Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

Stf,

Mešaš prednosti i mane privatnog održavanja i privatnog vlasništva, a to se u analizi mora razdvojiti da bi se videlo šta ima ili nema smisla.

Zamisli da neko želi da proda trotoar na Terazijama (to je isto kao šetalište pored reke). Pri čemu trotoar i dalje mora da obavlja iste funkcije kao i do sada, i da na celoj svojoj površini bude posvećen samo javnim potrebama (jer za još nešto nema mesta, prostor je skup i ograničen). Ako je grad vlasnik zemljišta i samog trotoara, niko mu ne brani da sa privatnom firmom ima ugovor o održavanju, ili recimo zakupu trotoara, ako to ima nekog smisla. Naprimer da čisti đubre, menja sijalice ili održava zelenilo. Ili čak da plati da mu privatnik projektuje i napravi taj trotoar. To je sve konkretan posao, neka jasno definisana aktivnost gde specijalizovani privatnik zbog optimalnije organizacije i ličnog interesa može biti produktivniji od države. Ali koja bi bila prednost da privatnik POSEDUJE zemljište na kome je trotoar? Možda će država sama sebi da razreže veći porez na zemljište nego privatniku? Čitava ideje je potpuno besmislena i apsurdna, a njen izvor je nevoljnost da se do kraja analitički rasčlani koliko šta stvarno košta u nekoj investiciji (takozvani "pokloni", "jeftino" i "usputno" uređenje zapuštenih prostora), i zašto privatnik uopšte ima interesa da nešto radi.

Razlog zašto se ponekad privatniku isplati da mu grad diktira da deo njegovog privatnog poseda ima NEKE javne funkcije, jeste ako to pomaže povećanju prihoda u njegovoj osnovnoj delatnosti na tom zemljištu. Međutim kad je u pitanju osnovna infrastruktura grada, ona je isuviše važna, skupa i deo većeg sistema, da bi se mogao tolerisati bilo kakav kompromis, bilo kakva dodatna privatna aktivnost koja služi privatnom a ne ISKLJUČIVO javnom interesu. To je kao kad bi se reklame postavljale na samu ulicu, između saobraćajnih traka jednog smera. Saobraćaj u gradu je već kritičan resurs, isuviše je spor, pa se ne sme dodavati ništa što će usporavati saobraćaj pod izgovorom da se tako zarađuju pare za njegovo održavanje. Neka granica komercijalizacije mora da se postavi, i ona je jednostavna. Sve što je u gradu važno i kritično, mora biti najbolje moguće, jer isuviše ljudi i isuviše tuđeg novca zavisi od toga. Isto kao i trotoar na Terazijama, veza Ade Ciganlije i Kalemegdana, šetalište i pešački prostor uz reku su takav, kritičan infrastrukturni resurs Beograda. Zbog toga to nije mesto koje primarno treba da služi zarađivanju para od strane privatnika, a da on usput toleriše ono što mu od javnih funkcija ide u račun. Treba biti obrnuto. Tu sve mora biti prilagođeno i podređeno javnom interesu, a ako je nešto od toga kompatibilno sa privatnim interesom, onda, i SAMO ONDA, može i to. Fundamentalna pretpostavka da javni interes trajno ima prioritet i da uvek bude relizovan po najmanjoj ceni, je da grad bude vlasnik uskog pojasa zemljišta na obali i tako zadrži potpunu kontrolu nad njim, a onda, ako treba, upravljanje i održavanje uvek može da delegira privatniku. A oni još imaju i svoje, SUSEDNE placeve u vlasništvu, gde je njihova zarada prioritet. Tako se jasno zna šta je čije, a eksploatacija javne obale je od vlasništva sasvim nezavisna, optimalna i, ako treba, diktirana tržištem.

 

[Zuma]

Нетачно. Јавни простори у власништву и контроли искључиво града су осуђени на запуштеност и девастацију. Птимаре у рођеном граду имамо и превише. Имаш и упоредни пример, блок 45 и Белвил. У блоку 45 сав јавни простор је градски и становници могу да буду срећни да се барем покоси двапут годишње. У Белвилу, сав јавни простор је приватни и сви смо свесни у колико је бољем стању.

Nije dobro poređenje. Belvil je stambeno naselje, pa su stanari mušterije vlasnika. Vlasnik ima interes da zadovolji SAMO SVOJE MUŠTERIJE, a ne druge ljude ili druge interese, pa se ovde samo slučajno pogodilo da vlasnik ima isti interes koji bi imao imao i grad, da je on vlasnik. Obala Savskog amfiteatra je prolaz i resurs koji će opsluživati ceo grad, na mnogo načina, pa se interesi vlasnika jedne zgrade na obale ne bi poklapali čak ni sa intersima vlasnika susedne zgrade, a kamoli sa intersima grada i svih njegovih stanovnika. Tako nije moguća čak ni doslednost u pristupu uređenju, a kamoli otimalno uređenje i upravljanje, ili zadovoljavanje opštih gradskih interesa koje vlasnici ne dele. Oni se preklapaju samo delom, ali je to daleko od onog što ovakav neponovljiv i jedinsteven prostor zahteva.

Što se tiče bloka 45, pokušavam da razdvojim ono što u jednoj ovakvoj zemlji, sa određenom tradicijom i istorijom, jednostavno ne možemo očekivati da će se desiti još veoma, veoma dugo, ili nikada, od onoga što je elementarni javašluk i nesposobnost, što se zbog toga MORA popraviti, jer stvari tako prosto ne mogu funkcionisati. To je nešto sasvim drugo, i to će sigurno biti popravljeno. Zbog toga ne smemo donositi odluke sa trajnim posledicama bazirane na nepromenjivosti ovog drugog, ali ipak moramo uzeti u obzir ovo prvo. Pomalo je bez veze da prodajemo obalu bloka 45 zato što neki id*** koji je trenutno na položaju ne zna da ga održava. To je nešto što se ionako mora ispraviti. Ali očekivati da će privatnici trajno bolje voditi računa o opštim intersima grada, sa kojima nemaju nikakve veze, pa im zato treba prodati sve njegove najvažnije delove, je isto toliko nerazumno kao i ono prethodno.

Приватном инвеститору је у циљу да има одржаван и квалитетан јавни простор око свог објекта, то сам већ објаснио. Ево имамо и најсвежији пример са обале Савског амфитеатра. Подизање кафанчуге на јавној површини је криминал на више нивоа, али је ФАКАТ да су јавни простори и зелене површине око објекта за 12 класа изнад остатка јавне обале у "потпуној контроли града" и који су били и остаће за вјек и вјеков - спржена ливада са понеким ендемским коровом и сломљеном клупом, канделабром за који је требало десетак филипових пријава да би га поправили и тако даље и тако даље ...

Korov je sređen po ceni da je prostor zadugo zauzet, i što je dobio namenu koja za njega nije optimalna. Da li je to u zbiru dobitak ili gubitak? Koliko košta ovakav prostor? Koliko smo izgubili što više njime ne raspolažemo, koje su indirektene štete, i šta smo mogli dobiti da smo to ponudili nekom drugom? Kakav je sada zbir?

Опет самоуправни социјализам у глави. Какве год да су наше власти, озбиљан приватни инвеститор ће самоиницијативно уредити јавни простор квалитетно на заједничку радост јер му је то У ИНТЕРЕСУ. Опет пример из рођеног града - Стари Млин. Један од најквалитетнијих јавних простора испред зграде на ПРИВАТНОМ ПЛАЦУ. Инвеститор га је самоиницијативно уредио квалитетније и маштовитије него што би то пало на памет неком партијском пејзажном архитекти из "Зеленила".

Neće urediti. Bar ne na zajedničku radost, nego na SVOJU radost.

Kako je uređen trg ispred Starog Mlina? Šta bi bilo optimalno? Recimo da istaknuti deo Starog Mlina, onaj koji je najbliži trotoaru, bude ulaz i privlači ljude. A šta je tu? Rupa od podzemne garaže. Potencijalno najzanimljivijem ulazu u mlin se uopšte ne može prići. Investitoru je bilo važnije da garaža i njeni izlazi mušterijama budu na najzgodnijem mestu, od toga da gradu pravi univerzalno privlačan trg. I to je sasvim normalno. Šta još? Zar ne bilo lepo da taj trg bude živ? Uz nešto mobilijara gde ljudi mogu da sednu, možda fontana, par klupa, neka neobična površina, nešto što oživljava i privlači narod. A šta smo dobili? Ono uobičajeno, prazan prostor koji ima funkciju da ulaz učini monumentalnim, da čovek koji se približava ima dovoljno vremena i dobar ugao da sagleda kombinaciju u trendu, modena kula u staklu i adaptirana, kvazi stara, dakle skupa i elitna zgrada. Ne kažem da je to nužno loše, zavisi od konteksta i mnogih drugih stvari, ali poenta je da smo dobili prostor koji je do kraja podređen SAMO interesu investitora, a ne nužno onome što bi neki urbanista izabrao za taj trg, imajući na umu korist čitavog ovog kraja, a ne samo te zgrade. Takođe, ko vam je rekao i kako mi znamo da bi hotel i uređenje starog mlina bilo nerentabilno bez poslovne zgrade na trgu? Uz hotel viši od ovoga? Da li je poslovna zgrada ekstra profit ili je stvarno nužna? Da li smo pitali nekog drugog investitora? Da li bi adaptirani industrijski park uz mlin, uz Bigz, i susednu fabriku u daljoj perspektivi privlačio još MNOGO više ljudi i investitora, kao sasvim nova i jedinstvena ambijentalna celina grada? Da li smo sačekali bolje vreme za investicije i proverili interes na tržištu? Ali to je sad propalo. Jesmo dobili parče "intimnog" i praznog trga. Po nepoznatoj ceni. A videćemo koliko će to vredeti.

Dakle, čak i na ovom, recimo, uspešnom primeru vidimo da investitor uvek sledi samo svoje lične interese, pa je to u slučaju bilo kog pitanja koje ima globalni, opšte gradski značaj, kao što su važni javni prostori (a ne nešto veoma usko definisano), već u početku, zbog raznovrsnosti, obima i važnosti potreba skoro nerazrešiv sukob interesa. Ponekad i slučajno može da se pronađe dobar kompromis, ali ne na nečem ovako dugačkom i važnom kao što je obala centra grada.

Расправа је потребна, пре свега да ментално одрстранимо самоуправни социјализам из глава. Обале река нису приватизоване нити ће то да се деси и у случају СА. Као што је више пута указано, са новом обалоутврдом, ширина обалног појаса ће износити 30 метара, што је једнако ширини обале дуж Карађорђеве улице и урбанистички прилагођено карактеру СТАРОГ ГРАДА. Колико год ја поштовао Јовина и тадашњи урбанизам, ондашња идеја за уређење СА са 150 метара обале (као на левој обали) никакве урбанистичке карактерне везе и контекст са страим делом града немају. Урбанистички је тај план генерално неупоредиво бољи од БнВ који је аматерски и фушерски, али сама пропорција обале од 30 метара је примеренија.

Да напоменем још и да је 30 метара МИНИМУМ, тј. до границе плаца, или ако хоћете, хипотетичке регулационе линије. Објекти ће бити додатно увучени јер је приватнику то у ИНТЕРЕСУ.

Ama neće biti 30 metara, ako će 2/3 toga biti na nižem nivou, delom poplavljeno i neupotrebljivo, a kad nije poplavljeno, onda prazno i opet neupotrebljivo, jer se na donjem nivou ne može stavljati ništa važno, ni jedna staza koja uvek mora biti dostupna, ni klupe, ni česme, ni druga bitna ili osetljiva oprema. Nama treba širina i javni prostor gore, a ne dole. A u Karađorđevoj ima 58 i 64 metra samo na najvišem nivou, ne na donjem nivou (kao BNV) koji ovde i ne postoji. A u čitavom starom i prastarom gradu nigde nema manje od 10 metara na najvišem nivou obale. Ustvari je minimum 35 i 40 metara svuda sem na bivšoj industrijskoj obali Savskog Amfitetra, koja je ionako skoro porušena, pa se 10 metara uskoro neće moći naći NIGDE. Sem u novom BNVu. Sva merenja su tačna, rađena po istim pravilima, i uporediva jedna sa drugim. Zašto uopšte pišem i šaljem slike ako se komentariše bez čitanja? Ne tvrdim da sam u pravu, ali ako se već kaže da nešto nije tačno, bar očekujem da mi se ukaže gde sam napravio grešku. Gde sam to pogrešio u širinama obala i gde je ta manipulacija?

 

[Igor]

Zuma pa ako cemo posteno da govorimo o odnosu na javni prostor privatnog investitora i grada u slucaju starog mlina valja pomenuti da grad nije bio sposoban da pomeri kontejnere i sredi one raspadnute male stepenice pored mlina.

 

[direktor]

Stepenice je sredio mlin jos samo fali da kupi kontise gradu

 

[Zuma]

Zuma pa ako cemo posteno da govorimo o odnosu na javni prostor privatnog investitora i grada u slucaju starog mlina valja pomenuti da grad nije bio sposoban da pomeri kontejnere i sredi one raspadnute male stepenice pored mlina.

Tačno, ali da li bi to bilo trajno stanje? To bi značilo da svesno donosimo lošiju odluku o trajnom korišćenju prostora samo zbog nečijeg javašluka koji ne može dugo trajati, jer grad tako ne može funkcionisati. Odluke o alokaciji prostora važe stotinama godina. Zar da za takve odluke kriterijum bude nešto, neka trenutna nesposobnost čije je trajanje na nivou godina ili jedne decenije?

 

[Delija]

Причаш о контејнерима?

 

[Igor]

Pa pomenuo sam ih jel nekako imam utisak da se investitori pominju samo u negativnom pogledu pa i stari mlin a grad nije sposoban da sredi ni jedan obican kontejner na toj lokaciji a pricamo o ne znam kakvim teorijama i odnosu prema prostoru.

Investitor ce gledati da u svakom slucaju uredi maksimalno prostor da odgovara potrebama njegove investicije i korisnika njegove investicije tu nema dileme. Ali ako se medjusobni odnosi i planovi dobro urade i kontrola istih sprovede onda bi i problema trebalo da bude manje naravno u idealnoj situaciji.

 

[Delija]

Ма питао сам Зуму. Апсолутно се слажем са тобом а инвеститору који је изградио Стари Млин могу као грађанин само да захвалим на исказаној друштвеној одговорности оваквом реализацијом пројекта.

 

[Zuma]

Investitor ce gledati da u svakom slucaju uredi maksimalno prostor da odgovara potrebama njegove investicije i korisnika njegove investicije tu nema dileme. Ali ako se medjusobni odnosi i planovi dobro urade i kontrola istih sprovede onda bi i problema trebalo da bude manje naravno u idealnoj situaciji.

Ono što ja ne vidim je kako se ti međusobni odnosi i planovi uopšte mogu uskladiti kad je u pitanju osnovna gradska infrastruktura, ona od koje zavisi sve i svako, i gde svaka greška, pa čak i mala nesavršenost ima globalni domet. Čitav ostatak grada može da bude igralište za usklađivanje privatnog i gradskog, ali granica mora da postoji, i ona je u bazičnoj infrastrukturi. Tu jednostavno nema opravdanja za bilo kakve kompromise i usaglašavanja. Nema se šta usaglašavati i kalkulisati kad su ugrožene vitalne funkcije, kad je zbog ogromne raznovrsnosti i međuzavisnosti potreba koje osnovna infrastruktura obezbeđuje usaglašavanje sa bilo kakvim užim, lokalnim privatnim interesima skoro nemoguće, a cena svake neoptimalnosti tako velika. Tu želite potpunu kontrolu i ništa manje od toga se ne može braniti. Mostovi, ulice, trgovi, glavni pešački i saobraćajni koridori, eko zone ... zašto bi smo tu pravili kompromise?

 

[Вожд]

Постоји јавни и приватни интерес. Ако се пронађе компромис који ће испоштовати оба, онда је то пун погодак.

Него паде ми на памет, мислим да је по моделу јавно - приватног партнерства грађена зграда Чикашке опере, радио сам поодавно семинарски о њој, о Саливену и Чикашкој школи заправо, елем објекат је комбинација градске опере и приватне пословне зграде. Нека ме неко исправи ако грешим, излапело се, шта сад..

 

[spatiotecte]

To se zove Win-Win kombinacija i ona je postignuta u slucaju Starog Mlina.

 

[milos.tro]

Upravo tih "famoznih 10 metara obale" koji bi ostali gradu,predstavlja ustupak investitoru koji bi gradio prateće sadržaje na obali i time pravio profit.Šta mislite koliko bi bila ta "minimalna širina" obale za pešačku,biciklističku,džoging stazu,prateće sadržaje komercijalnog karaktera, zelenilo, drvorede,hiljade i hiljade ljudi koji će tu cirkulisati svakodnevno, praviti profit investitoru s jedne,a osećati se komforno na tom prostoru sa druge strane, da bi se tu ponovo vraćali i trošili pare ?
30,40 ili više metara?

Drugo je pitanje kako će grad definisati prodaju zemljišta investitoru (tu postoji čitav niz opcija od tržišne vrednosti od 750miliona evra,kompenzacija kroz infrastrukturu,pa čak do ustupanja zemljišta gratis uz saglasnost Vlade). Najnovija vest o preseljenju autobuske stanice do kraja godine na privremenu lokaciju-parking kod Buvljaka :roll: predstavlja uvod u početak infrastrukturnih radova i izgradnju budućeg Savskog bulevara i ostalih "visokokapacitetnih"saobraćajnica, uz "nezaobilazno usaglašavanje u samom startu",bar se tako nadam, sa "kompletnim kapacitetom" SA.

 

[stf]

Зума,

Нема никакве сврхе одговарати ти на постове јер скачеш са мисли на мисао, не знам више на шта да се накачим а очито не разумеш на који начин функционише цео развијени свет на који се угледамо. Начин на који ти схваташ јавни простор је заглављен у самоуправном социјализму који се доказао као потпуно нефункционалан.

У сваком случају, по мастерплану јавна обала у потпуној контроли града има ширину од 30 метара, колико износи и ширина јавне обале од Бранковог моста до Бетон хале. То је имајући у виду данашњу ширину јавне обале на том потезу напредак. Када говоримо о приватним инвеститорима, њихов је интерес и обавеза на коју би их ПДР натерао је увучена грађевинска линија и ДОДАТНИ јавни простор на одређеном проценту њиховог плаца.

Ја просто не могу да поверујем колико ти негативности гајиш према сваком облику приватног капитала и иницијативе ... пример Старог млина је позитиван по сваком параметру. Инвеститор не само да је уредио јавни простор на пристојној површини сопственог плаца и тај јавни простор је у потпуности јаван и доступан свима, него је уложио пристојну суму новца у уређење површине ПОД АПСОЛУТНОМ КОНТРОЛОМ ГРАДА поставивиши гајени травњак и дрворед који НИКАДА ту није постојао, асфалтирао тротоар, поставио заштитну ограду и то све нити је МОРАО уопште урадити, нити је МОРАО дати толики новац.

Ти сад кажеш да је он то урадио на СВОЈУ радост а не заједничку радост?!?!?!? Јел се ти реалан?!!? Наравно да је урадио јер он има од тога користи, управо оне коју сам и навео - интерес му је да јавни простор испред објекта буде уређен и задржава људе. Али по ком основу то што је уложио није на ЗАЈЕДНИЧКУ радот?!?!?! Управо о томе и дрвим све време, и ја и Делија. Тако се у развијеном свету ради. Инвеститор добије нешто а заузврат улаже одређени новац у јавни интерес.

 

[Zuma]

To je zato što i ti i drugi koji slično misle stalno pravite jednu istu logičku grešku. Vi poredite ono što je bilo sa onim što je dobijeno, ja uvek poredim ono što je dobijeno sa onim što je moglo da bude. Moraju se uzeti svi mogući ishodi, pa ONDA razmišljati koji bi od njih bio najbolji za nas. Ako stalno porediš tragično trenutno stanje sa nekim novim, naravno da je novo stanje redovno bolje od starog, ali to ne kaže ništa o tome šta smo propustili. U slučaju Starog Mlina imamo opšte oduševljenje zato što on zaista dobro urađen, a investitor se usput naročito potrudio da se uklopi u stari ambijent. To je retkost i zaslužuje pohvalu. Takođe, dobili smo ono što do sada nismo imali, jedan lep trg sa sasvim novom kombinacijom elemenata. Ja sve to vidim, ali ne vidim kako nije jasno da je to sasvim nepovezano sa pitanjem da li je ova okolina mogla da donese nešto još bolje, sasvim nov kvalitet. Računate samo dobitke, a ne računate ni gubitke ni konačan zbir.

Ovde smo imali neponovljivu kombinaciju umetnosti i očuvanog, jedinstvenog bloka industrijske arhitekture (Prvi parni mlin, Državna štamparija, fabrika hartije Milana Vape, okretnica lokomotiva).

A BIGZ je jedna od najvrednijih i najupečatljivijih dela arhitektonskog nasleđa koje u Beogradu uopšte imamo.

Šta mislite, kako bi izgledalo i kakvi bi prihodi bili ako bi Beograd imao obnovljeni i revitalizovani park industrijskog nasleđa u susedstvu ogromnog i super modenog stambeno poslovnog naselja BNV koje obezbeđuje posetioce? I baš pored međunarodnog poslovnog sajma koji posećuju ljudi kojima je industrija životni poziv? Videli ste kako unutrašnjost mlina može da izgleda posle rekonstrukcije. A šta onda reći o potencijalima jedno milion soba i skoro neopisivih prostora ogromne, industrijske visine plafona koje nudi BIGZ? Pa onda još fabrika hartije i okretnica lokomotiva? U jedinstvenom, bliskom i stilski usaglašenom bloku? Bez potrebe da se bilo šta novo gradi, dobili bi istovremeno sasvim posebnu gradsku četvrt, kompleks muzeja, umetničku izložbu, gotov prostor za ogromni kulturni centar i mali biznis, i apsolutno nezaobilaznu turističku atrakciju koja bi TRAJNO generisala profit i gradu i vlasicima objekta u BNVu. I pri svemu tome je hotel i dalje mogao biti izgrađen, viši nego što je ovaj, i JOŠ profitabilniji, i zbog toga što je viši, što ima još bolji pogled, i zbog takvog okruženja. Sve ove mogućnosti bi bile i dalje otvorene, SAMO da je zabranjena izgradnja poslovne zgrade pored BIGZa. Koja je uostalom mogla biti preseljena unutrar više zgrade hotela iza mlina. I to je sve. Ne gubi se ništa, ili skoro ništa, a dobija se toliko mnogo.

Eto, to smo izgubili. A dobili smo trg. Lep, mora se priznati. Ali čak i kao trg, ne ono što bi od takvog trga napravio gradski urbanista, nego prazan trg 100% u službi investitora. Što se mora i očekivati kad on uređuje javne prostore za svoje potrebe. Utešna nagrada, pa i ona manja nego što je mogla biti. Sad saberite gubitke i dobitke, ali SVE, a ne samo neke od njih.

Ja bih razumeo da mi je bilo rečeno da se takva vizija iz nekog razloga nikada ne može ostvariti, ni sada ni ubuduće, pa da je onda naveden kratak komentar o tome zašto je tako. Pa da se diskusija vodi o TOME, ili da bude odmah završena, jer je sve jasno. Ali ne. Svi tvrde kako je ovo što smo dobili lepo. Pa naravno da je lepo, i da je bolje od onoga što je bilo. Ne morate da mi objašnjavate trivijalne zaključke. Ali zašto nije bilo rasprave o ovom drugom delu, jer sam ja sve vreme pričao o tome, a niko ni reč da kaže o temi koje je jedino relevantna. Zašto je alternativni predlog trajno nemoguć? Kako ste došli do takvog zaključka? Naravno da će neko ko uloži pare napraviti nešto bolje nego što je bilo, ali zaboravite već jednom na prošlost. Jedino pitanje, za bilo koje mesto i projekat, je šta sve tu može da bude, i kako se ti projekti mogu upoređivati između sebe. Ne da li bolje nego što je bilo. Ali ljudi se ponašaju kao da su umorni, beskrajno srećni kad im se ponudi bilo šta, bilo kakvo poboljšanje, bez obzira na njegovu urbanističku cenu.

Žališ se na digresije. Ja bi ih izbegao, ali ako se elementarne stvari ne rasčiste, stalno gubimo vrema vraćajući su uvek na njih. Stari miln je vezan za tekuću diskusiju tako što pokazuje šta možemo očekivati kad privatnik uređuje tobožnji javni prostor, u slučaju koji je po opštem mišljenju uspešan, pa zato daleko najpovoljniji za tvoj stav, a najlošiji za moj. On ga je uredio tako da odgovara samo njemu, a ostali kako se uklope, dakle lošije nego što je moglo jer nema interesa da se tu recimo zadržavaju ljudi koji sa njim nemaju veze, a pri tome smo izgubili mogućnost da njegov javni prostor inkorporiramo u širi ambijent.

Sad zamisli koliko će parcela biti duž obale SA. Ako svako uradi obalu kako NJEMU odgovara, a hoće, kako će celina izgledati? A cela obala mora da bude funkcionalna i estetska celina. Treba ubaciti čak nekoliko staza, tj pojaseva različito uređenog zemljišta, kao recimo biciklističku stazu, džoging, zeleni pojas, šetalište, pojas klupa, travnjak i nisko zelenilo, male uslužne objekte. Nevolja je što sve to ODVAJA obalu od njegove zgrade. Ustvari, celo uređenje obale treba da usmeri sav pešački i ostali saobraćaj PARALELNO sa obalom, a ne KA svakoj zgradi posebno, dakle normalno na obalu, što je interes vlasnika. Pa kako pomiriti taj sukob interesa? To u praksi nije moguće. Zar da uređenje prepustimo onima koji nemaju interes da obalu urede u skladu sa opštim potrebama, pa da ih onda zakonima prisiljavamo da se ponašaju suprotno svom interesu na svojoj zemlji? To u praksi, pogotovo našoj korumpiranoj praksi, neće funkcionisati. Nije li jedino logično odvojiti pojas obale, ostaviti ga u vlasništvu grada, pa urediti na najbolji mogući način?

 

[vranac]

To je zato što i ti i drugi koji slično misle stalno pravite jednu istu logičku grešku. Vi poredite ono što je bilo sa onim što je dobijeno, ja uvek poredim ono što je dobijeno sa onim što je moglo da bude.

Na osnovu čega tvrdiš da je moglo da bude išta osim one ruine da nije završen hotel?

Šta mislite, kako bi izgledalo i kakvi bi prihodi bili ako bi Beograd imao obnovljeni i revitalizovani park industrijskog nasleđa

Ko bi investirao u nekakve parkove industrijskog nasleđa... Da li postoji ijedan investitor na svetu koji je izrazio želju za tako nečim?

u susedstvu ogromnog i super modenog stambeno poslovnog naselja BNV

To naselje ne postoji, i pitanje je da li će ikada postojati, a hotel je zaista izgrađen i fenomenalno izgleda.

Bez potrebe da se bilo šta novo gradi, dobili bi istovremeno sasvim posebnu gradsku četvrt, kompleks muzeja, umetničku izložbu, gotov prostor za ogromni kulturni centar i mali biznis, i apsolutno nezaobilaznu turističku atrakciju koja bi TRAJNO generisala profit i gradu i vlasicima objekta u BNVu.

Mi ne možemo kao država da obnovimo već 15 godina svoj Nacionalni muzej na Trgu republike, obnova MSU traje već 7 godina, a ti se zanosiš da bi država mogla da obnovi nekakve desetine hiljada kvadrata i tu napravi muzeje i kulturne centre.

Muzeji i kulturni centri izuzev par najprestižnijih su po pravilu dotirani od strane države i ne donose profit.

 

[direktor]

Igore kad dodjeljujes nagrade za najduzi post

 

[djordjebg]

Zasto se ne prica o LAsti i BAS-u?
Gde je plan, gde je projekat, rokovi?

 

[Zuma]

Na osnovu čega tvrdiš da je moglo da bude išta osim one ruine da nije završen hotel?
...
Ko bi investirao u nekakve parkove industrijskog nasleđa... Da li postoji ijedan investitor na svetu koji je izrazio želju za tako nečim?
...
To naselje ne postoji, i pitanje je da li će ikada postojati, a hotel je zaista izgrađen i fenomenalno izgleda.
...
Mi ne možemo kao država da obnovimo već 15 godina svoj Nacionalni muzej na Trgu republike, obnova MSU traje već 7 godina, a ti se zanosiš da bi država mogla da obnovi nekakve desetine hiljada kvadrata i tu napravi muzeje i kulturne centre.
...
Muzeji i kulturni centri izuzev par najprestižnijih su po pravilu dotirani od strane države i ne donose profit.

Na isti način na koji se ovakvi kompleksi finansiraju i rade u svetu, tako može i kod nas. Ako ne sada, onda kad bude moglo. I ne država, ili tek manjim delom, nego uz partnerstvo sa onim privatnim sektorom koji za to ima interesa. Stalno govorimo samo o par lokacija posebne vrednosti. Ukupna površina grada je drastično, za čitave redove veličine veća od ovoga o čemu pričamo. I još daleko zapuštenija nego ovakvi delovi grada. Tu je ne samo preče nešto uraditi, nego se tu mogu praviti i kakvi god kompromisi su potrebni, sada ili ubuduće. Ali ovih par po površini bednih, a po vrednosti izuzetnih ostataka, jedinih koje imamo, jedinih koji Beograd mogu da izdvoje od okruženja, za njih samo najbolje. Pa neka čekaju koliko je potrebno. Zašto mi to moramo da doživimo, ako su generacije čekale? To je sebično i nepravedno prema svima njima, a pogotovo prema budućim generacijama. Hajde da odmah spiskamo sav kapital koji posedujemo, da prodamo sve što se može prodati, sad kad imamo tako ludački superiorne stručnjake i uslove da to izvedemo kako treba i na opštru korist. :shock: Motiv ovakve žurbe i izbor upravo za uređivanje najtežih i najvrednijih objekata i lokacija, baš u ovakvo očajnom trenutku siromaštva i bezakonja, je nameran, običan grabež i krađa, da se za sebe uradi nešto dok se još može. A vi trenutne organizacione i ekonomske uslove ladno generalizujete, pa izvlačite odluke koje imaju tako ogromne i tragično trajne posledice. Slično razmišljanje važi i za osnovnu infrastrukturu, za glavne gradske koridore i oblasti koje služe svima, tu se može dozvoliti samo najbolje. Kompromisi su ponegde nemogući kad su interesi direktno suprotni, a posledice tako velike. A recimo bar 50, a još bolje 100 metara uz obalu strogog centra grada, deo koji povezuje nešto što se mora povezati, što polovi grad na dva dela, što mora da služi svima, je baš takav, kritičan gradski resurs.

 

[Zuma]

Dopada mi se moto.

(Veoma zanimljivo, audio, 1 sat: http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/2 ... oluba.html )

"Fabrika hartije Milana Vape snimljena iz avijona 1924 godine"

Kako je izgledala obala Save 1924. Mislim da se ova fotografija do sada nije pojavljivala.

 

[laki72]

Zasto se ne prica o LAsti i BAS-u?
Gde je plan, gde je projekat, rokovi?

Zato sto par momaka uziva da se dokazuje ko je mudriji u medjusobnom prepucavanju.
Pametni naravno jesu, ne sporim, ali tvrdoglavi za medalju, pa od drveta ne vide sumu...

 

[relja]

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... 0%BF%D1%81

Ласта: Газели прети колапс?
Н. ВУКИЋ | 28. јануар 2015. 20:00

У “Ласти” упозоравају да би брзоплето исељавање аутобуске станице могло да доведе до великих гужви у престоници

СЕЛИДБА главне аутобуске станице из центра града на Нови Београд нанеће велике губитке саобраћајном предузећу "Ласта", али ће и замрсити путеве многим Београђанима. Преусмеравањем преко реке безмало 400 полазака само на приградским линијама, створиће се гужва на ободним стајалиштима, а густо ће бити и на Газели, као и дуж нових траса којима ће аутобуси стизати до Блока 42.

У "Ласти" кажу да су много уложили у главну аутобуску станицу, која сад треба да нестане.

- Сада је, ипак, суштинска прича како решити токове путника, укрцај-искрцај људи који долазе из приградских насеља. А све већи је притисак на приградски саобраћај, нарочито из правца Младеновца и Обреновца - каже Владан Максимовић, извршни директор у "Ласти".

У овом предузећу оцењују да путници из приградских општина немају неки посебан интерес да иду на Нови Београд.

- Зато ћемо имати велико оптерећење на улазним, ободним стајалиштима у граду - објашњава Максимовић. - Тако да ће путници са потеза Ибарске магистрале и из правца Обреновца, да не би ишли на Нови Београд, па се враћали поново у град, излазити код Аде Циганлије, а они из правца Шумадије, Младеновца, код "Франша", на Аутокоманди и Трошарини, где ће се стварати још веће гужве него сад.

Ситуација је, тврде, веома озбиљна.

- Значај приградског саобраћаја у оквиру града захтева шири приступ у решавању проблема - додаје Максимовић. - Било би прилично опасно и небезбедно да се река људи излије на стајалиштима Аутокоманда, Франш, Ада Циганлија...

Једно од решења које предлажу челни људи у "Ласти", уколико би главна станица била на Новом Београду, било би ојачавање постојећих терминала по ободу и изградња нових.


650 ПОЛАЗАКА- 7.000 ПУТНИКА САДАШЊА станица има од 650 полазака дневно, од чега 61 одсто је приградски превоз. Максимално вршно оптерећење у поподневном шпицу, од 14.30 до 15.30, јесте око 60 полазака истовремено. Кроз ту станицу пролази 7.000 путника дневно. Оно што је неопходно да би се сви аутобуси опслужили су 22 полазна перона и осам долазних.

И пар смислених коментара

prolaznik 28. јануар 2015. 20:45 #3297114

Koji je genije smislio da nakon obavljenog posla u Beogradu mora da gradskim prevozom odem u Novi Beograd, kako bih tamo ko čovek seo u autobus, a zatim ponovo prešao Savu da bih se vratio u Obrenovac?
....
Nac 28. јануар 2015. 20:23 #3297085

Godinama su strucnjaci radili na resavanju pitanja glavne autobuske stanice i napravili plan sa stanicom pored autoputa u blizini autokomande. Onda je dosla demokratija 2000. i cas posla odlucila da proda to zemljiste, da se vidi kako znaju da donose pare. Ovi novi vrlo brzo odlucise da prave stanicu na Novom Beogradu. Vladevine i jednih i drugih verovatno nisu dugovecne ali ce posledice njihovih resenja grad i njegovi gradjani osecati u buducnosti.

 

[spatiotecte]

Zasto se ne prica o LAsti i BAS-u?
Gde je plan, gde je projekat, rokovi?

Nema!

 

[djordjebg]

Sticajem okolnosti autobuskiu saobracaj je veoma vazana za ovaj grad i ovu drzavu. Izgradnja nove stanice je veliki projekat za Beograd, projekat za koji je potrebno kreditno zaduzivanje, najbolja moguca lokacija i otvoren konkurs.
Takodje za punu realizaciju su potrebne sigurno 2 godine.

NAjvecem transportnom preduzecu naloziti da se iseli? Gde je tako nesto uopste moguce? Pa to okupator ne bi tako radio, a ne izabrana gradska vlast.
Kao da je ovaj grad prvitana prcija.

 

[spatiotecte]

Ima da sklepaju neki montazni objekat na buvljaku da bude stanicna zgrada i da naprave jednu halu pored za odrzavanje i namirivanje autobusa i to ce biti to jedno par godina (citaj jedno 20ak minimum ) dok se ne napravi prava stanica.

 

[relja]

A već sada, kada je raskrsnica kod Buvljaka postala čvorište Mosta na Adi, haos se samo povećava.

Nije se pričalo puno o funkcionisanju novog polazišta za turističke autobuse, koje je "proterano" sa parkinga iza "Crown Plaza"-a na parking kod Buvljaka u Jurija Gagaina.
Sada i ti autobusi prave zastoje zbog uključivanja i isključivanja, kao i parkirani automobili koji dovoze i odvoze ljude koji putuju tim autobusima. Sad bi tu da presele i kompletnu Lastinu stanicu, bez ikakvog plana, za nekoliko meseci.
Ovi bi i nakovanj pokvarili.