Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[stf]

Држава то треба да уради ако и само ако држава прода земљиште у СА по тржишној цени. Пошто се то не дешава већ држава то намерава да поклони страним тајкунима и ислимаским криминалцима (можда и терористима, ко зна) онда би скоро све од горе наведеног морао да изгради тај страни инвеститор, како јелте, цели подухват не би била пљачка века.

Да, Делија, али држава би могла да прода плацеве по тржишној цени само ако пре тога измести целокупну инфраструктуру, изгради локалну инфраструктуру и изгради нову обалоутврду. Без свега тога, тешко да ће иједан инвеститор уопште пожелети да купује плац. А од којих пара да се ти све уради? Понављам, једна Југославија није имала финансијске снаге за то а камоли једна Србија.

Дакле, опција продаје по тржишној цени отпада у старту. Опција која је изабрана као јавно-приватно партнерство је једна од несрећних али могућих опција. Држава свој део улога треба да поврати кроз продају процента квадрата, што је по мени у реду.

Hamburg sebi može da dozvoli da u novim projektima na mestima postavi zgrade na samo 10 metara od obale zato što je "zelena prestonica Evrope"

Универзално оправдање кад понестане аргумената ... "Париз може да приушти ... ", "Берлин може да приушти...", "Хамбург може да приушти ... ", "Праг може да приушти...". То није аргумент, то није ништа. Ако ћемо том паролом, па баш Београд "себи може да приушти" узак појас обале дужине 1 километар јер има широке градске обале дужине 50 километара ... зар не ...

ak je i jedan TAKAV Hamburg u HafenCity-ju preterao u suprotnom smeru i zato platio izvesnu cenu što se i tu nije još više potrudio da ljudima obezbedi tačke od interesa,

Браво Зума. Сваком следећом реченицом само се додатно закопаваш и губиш аргументе. "Чак и један Хамбург" је морао да се повинује економској рачуници јер живи у доба капитализма. Хафен сити нема високе солитере али је екомски потребну квадратуру надоместио набијености ниских зграда.

nače nemaju zbog čega da dolaze, a i tamo gde žele da dođu, neće se pojaviti,

хммм ... а можда људи немају зашто да долазе у Хафен сити баш због чињенице коју си сам навео две реченице изнад:

ato što ima mnoge kilometre obala, zato što na hiljadu drugih mesta brine o tome da ima dovoljno javnih prostora, dovoljno zelenila, dovoljno parkova i slobodnih rečnih obala prepunih zelenila.

?
Београд нема градску обалу. То је разлог зашто би људи дошли у Савски Амфитеатар. Ако се уместо градске обале уреди 150 метара обале као на НБГ-у, зашто би ико са Новог Београда дошао - за почетак? Па исто то има и у блоковима, у Земуну, код Југе, НБГ страна Амфитеатра, Доњи град, Дорћолска обала ...

Ono što koristi celom gradu otplaćuje se od prihoda celog grada.

ХАхахахахахахах немој да те чује неко ко живи даље од Славије, добио би шамарчину. Пола града нема канализацију у 21. веку а ти би да цео град финансира сређивање парчета центра? Реци ми Зума, живим у гроцкој, и какве би ја или било ко од мојих кошија имао икакве користи од тог Амфитеатра па да морамо да финансирамо његово уређење?

Ako bi smanjivali naprimer visine nekih zgrada u SA, istovremeno bi rasla vrednost zgrada i neizgrađenih placeva svuda unaokolo, na okolnim, kosim padinama Savskog amfiteatra, pa i mnogo dalje od SA (pa čak i SVIH onih placeva untar samog BNV projekta koje su iza ovih smanjenih zgrada), jer imaju za toliko bolji pogled, svežiji vazduh i više svetlosti. Itd, itd.

Чекај чекај, чекај ... сматраш мој економски став као "чињенично сумсив" а онда напишеш ове економске баљезгарије засноване на твојим влажним сновима а не било којој реалној економској рачуници ...

Shvataš li da ako prvi red zgrada privatizuje obalu, to znači da je korisnicima SVIH ostalih zgrada u projektu BNV ta obala onda od MNOGO MANJE KORISTI nego da bude šira i ostane javno vlasništvo koje podjednako služi svima, pa i investitorima zgrada koje su IZA prvog reda.

Једино што ја схватам је да ти немаш више појма шта пишеш. Од кад је обала приватизована? Обала није приватизована и неће ни бити, 35 метара обале остаје ЈАВНО власништво +5 метара јавног простора иза регулазионе линије

 

[Delija]

Да, Делија, али држава би могла да прода плацеве по тржишној цени само ако пре тога измести целокупну инфраструктуру, изгради локалну инфраструктуру и изгради нову обалоутврду. Без свега тога, тешко да ће иједан инвеститор уопште пожелети да купује плац. А од којих пара да се ти све уради? Понављам, једна Југославија није имала финансијске снаге за то а камоли једна Србија.

Чек чек чек, машиш фудбал овде.Ми сад имамо сценарио у ком ми свакако сами градимо инфраструктуру а опет поклањамо највредније земљиште - класична велеиздаја и пљачка века.

Дакле, опција продаје по тржишној цени отпада у старту.

То је твоје, убеђен сам, трагично погрешно и рекао бих контрадикторно мишљење.

Опција која је изабрана као јавно-приватно партнерство је једна од несрећних али могућих опција. Држава свој део улога треба да поврати кроз продају процента квадрата, што је по мени у реду.

Као што рекох није у реду из горе наведеног елементарног разлога али није у реду ни из разлога који су макар на овом форуму врло добро поознати а тичу се стравичне количине корупције, бахатости и нестручности приликом уплитања државе на тржиште некретнина. У осталом, толико о твојој доследности по питању неслагања са социјалистичким размишљањем. Само у социјалистичким прћијама најгоре врсте држава се уплиће на тржиште некретнина. Чак ни у Кини држава више не гради станове.

У осталом, ту долазимо до још једног разлога зашто наводни Београд није могућ, инвеститори у Београду, знајући да тај пројекат практично гаси тржиште некретнина су кренули у убрзано реализовање својих пројеката. Тренутно приватни сектор гради чак 4-5 стамбених насеља и 2-3 комплекса пословног и продајног простора и то све пар месеци пре наводног почетка градње наводног београда. Свима је овде јасна тренутна потражња за пословним и стамбеним просторм у БГ-у. За наводни бееоград нема места на тржишту.

ПС: Мало је дегутантно тврдити да продаја земљишта по тржишној вредности није могућа а у исто време веровати у то да ће држава у сектору некретнина тржишно пословати. То по самој подвученој терминологији просто није могуће.

ПСС: И логика је овде необорива. Управо је једини одрживи и корисни вид јавно-приватног партнерства продаја земљишта по тржишној вредности уз обавезивање државе да ће изградити инфраструктуру од тих пара. Само такав концепт нам гарантује испуњење јавног интереса. А ово што спроводе је очигледна издаја и пљачка.

ПС: Зума душо, Хафен сити је ниске спратности (не у целости, видите оперу колика је) зато што се одмах иза налази више катедрала. Шта се налази иза СА? Па гомила већ високих објеката, од Генералштаба, преко зграде војне библиотеке, оне ддр нови сад зграде, преко, скоро па кластера високих и масивних здања на Славији и оног телекомовог монструма који заклања Храм.

Забрана градње високих објеката на целом СА би била као када би у Њујорку забранили градњу на његовом "мејнленд" делу како би заштитили, нпр саборну цркву Св, Саве на Менхетну која је већ окружена кулама.

 

[stf]

Не разумемо се у потпуности. Принцип градње Савског амфитеатра се ради по истој филозофији као уговор у случају ЕрСрбије, а тај посао колико се сећам си генерално подржао. Дакле, нема говора о томе да Србија поклања АМфитеатар као што није поклонила ни ЈАТ. Држава улаже земљиште, Арапи улажу новац. Држава се не меша у тржиште некретнина, као што се не меша у пословање ЕРСрбије јер ће се продајом некретнина бавити приватник (Арапи). Држава Србија, као акцијонар у тој заједничкој фирми добија проценат прихода у проценту у ком је уговором дефинисано.

Дакле, држава је мањински сувласник. Земљиште није поклоњено него уложено. У чему је толики проблем?

 

[Delija]

Као прво, ја не подржавам посао са Ер Србијом. Та фирма нас сада кошта годишње више него ЈАТ.

Као друго, ови исламисти не улажу у већински јавно предузеће већ у своју већински приватну фирму па је с тога неупоредиво са Ер Србијом.

А проблем је у свему. Ко је то проценио у име грађана колико вреди СА па да се оно заложи у приватну фирму? Где је ту законски оквир и колико то може да вреди заједничка фирма која није још изградила ни један квадрат? И какве гаранције ми имамо? Опет долазимо до терминологије која из корена негира цели подухват. Не може држава да заложи јавно добро у нади да ће на тржишту некретнина то компензовати. То је потпуна бесмислица! Држава се понаша као коцкар а улог јој је јавно добро и јавни интерес. То је н-е-д-о-п-у-с-т-и-в-о!

Ја не верујем шта ти овде подржаваш. Поражавајуће је то брате.

 

[Igor]

Nadam se stf da ne gledas stvarno to tako naivno kako ti zvuci post. Zvuci kao da je sve tako javno i do kraja definisano a mi pojma nemamo prakticno nista bitno kada su obaveze u pitanju i investiranje. A gde je tek profit udeo u zavisnosti od izgradjenosti itd..

Urbanizam nisam previse komentarisao posto ga osim nametnute kule i trznog centra smatram kompromisom koji je podnosljiv ali i da se promeniti posto je jasno da se ovo nece graditi odjednom. Metro cekam da vidim sta ce nova "ekipa" da smisli.

 

[Delija]

Ма таман да је све транспарентно, нико државу и поготово оне који је воде није овластио да улазе на тржиште некретнина а у залог да дају јавну имовину.

Притом, да се ови муфљузи труде да макар симулирају демократију овај пројекат би морао да иде на референдум али и то само под условом да је закон испоштован тј да је спровден међународни конкурс за СА. Овако, нема о чему да се изјашњавамо. Зна се шта треба радити са прекршиоцима прописа и закона.

 

[Igor]

Da imas pravo zaboravio sam tu za njih nepostojecu rec konkurs

 

[milos.tro]

Ako se vratimo unazad po pitanju zemljišta SA imamo svega nekoliko izjava ključnih igrača čitave priče (Premijer i El Abar).
Svojevremeno je sadašnji premijer,a tadašnji kandidat za gradonačelnika izjavio da je tržišna vrednost SA 750 miliona evra i da će ugovor sa Arapskim investitorom biti dostupan javnosti, a El Abar da će Arapski investitor insistirati na celokupnom zemljištu SA.

Postojala je i priča tipa mi njima zemljište,a nama 1/3 od prodaje stambeno-poslovnog prostora,mi njima zemljište oni nama infrastrukturu itd,itd. mnogo priče i nagadjanja , za početak da nam se pojavi El Abar sa projektima, pa da vidimo i taj ugovor .

 

[milos.tro]

Bara Venecija:

Izvororcolac sa FPZ

 

[stf]

Нисам рекао да подржавам овакву замисао јавно/приватног партнерства, већ сам само указао да је таква опција реалнија за урбанизацију Амфитеатра него концепт парцелизације и продаје по тржишним ценама. Једноставно, да би те парцеле заиста вределе, потребно је изградити инфраструктуру, да би се она изградила, потребно је изместити постојећу, да би се она изместила, потребно је изградити нову.

А то су све капитални пројекти за које ова држава нема снаге да их изнесе још дуго, дуго, дуго, дуго, дуго година. Само то.

 

[Delija]

Па ако држава нема средства да изгради ту инфраструктуру како ће их зарадити? Продајом станова у полууређеном СА? То је још мање могућ сценарио.

А ако земљиште не вреди без инфраструктуре зашто страни "инвеститор" хоће да га узме и гради на њему?

 

[Igor]

Ja se naravno zalazem sa model gde grad ponudi jasan i dobar plan i izvrsi preparcelaciju i ponudi zemljiste na trzistu. Ali tu postoji problem opremljenosti zemljista. Da bi se iole nesto ozbiljnije izgradilo potrebno je u svakom slucaju izgraditi vecinu kapitalnih infrastrukturnih objekata koji u prvom momentu prevazilaze izgradnju u okviru par gradjevinskih parcela. Situacija koja nas stavlja u dosta podredjen i nezgodan polozaj ali ne do mere da ne znamo sta se radi i sta je cije

 

[milos.tro]

5.2.2015g
Malo o izmeštanju saobraćajne infrastrukture:
"- Preseljenje kontejnerskih kapaciteta preduzeća „Železnički integralni transport“ (ŽIT) iz stanice Beograd je jedan od osnovnih uslova za izgradnju „Beograda na vodi“, pa su „Železnice Srbije“ već preduzele aktivnosti da se njihovi infrastrukturni kapaciteti presele u železničku stanicu Beograd ranžirnu u Makišu, gde će biti izgrađen novi robno-transportni centar, - izjavio je generalni direktor srpskih železnica Miroslav Stojčić."
http://www.zeleznicesrbije.com/system/s ... 62691.html (ceo tekst)

 

[direktor]

Jos samo to neko da plati

 

[Delija]

Ja se naravno zalazem sa model gde grad ponudi jasan i dobar plan i izvrsi preparcelaciju i ponudi zemljiste na trzistu. Ali tu postoji problem opremljenosti zemljista. Da bi se iole nesto ozbiljnije izgradilo potrebno je u svakom slucaju izgraditi vecinu kapitalnih infrastrukturnih objekata koji u prvom momentu prevazilaze izgradnju u okviru par gradjevinskih parcela. Situacija koja nas stavlja u dosta podredjen i nezgodan polozaj ali ne do mere da ne znamo sta se radi i sta je cije

Не слажем се. Већ измештањем бус станице за шта, с обзиром на самооджривост па и профитабилност исте можемо лагано наћи концесионара, ослобађамо можда и целих 15-20 потенцијалних парцела. А градњом метро друмског моста (50-65 милиона) решавамо у великој мери, у првом периоду друмски саобраћај у том подручју а потом и висококапацитетни и омогућавамо даљи развој СА на одржив начин. И за тај мост тврдим да можемо лако наћи иневститора којем бисмо дали пар парцела у околини.А посредна корист од "ударања темеља" метроу је огромна. Железничку станицу ни не треба измештати, па чак ни у првих 10 година развоја СА није нужно укопавати колосеке.

Најскупље ће бити повећање капацитета канализационе, електро и комуникационе мреже. Али и то можемо пребити давањем неколико парцела.

Уопште не видим тај подређени положај. У осталом, у Европи нема ни једног милионског града који има овакав просторни ресур у сред урбаног језгра а у географском центру града.

 

[Zuma]

Po ovom pitanju je Delija u pravu. U idealnom slučaju, da nigde nema ni zloupotreba ni nesposobnosti, da se ceo SA izgradi, proda, i zatim ostvari prihod, oba načina finsiranja bi na kraju dala slične troškove i prihode. Ali u praksi postoji ogromna razlika. Ona je u transparentnosti procesa i u tome ko snosi rizik. U slučaju da se prodaje parcela po parcela, rizik se razbija na male delove i lakše ga je proceniti u trenutku kad izgradnja, pa dakle i prodaja svake od njih dođe na red, a ostatak vrednosti ostaje vezan za još neprodatu zemlju i tako ostaje zaštićen, čuvajući tako i nas od velikih gubitaka zbog trenutno loše procene situacije. Ali ako se ceo posao pogađa odjednom i unapred, za ceo SA, mogućnosti za zloupotrebe i greške su ogromne i skoro sigurne. Počinjemo da se kockamo na međunarodnom tržištu nekretnina, i to "za sve pare" odjednom, pri čemu se oni koji u tome učestvuju, a nemaju ni iskustva ni znanja, nadmudruju i sa velikim ajkulama i sa globalnim tržištem. A nisu dorasli ni jednima ni drugima. To je recept za katastrofu i sigurne gubitke ogromnih razmera.

 

[milos.tro]

Kada govorimo o troškovima samo da se osvrnem na troškove železnice (ranije smo o tome govorili 307.5 miliona evra -3 faze).
Pogledajte iz nacrta plana šta još treba da se uradi od infrastrukture (isključujući saobraćajnice i obaloutvrdu) i kako to vizuelno izgleda:

Vodovod:
- изградња водовода прве зоне ∅700 mm-∅500 mm од постојећег водовода ∅700 mm на
Дорћолу до постојећег водовода ∅400 mm у улици Вука Караџића, којим би се формирао
примарни прстен транзитних довода воде прве висинске зоне града Београда; и
- изградња дистрибутивне водоводне мреже

kanalizacija:
- изградња ППОВ "Велико село";
- изградња главног колектора - ''интерцептора'' од КЦС "Ушће-Нова" до "ППОВ Велико
село";
- реконструкција КЦС "Мостар" која нема капацитета да прими употребљене воде са дела
планског подручја;
- изградња фекалног колектора КЦС "Мостар – Хитна помоћ"; и
- изградња колектора тунела о д " Хитне помоћи" д о У лице В енизелосове и повезивање н а
главни колектор - ''интерцептор''.

struja:
- две ТС 110/10 kV, капацитета 2х40МVA (ТС 110/10 kV "Савски амфитеатар" и ТС 110/10 kV
"Београд на води");
- напојних електроенергетских водова за потребе планираних ТС 110/10 kV;
- трасе за електроенергетске водове 35 kV од границе Плана са Карађорђевом улицом,
преко Савског моста, до новобеоградске стране; и
- потребног броја ТС 10/0,4kV, капацитета 1000 kVA, са електроенергетском мрежом 10, 1kV
и јавног осветљења

telekomunikacije:
За будуће стамбене објекте планира се реализација FTTB (Fiber To the Building) технологијом
монтаже IP (Internet Protocol) приступних чворова или GPON (Gigabit Passive Optical Network)
технологијом у топологији FTTH (Fiber To the Home) који се са центрaлном концентрацијом
повезују оптичким кабловима.
За пословне објекте планира се реализација FTTB (Fiber To the Building) решења полагањем
приводног оптичког кабла до предметних објеката и монтажом одговарајуће ТК опреме у њима.
Планираним објектима обезбедити приступ путем ТК канализације потребним бројем PVC (PEHD)
цеви Ø 110 mm.

Toplovod:
За потпуну снабдевеност топлотном енергијом, неопходно је извршити термичко проширење ТО
"Дунав" и делимичну реконструкцију топлотних капацитета ТО "Нови Београд". У складу с т им,
планска решења развоја топловодне мреже и објеката су:
- реконструкција магистралног топловода М6 пречника 609,6/12,5 mm и то:
- од ТО Нови Београд до Газеле 813mm;
- мостом "Газела" и даље Савском улицом до препумпне станице 762mm; и
- даље Савском до раскрснице са улицом Вишеградска 711mm, а према
условима ЈКП "Београдске електране"; и
- изградња топловодних примара унутар планског подручја са повезивањем на постојећу
мрежу топлификационих система ТО"Нови Београд" и ТО"Дунав

Pa gasovod:
- челичног дистрибутивног гасовода притиска р=6÷12bar коридором: топлана "Дунав"-
топлана "Нови Београд" (преко новог моста на Ади Циганлији);
- челичног дистрибутивног гасовода притиска р=6÷12bar коридором: главна мерно-
регулациона станица "Крњача"- топлана "Дунав", ради сигурности напајања;
- разводног гасовода притиска р= 6÷12 (30bara), коридором: главна регулациона станица
"Бежанија" - топлана "Нови Београд"; и
- челичног дистрибутивног гасоводног прстена притиска р=6÷12bar и прикључење свих
потрошача на природни гас.

Nadam se da će pregovarači sa gradske strane imati ove slike pred sobom i troškove kad se budu dogovarali o "ceni zemljišta" i "aranžmanu" sa investitorom.

 

[Igor]

EDIT: Milos tro upravo tako, te mape su glavne u celoj prici.

Delija dosta ti to pojednostavljeno. Parcele o kojima govoris i koje sam ja pominjao kao najbolje resenje treba urediti i dati investitorima razlicitim. To predstavlja idealno ali tesko izvodljivo ako ih nisi opremio. A nisi ih opremio zato sto nemas sredstva da to uradis a a cak i da imas za opremanje i glavne infrastrukturne pravce bi morao da radis u prakticno punom kapacitetu a tek sekundarnu mrezu da opremas po potrebi. U ovom opremanju sam izuzeo nasipanje i obaloutvrdu pa makar i tu delimicnu a to cini dobar deo cifre. Varijanta o kojoj govoris je izvodljiva pod uslovom da taj obodni deo ifrastrukture moze da podrzi parcele koje se prvo oslobadjaju recimo sada kod busa i laste i blize njihovoj zamisljenoj kuli.

A kada dodjemo do price o prokopu i ostalim zeleznicko saobracajnim preduslovima ze ceo amfiteatar cifra je daleko veca. Doduse moje misljenje je da smo izgradnju zeleznicke i saobracajne infrastrutkure trebali da uradimo ne iskljucivo zbog oslobadjanja nego zbog stavljanja u funkciju zel cvora i zel i saobracajne obilaznice itd.

 

[Somi303]

Увек можемо као Дубаи, фекалије у цистерне па у Грочицу као јкп гроцка

 

[spatiotecte]

Увек можемо као Дубаи, фекалије у цистерне па у Грочицу као јкп гроцка

 

[Zuma]

Delija dosta ti to pojednostavljeno. Parcele o kojima govoris i koje sam ja pominjao kao najbolje resenje treba urediti i dati investitorima razlicitim. To predstavlja idealno ali tesko izvodljivo ako ih nisi opremio. A nisi ih opremio zato sto nemas sredstva da to uradis a a cak i da imas za opremanje i glavne infrastrukturne pravce bi morao da radis u prakticno punom kapacitetu a tek sekundarnu mrezu da opremas po potrebi. U ovom opremanju sam izuzeo nasipanje i obaloutvrdu pa makar i tu delimicnu a to cini dobar deo cifre. Varijanta o kojoj govoris je izvodljiva pod uslovom da taj obodni deo ifrastrukture moze da podrzi parcele koje se prvo oslobadjaju recimo sada kod busa i laste i blize njihovoj zamisljenoj kuli.

Pa o tome se i radi. Kapaciteti interceptora, vodovoda, saobraćaja i sve ostale infrastrukture su u planu dimenzionisani prema maksimalnim potrebama koje će postojati kad se izgradi kompletan BNV, i po budućim potrebama ostatka Beograda koje oni takođe opslužuju (ili bi bar tako trebalo da bude). Ali pošto će se sigurno graditi veoma postepeno, zgrada po zgrada pa dugačka pauza, ponegde bi verovatno bilo dovoljno naprimer u punom preseku provući cevi samo kroz teritoriju BNVa, a zatim ih privremeno priključiti na postojeću mrežu. To je drastično jeftinije. Pa onda, razvodne stanice se ponegde moraju napraviti odmah, ali u početku mogu biti uglavnom neopremljene. Železnička stanica se ne mora seliti tako brzo, pa se onda ni Prokop ne mora završavati. Itd, sve zavisi od izbora objekata koji se prvi grade, njihovih početnih potreba za infrastrukturom i rezervi koje trenutno postoje u ostatku sistema ili se uz manja ulaganja mogu povećati, ali tako da taj novac kasnije ne bude bačen. Tako je problem postepenog investiranja u infrastrukturu složen, ali verovatno ne i nerešiv. To je već dovoljno da se ozbiljno analizira i ta mogućnost.

 

[Igor]

Pa nisam bas siguran da se glavni pravci mogu tek tako po potrebi prepravljati tj da je to isplativo. Podizanje obaloutvrde i nasipanje je posebna prica.

Koliko me secanje sluzi mislim da nije u planu prikazana fazna izgradnja ifrastrukture o kojoj govorimo vec samo faze gradnje objekata.

 

[Zuma]

Ne u smislu da se glavni planirani pravci premeštaju, nego da se u početku izgrade samo u onom delu delu njihove ionako predviđene trase koja se nalazi na teritoriji BNV-a i u njenoj neposrednoj blizini, a da se po napuštanju te teritorije vrlo kratkim dodatkom priključe na prvi obližnji deo već postojeće infrastrukture. Zaista ne znam da li je to moguće. Samo kažem da to treba ispitati jer sumnjam da će nam neko dobrovoljno reći bilo šta što ne ide u prilog rešenju u kome se odmah prodaje sve zajedno. Sve zavisi od toga postoje li rezerve u trenutnim kapacitetima infrastrukture na desnoj obali Save, i da li su njihovi priključci blizu predviđene trase za novi cevovod. Uzmi kao primer toplovod. On je relativno skoro rađen. Da li je potrebno baš odmah, za prvih nekoliko zgrada, provlačiti novu liniju skroz od toplane na levoj obali Save? Ili se na zgodnom mestu novoizgrađeni deo toplovoda koji ide kroz BNV može priključiti na mrežu koja u njegovoj okolini već postoji? Slično za vodovod i sve ostalo. U dogledno vreme će biti izgrađan veoma mali deo maksimalno moguće površine BNVa, pa će procenat početne potrošnje BNVa u odnosu na maksimalno planiranu biti mali. Možda se to može iskoristiti za smanjenje početnih troškova za infrastrukturu?

Što se obaloutvrde tiče, koliko sam ja razumeo onaj plan, ideja je da se čitava ova teritorija naspe do kote, ako se dobro sećam, 77 metara, gde god je sada ispod nje. Obaloutvrda će biti na istom tom nivou (sad je valjda 75 zarez nešto), pa se tako ni malo neće uzdizati iznad okolnog terena. To onda znači da se obaloutvrda može praviti u delovima, ili se ne mora ni praviti pre izgradnje same zgrade, budući da će zemljište oko nje ionako prvo morati biti nasuto. Tako sama zgrada nije ugrožena od poplava bez obzira u kakvom se stanju nalazi nasip i kad će biti završen.

 

[Zuma]

ПС: Зума душо, Хафен сити је ниске спратности (не у целости, видите оперу колика је) зато што се одмах иза налази више катедрала. Шта се налази иза СА? Па гомила већ високих објеката, од Генералштаба, преко зграде војне библиотеке, оне ддр нови сад зграде, преко, скоро па кластера високих и масивних здања на Славији и оног телекомовог монструма који заклања Храм.

Забрана градње високих објеката на целом СА би била као када би у Њујорку забранили градњу на његовом "мејнленд" делу како би заштитили, нпр саборну цркву Св, Саве на Менхетну која је већ окружена кулама.

Šta se nalazi iza SA? Sitnica, jedino skoro zatvorena kružna padina sa popriličnim delom centra Beograda. Hamburg iza ima nekoliko katedrala, i još je ravan, pa je IPAK ograničio spratnost u ČITAVOM Hafensitiju, a nama se dobar deo centra grada nalazi na zakošenim stranicama jednog amfiteatra sa stepenasto poređanim zgradama, iz kojih je oduvek ogroman broj stanara preko centra tog amfiteatra gledao u čitavu panoramu grada sa suprotne strane, ili u reku, u ravnicu iza nje, imao punu dozu večernjeg sunca i svežine. I sad svima njima treba smanjiti vrednost stanova i napraviti betonski zid u samom centru ovog kruga? To se nikada ne radi kad je teren ovog oblika. Da bi izvestan broj novih stanara imao privilegiju da sa visine gleda nadole u reku? Šta je sa starim stanarima svuda unaokolo? Zaista bi voleo da vidim bilo koji projekat bilo gde u svetu gde se u vizuelnu žižu ovakvog terena stavlja čitavo jedno naselje veoma visokih zgrada i tako bukvalno pravi totalno neprovidna betonska zavesa, tačno tamo gde struji svež vazduh sa reke i kuda prolaze ose svih pogleda, i sa njega i na njega. Smejaće nam se svi koji vide da smo dopustili tako nešto.

Zatim, ono što sam ja stvarno rekao je bilo da je indeks izgrađenosti za ovu lokaciju prevelik, i da su zgrade za nju previsoke. To je bio opšti stav o nečemu što je očigledno preterano, ali bez izjašnjavanja koje od njih i koliko tačno treba smanjiti. To mora biti predmet analize i ne može se tek tako izvaditi iz rukava. Nisam potpuno i svuda isključio visoke zgrade, ali i to mora biti predmet kompromisa tako da i novi i stari vlasnici nešto dobiju i nešto izgube. Ovo je mnogo blaži stav od totalnog ograničenja koji su, sem par izuzetaka, Nemci usvojili za Hafensiti. Čak toliko da je možda kompatibilan i tvojim sopstvenim predlogom iako je iz opisa nemoguće shvatiti koje visine i koje gustine ti ustvari imaš na umu.

 

[Zuma]

Što se tiče rentabilnosti investicije o kojoj STF toliko priča, pogledajte prvo na panoramu Hafensitija pa onda na maketu. On je skoro kompletno ograničen na nekih 6 ili maksimalno 7 spratova, a u Beogradu na vodi samo gusto napakovani ankesi koji okružuju zgrade imaju 4 sprata!? A pešački trotoari su široki taman za jedan veliki ili dva ekstra mini suncobrana. Zaista velikodušno. Pa ko je tu lud? Nemci ili mi? Oni ne znaju šta je rentabilno? Ili smo mi naivni?

I sad će investitor koji je samom sebi napravo ovoliku rezervu u profitabilnosti propasti ako se malo pomeri od obale?