stf":3rnlznp3 je napisao(la):
@ Zuma
Ок, сад су ми многе ствари јасније. Ти су урбанистички утописта и ШББ КББ филозоф. Урбанизам је низ компромиса од кад постоји као струка. Не постоји савршено обликован јавни простор. Немогуће је. Па ни у једној Барселони, Паризу или Бечу. То о чему ти причаш не постоји апсолутно нигде у свету.
Као што је потпуно немогућ и тај хипотетички "парк индустријског наслеђа". Понављам, у развијеном свету и такве комплексе одржава приватни капитал, а да би он ушао у причу потреба је компромис. Компромис као у случају Старог млина. Компромис који је у том случају урађен на максималном могућем нивоу. Стари млин је управо пример како треба да се ради и како приватни капитал служи јавном интересу. Боље од тога једноставно не може, нигде у свету.
Umesto što vređaš, mogao bi za početak bar da pročitaš ono što piše, uz makar minimalni trud uložen u razmišljanje, a NAROČITO kod onih ljudi za koje očigledno misliš da su id***. To je uvek dobar savet.
Ono što sam rekao je: NEMA kompromisa u osnovnoj infrastrukturi i na obali Save koja je baš to. IMA kompromisa kod industrijskog parka. Taj trg kod mlina si ti prvi spomenuo kao dobar primer privatnog uređenja javnog prostora. Onda je to Igor malo relativizovao, rekavši da je to dobar kompromis. Ja sam taj primer prihvatio da bih pokazao da kod nas, čak i u najboljem slučaju savesnog investitora i relativno dobrog rešenja, takav javni prostor NIJE kompromis, nego je uređen maltene 100% u interesu privatnika. Zbog toga bi prepuštanje vlasništva, uređenja i održavanja najvažnijih infrastrukturnih delova grada privatnicima bilo loše, jer ne bi dobili čak ni dobar kompromis interesa, a kamoli vrhunske performanse koje su nam na takvim mestima apsolutno neopohodne.
Trg kod mlina nije ostavljen da bi grad imao trg, nego zato što tamo više ništa nije moglo da stane, a da pristup elitnom hotelu ima uobičajeni slobodan i prazan prostor koji njegovim mušterijama sugeriše bogatstvo vlasnika na skupom zemljištu. Sa jedne strane su ubacili ulaz u parking, sa druge poslovnu zgradu. Pa valjda moraju da ostave nekakav prolaz? Između trotoara i trga su još napravili i betonski zid, a nivo terena su podigli i ubacili pristupne stepenice, da bi što više odvojili povišeni i ograđeni plato, i obeshrabrili slučjane ulaske i lutanje običnog naroda po samom trgu. Da bi se još obezbedili, nigde nema klupa ni bilo čega što promiviše zadržavanje, a ne daj bože i besciljno sedenje na tom mestu. To je naravno normalno ponašanje, ali je ipak tu veoma teško videti neki značajniji kompromis (uređenje javnog travnjaka ispod njihovih prozora je ipak smešno kao bitan doprinos), pogotovo toliki koliki bi bio potreban u nečemu što je nama toliko važno kao šetalište u Savskom amfiteatru.
Zid i stepenice, prepreke i plato:
Što se tiče ideje o industrijskom parku, nigde nisam ni pomisilo ni rekao da bi to država sama trebala da uradi, pa nemoj da mi imputiraš takve budalaštine. Izneo samo jedan od mogućih altenativnih koncepata koji bi bio od bitno veće koristi od dobijenog platoa na ulazu poslovne kule i privatnog hotela, i samo sam nabacio par od mnogih mogućih ideja za njegovo uređenje. Država može da uđe u njegovo korišćenje i finansiranje, ali i ne mora. Koa minimum bi imali ovo što je urađeno sa starim mlinom. Bile bi renovirane fasade i revitalizovane ove tri zgrade, a privatnici bi ih ispunili onim sadržajama (uz možda i susedne nove zgrade ako treba) za kakve oni imaju interesa. Tako bi kao spomenik staroj industrijskoj arhitekturi imali sačuvane zgrade, fasade i deo enterjera, a to je već velika stvar. Međutim mnogo bi bolje bilo da se u meri u kojoj je to finansijski moguće (naravno ne sada), u njih bar delom ubaci i prikladan sadržaj, istorijski, kulturni i umetnički. Tako bi dobili izuzetan i komplementaran trougao, Moderan poslovno stambeni centar BNV, veliki međunarodni poslovni sajam, i u starim industrijskim zgradama, kompleks muzeja, kulture, umetnosti, malog biznisa, rekreacije i posebnih usluga.
Naprimer, država ionako plaća, pa i renovira, zgradu muzeja nauke i tehnike, u koju niko živi ne ide jer je daleko, iako ima veoma zanimljiv i ogroman fond koji ne može da prikaže. Zašto se u BIGZ ili fabriku hartije ne bi uselio i ovaj, i niz takvih muzeja? Umesto da država plaća na jednom mestu, plaća na drugom. Postoji niz muzeja koji nemaju prostor. Objedinjavanje na jednom, pogotovo ovakvom mestu, bi ne samo državi smanjilo ukupne troškove nego i pomoglo svima njima i drastično podiglo posetu. Jednog dana ćemo osetiti potrebu i za kulturnim, umetničkim, ili specijalizovanim naučnim centrima, a možda nećemo imati para za posebne zgrade. Zašto da i to ne bude ovde? Nisu li baš prostorije industrijske veličine i visine idealne za to? Ili prostor za stare zanate, centri tipa Petnica, mali biznis inkubatori. Ukratko, sve ono za šta će država pre ili kasnije ionako plaćati, skupljeno na jednom mestu, u zgradama koje već postoje i koje će zbog njihove umetničke ili istorijske vrednosti ionako biti neophodno čuvati. Kada bi ovakve sadržaje u delu ovog ogromnog prostora kombinovali sa privatnim finansiranjem koje bi pod povoljnim uslovima bilo zainteresovano za preostali deo, kompletna finansijska konstrukcija bi pre ili kasnije mogla biti zatvorena. Naprimer kompleks bioskopa ili pozorišta kojima trebaju velike sale? Kompletni proizvodni pogoni, magacinske prostorije? Restorani i vidikovci na gornjim tersama? A ako ne može, nije važno, vraćamo se na model finansiranja po kome je uređen stari mlin, ali tako da uređenje mlina ne smanjuje potencijale BIGZa. Ovako je naprimer nova i nepotrebna poslovna zgrada ukrala vidik zakupcima BIGZa, i tako otežala njegovu revitalizaciju.
Mogući su mnogi modeli. Poenta ove priče je da niko nije ni pokusao da razmišlja o širim interesima i drugim mogućnostima. Jedino što sam hteo da kažem je da verujem da su oni bili mogući, i da čak i sasvim provizorno nabacivanje ideja za razmišljanje, kao što je ovo, sugeriše neke od njih. Investitor je uzeo apsolutno sve što je sa lokacije mogao da izvuče, jeste profesionalno odradio posao, ali skoro isključivo u svom interesu. Zato mi nemojte govoriti da je to bila jedina i najbolja mogućnost, a pogotovo da jednu od najvažnijih javnih površina u gradu treba isto tako prodati, pa se nadati da ćemo dobiti nešto što ni ovde nismo.
), zamislite veliki objekat ili stambeno-poslovnu kulu???
.jpg)
