Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Вожд]

Са актуелне изложбе "Индустријско наслеђе Србије 1804. - 1918."
аутора Владимира Анђелковића у кући краља Петра.
:wink:

 

[milos.tro]

Vožde sve pohvale na trudu :kk:
Još malo u vezi broda,mada mi nije bas najjasnija ta muzejsko-sportska namena:
"Restauracija starog broda Sip jednog od retkih brodova napravljenog od betona. Ime je dobio po sipskom kanalu, njegova namena ce biti muzejsko sportskog karaktera."
http://www.brodsip.rs/

 

[simba222]

kolko je do sada odprilike m2 ocisceno , i kolko jos ima da se cisti?

 

[Zuma]

Moram da vam prepričam današnji događaj na platou kod starog mlina koji se slučajno pretvorio u prigodan i prilično duhovit zaključak naše priče o privatnom posedovanju javnih prostora.

Pošto je bilo lepo vreme siđem ja lepo sa tramvaja da napravim par fotografija i proverim da nisam bio previše oštar u komentaru "javnih" kvaliteta novog platoa. Utisak je isti. Ovo nije namenjeno ljudima sem kao prolaz. Betonski zid sa stepenicama na ulazu, povišena platforma popločana sivom uličnom kaldrmom, još jedan vizuelni zid starih gvozdenih stubova i metalnih žardinjera iste boje. Sve ostalo prazno, a jedini pogled je ili na ulicu ili na isto tako prazna predvorja poslovne zgrade i apstraktne šare hotelskog lobija. Apsolutno jedini humani element celog pejsaža je mali bazen, ali će njegova jedina praktična namena verovatno biti da jedan gost hotela tu za trenutak sačeka drugog kad izlaze u grad. Ovaj plato je istovremeno i ulica. Kosom rampom između poslovne zgrade i hotela dolaze taksisti i automobili koji dovoze goste i ostavljaju ih ispred svečanog ulaza sa portirom. Onda okreću po samom trgu, što je verovatno jedan od razloga za popločavanje uličnim granitnim kockama. Ovde prosto za ljude nema ničega, pa će tobožnji javni prostor da koristi tačno 0% Beograđana, i samo za nijansu više posetioca hotela.

I dok sam se je muvao unaokolo pokušavajući da nađem kadrove koji dobro predstavljaju čitav prostor, izlazi obezbeđenje i ljubazno mi saopšti kako je fotografisanje hotela zabranjeno. Ja sav srećan citiram par kratkih izvoda iz naše diskusije, kažem kako je sam plato javni prostor, "deo grada". Onda on meni lepo objasni da je taj plato deo hotela, da je on "private property", i da zbog toga što je privatno vlasništvo ONI određuju sva pravila na svom posedu. A jedno od njih je da nema fotografisanja. Nije bio baš ovako direktan, sve je bilo krajnje ljubazno, ali je to bio smisao. Tako da, iako imam par lepih slika, od fotografija nema ništa.

Prenosim ovo kratko i ljubazno izlaganje bezbednjaka pošto mi izgleda kao jedan sasvim prigodan i veoma rečit završni komentar na diskusiju o privatnom posedovanje tobožnjih "javnih" prostora.

 

[laki72]

Bingo

 

[Вожд]

Vožde sve pohvale na trudu :kk:
Još malo u vezi broda,mada mi nije bas najjasnija ta muzejsko-sportska namena:
"Restauracija starog broda Sip jednog od retkih brodova napravljenog od betona. Ime je dobio po sipskom kanalu, njegova namena ce biti muzejsko sportskog karaktera."
http://www.brodsip.rs/

Најлепше хвала..

Није ни мени, за музеј има лепших и елегантнијих бродова, а спорт.. Једино ако су мислили на пецароше који би га користили да се уштекају. Или paintball..

 

[milos.tro]

Čekaj po kom osnovu tebi neko može da zabrani da slikaš hotel?
Jel ispred hotela postoji zabrana fotografisanja? Koliko se sećam zabranjeno je npr. slikati vojne objekte ,ambasade (ispred takvih objekata se obavezno nalazi i tabla sa zabranom slikanja?

Početkom godine kada sam pravio reportažu o hotelu (viewtopic.php?f=22&t=1145&start=975) bio sam u baru hotela na piću, doduše pitanje je koliko će tokom leta Beogradjani moći da koriste npr. "otvorene sadržaje" na platou ispred hotela zbog cena?

 

[Вожд]

Најбоља варијанта би била да је држава препознала интерес и имала средстава да индустријско наслеђе (чији је млин био драгуљ) заштити, општег интереса ради, међутим ми живимо у оваквој, чија је администрација само делимично функционална и тако је одувек било. Заштиту и чување наслеђа би обично на својим плећима износили великим личним жртвовањем идеалисти, заљубљеници, по мишљењу средине и фантасти, или богати из личних, себичних интереса. Како је у овом случају сплетом историјских околности млин спасила ова друга опција, не знам о каквом јавном тргу се говори. Налазимо се у времену почетне акумулације капитала на овим просторима и одсуства било каквог система који би штитио јавни интерес, те био у ситуацији да услови власника капитала, апсолутно је на њему како ће конципирати уређење свог поседа. Самим пројектом је деликатно стављено до знања да је намена платоа испред интимни кутак за госте хотела, евентуално запослене у крмачици испред млина, према томе свака даља дискусија је тиме затворена.

 

[Гага]

Да ли то значи да ни гост/гости хотела не могу да се сликају испред "тог" хотела, а ради успомене да су били у Београду или слично ? Па управо и фотографисање саме зграде хотела представља један вид рекламе, али ето...
Можда треба питати руководство овог хотела о овоме, зашто и због чега ?

 

[Zuma]

Čekaj po kom osnovu tebi neko može da zabrani da slikaš hotel?
Jel ispred hotela postoji zabrana fotografisanja? Koliko se sećam zabranjeno je npr. slikati vojne objekte ,ambasade (ispred takvih objekata se obavezno nalazi i tabla sa zabranom slikanja?

Početkom godine kada sam pravio reportažu o hotelu (viewtopic.php?f=22&t=1145&start=975) bio sam u baru hotela na piću, doduše pitanje je koliko će tokom leta Beogradjani moći da koriste npr. "otvorene sadržaje" na platou ispred hotela zbog cena?

Nema znaka, a još sam na kraju slikao samo metalni stub u krupnom planu, na dva metra od trotoara, pa ne može ni to. Stvar verovatno i nije u nekoj bitnoj zabrani, nego je odluka samo zakonsko pokriće za slobodnu procenu. Nisi gost, potencijalno sumnjivo lice nešto slika, više od jedne fotografije ... zašto razmišljati, to je moje i ne može. Uobičajeni način na koji je Sloba vodio državu. Dobar broj nužnih stvari je zabranjen, ali se zabrana retko forsira, već joj je čitava svrha da uvede potpunu proizvoljnost i slobodu odlučivanja u vladanje. Tako nisi ograničen formom i zakonima nego gledaš ko ti smeta, a podanici uvek osećaju po vlast zdravu dozu nesigurnosti. To je uobičajeni sistem koji primenjuje obezbeđenje objekata. Isto je važilo na Pupinovom mostu tokom izgradnje, i na nizu drugih, mnogo manje važnih mesta. Dobra ilustracija vrste i sveobuhvatnosti promena koje privatno vlasništvo važnih sistema nosi sa sobom, a kojih je naš narod još uvek uglavnom blaženo nesvestan.

Što se tiče "otvorenih sadržaja" ispred hotela, nema ih i verovatno ih neće ni biti. To je ustvari okretnica za automobile koji dovoze goste do samog ulaza u obe zgrade, a ne pešački trg. Zbog toga mora da ostane slobodan prolaz. Prosto su pustili narod da malo slavi što na lak način "dobijamo trg".

 

[Zuma]

Vožde,

ja se sa tobom potpuno slažem, nego je problem što je pretvaranje gradske obale u privatnu svojinu medijski predstavljeno kao silazak Beograda na reke.

Tako smo, bar sudeći po reakcijama na Beobuildu, dobili nezgodno pitanje. Da li je privatna svojina univerzalni lek u toj meri da je čak i za javne prostore bolje da budu privatni? Ako je trg pored mlina takav kao što kažeš, a naravno da jeste, pitanje je onda šta će biti obala Save? Poseban slučaj? Jer po manjku reakcija izgleda da je opšta vera u prednosti nesputane privatne svojine i slobodnog tržišta ovde toliko velika da čak i kad u pregovorima nemaju ni funkcionalan državni sistem niti suprotstavljenu stranu, kao kod nas, ipak postoji ubeđenje da na neki magičan način oni bolje štite javni interes?

 

[Delija]

Савски Амфитетар није (још увек) приватна својина, нити је то у већој мери био јавни простор нити треба у будућности да буде јавни простор у проценту већем од 40-50%.

А обале нико неће приватизовати, то не предвиђа чак ни имбецилни наводни београд.

 

[direktor]

Stvarbo neznam sto nisi fotograisao hotel otisao bi do trotapra i slikao namjerno sa sve imbecilom od cuvara pa bi obisao sa svih strana

 

[simba222]

Koja budalastina! Sutra namerno idi i slikaj sa svih strana i probaj da uslikas toga cuvara! Sto se tice zakona cuvar ima pravo da te udalji ako si na njihovom posedu ,ali nema pravo da ti zabranjuje da slikas stani 1 metar od poseda i slikaj sa svih strana!

 

[Zuma]

@Delija

Privatizacija je je pravo i praktično značenje onih 10 državnih metara obale na najvišem i jedinom nivou koji se brani od vode. Ako je sve preko toga deo placa na kome je zgrada, onda ta zgrada i želje vlasnika tog placa apsolutno dominiraju uređenjem i korišćenjem i tih bednih 10 metara koji nisu deo placa, već verovatno nešto blizu tehničkog minimuma za sigurnost obaloutvrde. Zbog načina na koji su provučene ulice, i kao što se vidi na maketi, placevi posvećeni pojedinim zgradama, pa i čitavi blokovi, nemaju veliku dubinu. Zgrade od po 100 metara jednostavno imaju isuviše ljudi, i na razne načine angažuju priličnu površinu oko sebe, da bi veoma blizu njih mogao postojati prostor sasvim nezavisan od njihovog uticaja, pogotovo ako je za te drugačije sadržaje ili drugačije uređenje prostora odvojeno samo 10 metara. Ovako mali broj meni sugeriše i jasnu političku nameru da se glavni uticaj i pravo prvenstva (u odnosu na javni interes) u korišćenju obalskog prostora ispred tako velikih objekata prepusti vlasniku, odnosno da to ne samo po položaju nego u svakom smislu zaista i budu "zgrade na obali", da bi se tako mogle sa punim pravom reklamirati i prodavati po većoj ceni. Dakle, sam obalski plac na kome je zgrada će biti i formalno privatan, dok će susednih 10 metara, do najviše ivice obaloutvrde, biti praktično (u smislu korišćenja i pretežnog uticaja), mada verovatno ne i formalno, u privatnom vlasništvu. Konačan rezultat će biti efektivna privatizacija čitavog najvišeg nivoa obale, u smislu njegove skoro isključive eksploatacije od strane vlasnika zgrade koja se nalazi u blizini, uz drastično potiskivanje prostora ostavljenog javnim potrebama. Primer je korišćenje novog Zemunskog keja kod Šarana, s tim što privatna eksploatacija skoro kompletnog gornjeg nivoa ovde neće biti ilegalna kao u Zemunu.

 

[simba222]

Tih 10 metara je da bi se Beogradjani setali pored Save i gledali visoke zgrade bogadih arapa,rusa,kineza,srpskih tajkuna!I "Za ne daj boze" da bi sluzili kao topovsko meso u slucaju poplava da bi mogli braniti upravo te sto ce gledati.To je zove Kapitalizam.

 

[milos.tro]

Što se prodaje stanova tiče (Homer je ranije načeo tu temu ) pominju se "navodni" uslovi prodaje, prvi put se pominje "navodni" Adress hotel (takvi hoteli postoje u Dubaiu)i da će takvi stanovi biti servisirani od strane hotela(planu je da u kuli bude luksuzan hotel+stanovi):

"Sistem prodaje objekata
Sto se pocetka prodaje tice, bice objavljen blagovremeno, a u zavisnosti od dinamike kojom ce nasa vlada obezbediti neophodne gradjevinske dozvole i dokumentaciju. Trenutna pretpostavka je da ce to biti krajem februara. Interesovanje je veliko, i dalje se prijavljuju potencijalni kupci, kako iz inostranstva, rasejanja, tako i iz Srbije.

Prodaja ce se vrsiti u fazama, a bice lansiran jedan po jedan projekat.
Kupci ce, za nekretninu koji kupuju, morati da uplate prvu ratu u iznosu od 10-15% od vrednosti nekretnine. Nakon toga dinamika placanja ostatka cene ce pratiti dinamiku izgradnje objekta, tj. faze projekta. Poslednjih 10% od vrednosti nekretnine se uplacuje nakon zavrsetka izgradnje.

Cene ce varirati i zavisice od vrednosti objekta, tj. njegove namene, lokacije i pogodnosti koje pruza. Na primer, najskuplji ce biti stanovi servisirani u sklopu hotela (najverovatnije pod licencom The Address hotela) sto je nesto novo za nase podneblje i uslove zivota, dok ce najjeftiniji biti obicni stanovi na manje atraktivnim lokacijama. Pod atraktivnim lokacijama se smatraju one blizu setalista pored reke, mola i Beogradske kule.
Ukoliko zelite pravovremenu informaciju o pocetku prodaje i objektu koji se lansira, posaljite mi zahtev na vojislavr@hamptons.ae ili upisite vasu e-mail adresu na desnoj strani bloga u polje gde pise "Email" uz potvrdu klikom na "Submit".

Svi koji se prijave i odluce na kupovinu od mene ce pored blagovremenih i proverenih informacija imati i besplatnu asistenciju kroz ceo prodajni postupak - od prijave interesovanja, preko potpisivanja kupo-prodajnog ugovora do primopredaje nekretnine."
http://belgradewaterfront.blogspot.com/ ... ekata.html

Ono što je takodje interesantno da firma u kojoj gospodin radi,još uvek na svom sajtu nema u ponudi BNV (u internacionalnoj ponudi kipar,hong kong,italija,portugal,francuska,monako... itd)
http://www.hamptons.ae/en/International/
O Adress Hotelima:
http://www.theaddress.com/en/images/The ... -43501.pdf

 

[Zuma]

Priča o privatizaciji obale, tj o konceptu da nju pre svih drugih, pa i pre javnog interesa eksploatiše vlasnik ili zakupac zgrade koja se tu nalazi, će možda biti malo razumljivija ako se prvo pogleda u zvanično usvojeni regulacioni plan. Nažalost, on je u tako velikoj rezoluciji da ga je veoma teško pratiti, pogotovo na starijim računarima. Imam utisak da je tek neznatni procenat ljudi stvarno pokušao da analizira šta je tamo ustvari nacrtano. Evo zato malog eksperimenta u popularizaciji, tako da svi mogu da ga razumeju bez obzira na predznanje. Izdvojio sam par karakterističnih delova, bogato ih iskomentarisao, i precizno označio stvari na koje treba obratiti pažnju.

Jedino što unapred treba znati su dve važne definicije iz Zakona o planiranju i izgradnji

9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene;

10) građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta;

Polazim od pretpostavke da danas niko neće finansirati 60 ili 75 metara visoku zgradu a da ne poseduje ili ne kontroliše zemljište na kome je sagrađena. To bi verovatno značilo da je svo zemljište koje je oko zgrade uokvireno regulacionom linijom privatno vlasništvo.

STF kaže da će privatnik da uvuče svoj objekat unutar svog privatnog placa, zato što za to ima interesa. To će možda biti tako, a možda i neće (a ako ga i uvuče teško da će taj deo koristiti onako kako bi to mi želeli), ali da vidimo prvo šta je ustvari ucrtano u plan KAO OBAVEZA, tj minimum, budući da je to očigledno rezultat dogovora sa Arapima (ili njihovog diktata) o opštim principima korišćenja prostora u SA. Krajnje je neverovatno da je neko na plan ucrtao nešto što je za nas nepovoljnije nego što Arapima ustvari treba, jer je to politička i public relations besmislica. Tako da, ako negde na planu piše "minimum", upravo je taj broj ne samo korišćen za crtanje svih drugih linija na tom planu, nego će on vrlo verovatno i STVARNO biti iskorišćen u gradnji. Naravno, ako vlasnik nekog placa želi više prostora ispred svoje zgrade, on će se stvarno povući u dubinu, ali samo ako DOBRO zarađuje i od tog dela svog zemljišta (jer je maltene najskuplje u gradu), i ako po dubini uopšte ima mesta da se povuče unazad (a zbog velike prosečne gustine objekta u Savskom delu SA i sveprisutnih nadzemnih garaža teško da ga ima). Pogledajte maketu da bi videli broj i raspored zgrada unutar pojedinih blokova. Iako se izgled zgrade ne zna, lokacija i opšti gabariti za nju su skoro sigurno fiksirani (inače je nemoguće unapred projektovati trase i dimenzionirati infrastrukturu unutar SA).

Ukratko, krajnje je neverovatno da ćemo imati ikakve bitne koristi u smislu nama važnih vrsta javnih površina, od dela nekog privatnog placa koji se prostire od njegove granice ka Savi do građevinske linije, čak i ako je ona uvučena u taj privatni plac. Pa još, da li to znači da je uvučena i susedna zgrada, sledećeg privatnika, ili sve one do nje? Uvlačenje bi moralo da bude obavezno svuda da bi taj oslobođeni prostor bio koristan za bilo koji javni sadržaj koji mora postojati na većoj dužini obale i prostirati se u pravcu paralenom sa rekom. I da li je?

Naravno da nije. Kad se pogleda na plan vidi se da, sem u Savamali, na onoj strani placa koji gleda ka reci, građevinska linija NIJE uvučena NIGDE. Na najvišem nivou se garantuje samo 10 metara, i to je to. Više ovog najkorisnijeg, "podužno slobodnog" javnog prostora ne može ni biti, jer je nemoguće dobrovoljno koordinisati potrebe i želje svih vlasnika zgrada pored obale.

Evo i delova plana na kojima se to vidi. Prvo pozicije i numeracija blokova.

Na primeru bloka gde je sada nova, tobože pokazna kafana, može se lepo videti značenje pojedinih oznaka, zato što je ovde građevinska linija uvučena, pa se dobro vidi razlika.

A sada prvi blok uzvodno od mosta (14).

Pa onaj do njega (15).

 

[Вожд]

Vožde,

ja se sa tobom potpuno slažem, nego je problem što je pretvaranje gradske obale u privatnu svojinu medijski predstavljeno kao silazak Beograda na reke.

Tako smo, bar sudeći po reakcijama na Beobuildu, dobili nezgodno pitanje. Da li je privatna svojina univerzalni lek u toj meri da je čak i za javne prostore bolje da budu privatni? Ako je trg pored mlina takav kao što kažeš, a naravno da jeste, pitanje je onda šta će biti obala Save? Poseban slučaj? Jer po manjku reakcija izgleda da je opšta vera u prednosti nesputane privatne svojine i slobodnog tržišta ovde toliko velika da čak i kad u pregovorima nemaju ni funkcionalan državni sistem niti suprotstavljenu stranu, kao kod nas, ipak postoji ubeđenje da na neki magičan način oni bolje štite javni interes?

Наравно,
што се мене тиче, а већ сам то и написао, СА је савршен за Сентрал парк, уосталом кеј би онда на том делу имао вероватно најшири зелени појас у Београду а пословни дистрикт нека граде на простору насеља Старо Сајмиште и бродоградилишта, тамо је ионако кеј одавно уређен (до Газеле).
Заштита јавног интереса у нас никада, без обзира на различите друштвене системе и идеологије, није била свеобухватно заступљена, особито последњих неколико деценија како уживамо у статусу колоније, када распродајемо профитабилна јавна предузећа под образложењем да њима не умемо да управљамо, можеш мислити какав је однос према нечему што је непрофитно какве су јавне површине.

 

[milos.tro]

Ako pogledamo numeraciju blokova na fotki koju je Zuma postavio videćemo u bloku 1 u gornjem levom uglu saobraćajnicu "koja se postepeno proširuje" :bash: ka kružnom toku i povezuje sa Savskim Bulevarom.Neko je ukapirao da se sa toliko uskom saobraćajnicom ne može provući sav saobraćaj ,pa ajde da je malo proširimo :roll: .

Izgleda da je štand-restoran počeo sa radom počeli su na FCB stranici da reklamiraju raznorazne specijalitete.
Što se tiče izgradnje drugog,trećeg i ostalih objekata u SA sačekaćemo još malo da se pojavi El Abar sa projektima (plan je tokom ovog meseca).

 

[stf]

Moram da vam prepričam današnji događaj na platou kod starog mlina koji se slučajno pretvorio u prigodan i prilično duhovit zaključak naše priče o privatnom posedovanju javnih prostora.
Prenosim ovo kratko i ljubazno izlaganje bezbednjaka pošto mi izgleda kao jedan sasvim prigodan i veoma rečit završni komentar na diskusiju o privatnom posedovanje tobožnjih "javnih" prostora.

Баш интересантно ... :lol: :lol: :lol:

Видиш Зума, Директор и ја смо недавно такође били на платоу, ишетали смо се и исфоткали закође из свих углова, човек из обезбеђења се шетао около, нити нас је прекорио, "обавестио" чак нас није мрко ни поглеао ...

Зашто се тако нешто баш теби десило? Па, искрено, читајући твоје постове и твоју филозофију, и замишљајући те као фотографа на улици, и ја бих на његовом месту вероватно помислио да је у питању сумњива особа ... у Америци би те вероватно привели као потенционалног терористу.

У сваком случају, тај простор јесте јавне намене али се налази НА ПРИВАТНОМ ПЛАЦУ. Могао је инвеститор опуштено да направи ограду око целог имања а плато остави само за госте. Имао би пуно право. Па није.

Самоуправни социјализам у главама.

 

[sasa901]

http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/ ... ini-trnovo uae ulazu i u bosnu tj sarajevo

 

[laki72]

... се налази НА ПРИВАТНОМ ПЛАЦУ. Могао је инвеститор опуштено да направи ограду око целог имања а плато остави само за госте. Имао би пуно право. Па није.

Самоуправни социјализам у главама.

E pa stf, upravo u tome i jeste stvar. Nije ogradio, sto nemora da znaci da nece. Njegova volja na njegovom zemljistu.
Njegova slobodna procena jeste li kao prolaznici fotografi, zongleri, ulicni pevaci, pozeljni na njegovom posedu ili niste.
I to je savrseno normalno, ali nije normalno da se mi kao drustvo zalazemo da nam ceo grad bude u takvom statusu.
I povlacenje paralele izmedju toga i 'samoupravnog socijalizma' (kojeg uzgred budi receno i ja delimicno, jedva pamtim, al za tebe sumnjam ) je totalno nakaradno.

 

[stf]

@ Laki72

Vidi Laki, kada sam prvi put upotrebio izraz "samoupravni socijalizam u glavama" mislio sam na način razmišljanja koji je posledica izgubljenosti našeg društva između društvenih uređenja. Ljudi ne znaju više šta je socijalizam, komunizam a šta kapitalizam.

U urbanizmu je to izuzetno važno Nema meštanja sistema, malo socijalizam, malo kapitalizam. Ako se ugledamo na zapadne metropole, onda moramo tako i da funkcionišemo. Zapadne metropole gradi privatni kapital. Od poreza koji privatni kapital uplati, gradi se infrastruktura. Što veći privatni kapital uđe u grad, to se grad brže razvija. Da bi privatni kapital uđao, moraš da budeš konkurentan i svestan svojeg položaja, uticaja i značaja u kontekstu šireg tržišta.

Evo da pojednostavim kako se ovde razmišlja po pitanju Savskom amfiteatra pa ti meni reci da li je takav pristup problemu realno izvodljiv, i da nije "socijalizam u glavama" ...

1. napraviti javni prostor ogromnih dimenzija (po uzoru na socijalistički NBG) Ne znam ko i od koji para će da ga uredi ali obavezno da ga napravimo tolikog.
2. ostatak isparcelisati i prodati privatnicima za ekstremno velike pare (jer je u pitanju najvrednije gradsko zemljište)
3. ostaviti privatniku da o svom trožku raščisti lokaciju i izgradi pristupnu infrastrukturu
4. zabraniti mu da gradi išta više od 4 sprata (da slučajno ne zakloni neki užas iza)

I sad treba da navatamo privatnika da žestoko uloži u izgradnju a pritom mu uskratiš svaki mogući način da barem bude na pozitivnoj nuli. Koji privatnik će na to da pristane.? Zato sam više puta pitao? Gde takav sistem u svetu postoji? Niko da navede.

Primera radi, primer koji sam naveo iz Njujorka gde je investitor uslovljen da celo prizemlje ostane u JAVNOJ FUNKCIJI. To je bio oštar i poprilično zaje*******an uslov, složićeš se? Da ti kao država zahtevaš od PRIVATNIKA da na PRIVATNOM PLACU ostavi CELU površinu za javnu upotrebu a pritom si mu odrao kožu prilikom prodaje placa? Da bi privatnik pristao na to, moraš mu nešto mnogo jako dati. U slučaju te zgrade, investitor je dobio 100% zauzetost parcele i veću spratnost.

Dakle, urbanizam je KOMPROMIS. Bez kompromisa ne može da postoji.

Da se vratimo na sam Savski Amfiteatar. On jeste najvrednije gradsko zemljište ALI. Da bi ga oslobodio, država mora da:

1. reši imovisnko pravna pitanja
2. izgradi novu Žel. stanicu
3. Izgradi nobu autobusku stanicu
4. izgradi nova železnička postrojenja i kargo terminale
5. iseli firme na osnovu čijeg poslovanja dobija novac
6. finansira rasčišćavanje terena
7. finansira pojačavanje kapaciteta osnovne invrastrukture (kanalizacija, energatska mreža, toplovodi, vodovodna mreža)
8. finansira infrastrukturno opremanje lokacije

Da bi država bila makar na nuli, od zemljišta treba da ima popriličnu zaradu. A cilj je premašiti nulu zar ne? Pa kako to učiniti? Što je više moguće zaradom na prodaji zemljišta? Kako to uraditi? Pa smanjiti ukupnu površinu za javnu namenu.
Potom, da bi privatnik uopšte došao da gradi, potrebno je da mu se isplati kupovina najskupljeg zemljišta u gradu. Da bi mu se isplatilo, mora da izgradi dovoljnu kvadraturu. Da bi izgradio dovoljnu kvadraturu moda da ide ili u širinu ili visinu. A u slučaju Savskog amfiteatra, na ovom forumu preovlađuje stav da privatniku treba zabraniti da ide i u širinu i u visinu.

Sad ti na kraju meni reci jel to ekonomski moguće?

 

[laki72]

Sve se ja sa tobom slazem i socijalizam kao takav je mrtav, pa se oko 'svete ili proklete' monete sve vrti. To je jasno kao dan. Jasno je meni to sto ti pricas, ali mi ovde imamo sledecu situaciju.
'Investitor' (pod navodnicima jer investicije osim sminkanja jedne zgrade nije ni bilo) je unapred odredjen sa stupidnim obrazlozenjem 'prijateljstva i pokroviteljstva'.
Nadalje, vidimo da drzava, grad, nebitno polako ali sistematski oslobadja ovaj prostor svih tih slozicemo se svi, skandaloznih sadrzaja koji su jos uvek ili do skora bili prisutni u SA.
Iz dokumenata koji su dostupni u javnosti vidimo da se sve ono sto je potrebno za infrastrukturno opremanje prostora SA nalazi van njega i objasnjeno nam je da tu investitor ne ulaze jer je van prostora koji podrazumeva projekat BnV.
Nadalje, imamo jos neresenu situaciju sa prenosenjem tapije na zemljiste sa grada, odnosno republike, na novu 'imaginarnu' firmu u kojoj je vecinski vlasnik 'investitor iz emirata.
Takodje nam je saopsteno da realizacija projekta zavisi od traznje na trzistu, sto moze da znaci i jako dug period (a mozda ni tad).
Takodje je diskutabilno kolika ce traznja biti, imajuci u vidu strukturu stanova, kao i cenu po m2, ali ostavimo to za neku drugu priliku.
Sam projekat je po meni, ali i po mnogima sa kojima sam razgovarao skandalozan, jer nisu ispostovane niti osnovne norme. Kada to kazem, mislim na saobracajnice, mislim na koridor za neku buducu metro liniju, mislim na poziciju saobracajnica u odnosu na ostatak grada...
Unutar samog naselja, to 'zrakasto' pruzanje saobracajnica od kule ka 'ostatku' mene asocira na nekoliko stvari (o kojima zaista nebih ovde da...), samo me ne asocira na dogovor, kompromis u kome su ispostovane makar minimalne potrebe Beograda.

Ok, ajd sad, u krizi smo, sami smo krivi sto smo sebe doveli u ovakvu situaciju, da jurimo ko prosjaci nebi li se 'o nekog ogrebali', sve to stoji.
Ali zar mislis da je zaista nasa pozicija tako katastrofalna da moramo da prihvatimo bas, bas sve?
Zasto bi sutra neki novi klinci koji bi imali zelju da trckaraju pored obale Save bili uskraceni za to jer se upravniku hotela diglo da to ne dozvoli??? A ne mozemo mu nista, jer mu je gazda dao ovlascenja da on sam u njegovo ime vodi objekat i proceni hoce li ili nece dozvoliti koriscenje svog sopstvenog prostora svima.
Investitor vec ima ukinutu studiju o visini objekata, tako da ga to ne ogranicava ni najmanje, tako da je pitanje isplativosti krajnje nepotrebno, posebno ako znamo da sama lokacija mnogo vise utice kako na traznju tako i na prodajnu cenu, nego sama opremljenost i luksuz.
Ta ista lokacija koju je 'skuplje' platio, donosi mu sama po sebi vecu prodajnu cenu.

Ako je pored svega toga 'investitoru' neophodno da mu se objekat i parcela spuste u samo korito reke da bi mu posao bio 'isplativ' onda ili nesto nije u redu sa nama, ili sa investitorom.
U oba slucaja od takvog posla treba oduatati ili do boljeg investitora, ili do 'boljih nas' kada ce nasa pregovaracka pozicija biti bolja pa necemo morati 'jos i gace da skinemo i namestimo se'.

Postoji jos jedna stvar.
Pogledajte pricu sa zgradom 'usce', i sta je usledilo kada je zemljiste vlasnistvo.
Neka neki seik i 'posadi palme' ostavi setaliste, napravi igraliste, sisa travu, sredjuje plocnike na tom svom prostoru izmedju objekta i reke.
Ko nam garantuje da vec sutra, prekosutra, ili za par godina nece da ga ogradi i napravi parking od njega, benzinsku pumpu, ili jednostavno ogradjeni park samo za goste hotela, ili za korisnike apartmana?
Nema garancije, posebno u zemlji gde je za potkupljivanje nekoga
dovoljno par desetina hiljada evra ili dolara!

Pitao si me dal je to ekonomski moguce.

Ja mislim da se kompromis moze postici i da je moguce i pozeljno.

Problem je sto nismo ni probali. Problem je sto je veliki vodja rekao, 'ovo je investitor, on je moj prijatelj, i njega slusajte sta i kako treba da uradite. Nemamo alternativu!!!'
Kada tako u startu postavis stvari naravno da kompromisa nema i da je rezultat onakav kakav nikome u gradu ne ide u korist. A veruj mi, moze to sve puno bolje...