laki72":2rwxq60o je napisao(la):
Prvo sto teoretski dobijamo samo trecinu novca, jer o takvom se odnosu vlasnistva govorilo.
Bolje je biti precizniji. Trećinu (ili već koliko) eventualnog PROFITA, a ne "novca". Reč novac vrlo malo govori na šta se to ustvari odnosi. Mi to zemljište ne prodajemo, nego ULAŽEMO u posao kao naš deo. Zarada, pa čak i elementarni povraćaj njegove potpune tržišne vrednosti, tj našeg poslovnog uloga, su samo mogući, ali ne i sigurni (kao kod prodaje). Sva njegova vrednost će biti besplatno preneta na firmu koju ne kontrolišemo. Što znači razmenjena za pravo da učestvujemo u podeli profita, AKO GA BUDE, i to u poslu koji vodi firma na čije odluke ne možemo uticati. Tako će vrednost čitavog Savskog amfiteatra efektivno biti razmenjena za potencijalnu buduću zaradu koje se može pojaviti samo se uspešno dese čak četri različite stvari:
1.
Da ćemo mi imati i para (odmah), i organizacionih sposobnosti, i političke stabilnosti (duže vreme) da pripremimo teren za gradnju (blagovremeno finansiranje i izmeštanje stare infrastrukture), inače čak ni gradnja neće početi, a kamoli biti omogućen profit.
2. Da će investitor stvarno finansirati gradnju
dovoljno velikog dela SA, i da će objekti biti dovoljno kvaltetno izgrađeni da bi imali šanse za masovnu prodaju. Ovo prvo je bitno ako ne idemo na postepeno izmeštanje stare infrastrukture. Pošto onda moramo iseliti i napraviti zamene za svu infrastrukturu, ne celom SA i u mnogim delovima ostatka Beograda, veliki početni troškovi se mogu pokriti budućom zaradom samo ako se i izgradi mnogo više od nekoliko objekata, tj odgovarajuće veliki deo SA. Inače to NAMA nije rentabilno, iako Arapima jeste i tada (jer mi imamo veliki početni investicioni prag za čišćenje celine SA, a oni mogu da grade postepeno, zgradu po zgradu). Drugim rečima, ne smemo počistiti ceo SA, pa onda napraviti samo par zgrada. To uvek ide zajedno, inače nam postaje skupo. Ili malo zgrada i malo našeg čišćenja, ili puno zgrada i puno čišćenja.
Drugi deo prve rečenice je valjda očigledan. Samo kvalitetno urađeno naselje ima šanse da se dobro prodaje, pa samo onda ima i šanse za profit. Našeg profita nema i ako naselje ne bude vrhunsko u svakom pogledu.
3. Da za mnogo godina unapred (zbog veličine BNVa, broja zgrada koje sve treba prodati i naših velikih početnih trošova) uslovi na tršištu nekretnina budu povoljni.
Mora da postoji potražnja. To podrazumeva dobru ekonomsku situaciju kod nas i u svetu, ali i nedostatak velike konkurencije u okviru Beograda. Naprimer, šta će se desiti sa potražnjom ako se Zahin prokekat uradi, razreše problemi sa Dunavskom lukom, pa onda tamo počne razvoj čitave Dunavske obale? Kakva će onda biti potražnja, uzevši u obzir sva mesta gde će u Beogradu postojati ponuda prostora (ne zaboravite Treći Beograd i deo pored novog puta i budućih industrijskih zona? Šta kad se napravi još jedna užasna greška i proda PKB? Koliko se onda još zemljišta oslobađa za gradnju za mušterije vezane za buduće poslovne zone na levoj obali Dunava? Sve to dugoročno povećava ponudu i smanjuje profitabilnost novog preduzeća BNV (od koga mi očekujemo dividende kao naš jedini prihod).
4. Da većinski vlasnik zajedničkog preduzeća njime trajno
upravlja na fer način, tj tako da i manjinski akcionari (dakle mi) imaju proporcionalno svom ulogu iste koristi kao i većinski. Naprimer onaj ko upravlja može da smanji dividende, a sam da izvlačiti novac na drugi način. Ugovor ni izbliza ne može pokriti sve mogućnosti koje menadžment ima, čak i da je sastavljen na idealan način, a poznato je da je od njihovih sudova ne možemo očekivati ništa dobro.
Ukratko, mi u posao ulažemo Savski amfiteatar, pa ako se sve nabrojano desi na najbolji način, jednog dana ćemo videti povraćaj novca za čišćenje, a nekog još daljeg, i profit. Jedino što su dužina ovog spiska i razmere ovog AKO zastrašujuće veliki.