Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.770
- Pohvaljen
- 25.895
stf":3d7csg7y je napisao(la):
Pa zašto onda da mu dajemo i Savsko šetalište, tako da i ono maltene isključivo bude na privatnom placu? Zašto bi imao pravo na tako arbitrarne procene i upravljanje javnom infrastrukturom, koja već po definiciji treba da služi i bude dostupna svima, u jednom sasvim ličnom interesu, ako to nije neophodno? To je posle ekonomske krize postalo moderno pre svega u Americi, ali se čak i tamo ne radi na glavnim i najvažnijim javnim površinama. Zašto bi to onda mi radili? Zbog nedostatka para? Razumeo bih da je u pitanju velika investicija, ali ovde ne moraju da se prave velelepne zgrade, ni da se kupuje zemljište. Već ga posedujemo, a cena uređenja običnog ravnog keja je beznačajna u odnosu na naše uobičajene troškove, a pogotovo u odnosu na prednosti jedne dobre pešačke veze i javnog prostora ovakvog značaja za grad. To bi značilo da u sred Beograda ne možemo da prodamo placeve pored Save! I ovako su odvojeni od reke pojasom od 10 metara na višem, i 20 na nižem nivou. I sad, ako taj pojas, koji ionako mora da postoji, samo proširimo na višem nivou, odjednom tobože ne možemo prodati plac, a investitoru se to više ne isplati!? Pa ako TO ne možemo prodati, onda je ostatak Beograda već propao. Možemo da prestanemo da se trudimo oko bilo čega. To je totalna besmislica, potpuno u rangu budalaštine da Hotel Jugoslavija, kao već ogromna zgrada bez konkurencije, sama u parku na desnom rukavcu Dunava i preko puta Ratnog Ostrva, ne može finansirati sopstvenu popravku nego je potrebno dodati još par kula, "da bi bilo isplativo". Ako u to poverujete onda moram da vam prosledim i par dobrih poslovnih ponuda koje sam dobio iz Nigerije.
Šta onda preostaje kao razlog? JEDINO to što nećemo prodati uzak pojas zemljišta, samo onaj za koji bi proširili javni deo obale u odnosu na trenutni plan. To jeste gubitak, ali nije ni trošak, a pogotovo ne zaduženje, već samo TRENUTNO izgubljena zarada. Koja će međutim biti više nego kompenzovana dugoročnom zaradom pošto povezujemo Adu Ciganliju, Košutnjak, Kalemegdan i Terazijski plato, u jedan visoko kvalitetan i jedinstven gradski sistem, povezanu pešačku zonu koja može da opsluži ogroman broj pešaka, biciklista i rekreativaca koji će tuda cirkulisati. Da li ste nekad videli pravu gužvu i živost na keju hotela Jugoslavija ili na Zemunskom keju? To je samo MALI deo onih koji bi koristili ovaj prolaz, ako se napravi dovoljno širokim i kako treba. I sad mi sve te ljude treba da zguramo na ovaj bedni prostor i još da dugoročno izgubimo novac samo zato da bi neko DANAS, a ne sutra, pokupio kajmak?
Smanjenje vrednosti placeva uz obalu, koji su VEĆ odvojeni od reke, samo je pitanje kojom širinom (pa je relativna promena za njih mala, a i oni dobiju više prostora ispred svoje zgrade), smanjuje cenu samo TIH placeva, ali je u ukupnom zbiru naš gubitak ipak DALEKO manji od dobitka povezivanja pešačkog sistema grada u jednu jedinstvenu celinu dovoljnog kapaciteta i odgovarajućih performansi.
Priča o samoupravnom socijalizmu u glavama je jednostavno pogrešna kao dijagnoza onoga o čemu je ovde reč. Dovoljno je reći da, iako to jeste deo naših teškoća, on niti ima veze sa glavnim primedbama u SA, niti je to posle ovoliko godina od promene sistema i dalje glavni problem u Srbiji. To je strašno uprošćen pogled, isto kao što je i vizija kapitalizma koja se krije iza ovakvih tvrdnji krajnje naivna i pojednostavljena. Razvijene kapitalističke države danas imaju državni aparat i centralizovano upravljanje zastrašujuće velikih razmera, sve podržano izrazito detaljnim zakonodavstvom. Tržište je zatim još dodatno kontrolisano i usmeravano na mnoštvo direktnih i indirektnih načina. Pa onda je još sve to moderisano borbom za uticaj u medijima i izrazito razvijenim nivoom građanske svesti, gde se ljudi spontano i već sasvim rutinski organizuju i za najmanje sitnice, zastupajući i braneći svoje interese, postajući tako u nekim sferama veoma organizovan i bitan deo sistema. Tamo se tačno zna koja forma vlasništva, koja forma finansiranja, i koja forma upravljanja najviše odgovara za šta. Veoma su daleko od toga da tek tako puste kapital da se snalazi u potpunom regulativnom i sistemskom vakumu, pa da se nadaju da će sve ispasti na najbolji način zato što novac ima interes koji je na neki magičan način, bez čvrstih pravila i kontrolnih mehanizama, istovremeno i javni interes.
