Delija":2pei47a8 je napisao(la):
Иначе, сваком иоле писменом архитекти су јасни правци који се морају испоштовати у СА:
- Највиши објекти ближе газели и сајму
- формриање уличног фронта ка савској улици и блокова у макар делимичном складу са постојећом урбаном матрицом подручја преко пута те исте Савске улице па даље ка Кнеза Милоша
- Постепено разуђивање тих блокова ка Сави уз све више јавних и зелених површина.
- Градња на подручју бус станице и бус паркинга уз поштовање спратности највећих објеката у Савамали и уличног фронта Карађорђеве. Ту би била дозвољења градња и ближе обали на месту постојећих објеката и некадашњег уличног фронта.
- Градња једног или више објеката на самој обали атрактивне и квалитетне архитектуре а јавне/културне намене уз саму реку, по потреби укомпоноване у нови савски кеј.
- Горепоменуто разуђивање ка обали вршити трансофмрацијом из староградских затворених блокова из савске ка тачкастим "новобеоградским" блоковима све то у слободнијој форми и уз формирање више паркова, зелених оаза и пешачких коридора.
- Обавезна разноврсност садржаја на свим нивоима урбаног простора - од целог подручја СА, преко његових делова до самих блокова па и појединачних објеката. Ово примитивно зонирање по наводном београду је комплетна будалаштина.
Zanimljivo, ovo je radikalnija promena od one o kojoj ja ovoliko pričam. Najviši objekti uz Gazelu i sajam, razuđivanje blokova ka Savi sa postepeno više zelenila, otvorenih blokova, raznovrsnih sadržaja i pešačkih koridora, "jedan ili više objekata na samoj obali" ... uz izvesne pretpostavke ja ovo mogu samo da podržim. Ako se pod uličnim frontom u Karađorđevoj ne podrazumeva prva obalska linija nekadašnjih magacina pored same reke, nego pravi, danas postojeći ulični front stambenih zgrada Karađorđeve i Braće Krsmanović, ako "jedan ili više objekata na samoj obali" ustvari znači da ih na samoj obali ima malo, a da oni koji postoje imaju makar otvoren prizemni nivo (ako već nema dovolnog razmaka od reke) da bi se očuvala neprekidnost i neophodna širina za nekoliko apsolutno neophodnih pešačkih i rekreacionih koridora, onda da, sve što je navedeno je sasvim prihvatljivo.
А углавном се ради о потпуно празним подручијама мимо центра урбане матрице па с тога ти примери нису упоредиви са Савским Амфитетатром...
Uobičajena situacija je da je centar urbane matrice starih gradova skoro redovno zauzet, pa je nedostak dovoljno velike prazne površine prvi razlog zašto se projekti radikalno novog koncepta tu retko mogu naći, čak i kad se neki manji deo oslobodi. Oni obično zahtevaju veliku površinu da bi bitno različit način alokacije i korišćenja prostora mogao biti dosledno sproveden i imao pravog efekta. Isto tako su bitno ograničeni okruženjem i nizom zahteva vezanih za kompatibilnost, postojeće standarde i interakciju sa tim okruženjem. A ipak, da bi se videlo šta je u razmišljanjima urbanista novo na nekom sasvim fundamentalnom nivou, nephodno je gledati baš one projekte gde su i finansijski i na stručnom planu bitno manje ograničeni nego što je to uobičajeno. Dakle, velike projekte koji su izvan urbanih središta.
...који у једном свом делу још од првог периода урбанизације Београда у 19. веку има објекте на самој обали.
Beograd je na samoj obali reke imao objekte tipa kožara, kojoj je voda bila potrebna za ispiranje koža, fabriku hartije (zbog iskuvavanja starih krpa), klanicu (zbog ispiranja krvi), tekstilnu fabriku (zbog pripremanja boja), električnu centralu (zbog hlađenja i uglja), ciglane (zbog kvašenja ilovače, tj bukvalno pravljenja blata), uz niz magacina za istovarivanje robe sa brodova, uglja i peska. Sve vrlo neugodno, smrdljivo i naporno. Ko tamo nije imao posla, držao se što je dalje mogao, ako je uopšte i mogao da uđe (a nije mogao). Na takvim mestima nije bilo stanova, a pruge i industrija su tu pravljeni jer nije bilo izbora. Tu se nikada nije ni boravilo u smislu zasnivanja domaćinstva u urbanim blokovima trajnih i kvalitetnih stambenih zgrada, a nije bilo čak ni poslovnih zgrada koje nisu bile vezane za same te fabrike ili lučke operacije. Izbor te lokacije nije bio ničiji slobodan izbor, već ZA TE SADRŽAJE drugačije nije ni moglo. Pošto sada više neće biti ni industrije, ni teretne luke, ni magacina, ne vidim po kojoj smo to logici mi sad tobože istorijski obavezni da VRATIMO sasvim drugi tip sadržaja (stanovanje, trgovinu, kancelariski biznis) na mesto gde on nikada nije ni bio? Možemo ako hoćemo, ali je besmisleno kao argument. Otprilike ovako: "Ovde, veoma blizu vode, je nekada bila ivica industrijske zone, ali sad ni ovde ni na bilo kojoj drugoj sličnoj istorijskoj liniji nema ničega, ali mi IPAK moramo da na ISTU TU linju vratimo bilo šta, pa makar i nešto što nikada tu nije bilo." I još tu "obavezu vraćanja" sasvim različitog urbanog sadržaja na neku danas samo zamišljenu liniju, jer je maltene sve srušeno, pravdamo baš istorijskim razlozima. Zašto moramo? Imamo ulični front stambenih zgrada koji danas postoji, tamo gde postoji, i tu treba i da ostanemo, ne da stanove "vraćamo" ka reci zato što su tu nekada bile fabrike.
Оно што је далеко упоредивије са нашим случајом ти је нпр хамбуршки Хафенсити.
Dobro, da vidmo HafenCity.
Prva i osnovna stvar je da je u pitanju ostrvo. To znači da kroz njega ne moraju da se provlače magistralne pešačke, biciklističke, džoging i zelene staze kao kod nas. Još mnogo gore, Beograd u zaleđu Savskog amfiteatra ima brdo, pa je obala reke JEDINO mesto gde se dva dela grada uopšte i mogu povezati ovakvim stazama. Zbog toga toliko insistram na ovome. U HafenCity-ju tog problema nema. Tako da oni zgrade mogu da približe, a mi ne možemo. Ovo je već sasvim dovoljno da bi poređenje bilo neodgovarajuće.
Kad se pogleda aero snimak, vidi se da tu ima i zelenila, a ni rastojanja do vode nisu uvek ista.
Ima i velikodušnije odvojenih pešačkih prostora.
Najmanja širina šetališta je ova (nama bi ovo bila jedina, jer bi ovuda trebalo da šeta ceo grad, a oni ovakvih prolaza imaju koliko hoće i to na ostrvu). Međutim, pogledajte pažljivo. Koliko su visoke ove zgrade iza? Možda 75 metara kao u BNV-u? Ipak ne, imaju svega oko 6 spratova.
A možda je to izuzetak? Pa i nije:
Sem par zgrada, sve ostale su niske. Ovde gore ni rastojanje do vode ne izgleda da je baš 10 metara. Profil obale? Možda 1:2 ? Koliki god da je, ne liči na 1:7.5 kao u BNV-u.
Ali najlepši deo je da jedini protiv argument koji mi se upućuje jeste da je ono što predlažem neisplativo. Iako to naravno niko nije ni pokušao da malo detaljnije obrazloži. I sad, HafenCity je isplativ sa ograničenjem visine na ovih nekoliko spratova, a kad ja tražim se linija šetališta samo POMERI, i to u Savskom amfiteatru u kome su visine budućih, gusto pakovanih zgrada 60, 75, 100, i 200 metara, onda to naglo postaje nesplativo, a ja postajem ludi šeširdžija ili njegov rođak. Ne nalazite li da postoje izvesni problemi u takvom razmišljanju?
...mada
