosta, na mestu na kome su nekada bile kuće, sada su šut i poneki bager. U jednoj kući, majstori čekićem ruše zid.
Ostalo je još svega nekoliko kuća i dve prodavnice. Na izlogu jedne je natpis „Zatvoreno“, na drugoj „Rasprodaja zbog iseljenja“.
„Ja sam ovde, sine, od ’68. godine. Tu živim sa svoje dvoje dece, a sada imam četvoro unučadi snaju i zeta“. Naša sagovornica jedna je od nekoliko ljudi čije kuće još uvek nisu srušene. Nezadovoljna je ponudom koju je dobila od grada.
„Nisam protiv grada, nisam protiv da se ovo očisti, nisam protiv da se radi... Znam da se svet ne zasniva na meni, ali ja tražim svoja prava.“
Raščišćavanje terena za gradnju „Beograda na vodi“ ipak se nastavlja uprkos protestima i zamerkama i građana i stručne javnosti - kako na sam projekat tako i na procedure.
„Problem sa ovim projektom jesu procedure koje su kršene i način na koji je on nekako nametnut kao projekat od nacionalnog značaja. Isto tako, potpuno netransparentni procesi i isključivanje građana i struke iz procesa donošenja odluka, a što je veoma važno i što je neki proncip demokratije“, kaže Iva Čukić.
Da bi proverili sumnje da je prilikom izrade prostornog plana prekršena procedura, organizacija Transparentnost Srbija je tražila uvid u plan za izgradnju „Beograda na vodi“. Nakon što su, kako navode, dobili samo deo odgovora, saopštili su da „sve ukazuje da nije dopušteno da se u javnosti pojavi i jedan dokument koji bi ukazao na kršenje procedure pri izradi prostornog plana za ovaj projekat“.
Na pitanje može li da prokomentariše navode Transparentnosti da se dokumenta kriju, gradonačlenik Beograda Siniša Mali je u utorak, na otvaranju Sajma turizma, kratko odgovorio:
„Mogu naravno, ali ne sada... Hajde da se skoncentrišemo na temu ove konferencije, a tema je sajam turizma“
Do zaključenja ovog teksta, drugi odgovor nije dobijen.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Goran Milićević, ukazuje da su ovde procedure izvrnute naopačke. „Prvo se kreće od neke vizije, ideje šta nama treba, od strateških odluka, pa se onda ide postupno, posle javne rasprave o tome šta nam treba se gleda kako da se to realziju. Pa se onda napiše neki međunarodni konkurs za urbanističko rešenje, a onda eventualno neki tender za potencijalne investitore. A ovde imamo investitora i 'ajde sada sve da smandrljamo nekako i to se bukvalno i smandrljava.“
Ako bi se i zanemarile procedure, dodaje profesor Milićević, veliko je pitanje ekonomske isplativosti projekta. „Ceo projekat zavisi od procene investitora da će sve to da izgradi da će sve to da proda. Ako se to ne proda, naš udeo se smanjuje, a ako se to otegne na preko 10 godina, mi smo u ozbiljnom problemu. To je, međutim, idealni scenario. Mnogo je realniji scenario da se sve to lepo izgradi, ali da kupci kažu – jeste to zanimljivo, ali mi baš i ne bi u ovom trenutku – i da to zvrji prazno. Imamo jako puno loših scenarija, koje niko nije sagledao, a gde je tu plan ’B’ ako se dese ta loša scenarija?“
Dok u rekonstruisanu zgradu "Geozavoda" građani dolaze da pogledaju maketu „Beograda na vodi“ i dok se ovaj projekat reklamira po medijima i bilbordima, inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ priprema novine u kojima će o njemu biti pružena mišljenja stručnjaka iz oblasti ekonomije, sociologije, urbanizma i javnih lilčnosti, dodaje Iva Čukić.
„Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ zapravo želi da nekako probudi više tu svest građana, da ceo proces učini vidljivijim i transparentnijim... Koliko god je to u našoj moći.“
Izgradnja „Beograda na vodi“ bi, prema rečima nadležnih, trebalo da krene ovog proleća. Do sada je izgrađena samo "Savanova" – objekat najavljivan kao promotivni štand. Ima šank, barske stolove i stolice, ali kažu, ipak nije kafić.
(мало одступање инспирисано наводом у горњем тексту)
„Мислим да ће многи зажалити што је више нема, с обзиром да она постоји дуже од једног миленијума. Значи, њена укорењеност у нашу културу је свеопшта и трајна ... a шта ће бити даље, ко то зна у оваквом друштву и држави."
Не да(ви)мо ћирилицу!
„Мислим да ће многи зажалити што је више нема, с обзиром да она постоји дуже од једног миленијума. Значи, њена укорењеност у нашу културу је свеопшта и трајна ... a шта ће бити даље, ко то зна у оваквом друштву и држави."
Не да(ви)мо ћирилицу!
DIREKTORE zelim iskreno da vam odgovorim da papire od moje kuce je posedovao moj pokojni otac koji je to dobio kao trajno resenje od firme u kojoj je radio sto se tice smestaja.Medjutim mene u tome nema nigde zasto kad kod sam i gde god sam otvarao vrata svi su mi davali isti odgovor to se rusi dobicete odgovarajucu kvadraturu koju posedujete na tom delu,a sada je sve to drugacije posto sam od suda dobio resenje da mogu da pokrenem dalji proces legalizacije posle smrti moga oca i kada sam odneo odgovarajucu dokumentaciju oni su mi odgovorili da se obustavlja predaja dokumentacije zbog rusenja da bi u roku od samo tri dana dobio tri cetiri resenja za rusenje objekta a inace moj pokojni otac je ovaj objekat dobio 1969godine i nisu nasli shodno vreme za tolike godine da ga legalizuju a srusili su ga u roku od 2 danaa meni u zamenu dali stan na koriscenje u trajanju od 5godina uz klauzulu da ukoliko dobijem odbijenicu za legalizaciju objekta u BRACE KRSMANOVICA da ovaj stan koji mi je dodeljen na koriscenje moram da napustim u roku od 30dana od lica i stvari sada vi zakljucite u kakvim smo problemima kad uz sve ovo dobijas racune koji su info stan 18000 hiljada za 60m2 i ako sam nezaposlen i niko u stanu nema primanja jer to pravedno?
direktor
Korisnikov avatar ja sam nasledio dalji proces legalizacije nad objektom jer na ostavini nije moglo da se deli ugovor o koriscenju i kada sam odneo papire posle ostavine da nastavim sa legalizacijom nisu hteli da prihvate
Korisnikov avatar ja sam nasledio dalji proces legalizacije nad objektom jer na ostavini nije moglo da se deli ugovor o koriscenju i kada sam odneo papire posle ostavine da nastavim sa legalizacijom nisu hteli da prihvate
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.364
- Pohvaljen
- 17.438
Ko je "korisnikov avatar"????
Ludilo...
Opširnije na Istinomeru
Gradski arhitekta oduzeo snimke sednice o “Beogradu na vodi”
Glavni urbanista Beograda Milutin Folić oduzeo je diktafon i audio snimke sednice Komisije koja je imala za zadatak da izradi odgovore na primedbe upućene na Nacrt Prostornog plana područja posebne namene za projekat „Beograd na vodi“. U dokumentu dobijenom na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja navodi se da je Folić na sednici Komisije održanoj u novembru prošle godine, a koja je bila zatvorena za javnost, najpre odbio da popuni evidencioni list prisutnih, a nakon toga zatražio da se obriše audio snimak sednice, zahtevajući da mu sekretar Komisije preda diktafon.
Komisija koju je u septembru prošle godine osnovala nedavno ugašena Republička agencija za planiranje i izgradnju bila je zadužena da sačini izveštaj o svim podnetim primedbama na nacrt Prostornog plana područja posebne namene. Primedbe su, između ostalih, poslali i Udruženje arhitekata Srbije, Društvo arhitekata Beograda, kao i Srpska akademija nauka i umetnosti. Primedbe je komisija razmatrala na jednoj otvorenoj i sedam zatvorenih sednica. Izveštaj ove Komisije trebalo je da bude objavljen na sajtu Republičke agencije za prostorno planiranje, međutim Istinomer ga je dobio tek nakon što je zvanično zatražio od Ministarstva građevine, koje je preuzelo arhivu ugašene agencije.
Zašto je gradski arhitekta, odnosno glavni urbanista, insistirao da se obrišu snimci i da mu se preda diktafon pokušali smo da saznamo od samog Folića, ali on nije želeo da razgovora, već nas je uputio na gradsku Službu za informisanje. Iako smo poslali pitanja, odgovore nismo dobili, a iz kabineta gradonačelnika saznajemo da se “ne sme izlaziti u javnost sa informacijama u vezi sa projektom „Beograd na vodi“ sve dok se ne otvori prvi objekat”
...
Opširnije na Istinomeru
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.727
- Pohvaljen
- 25.798
Neka vrsta nastavka prethodne vesti, iz "Vremena" ...
"Dragoljub Zarkovic
Bez lovostaja – Zašto je iz parlamenta najuren poverenik kad je posumnjao da iza "Beograda na vodi" možda stoje i alavi motivi
Tako se dogodilo da građanski poverenik za trošenje para u izgradnji novog železničkog čvora u glavnom gradu, famoznog Prokopa, do juče široj javnosti nepoznati Dragan Dobrašinović, bude uz pratnju skupštinskog obezbeđenja izveden iz sale u kojoj je odbor zasedao jer se "bavio politikom". Čuj, bavio se politikom u – parlamentu!
On je posumnjao u poštene namere i domaćinsko poslovanje onih koji grade Prokop, imao je izvesne primedbe na tendersku i druge procedure, ali je tikva pukla, barem u glavi predsedavajućeg sednici Odbora, Veroljuba Arsića (SNS) kada je Dobrašinović izrazio sumnju da su procedure manjkave zato što je Prokop osnovni prapočetak "Beograda na vodi", koji je, kako je rekao, "centralni ekonomski, politički i marketinški projekat Vlade Srbije".
Šta je tu sporno? Zar Aleksandar Vučić i njegovi ne tvrde svakog dana da je taj projekt mitski pupak Srbije, čvorište iz koga se rađa nova Srbija, zar to nije simbol ekonomskog preporoda, nova politička misao, i zar taj projekt sav u rečima i maketama, nije agresivna marketinška kampanja ka preumljenju prizemne svesti savamalskog duha ka emiratskom stremljenju u neslućene visine.
Problem je jednostavno u tome što je Dobrašinović posumnjao da iza tih deklaracija, svakodnevnog političkog pamfletizma, gromopucateljnih reklama, bilborda i televizijskih emisija, dakle marketinga – postoji dublji interesni sloj: drpi lovu kad je već tako.
Moguće je da on u konkretnom slučaju nije bio u pravu, ali argumenti u toj vrsti političke, pa i zdravorazumske rasprave nemaju nikakvu težinu. Strela je odapeta i pokazna vežba disciplinovanja ima svoj očekivani nastavak s ciljem poduke svakog ko se buni: ne diži dva prsta da se javiš i pitaš nešto, odseći će ti šaku. Digni pesnicu, ostaćeš bez ruke. Digni ruku... i tako dalje.
I Saša Janković, on posebno, i Dobrašinović, takođe s javnim ovlašćenjima, upleli su se, po njihovom mišljenju, u njihovu politiku, pa su postali nepoželjni i na neki način okačena im je meta na grudi.
..."
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1270057
"Dragoljub Zarkovic
Bez lovostaja – Zašto je iz parlamenta najuren poverenik kad je posumnjao da iza "Beograda na vodi" možda stoje i alavi motivi
Tako se dogodilo da građanski poverenik za trošenje para u izgradnji novog železničkog čvora u glavnom gradu, famoznog Prokopa, do juče široj javnosti nepoznati Dragan Dobrašinović, bude uz pratnju skupštinskog obezbeđenja izveden iz sale u kojoj je odbor zasedao jer se "bavio politikom". Čuj, bavio se politikom u – parlamentu!
On je posumnjao u poštene namere i domaćinsko poslovanje onih koji grade Prokop, imao je izvesne primedbe na tendersku i druge procedure, ali je tikva pukla, barem u glavi predsedavajućeg sednici Odbora, Veroljuba Arsića (SNS) kada je Dobrašinović izrazio sumnju da su procedure manjkave zato što je Prokop osnovni prapočetak "Beograda na vodi", koji je, kako je rekao, "centralni ekonomski, politički i marketinški projekat Vlade Srbije".
Šta je tu sporno? Zar Aleksandar Vučić i njegovi ne tvrde svakog dana da je taj projekt mitski pupak Srbije, čvorište iz koga se rađa nova Srbija, zar to nije simbol ekonomskog preporoda, nova politička misao, i zar taj projekt sav u rečima i maketama, nije agresivna marketinška kampanja ka preumljenju prizemne svesti savamalskog duha ka emiratskom stremljenju u neslućene visine.
Problem je jednostavno u tome što je Dobrašinović posumnjao da iza tih deklaracija, svakodnevnog političkog pamfletizma, gromopucateljnih reklama, bilborda i televizijskih emisija, dakle marketinga – postoji dublji interesni sloj: drpi lovu kad je već tako.
Moguće je da on u konkretnom slučaju nije bio u pravu, ali argumenti u toj vrsti političke, pa i zdravorazumske rasprave nemaju nikakvu težinu. Strela je odapeta i pokazna vežba disciplinovanja ima svoj očekivani nastavak s ciljem poduke svakog ko se buni: ne diži dva prsta da se javiš i pitaš nešto, odseći će ti šaku. Digni pesnicu, ostaćeš bez ruke. Digni ruku... i tako dalje.
I Saša Janković, on posebno, i Dobrašinović, takođe s javnim ovlašćenjima, upleli su se, po njihovom mišljenju, u njihovu politiku, pa su postali nepoželjni i na neki način okačena im je meta na grudi.
..."
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1270057
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.364
- Pohvaljen
- 17.438
Homer Jay":1hmrdu8l je napisao(la):Ludilo...
Gradski arhitekta oduzeo snimke sednice o “Beogradu na vodi”
Glavni urbanista Beograda Milutin Folić oduzeo je diktafon i audio snimke sednice Komisije koja je imala za zadatak da izradi odgovore na primedbe upućene na Nacrt Prostornog plana područja posebne namene za projekat „Beograd na vodi“. U dokumentu dobijenom na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja navodi se da je Folić na sednici Komisije održanoj u novembru prošle godine, a koja je bila zatvorena za javnost, najpre odbio da popuni evidencioni list prisutnih, a nakon toga zatražio da se obriše audio snimak sednice, zahtevajući da mu sekretar Komisije preda diktafon.
Komisija koju je u septembru prošle godine osnovala nedavno ugašena Republička agencija za planiranje i izgradnju bila je zadužena da sačini izveštaj o svim podnetim primedbama na nacrt Prostornog plana područja posebne namene. Primedbe su, između ostalih, poslali i Udruženje arhitekata Srbije, Društvo arhitekata Beograda, kao i Srpska akademija nauka i umetnosti. Primedbe je komisija razmatrala na jednoj otvorenoj i sedam zatvorenih sednica. Izveštaj ove Komisije trebalo je da bude objavljen na sajtu Republičke agencije za prostorno planiranje, međutim Istinomer ga je dobio tek nakon što je zvanično zatražio od Ministarstva građevine, koje je preuzelo arhivu ugašene agencije.
Zašto je gradski arhitekta, odnosno glavni urbanista, insistirao da se obrišu snimci i da mu se preda diktafon pokušali smo da saznamo od samog Folića, ali on nije želeo da razgovora, već nas je uputio na gradsku Službu za informisanje. Iako smo poslali pitanja, odgovore nismo dobili, a iz kabineta gradonačelnika saznajemo da se “ne sme izlaziti u javnost sa informacijama u vezi sa projektom „Beograd na vodi“ sve dok se ne otvori prvi objekat”
...
Opširnije na Istinomeru
Mafija!
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.854
Homer Jay":33ortlfb je napisao(la):
Znači kad otvore prvi objekat "Savanova bistro" a to će biti uskoro,onda će dati sve potrebne informacije u vezi sa projektom :mrgreen:
Jel beše investitor trebao da se pojavi u februaru sa projektima?
