Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
Da se osvrnem šta bi se moralo izgraditi od prateće infrastrukture za prvu fazu izgradnje (šoping-mol,kula i tih nekoliko stambenih zgrada).
-proširenje Savske ulice,Savski bulevar,produžetak Višegradske ka kuli i još nekoliko saobraćajnica
-nasipanje terena pominjano je min 2m (mada je bilo tekstova gde se pominjalo i nasipanje do 5m), obaloutvrda bi se mogla raditi kasnije celokupna izgradnja za uži centar grada bi bila cca 20-tak miliona evra.
- toplovod (kako je pominjano ranije u štampi postojeći kapacitet ne bi mogao da zadovolji potrebe,pa bi bilo potrebno da se odradi deo radova za početak)
-gasovod (tu bi bilo dosta poslova na izgradnji distributivne mreže)
-kanalizacija
potrebno je završiti interceptor i odraditi deo veze sa SA,kao što se sećate bilo je dosta mahinacija,hapšenja,direkcija je procenila radove na interceptoru na oko 3 milijarde dinara
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... nalizacije
-vodovod (u svakom slučaju bi se trebalo raditi proširenja na mreži)
-struja (za početak jedna trafostanica - Savski amfiteatar)
Sve u svemu mnogo investicija u pitanju su stotine i stotine miliona evra.
-proširenje Savske ulice,Savski bulevar,produžetak Višegradske ka kuli i još nekoliko saobraćajnica
-nasipanje terena pominjano je min 2m (mada je bilo tekstova gde se pominjalo i nasipanje do 5m), obaloutvrda bi se mogla raditi kasnije celokupna izgradnja za uži centar grada bi bila cca 20-tak miliona evra.
- toplovod (kako je pominjano ranije u štampi postojeći kapacitet ne bi mogao da zadovolji potrebe,pa bi bilo potrebno da se odradi deo radova za početak)
-gasovod (tu bi bilo dosta poslova na izgradnji distributivne mreže)
-kanalizacija
potrebno je završiti interceptor i odraditi deo veze sa SA,kao što se sećate bilo je dosta mahinacija,hapšenja,direkcija je procenila radove na interceptoru na oko 3 milijarde dinara
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... nalizacije
-vodovod (u svakom slučaju bi se trebalo raditi proširenja na mreži)
-struja (za početak jedna trafostanica - Savski amfiteatar)
Sve u svemu mnogo investicija u pitanju su stotine i stotine miliona evra.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.968
- Pohvaljen
- 14.966
Управо зато сам говорио о парцелама на данашњој БУС станици и околини. Тамо сем потребног али тренутно не и неопходног метро-друмског моста нема већих улагања. А док продамо све те нове парцеле град је већ обрнуо стотине и стотине милиона евра, што од продаје тог земљишта што од пореза на изграђене квадрата.Igor":2l1zzbop je napisao(la):
Моја поента је да је управо коцкарски концепт уплитања државе на тржиште некретнина најмање и најтеже остварив јер у том случају град у првих 5 година нема ништа сем огромних губитака. И зато ја питам с којим парама бисмо тада градили јавну инфраструктуру?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.771
- Pohvaljen
- 25.905
milos.tro":3l1mcyo3 je napisao(la):
Nigde nisam pročitao da je svaka dalja gradnja u Beogradu desno od reke Save zabranjena zato što je postojeća infrastruktura baš toliko na ivici kapaciteta da ne može da podrži još par zgrada u starom Beogradu. Ako se tih par zgrade i dalje mogu napraviti izvan teritorije BNVa, bez potrebe da se infrastruktura radikalno obnavlja, onda se te dve zgrade isto tako prvo mogu napraviti i u Savskom amfitatru, umesto izvan njega, pa da i one takođe za početak budu priključene na već postojeće vodove.
Sve zavisi od veličine tih prvih objekata, dakle od njihove potrošnje, i sa druge strane od preostalog rezervnog kapaciteta u staroj infrastrukturi. A ako ne može, možda može ako za početak pravimo manje zgrade? Možda ako bi za sam početak izbegli megalomanske gradnje kule od 200 metara i najvećeg tržnog centra na Balkanu (što bi definitivno bilo najbolje, nevezano za ovu priču)? U slučaju da se to može usaglasiti, prodajom dobijamo prve prihode koje onda možemo uložiti u nastavak radova na infrastrukturi, itd, dakle jedno delimično ili u celini finansira drugo. U slučaju da je tako, jedini ozbiljan problem je saobraćajni pristup izgrađenom delu SA preko šina. O tome smo već pričali na samom početku projekta BNV, isto kao što smo se čudili zašto niko nije pokušao fazno čišćenje i eksploataciju SA. Treba smanjiti doživljaj, zaboraviti na megalomanske projekte, pa će biti lakše da sve ide postepeno i bez velikih finansijskih napora.
Ne tvrdim da je ovakvo, dinamičko finansiranje izmeštanja infrastrukture uopšte moguće, samo potsećam da je jedino što mi znamo činjenica da je sve to što vi nabrajate potrebno u punom kapacitetu tek kada SA bude u priličnoj meri izgrađen i naseljen, isto kao što će nam ceo prostor SA zatrebati tek ko zna kad. Mogu proći decenije dok se to ne desi, tj da železničku stanicu treba seliti zato što nigde drugde u SA više nema mesta za nove objekte, praviti most u Vinči, praviti baš obe trafo stanice, a ne samo jednu ili nijednu, završiti interceptor pored Dunava i tunel do njega, praviti vodovodne prstenove ko zna gde, spajati toplovodom toplane "Dunav" sa "Novim Beogradom" i sve ostalo. Dinamika trošenja i prihoda zavisi samo od toga koji je minimalni početni prag troškova za prvu zaradu, i kako se posle toga seku vremenske krive promene slobodnih kapaciteta infrastrukture i potrošnje izgrađenog dela BNVa. Neko treba da sedne pa da računa, i tek se onda može nešto reći. Nemojete unapred da donosite bilo kakve zaključke.
Smisao ove priče je samo da potseti da postoji mnogo više od jednog načina da počnemo da razvijamo i koristimo SA, i da ne treba uvek prihvatiti prvi koji naiđe (jer je već po samoj definiciji sumnjiv, tj zašto onda nema i drugih ponuda ako je već sve čisto i profitabilno na zakonski način? Vrlo se retko dešava da je nešto profitabilno samo za jednog i nikoga više), isto kao što ne treba apriori verovati prvom i jedinom investitoru ni bilo gde drugde.
Karlo del Ponte
Advanced
Долазимо до глупе ситуације, када је у питању инфраструктура, да је питање комуналне инфраструктуре укључено у план уз свест да топловод, гасовод мора да буде од негде до негде.milos.tro":fcqv0rc4 je napisao(la):Da se osvrnem šta bi se moralo izgraditi od prateće infrastrukture za prvu fazu izgradnje (šoping-mol,kula i tih nekoliko stambenih zgrada).
-proširenje Savske ulice,Savski bulevar,produžetak Višegradske ka kuli i još nekoliko saobraćajnica
-nasipanje terena pominjano je min 2m (mada je bilo tekstova gde se pominjalo i nasipanje do 5m), obaloutvrda bi se mogla raditi kasnije celokupna izgradnja za uži centar grada bi bila cca 20-tak miliona evra.
- toplovod (kako je pominjano ranije u štampi postojeći kapacitet ne bi mogao da zadovolji potrebe,pa bi bilo potrebno da se odradi deo radova za početak)
-gasovod itd
Са друге стране, саобраћајна инфраструктура је планирана само интерно, од нигде до нигде, са нарушавањем капацитета и квалитета већ постојећих саобраћајних коридора, и уз произвољан однос како према аутобуској и железничкој станици, тако и према системима брзог масовног превоза.
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.284
bilo kakva novogradnja na povrsini sadasnje bus stanice a bez dodatnih investicija u saobracajnu infrastrukturu dovela bi do saobracajnog kolapsa neslucenih razmera na potezu savski trg - brankov most, ukljucujuci i sve prilazne saobracajnice. otisli bi autobusi, dosli bi automobili. ako pricate o milionima prihoda od prodaje tog zemljista investitorima onda ne pricamo o tranzicionim stambenim zgradicama sa vracara nego o poslovno/hotelskim krmacama sa nbg-a (posto se zalazete da se u tom delu ne ide u vis).. ili mislite da ce neko da plati plac 10 milona evra da bi napravio zgradu sa 15 stanova ili da ce zaposleni u tim novim zgradama na posao da idu peske ili camcem? znam.. tramvajem, kako da ne 
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.771
- Pohvaljen
- 25.905
Izvinjavam se na dužini poruke, ali verujem da treba pokušati sa malom analizom čitave situacije oko finansiranja ovog projekta i izbora partnera.
Nejasno je u čemu je bitna razlika između trenutno najavljenog načina finansiranja, sa Arapima, i onog bez njih. U oba slučaja mi sami plaćamo izmeštanje infrastrukture iz SA. Da su se obavezali na izgradnju celog SA, to bi bila druga stvar, ali nisu. Za sad postoje samo najave o nameri gradnje dva objekta. Razlika bi postojala samo ako niko drugi ne bio spreman da isto tako najavi gradnju dva slična objekta. Sve ostalo je samo uopštena najava spremnosti na finansiranje gradnje u ostatku SA ako to nekada u budućnosti bude rentabilno. Ali ako bude njima, biće i drugima. Znači ni tu nema razlike.
Sem namere za investiranje, drugi kriterijum za poređenje bi mogao biti tajming pristizanja prihoda, dakle koliko će brzo on stići da bi pokrio bar deo duga koji ćemo napraviti zbog sređivanja infrastrukture? Razlika bi se mogla pojaviti u konačno plaćenim kamatama na taj dug. Ali taj deo je krajnje nejasan. Teško da će nam moćni investitori, a pogotovo oni sa iskustvom kako kod nas idu stvari, nešto platiti daleko pre nego što oni sami mogu očekivati početak gradnje i pre svega početak pristizanja prihoda od objekta koje grade (sem ako i ne nameravaju da grade već špekulišu sa zemljištem). Dakle trenutak pristizanja našeg prihoda je donekle vezan za trenutak početka rada prvih objekata. Ali da li se predviđa početak funkcionisanja tih objekata pre nego što se konačno iseli železnička stanica i sve šine iz SA?
Ako se mora iseliti, to znači da onda i mi PRVO moramo završiti praktično svo izmeštanje infrastrukture. Dakle most kod Vinče, ... itd. Tako ćemo mi imati ogromne troškove odmah, a prvi novac ćemo videti tek u nekoj veoma dalekoj i veoma maglovitoj perspektivi. I još je pitanje koliki će on biti u odnosu na naše, sigurno velike troškove.
A ako je plan da se prvi izgrađeni objekti puste u rad pre izmeštanja svih šina, onda bi prvi prihodi mogli stići ranije (i pokriti relativno veći deo naših, do tada, manjih rashoda, pa bi manje platili po kamatama za dug), ali kako će se onda tim objektima pristupati? Mogao bi se napraviti pružni prelaz, privremena rampa preko pruge (ili ukopavanje šina), ili možda čak novi izlaz na stubovima direktno sa Gazele. Ali su tada sve ovo dodatni i u prvom slučaju nepostojeći troškovi za privremene objekte (sem novog izlaza sa Gazele). Obadva rešenja imaju svoju cenu, bilo u većem troškovima po plaćenim kamatama, bilo u privremenim objektima, bilo u saobraćajnim problemima obične raskrsnice sa prugom. Eventualno bi se moglo ići ispod starog Savskog mosta, ali se ni tu saobraćaj neće moći lako rešiti, a opet imamo ukrštanje sa prugom. Srećom, sa mnogo manje prometnim, jednim kolosekom.
Dakle zajednički element svega ovoga je da mi plaćamo izmeštanje infrastukture, a da prihode koji bi to u većoj meri pokrili nećemo skoro videti. Ovo čak ni ne načinje Pandorinu kutiju pitanja koliki će ti prihodi tačno biti, i da li će ih uopšte biti. Poenta je međutim da opet ne vidim posebnu prednost poslovanja sa Arapima - jer ništa nisu čvrsto obećali. Ako ćemo već praviti rampe preko pruge, ili nećemo - nije važno, sve to isto možemo raditi i sa drugim investitorima i samo im nuditi pojedine placeve sa daleko većom, ustvari totalnom kontrolom svih parametara tih poslova, i bitno manjim rizikom izgradnje čitavog SA (što može biti ogromna ušteda). Ovo drugo je onda bolje. Sem ako se plašite da nikoga drugoga nećemo naći da investira kod nas. Ali zašto onda investiraju Arapi? Onda je i to sasvim sigurno čisti gubitak za nas, jedino što mi to ne vidimo jer nam ništa ne govore. Prosto ne može biti drugačije, međunarodno tržište kapitala i nekretnina je za sve velike igrače isto, pa profitabilnost biznisa na istom mestu ne može biti bitno različita za svakoga od njih.
Ono što na kraju ostaje kao jedini relativno jasan motiv davanju prioriteta saradnji sa Arapima je izgleda samo veliki kredit koji se najavljuje, a ne bilo kakva urbanistička ili poslovna prednost ovog projekta po sam Beograd. Iz intervjua:
"Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da očekuje da Srbija od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobije kredit od dve do tri milijarde dolara po najnižoj kamatnoj stopi na period od 20 do 30 godina i da tim novcem vrati dugove koji je najviše opterećuju. "To bi bio gotovo poklon za ovu zemlju. Mi bismo delom tog novca vratili najteže kredite koji nas opterećujuu. Istovremeno bismo rasteretili nivo javnog duga, što mislim da bi MMF podržao, a ostatak novca bismo na različite načine ubrizgali u privredu. Posle toga će biti jasno da je Srbija opstala i krenula napred", rekao je Vučić za RTS."
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/40507 ... rde-dolara
Tako ispada da je SA dat kao zalog opštoj dobrobiti Srbije, i da nismo u poziciji da "gledamo sitna slova" u ugovoru. Da li je stvarno tako? U svakom slučaju, koliko je ovakva trampa sigurna (očekujemo?) i korisna, i da li bi slične uslove mogli dobiti još negde, nije ni malo lako odgovoriti. Možda treba uzeti u obzir i našu neobičnu ali (drugima) zanimljivu poziciju u situaciji kad ponovo počinje nova varjanta hladnog rata? Odnosi Zapada sa Rusijim se nikada neće vratiti na ono što su bili, a ko zna u kom će pravcu ići Kina, Evropa i drugi veliki igrači. Zvanična i uzvratna poseta Americi? Eto zanimljivog detalja. Mnoge stvari utiču na tržište nekretnina. Treba li se kockati i na koga? Ili je bolje biti oprezan pa ići postepeno? Čini mi se da bi i ovakve stvari trebalo imati na umu da bi se razumelo ono što se dešava, a pogotovo kako će STVARNO Beograd proći u čitavoj toj igri.
Nejasno je u čemu je bitna razlika između trenutno najavljenog načina finansiranja, sa Arapima, i onog bez njih. U oba slučaja mi sami plaćamo izmeštanje infrastrukture iz SA. Da su se obavezali na izgradnju celog SA, to bi bila druga stvar, ali nisu. Za sad postoje samo najave o nameri gradnje dva objekta. Razlika bi postojala samo ako niko drugi ne bio spreman da isto tako najavi gradnju dva slična objekta. Sve ostalo je samo uopštena najava spremnosti na finansiranje gradnje u ostatku SA ako to nekada u budućnosti bude rentabilno. Ali ako bude njima, biće i drugima. Znači ni tu nema razlike.
Sem namere za investiranje, drugi kriterijum za poređenje bi mogao biti tajming pristizanja prihoda, dakle koliko će brzo on stići da bi pokrio bar deo duga koji ćemo napraviti zbog sređivanja infrastrukture? Razlika bi se mogla pojaviti u konačno plaćenim kamatama na taj dug. Ali taj deo je krajnje nejasan. Teško da će nam moćni investitori, a pogotovo oni sa iskustvom kako kod nas idu stvari, nešto platiti daleko pre nego što oni sami mogu očekivati početak gradnje i pre svega početak pristizanja prihoda od objekta koje grade (sem ako i ne nameravaju da grade već špekulišu sa zemljištem). Dakle trenutak pristizanja našeg prihoda je donekle vezan za trenutak početka rada prvih objekata. Ali da li se predviđa početak funkcionisanja tih objekata pre nego što se konačno iseli železnička stanica i sve šine iz SA?
Ako se mora iseliti, to znači da onda i mi PRVO moramo završiti praktično svo izmeštanje infrastrukture. Dakle most kod Vinče, ... itd. Tako ćemo mi imati ogromne troškove odmah, a prvi novac ćemo videti tek u nekoj veoma dalekoj i veoma maglovitoj perspektivi. I još je pitanje koliki će on biti u odnosu na naše, sigurno velike troškove.
A ako je plan da se prvi izgrađeni objekti puste u rad pre izmeštanja svih šina, onda bi prvi prihodi mogli stići ranije (i pokriti relativno veći deo naših, do tada, manjih rashoda, pa bi manje platili po kamatama za dug), ali kako će se onda tim objektima pristupati? Mogao bi se napraviti pružni prelaz, privremena rampa preko pruge (ili ukopavanje šina), ili možda čak novi izlaz na stubovima direktno sa Gazele. Ali su tada sve ovo dodatni i u prvom slučaju nepostojeći troškovi za privremene objekte (sem novog izlaza sa Gazele). Obadva rešenja imaju svoju cenu, bilo u većem troškovima po plaćenim kamatama, bilo u privremenim objektima, bilo u saobraćajnim problemima obične raskrsnice sa prugom. Eventualno bi se moglo ići ispod starog Savskog mosta, ali se ni tu saobraćaj neće moći lako rešiti, a opet imamo ukrštanje sa prugom. Srećom, sa mnogo manje prometnim, jednim kolosekom.
Dakle zajednički element svega ovoga je da mi plaćamo izmeštanje infrastukture, a da prihode koji bi to u većoj meri pokrili nećemo skoro videti. Ovo čak ni ne načinje Pandorinu kutiju pitanja koliki će ti prihodi tačno biti, i da li će ih uopšte biti. Poenta je međutim da opet ne vidim posebnu prednost poslovanja sa Arapima - jer ništa nisu čvrsto obećali. Ako ćemo već praviti rampe preko pruge, ili nećemo - nije važno, sve to isto možemo raditi i sa drugim investitorima i samo im nuditi pojedine placeve sa daleko većom, ustvari totalnom kontrolom svih parametara tih poslova, i bitno manjim rizikom izgradnje čitavog SA (što može biti ogromna ušteda). Ovo drugo je onda bolje. Sem ako se plašite da nikoga drugoga nećemo naći da investira kod nas. Ali zašto onda investiraju Arapi? Onda je i to sasvim sigurno čisti gubitak za nas, jedino što mi to ne vidimo jer nam ništa ne govore. Prosto ne može biti drugačije, međunarodno tržište kapitala i nekretnina je za sve velike igrače isto, pa profitabilnost biznisa na istom mestu ne može biti bitno različita za svakoga od njih.
Ono što na kraju ostaje kao jedini relativno jasan motiv davanju prioriteta saradnji sa Arapima je izgleda samo veliki kredit koji se najavljuje, a ne bilo kakva urbanistička ili poslovna prednost ovog projekta po sam Beograd. Iz intervjua:
"Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da očekuje da Srbija od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobije kredit od dve do tri milijarde dolara po najnižoj kamatnoj stopi na period od 20 do 30 godina i da tim novcem vrati dugove koji je najviše opterećuju. "To bi bio gotovo poklon za ovu zemlju. Mi bismo delom tog novca vratili najteže kredite koji nas opterećujuu. Istovremeno bismo rasteretili nivo javnog duga, što mislim da bi MMF podržao, a ostatak novca bismo na različite načine ubrizgali u privredu. Posle toga će biti jasno da je Srbija opstala i krenula napred", rekao je Vučić za RTS."
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/40507 ... rde-dolara
Tako ispada da je SA dat kao zalog opštoj dobrobiti Srbije, i da nismo u poziciji da "gledamo sitna slova" u ugovoru. Da li je stvarno tako? U svakom slučaju, koliko je ovakva trampa sigurna (očekujemo?) i korisna, i da li bi slične uslove mogli dobiti još negde, nije ni malo lako odgovoriti. Možda treba uzeti u obzir i našu neobičnu ali (drugima) zanimljivu poziciju u situaciji kad ponovo počinje nova varjanta hladnog rata? Odnosi Zapada sa Rusijim se nikada neće vratiti na ono što su bili, a ko zna u kom će pravcu ići Kina, Evropa i drugi veliki igrači. Zvanična i uzvratna poseta Americi? Eto zanimljivog detalja. Mnoge stvari utiču na tržište nekretnina. Treba li se kockati i na koga? Ili je bolje biti oprezan pa ići postepeno? Čini mi se da bi i ovakve stvari trebalo imati na umu da bi se razumelo ono što se dešava, a pogotovo kako će STVARNO Beograd proći u čitavoj toj igri.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.771
- Pohvaljen
- 25.905
Ili, u jednoj rečenici: Povoljniji kredit za krpljenje Srpskog budžeta je "kupljen" po urbanizam Beograda lošijim, a po kreditora unosnijim projektom nazvanim BNV, a veoma je nejasno da li je to stvarno bio jedini, a pogotovo najbolji izbor.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.095
Delija":385h4x5e je napisao(la):
Odlično, dolazimo do zaključka da ni sa ovakvim konceltom da kažem "poklanjanja" zemljišta - država ne može da urbanizuje Amfiteatar. Koliko sam razumeo, investitor se ovde obavezuje da izgradi celokupnu infrastrukturu unutar Amfiteatra, a država da izmesti saobraćajnu i pojača eksterne infrastrukturne kapacitete.
Mi čak ni to nismo u stanju da uradimo. Zamisli da još moramo i lokacijsku infrastrukturu da izgradimo?
Pitaš, zašto strani "investitor" želi zemljište koje ne vredi bez infrastrukture? Pa zato što ga "poklanjaju". Teško da bi bilo kakav privatni investitor kupio parcelu po tržišnoj vrednosti bez infrasktrukture ili na obećanje nemoćne države da će to izgraditi.
Dakle, urbanizacija AMfiteatra je nemoguća misija, a naročito u formi hipi naselja kakvo većina želi.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 19.534
- Pohvaljen
- 41.390
Postepena je trzisno jedino i moguca samo se nama pricaju bajke da bi se ko zna sta sve odradilo u takozvanom paketu koji uopste trzisno nije podrzan.
Mnogo pitanja a nijednog odgovora pravog. Nisam ja protiv direktne i celovite saradnje ali da se jasno zna ko sta daje pogotovo u situaciji kada mi "sem" zemljista nemamo prakticno nista da ponudimo da osposobimo to isto zemljiste na stranu sto mislim da su svi ti prateci projekti neophodni i mimo bga na vodi.
Mnogo pitanja a nijednog odgovora pravog. Nisam ja protiv direktne i celovite saradnje ali da se jasno zna ko sta daje pogotovo u situaciji kada mi "sem" zemljista nemamo prakticno nista da ponudimo da osposobimo to isto zemljiste na stranu sto mislim da su svi ti prateci projekti neophodni i mimo bga na vodi.
Pored ovoga sto je Igor napisao i sa cim se slazem osim u delu da nemamo nista da ponudimo 'sem zemljista' (na sta cu se vratiti malo kasnije), meni izuzetno smeta histerija spontana ili nametnuta to ne znam, ali bukvalno histerija o bezizlaznosti i 'moranju'.
Nista se u zivotu ne mora i nikad sve nije crno, ni belo, pa ni ruzicasto.
Izbor uvek postoji. Zivot svakog od nas kao pojedinca je samo zrno peska u pustinji i gledanje na perspektive buducnosti grada iz licnog ugla i interesa je nesto sto moze da donese samo dugorocnu stetu.
Svi mi ovde na ovom forumu se uglavnom slazemo oko cilja, sta bi u nekom konacnom ishodu zeleli, a to je lep, funkcionalan, cist, uredjen, odlicno opremljen grad po meri njegovih stanovnika.
Naravno, posto nismo svi klonirane amebe, postoje odredjene nesuglasice oko toga sta to podrazumeva. Ali to goce li Bgd u buducnosti biti razudjen ili 'nabijena' naseobina je neka druga prica.
Ono sto mene ovde (u prici o BnV) izrazito iritira, je kao sto rekoh 'histerija' - mora sad, mora taj, mora tako....
Ne , ne mora. Kao sto vidimo iz realnosti, prostor savskog amfiteatra je vec delimicno raskrcen, zar ne?
Jel se svi slazemo da je lepsi bez olupina od starih brodova?
Dal je lepsi bez sljunkare?
Znaci, nesto je odradjeno, a za to je trebala dobra volja i nesto malo para.
Kad kazem malo, to zaista i jeste tako, jer suma kostanja dosadasnjih radova je sigurno manja od godisnjeg lopovluka u nekom od bgd javnih preduzeca.
Dal nam je takav, delimicno ociscen amfiteatar cilj?
Naravno da nije!
Ali do pravog cilja se obicno ide 'tezim' i sporijim putem!
E tu padamo na ispitu!!!
Mi necemo da cekamo! Mi bi sad!!! Odmah!!!
Nije bitno sta!!!
Nije bitno ni kako, ni po koju cenu!!!
Nije bitno ni poreklo novca, ni posledice na ostatak grada. Nista nije bitno sem da se sto pre, odmah 'nesto napravi'!?
Pazite, to je od politicara lakrdijasa, krajnje ocekivano, jer njima treba brz rezultat kojim ce da masu biracima i slikaju se.
Drzavnici, strucnjaci, uopste odgovorni ljudi se nece tako ponasati.
Gde je 'zapisano' da prostor Savskog Amfiteatra moramo da resimo u narednih 5-10 godina???
Ok, voleo bih i ja, ali po nasim uslovima. A pod 'nasi uslovi' podrazumevam neki minimum interesa grada i ljudi koji zive u njemu!
Ne moze???
Ok, ne mora!!!
Nismo mi to zemljiste sad kupili, pa ajd da ga obrnemo, zaradimo na njemu koliko god, na brzaka.
Rec je o najvrednijem zemljistu naseg grada.
Rec je o centru naseg grada, srcu prestonice.
Nismo kupili, nasledili smo ga. Jeste, reci ce neki da je to sticaj okolnosti to nasledstvo, ali to je ljudi poput naseg 'porodicnog blaga'!!!
Ako nismo u mogucnosti da to adekvatno iskoristimo, ostavimo se corava posla.
Nastavice se
Nista se u zivotu ne mora i nikad sve nije crno, ni belo, pa ni ruzicasto.
Izbor uvek postoji. Zivot svakog od nas kao pojedinca je samo zrno peska u pustinji i gledanje na perspektive buducnosti grada iz licnog ugla i interesa je nesto sto moze da donese samo dugorocnu stetu.
Svi mi ovde na ovom forumu se uglavnom slazemo oko cilja, sta bi u nekom konacnom ishodu zeleli, a to je lep, funkcionalan, cist, uredjen, odlicno opremljen grad po meri njegovih stanovnika.
Naravno, posto nismo svi klonirane amebe, postoje odredjene nesuglasice oko toga sta to podrazumeva. Ali to goce li Bgd u buducnosti biti razudjen ili 'nabijena' naseobina je neka druga prica.
Ono sto mene ovde (u prici o BnV) izrazito iritira, je kao sto rekoh 'histerija' - mora sad, mora taj, mora tako....
Ne , ne mora. Kao sto vidimo iz realnosti, prostor savskog amfiteatra je vec delimicno raskrcen, zar ne?
Jel se svi slazemo da je lepsi bez olupina od starih brodova?
Dal je lepsi bez sljunkare?
Znaci, nesto je odradjeno, a za to je trebala dobra volja i nesto malo para.
Kad kazem malo, to zaista i jeste tako, jer suma kostanja dosadasnjih radova je sigurno manja od godisnjeg lopovluka u nekom od bgd javnih preduzeca.
Dal nam je takav, delimicno ociscen amfiteatar cilj?
Naravno da nije!
Ali do pravog cilja se obicno ide 'tezim' i sporijim putem!
E tu padamo na ispitu!!!
Mi necemo da cekamo! Mi bi sad!!! Odmah!!!
Nije bitno sta!!!
Nije bitno ni kako, ni po koju cenu!!!
Nije bitno ni poreklo novca, ni posledice na ostatak grada. Nista nije bitno sem da se sto pre, odmah 'nesto napravi'!?
Pazite, to je od politicara lakrdijasa, krajnje ocekivano, jer njima treba brz rezultat kojim ce da masu biracima i slikaju se.
Drzavnici, strucnjaci, uopste odgovorni ljudi se nece tako ponasati.
Gde je 'zapisano' da prostor Savskog Amfiteatra moramo da resimo u narednih 5-10 godina???
Ok, voleo bih i ja, ali po nasim uslovima. A pod 'nasi uslovi' podrazumevam neki minimum interesa grada i ljudi koji zive u njemu!
Ne moze???
Ok, ne mora!!!
Nismo mi to zemljiste sad kupili, pa ajd da ga obrnemo, zaradimo na njemu koliko god, na brzaka.
Rec je o najvrednijem zemljistu naseg grada.
Rec je o centru naseg grada, srcu prestonice.
Nismo kupili, nasledili smo ga. Jeste, reci ce neki da je to sticaj okolnosti to nasledstvo, ali to je ljudi poput naseg 'porodicnog blaga'!!!
Ako nismo u mogucnosti da to adekvatno iskoristimo, ostavimo se corava posla.
Nastavice se
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Delija":k05pktvy je napisao(la):
Pa ako se Savski amfiteatar urbanizuje postepeno prema potrebama grada plasim se da ce se izgraditi par zgrada i to bi bilo to.
Realno grad velicine Beograda sa njegovim brojem stanovnika nema potrebu za 1 800 000 kvadrata.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
Grad je već "ušao u igru" sa Arapima njihov "povratni" ulog je pozajmica (čitaj kredit) od milijardu dolara koji smo dobili i te pare bi trebalo da pocnu da se krckaju od marta za popunjavanje rupa u budžetu, a naš "nepovratni" ulog je celokupno zemljište SA.Čak i da Arapi odrade prateću infrastrukturu za prvu fazu (par stotina miliona evra),opet će biti u "plusu" jer je tržišna vrednost zemljišta cca 750 miliona evra, a sledi i skupljanje "kajmaka" pre svega od komercijalnih sadržaja i delom prodaje odredjenog broja stanova i poslovnog prostora.
Za 10-tak godina imali bi odradjenu prvu fazu BNV-a, i celokupno zemljište SA u vlasništvu Arapa, izgradjene primarno komercijalne sadržaje (šoping mol,hoteli oko 2.000 soba realno zbog trenda porasta turista od oko 15% godišnje).
6000 stanova prosečne cene pola milona evra, 13.000 kancelarija cca 50- 60.000 zaposlenih (to bi bilo kao izgradnja 15-tak airport citija)-science fiction.
Za 10-tak godina imali bi odradjenu prvu fazu BNV-a, i celokupno zemljište SA u vlasništvu Arapa, izgradjene primarno komercijalne sadržaje (šoping mol,hoteli oko 2.000 soba realno zbog trenda porasta turista od oko 15% godišnje).
6000 stanova prosečne cene pola milona evra, 13.000 kancelarija cca 50- 60.000 zaposlenih (to bi bilo kao izgradnja 15-tak airport citija)-science fiction.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
milos.tro":1hwr3rca je napisao(la):
Pitam se ko ce da kupi 6000 stanova od pola miliona evra? To je 3 milijardi evra!!!
Zaista deluje nerealno. Kao da je Beograd Beverly Hills.
Da...laki72":21ccmnzp je napisao(la):
I iako ce mnogi, verovatno vecina pomisliti, evo ga smarac, sa svojim konzervativnim stavovima nastavlja da davi
dajem sebi za pravo da upravo objasnim taj kozervativizam i tu 'opreznost' koja mi nekada nije bila svojstvena, al me zivotno iskustvo u proteklom periodu naucilo da 'nije zlato sve sto sija'
Rizici, vidljivi i skriveni, ovog projekta su ogromni.
Prezvakali smo i prezvakavamo stranice i stranice propusta, losih resenja, ignorisanja realnosti...
Pa ipak, bez obzira na sve to nama je ovaj projekat primamljiv.
Primamljiv, jer da nije nebi o njemo potrosili tolike stranice diskutujuci o njemu.
Ali ta primamljivost nije posledica dobrih resenja ni po kom osnovu i to je glavni problem.
Projekat BGnV ne resava nista!
Naprotiv, on stvara nove probleme na svim poljima.
Ne unapredjuje Beograd ni po kom osnovu.
Neko ce reci 'imacemo uredjenu obalu'
Pa mozemo je imati i bez arapa i ovog projekta, poklanjanja zemljista i slicnog.
Argument 'Imacemo novu kulu'?
Pa? Oce li kula resiti i jedan problem u ovom gradu?
Fale nam poslovni biroi i kancelarije?
Nisam stekao takav utisak.
Sve i da jeste tako i sve i da se ta po renderima 'falusoidna' kula i izgradi, gde je ona locirana po onome kako nam je prezentirano na maketi???
Nigde, pa u sred !
Zvuci glupo, ali upravo je tako.
Kula se po projetu nalazi u slepoj ulici pored reke.
Fantasticno!
Nemam veze sa urbanizmom, ali dozvoljavam sebi da kazem da to nema veze sa mozgom.
Al ajd i to da zanemarimo...
Moguce da moj laicki pristup i nepoznavanje urbanizma rezultiraju pogresnim stavom sto se tice pozicije kule.
Dakle, glavno pitanje je sta mi (grad i njegovi zitelji) dobijamo od toga???
Sve do sada prezentovano se svodi na argumente koje smo slusali u nazad 15 godina vezano za privatizaciju.
Kao sto smo u toku privatizacija slusali da se neka firma prodaje jeftino, ali ce novi vlasnik uloziti ovo ili ono, unaprediti proizvodnju pa ce to 'povuci' druge delatnosti, pa ce ljudi raditi, pa...
I ovde imamo tako price o nekoj novoj 'eliti', koja ce se od nekuda doseliti, kupiti ekskluzivne stanove, dovesti ovde svoje biznise i biznis partnere...
Ljudi, ne budimo deca. Prazne su to price.
Imali smo takvu dramaturgiju prilikom privatizacije, znamo svi kako je proslo. Zasto bi sada bilo drugacije?
Dakle!
Prodajemo li zemljiste, delom ili u celini?
Ok prodajemo, takvu smo odluku doneli. Posto ga prodajemo?
Pa najskuplje sto mozemo, normalno.
Posto nam je zemljiste u neposrednom komsiluku, bitno nam je kome ga prodajemo i kakva ce mu biti namena.
Znaci, necemo ga prodati po svaku cenu.
Ne mozemo da ga prodamo kako zelimo?
Nikakav problem, neka ga!!!
Kako smo ga nasledili mi od nasih predaka, ostavimo ga svom potomstvu. Porez na njega i tako ne placamo, a mozda ce oni uspeti bolje da ga 'plasiraju' na trzistu.
Hvala na paznji
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Pocela neka poezija ovde...
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.771
- Pohvaljen
- 25.905
Nije poezija nego baš obrnuto, proza. NAJZAD počinje da se probija malo realizma u sve te maštarije o "Gradu Bogova". Savski amfiteatar se može graditi samo postepeno i po delovima, tačno kako su ljudi rekli, onim ritmom koji mi to sebi bez nepotrebnih kompromisa možemo priuštiti, pa koliko traje da traje. Priča da će nam neko raznim trikovima pokloniti čitav novi grad, bez naših para, je samo obična fantazija. Čitava medijski prezentirana logika koja ga prati nema ni elementarnog smisla.
Pre nego što smo čuli za projekat BNV postojao je konsezus da smo u tako teškoj finansijskoj situaciji da se ubuduće MORAMO koncentrisati samo na najvažnije prioritete. Onda je odjednom rečeno da je baš sad prvi trenutak da sredimo ceo Savski amfiteatar iako nije ni blizu bilo kakvog prioriteta. Obrazloženje zašto baš sad, je bilo da ne moramo ulagati svoje pare, pa nam je svejedno, možemo i sad. Onda se naravno ispostavilo da nam ipak trebaju ogromna sredstva. Ali sada se kaže da pošto ih nemamo, moramo prihvatiti štetne kompromise. I niko da primeti da je time poništena početna pretpostavka za početak posla. Ako nam sad ipak trebaju pare u početku, i još moramo praviti kompromise na našu štetu, zašto da onda UOPŠTE počinjemo baš sada??? Umesto toga imamo suludu kružnu logiku u kojoj je posledica sama sebi uzork. Moramo početi zato što tobože možemo, a pošto ipak nemožemo, moramo prihvatiti štetan kompromis zato što smo tobože odlučili da počnemo? Svaka čast na logici. A kako bi bilo da ne počinjemo, bar ne sada, nego onda kad NE BUDEMO morali praviti kompromise? Ili drugi primer.
Da nas je neko pre BNVa pitao kakvo će naselje jednog dana postojati u SA, skoro svako bi imao na umu nešto vrlo slično onim naseljima koja se uobičajeno grade po Beogradu. Onda dolaze Arapi i predlažu ono što niko nije ni tražio. Baš u najnižem delu starog grada, i po nadmorskoj visini i po okolnim zgradama, klaster najviših i najgušće napakovih kula koje bi postojale bilo gde u Beogradu. Obrazloženje je opet isto. Ne plaćamo ih mi nego Arapi, pa nam je svejedno, a verovatno i još bolje po nas. Onda se opet ispostavi da tako veliko naselje ima i svoju povećanu cenu koju plaćamo baš mi, u obliku većih troškova za uvećane kapacitete infrastrukture. Kanalizacija, vodovod, tolovod, struja, gas ... sve mora da bude drastično veće i svuda su potrebne potpuno nove magistale, a ne samo lokalni razvod. I opet isto. Umesto da se vratimo na početak pa kažemo da, pošto to sada ne možemo platiti, onda ćemo graditi ili manje zgrade, ili iste, ali postepeno, onda kad se bude moglo, u skladu sa tempom izmeštanja starih objekta i rasta novih kapaciteta infrastrukture. Međutim I DALJE se tvrdi da sve mora biti baš kako je predloženo i da zato moramo praviti štetne kompromise. Opet kružno zaključivanje. Pošli smo od toga da možemo ići na objekte grandiozne veličine bez našeg plaćanja, a kad se ispostavi da ne možemo, svejedno moramo zato što je u medijima postalo očekivano da ćemo baš tako početi, pa makar uz po nas štetne kompromise.
A čitavo zamešateljstvo je ustvari jednostavno. Vladi je ponuđen ogromnan kredit sad odmah, a ona je morala da smisli šta da za uzvrat da, a da bude isto tako veliko. Zbog toga SA mora da ode odjednom, a ne može postepeno iako je to u našim uslovima nedostatka novca, kontrole i potražnje jedino smisleno.
Svi bi mi voleli da se ceo SA izgradi što pre, ali ne po cenu da zato mora da bude lošiji nego što može da bude. Lično nestrpljenje nije vredno tolike štete.
Pre nego što smo čuli za projekat BNV postojao je konsezus da smo u tako teškoj finansijskoj situaciji da se ubuduće MORAMO koncentrisati samo na najvažnije prioritete. Onda je odjednom rečeno da je baš sad prvi trenutak da sredimo ceo Savski amfiteatar iako nije ni blizu bilo kakvog prioriteta. Obrazloženje zašto baš sad, je bilo da ne moramo ulagati svoje pare, pa nam je svejedno, možemo i sad. Onda se naravno ispostavilo da nam ipak trebaju ogromna sredstva. Ali sada se kaže da pošto ih nemamo, moramo prihvatiti štetne kompromise. I niko da primeti da je time poništena početna pretpostavka za početak posla. Ako nam sad ipak trebaju pare u početku, i još moramo praviti kompromise na našu štetu, zašto da onda UOPŠTE počinjemo baš sada??? Umesto toga imamo suludu kružnu logiku u kojoj je posledica sama sebi uzork. Moramo početi zato što tobože možemo, a pošto ipak nemožemo, moramo prihvatiti štetan kompromis zato što smo tobože odlučili da počnemo? Svaka čast na logici. A kako bi bilo da ne počinjemo, bar ne sada, nego onda kad NE BUDEMO morali praviti kompromise? Ili drugi primer.
Da nas je neko pre BNVa pitao kakvo će naselje jednog dana postojati u SA, skoro svako bi imao na umu nešto vrlo slično onim naseljima koja se uobičajeno grade po Beogradu. Onda dolaze Arapi i predlažu ono što niko nije ni tražio. Baš u najnižem delu starog grada, i po nadmorskoj visini i po okolnim zgradama, klaster najviših i najgušće napakovih kula koje bi postojale bilo gde u Beogradu. Obrazloženje je opet isto. Ne plaćamo ih mi nego Arapi, pa nam je svejedno, a verovatno i još bolje po nas. Onda se opet ispostavi da tako veliko naselje ima i svoju povećanu cenu koju plaćamo baš mi, u obliku većih troškova za uvećane kapacitete infrastrukture. Kanalizacija, vodovod, tolovod, struja, gas ... sve mora da bude drastično veće i svuda su potrebne potpuno nove magistale, a ne samo lokalni razvod. I opet isto. Umesto da se vratimo na početak pa kažemo da, pošto to sada ne možemo platiti, onda ćemo graditi ili manje zgrade, ili iste, ali postepeno, onda kad se bude moglo, u skladu sa tempom izmeštanja starih objekta i rasta novih kapaciteta infrastrukture. Međutim I DALJE se tvrdi da sve mora biti baš kako je predloženo i da zato moramo praviti štetne kompromise. Opet kružno zaključivanje. Pošli smo od toga da možemo ići na objekte grandiozne veličine bez našeg plaćanja, a kad se ispostavi da ne možemo, svejedno moramo zato što je u medijima postalo očekivano da ćemo baš tako početi, pa makar uz po nas štetne kompromise.
A čitavo zamešateljstvo je ustvari jednostavno. Vladi je ponuđen ogromnan kredit sad odmah, a ona je morala da smisli šta da za uzvrat da, a da bude isto tako veliko. Zbog toga SA mora da ode odjednom, a ne može postepeno iako je to u našim uslovima nedostatka novca, kontrole i potražnje jedino smisleno.
Svi bi mi voleli da se ceo SA izgradi što pre, ali ne po cenu da zato mora da bude lošiji nego što može da bude. Lično nestrpljenje nije vredno tolike štete.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.095
Delija":1efh2gej je napisao(la):
Слажем се, дакле, фазна урбанизација која зависи од стања тржишта. Фазна изградња је и план за АМфитеатар или сам ја нешто испустио у међувремену? Чак имамо и прву фазу прве фазе (две стамбене куле на месту Ластине станице).
У сваком случају, намера ми је да дискутујемо о могућим моделима урбанизације Амфитеатра у конкретном времену без утопистичких и теорисјких баљезгања а ако са неким реално може да се дисутује о таквој теми, то си ти.
Дакле, поменути економки модел јавно/приватног партнерства уопште не мора бити тако злочиначки како га овде карактеришеш. Предузеће "Београд на води" ја гледам као на модел предузећа "Блок 67" Постоје јасне разлике, али не мора нужно значити да ће предузеће БнВ да стави шапу на земљиште за вјек и вјеков. Шта год се градило, градиће се на основу мастерплана (реално је срање), а саме парцеле и сами објекти не морају нужно да се граде од стране поменутог предузећа. Поменуто предузеће може парцеле продати по тржишним ценама а приход би се делио по власничком уделу (део Арапима, део држави Србији).
Наравно, можемо ми сами као држава постепено измештати железницу и градити инфраструктуру а потом продавати парцеле, али нам је за тако нешто до сада требало 40 година а нисмо одмакли од почетка. Лаки72 је у праву, не мора све одмах и одједном, али ако за 40 година нисмо ништа урадили, значи да тај модел урбанизације економски није могућ.
Зашто примера ради не бисмо направили такав уговор по коме би наш власнички удео у предузећу БнВ био мањи а за узврат да нам Арапи дају изузетно повољне кредите за завршетке капиталне железничке инфраструктуре. За такве пројекте свакако морамо дизати кредите, на овај начин то могу бити далеко повољнији кретити него да их узимамо од ЕБРД-а рецимо.
Овај систем који је осмишљен никако није савршен а нарочито имајући у виду да се нашим политичарима никако не верује (оправдано), али је далеко реалнији од досадашњег плана урбанизације од стране државе и искључиво - државе. Као што рекох, за 40 година ни макац.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.968
- Pohvaljen
- 14.966
Испустио си. Фазна урбанизација у складу са реалним потребама града и тржишта подразумева класичан тип урбанизације где нико нема монопол ни над планом датог подручја, ни над расположивим парцелама нити над власништвом изграђеног стамбено-пословног фонда. Дакле, фазна урбанизација подразумева цвилизовану урбанизацију у којој домирају цивилизацијске тековине као што су транспарентност, конкурентност, поштовање закона, јавне имовине и јавних интереса. Уопште није поента у брзини градње тј фазној градњи комплекса, суштина је да толико подручје просто захтева поштовање закона (што се није десило) као и надметање више инвеститора (што нам од почетка гарантују да се неће десити).stf":649p7j17 je napisao(la):
А то све изгледа још бедније у окружењу старе европске престонице каква је Беохград. Да је ово нека блискоисточна пустара па и да се некако свари сва ова бахатост и примитивност исказана кроз покушај имплементације пустињског дубаи дизнеленда у срце старог европског града.
Сасвим случајно сам употребио исти термин (фазна урбанизација). Ето нека буде класична/постепена урбанизација типична за сваки европски град.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.095
И ти испушташ из вида неке нуспродукте циркуса око БнВ.
Можда је нетранспарентно, монополистички и тако даље, али у пракси на нивоу града те тврдње не стоје. Да држава жели да држи монопол над тржиштем некретнина и повлађује једном инвеститору дошло би до масовних административних кочења свих осталих већих пројеката некретнина и пословног простора а у пракси се дешава прави бум - једна за другом локацијом које су годинама тапкале у месту покренуте су за само пар месеци све редом.
Тај бум је овде поменут и објашњен је паранојом осталих инвеститора да ће изгубити ако не саграде објекте пре покретања БнВ. То је глупост прве категорије. Па управо изградња толиког броја квадрата средње и више класе не иде на руку инвеститору БнВ јер одузима поприличан део купаца. Да се арапском инвеститору повлађује и да се конкретан инвеститор штити и даје му се монопол, понавлјам - администрација би кочила све остале пројекте. То је врло лако чинила свих предходних година.
Поента приче је да урбанизација Савског амфитеатра није наиван посао. Он није само још једна новобеоградска ледина са инфраструктурном фул опремом па да се да на јавну лицитацију. Осим тога, јавне лицитације за појединачне парцеле унутар комплекса БнВ нису искључене као опција. Разлика је у томе што би такве лицитације расписивало предузеће Бнв а не град Београд. То јесте лошија опција (финансијски) али није ни толико лоша, јер ће град Београд и у том случају добити проценат прихода као сувласник у предузећу.
Да би се урбанизовао Амфитеатрар потребно је изместити капиталну републичку инфраструктуру, а да би се то урадило потребно је изградити капиталне инфраструктурне објекте, да би се то урадило, потребни су опаки кредити ... кад се све сабере и одузме, цео посао је најкомпактније урадити неким међудржавним споразумом као што јесте урађено. Можемо да расправљамо да ли је конкретан уговор за нас добар или не, али сама опција је најреалнија имајући у виду ектремно комплексно стање на терену ...
Можда је нетранспарентно, монополистички и тако даље, али у пракси на нивоу града те тврдње не стоје. Да држава жели да држи монопол над тржиштем некретнина и повлађује једном инвеститору дошло би до масовних административних кочења свих осталих већих пројеката некретнина и пословног простора а у пракси се дешава прави бум - једна за другом локацијом које су годинама тапкале у месту покренуте су за само пар месеци све редом.
Тај бум је овде поменут и објашњен је паранојом осталих инвеститора да ће изгубити ако не саграде објекте пре покретања БнВ. То је глупост прве категорије. Па управо изградња толиког броја квадрата средње и више класе не иде на руку инвеститору БнВ јер одузима поприличан део купаца. Да се арапском инвеститору повлађује и да се конкретан инвеститор штити и даје му се монопол, понавлјам - администрација би кочила све остале пројекте. То је врло лако чинила свих предходних година.
Поента приче је да урбанизација Савског амфитеатра није наиван посао. Он није само још једна новобеоградска ледина са инфраструктурном фул опремом па да се да на јавну лицитацију. Осим тога, јавне лицитације за појединачне парцеле унутар комплекса БнВ нису искључене као опција. Разлика је у томе што би такве лицитације расписивало предузеће Бнв а не град Београд. То јесте лошија опција (финансијски) али није ни толико лоша, јер ће град Београд и у том случају добити проценат прихода као сувласник у предузећу.
Да би се урбанизовао Амфитеатрар потребно је изместити капиталну републичку инфраструктуру, а да би се то урадило потребно је изградити капиталне инфраструктурне објекте, да би се то урадило, потребни су опаки кредити ... кад се све сабере и одузме, цео посао је најкомпактније урадити неким међудржавним споразумом као што јесте урађено. Можемо да расправљамо да ли је конкретан уговор за нас добар или не, али сама опција је најреалнија имајући у виду ектремно комплексно стање на терену ...
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
+1 STF
mekbejn
Advanced
ono što meni sad nije jasno je koji deo infsrastrukture mi plaćamo a koji 'partner'?
Znači: most Vinča, Prokop (ovo je valjda Kuvajtski kredit), nova stanica i izmeštanje BAS-a...?
A zatim i lokalna infrastruktura (kanalizacija, putevi, utopijski masovni transport...)?
Znači: most Vinča, Prokop (ovo je valjda Kuvajtski kredit), nova stanica i izmeštanje BAS-a...?
A zatim i lokalna infrastruktura (kanalizacija, putevi, utopijski masovni transport...)?