Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Вожд":4s16vfe4 je napisao(la):
Малопре Фолић на СтБ рече да се разматра постепено проширење пешачке зоне до Савског шеталишта.
Моја апсолутна подршка.
Од Васине, Кнеза, Цара Лазара, Краља Петра, Симе Марковића, Косанчићевог венца, (реизграђене старе) Карађорђеве, Савског кеја.. Све које ми сада падају на памет, не зна се која је лепша за пешачку зону, на коју би се наслонила и Сава мала.
m1086.gif
Да ли заиста мислиш да је то реално? Није реално очекивати више од 30% пешачких и бициклистичких кретања ка овој зони. Куда да се стави сав постојећи и додатни аутомобилски и јавни саобраћај? У џеп? У ташну? Под тепих? Ако би се градили тунели за друмски и шински превоз, од којих пара када, од подцењене предвиђене Накнаде за уређење грађевинског земљишта из "Београда на води" не може да се покрије ни основна саобраћајна инфраструктура предвиђена "Просторним планом подручја посебне намене"?
 
Homer Jay":3dccmjn1 je napisao(la):
Kada se pogledaju do sada dostupni radovi sa pozivnog konkursa za stambene objekte u "Navodnom Beogradu", čini se da će šetalište ipak biti nešto šire nego što se tvrdi po forumu.

Spark architects

belgrade-waterfront-residential--1-.jpg

To je samo "umetnički doživljaj". Jedino što je stvarno relevantno je gde se na usvojenom planu nalazi katastarska granica dve parcele, one u privatnom vlasništvu, i one koja obuhvata obaloutvrdu i gradsko šetalište, koja ostaje u vlasništvu grada. Investitor će svoju parcelu skupo platiti i neće mu pasti na pamet da je pretvara u gradsku infrastukturu, a da je on plaća. On će to koristiti za svoje potrebe i mi se ne možemo oslanjati na to da li će on zgradu povući od obale i kako će koristiti svoj sopstveni plac. Šta god da je na renderima, na planu je debela crna linija povučena na 10 metara od ivice obaloutvrde, i pored nje piše "Građevinska linija = Regulaciona linija" (G.L. = R.L.). Što je još gore, jer to znači da će se baš na toj liniji i graditi (ako je ulica tu gde je na planu, dalje i nema puno mesta). Tako je dakle definisan i oblik placa (koji se sada teško može menjati jer zavisi od kompletne mreže ulica) koji investitor kupuje i poseduje, i sa kojim slobodno raspolaže. To je trenutno zakon i jedino što je sigurno, sve ostalo su za sad samo malo verovatne priče, smirivanje javnosti i renderi, tj propaganda.

16gbi3c.jpg


Na ovoj staroj skici vidte profil buduće obale, dakle kako STVARNO izgleda 10 metara horizontalnog prolaza pored 60 metara vertikalnog zida (a ovde su zgrade još i najniže, one dalje imaju i po 100 i više metara visine, svaka na svom privatnom placu koji se prostire sve do debele crne linije).

27wu8vr.jpg
 
Karlo del Ponte":1ncsnyyj je napisao(la):
Вожд":1ncsnyyj je napisao(la):
Малопре Фолић на СтБ рече да се разматра постепено проширење пешачке зоне до Савског шеталишта.
Моја апсолутна подршка.
Од Васине, Кнеза, Цара Лазара, Краља Петра, Симе Марковића, Косанчићевог венца, (реизграђене старе) Карађорђеве, Савског кеја.. Све које ми сада падају на памет, не зна се која је лепша за пешачку зону, на коју би се наслонила и Сава мала.
m1086.gif
Да ли заиста мислиш да је то реално? Није реално очекивати више од 30% пешачких и бициклистичких кретања ка овој зони. Куда да се стави сав постојећи и додатни аутомобилски и јавни саобраћај? У џеп? У ташну? Под тепих? Ако би се градили тунели за друмски и шински превоз, од којих пара када, од подцењене предвиђене Накнаде за уређење грађевинског земљишта из "Београда на води" не може да се покрије ни основна саобраћајна инфраструктура предвиђена "Просторним планом подручја посебне намене"?

Наравно да је реално. Написао сам "постепено" ширење пешачке зоне, што подразумева фазно уређење њених нових делова. На пример, Улице Краља Петра, Вука Караџића или Змај Јовина нису биле толико атрактивне док нису постале пешачке, поплочане мермером, уређене фасаде, посађене саднице, након чега су се масовно почели отварати луксузнији угоститељски објекти, трговина, услуге и слично. Зар тај новооткривени центар Београда не би привукао и посетиоце тржних центара и пословне људе и туристе и боеме и уметнике, те заживео правим животом центра велеграда? Разуме се да би.
Ако си странац, који је у Београд стигао туристичким бродом и његово тло дотакао на пристаништу, од Карађорђеве, Косанчићевог венца, преко Симе Марковића, Цара Лазара до Кнеза и Васине имаћеш комплетан пресек развоја Београда током 19. и 20. века. Реизградњом и уређењем Карађорђеве, добили бисмо још једну Кнез Михаилову, са трамвајем по средини, ресторанима са погледом на Саву, уређењем Косанчићевог венца - београдски Монмартр, до кога би се, осим Великим степеницама, могло стићи и панорамским лифтом, за који би се бар симболично могли искористити они стубови дизалица за лагуме, угао Цара Лазара и Грачаничке, или Карађорђеве и Краљевића Марка би преуређењем у пјацету или трг стали уз раме париским, бечким итд..
Приступ центру из Сава мале, кроз Карађорђеву, па надам се једног дана уређеном теразијском терасом до Теразија.
Постоји пуно могућности, које би креативни ум могао петворити у нешто лепо и корисно, успешни микс културно - историјског наслеђа и модерне архитектуре и дизајна.
Што се тиче саобраћаја, једини проблем је у менталитету, за све остало већ постоје ефикасна решења.
Имамо и на кога да се угледамо..
Ghent - Car Free City Centre
http://www.stepupsmartcities.eu/Default ... 5&rid=3286

Paris plans to ban cars from its city center
http://grist.org/list/paris-plans-to-ba ... ty-center/

Hamburg Announces Plans to Become a Car-Free City Within 20 Years
http://inhabitat.com/hamburg-announces- ... -20-years/

Madrid Moves Toward a Car-Free Center City
http://usa.streetsblog.org/2014/09/29/m ... nter-city/
 
Miša Brkić 25/01/2015 |
Potapanje Beograda na vodi
http://pescanik.net/potapanje-beograda-na-vodi/

Mogu da zamislim koliko je naš premijer ”pobesneo” kad je video kakvu su mu svinjariju podmetnuli pod njegov životni projekat Beograd na vodi. Verujem da će, ako već nije, žestoko izribati onog ko mu je smestio – kafić kao prvi objekat Beograda na vodi.

Ko bi rek’o da će kafana biti prvenac tako važnog projekta za Srbiju. Jeste da su u nekim svetski poznatim kafanama donete važne odluke za čovečanstvo, ali kad je Beograd na vodi u pitanju, sve odluke su već donete, pa se očekivalo nešto građevinski i arhitektonski spektakularno – bar jedna glamurozna stambena zgrada, hotel tipa ”Davos” ili onaj sad već prepoznatljivi poslovni toranj (kula) na vodi, koji je već ”izgrađen” u skoro svim jutarnjim programima prestoničkih televizija. U svakom slučaju nešto primereno ambiciji našeg premijera da od sadašnjeg rugla na Savi napravi graditeljsku i poslovnu ”diku i ponos” svoje vladavine.

Nešto impresivno i reprezentativno.

Kad ono, puć. Prvo pa kafana.

Što je, pretpostavljam, obradovalo beogradske sponzoruše i zgubidane, ali nikako ne ide uz obećanja o centru koji će zaposliti srpsku pamet i njenu poslovnu elitu.

Da nešto u startu ne valja, potvrđuje i priča, ako je tačna, da je naš premijer (kako i dolikuje) tim povodom već zatražio od nekih alavih ljudi da posle svinjarije s kafanom na Beogradu na vodi, spuste loptu i da im je ”skresao u brk” – ”dosta, bre, zar vam je malo ono što ste već uzeli”?

Razumem našeg premijera.

On zaista mora da brine šta o tome misli narod. I da li misli i ćuti, ili misli i galami.

A narod često pogano misli; čim vidi kafić kao početak grandioznog Beograda na vodi, odmah mu pada na pamet da vlast čini razne nepodopštine kad dozvoljava nekome da nasred nacionalne graditeljske ikone napravi takvu sprdačinu. I još ga nazove ”paviljon za promociju Beograda na vodi” i još kaže kako je malo jedan štand za promociju. Kao da onaj koji već imamo nije dovoljno veliki i reprezentativan u velelepno uređenoj (zahvaljujući našem premijeru i parama prijatelja šeika bin Zajeda) zgradi Beogradske zadruge.

Mediji su tek nedavno, kad je ”objekat” značajno odmakao u izgradnji, javili da je beogradska opština Savski venac navrat-nanos izdala privremenu dozvolu da se na, takoreći svetoj, zemlji Beograda na vodi izgradi kafana koja će služiti u promotivne svrhe najvećeg graditeljskog posla u novijoj (ako ne i uopšte) istoriji Srbije. Dozvola je, dakle, izdata po hitnom postupku s rokom važenja (objekta) do sredine leta 2015. godine.

Narod pogano misli da dozvole u takvim situacijama i treba da se izdaju “po hitnom postupku”, ali mu je nejasno zašto samo do ”sredine leta” kad se zna da će se Beograd na vodi graditi godinama i da zato i promocija treba da traje duže od jednog leta.

Narodu odmah na pamet pada da taj kafić sa ”dugačkim šankom i barskim stolicama” (kako javljaju mediji) nije mogao da sagradi bilo ko, a da gradske i vlasti opštine Savski venac tako olako progutaju ”kosku” o reprezentativnom objektu za promociju veličanstvenog projekta Beograd na vodi, za koji se veruje da ga lično (i autorski) potpisuje naš premijer.

To je, pogano misli narod, morao da bude neko ko može lično da kapitalizuje izbornu pobedu našeg premijera, neko ko je ”prst i nokat” s vlašću, neko ko je uz pomoć te vlasti i pozivajući se na ”više državne interese” mogao najpre da ”počisti” svu konkurenciju (na primer, splav-restoran ”Lasta”) i da otvori radove kafanizacijom ”Beograda na vodi” što, koliko se sećam, uopšte nije bio plan našeg premijera, nego je rekao da bi bio srećan i da je molio šeika da prvi objekat bude makar ona poslovna kula na vodi.

Narod još pogano misli da je vlasnik te kafane na Savi, tik uz tramvajski most i nekako u sred Beograda na vodi, ako nije tako blizak vlastima, morao dobro da ”podmaže tamo gde treba” da bi se ugnezdio na tak’oj lokaciji. I još narod (pogano) misli da su za to ”podmazivanje” date velike pare, jer tak’a je i lokacija, a i što to nije uzeo neki od uglednijih beogradskih kafedžija, nego svi ćute kad ih je poreska policija saterala u ćoše.

Okreni-obrni, pogano misli narod, ta kafana nije mogla da bude podignuta bez korupcije. A korupciju, poznato je, naš premijer mrzi iz dna duše i protiv nje se žestoko bori.

Možda narod pogano misli, ali ćuti i veruje da naš premijer ne bi trebalo da dozvoli da njegova državnička vizija neslavno skonča pre nego što je praktično i počela da se gradi, samo zato što je tamo neki ”kafedžija” postao previše alav.

Možda narod ispravno misli da naš premijer nije neko ko bi olako banalizovao i upropastio vlastitu i svojeručno potpisanu sjajnu, gotovo milenijumsku, ideju. Zato narod misli da ima pravo da se pogano naslađuje, zamišljajući kako će naš premijer tu kafanu da ”pusti niz Savu” i tako sačuva obraz Beograda na vodi.

Peščanik.net, 25.01.2015.
 
Zuma":679pi4ht je napisao(la):
spatiotecte":679pi4ht je napisao(la):
Zar Beograd ima standard?

Naravno da ima, i to onaj najbolji mogući, faktičko stanje na terenu. Nigde, ali baš ni na jednoj tački Beogradskih obala gde su ljudi imali bilo kakav izbor i mogli da nešto urbanistički planiraju ili biraju, NEMA obale koja ima 10 metara širine.

Napravio sam i mapu i precizno izmerio širine SVIH obala da bi ste videli da je stvarno tako. Ko hoće može i sam da proveri, iz fotelje, u bilo kojoj tački desetina kilometara gradskih obala. Merenje imate u Google Earth-u i u Geo Srbiji. Ovakvu sramotu zaista do sada nismo imali. Da ljudi pre sto godina budu urbanistiički napredniji od nas danas.

157fbli.jpg

Манипулишеш и приказима и мапама и чињеничном стању на терену. Корисна обала, илити шеталиште, она површина која генерише људе је на већини деоница једнаке ширине, свуда постоји доње шеталиште које се плави и годње које је увек доступно. Међутим, то доње шеталиште ти очито не рачунаш САМО у Савском амфитеатру. Манипулација. Даље, обележаваш шуму на северу и ширину обале на Ади као летовалишту. Манипулација. У ширину обале укључујеш и парковске површине на Ушћу иако парк и обала нису иста целина и не корсите их корисници са истим циљем. Манипулација до манипулације. Што ниси измерио на северу ширину појаса од воде до прве куће у Котежу? Манипулација.

Zuma":679pi4ht je napisao(la):
Homer Jay":679pi4ht je napisao(la):
Kada se pogledaju do sada dostupni radovi sa pozivnog konkursa za stambene objekte u "Navodnom Beogradu", čini se da će šetalište ipak biti nešto šire nego što se tvrdi po forumu.

To je samo "umetnički doživljaj". Jedino što je stvarno relevantno je gde se na usvojenom planu nalazi katastarska granica dve parcele, one u privatnom vlasništvu, i one koja obuhvata obaloutvrdu i gradsko šetalište, koja ostaje u vlasništvu grada. Investitor će svoju parcelu skupo platiti i neće mu pasti na pamet da je pretvara u gradsku infrastukturu, a da je on plaća. On će to koristiti za svoje potrebe i mi se ne možemo oslanjati na to da li će on zgradu povući od obale i kako će koristiti svoj sopstveni plac. Šta god da je na renderima, na planu je debela crna linija povučena na 10 metara od ivice obaloutvrde, i pored nje piše "Građevinska linija = Regulaciona linija" (G.L. = R.L.). Što je još gore, jer to znači da će se baš na toj liniji i graditi (ako je ulica tu gde je na planu, dalje i nema puno mesta). Tako je dakle definisan i oblik placa (koji se sada teško može menjati jer zavisi od kompletne mreže ulica) koji investitor kupuje i poseduje, i sa kojim slobodno raspolaže. To je trenutno zakon i jedino što je sigurno, sve ostalo su za sad samo malo verovatne priče, smirivanje javnosti i renderi, tj propaganda.

16gbi3c.jpg


Опет манипулишеш и то са све цртежом просторног плана који те демантује :roll: На том плану видимо и дебелу испрекидану линију границе нове обалоутврде са којом ће ширина шеталишта остати 30 метара. Наравно, та ширина укључује и доње и горње шеталиште заједно али је то ширина и свих осталих шеталишта и дуж обала старог града и дуж обала НБГ-а.

Друга ствар коју заборављаш је РЕГУЛАЦИОНА ЛИНИЈА која на просторном плану не постоји али постоји на ПДР-у који још није урађен. Та граница дели јавно и приватно и може ићи по сред приватног плаца.

Трећа ствар коју заборављаш је ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА која представља границе објекта и која је најчешће увучена у односу на границе плаца. Ниједан приватни инвеститор неће солитер набити на реку јер је сваком инвеститору циљ да се испред његовог објекта генерише што већи број људи што ће добити већим простором испред зграде. Што више људи генерише испред објекта већи профит од објекта има. У овом случају не можеш гледати размишљања наших јајара инвестора који набију зграду на ивичњак.
 
Ево комплетне Фолићеве изјаве на коју сам се позвао..
http://www.tanjug.rs/videodet1.aspx?gal ... oID=876416


"..Такође радимо на студији за потенцијално проширење пешачке зоне Кнез Михаилове, неким анализама и на основу свих светских трендова који иду у прилог томе да се да приоритет пешацима. Радимо дакле на томе да се прошири та пешачка зона према Сави и да спојимо Савско шеталиште са центром града. Надамо се да ће те анализе показати да тиме треба да се обухвати и Косанчићев венац и цео део дакле између Поп Лукине и Кнез Михаилове."
 
Они се баве анализама?! На основу којих података и којих планова урбаног развоја и развоја јавног градског превоза и поготово метроа као кључне ставке у формирању веће пешачке зоне?! Они прате светске трендове и предност дају пешачица?! Мало морген! На славији гурају пешаке под земљу а у најстрожем језгру града у сред земљишта где је општепознато да постоје огромна и значајна археолошка налазишта хоће да накрцају стотине аутомобила у подземним гаражама.

У осталом, одавно постоји свеобухватни план велике пешачке зоне из 1976 године чији је централни део већ изведена пешачка зона Кнез Михаилове и попречних улица.
 
milos.tro":3ea0navu je napisao(la):
Miša Brkić 25/01/2015 |

шта је ово? Миша са авијације прешао и на грађевину и урбанизам? баш је неки мултипрактик стручњак
 
Delija":astfwr76 je napisao(la):
Они се баве анализама?! На основу којих података и којих планова урбаног развоја и развоја јавног градског превоза и поготово метроа као кључне ставке у формирању веће пешачке зоне?! Они прате светске трендове и предност дају пешачица?! Мало морген! На славији гурају пешаке под земљу а у најстрожем језгру града у сред земљишта где је општепознато да постоје огромна и значајна археолошка налазишта хоће да накрцају стотине аутомобила у подземним гаражама.

У осталом, одавно постоји свеобухватни план велике пешачке зоне из 1976 године чији је централни део већ изведена пешачка зона Кнез Михаилове и попречних улица.

Наравно да је већина ствари политичка патка, као и све друго деценијама уназад, ипак нека и један ћошак ослободе аутомобила, од кога је - добро је.
потребно је да струка у главама грађана Београда усади свест шта је стратегија развоја Београда, да је у оквиру ње насушна потреба рецимо изградити метро, проширити пешачку зону и сл. да би сами грађани вршили притисак, или охрабривали све власти да то и остваре, а не дозволе да буду купљени УМПовима, Београдима на води, облацима и сл. Искрено, верујем да од подземних гаража неће бити ништа, уосталом Студентски трг мора постати управо то што му име каже, пешачки трг, окупљалиште интелектуалне авангарде, место за..http://www.youtube.com/watch?v=ikpNK4jJie8
чега се сви изгледа и плаше, па се ту окреће јавни превоз, сада су смислили и гаражу.
smayliki-voennie-66.gif
 
stf":2mw20svi je napisao(la):
Манипулишеш и приказима и мапама и чињеничном стању на терену. Корисна обала, илити шеталиште, она површина која генерише људе је на већини деоница једнаке ширине, свуда постоји доње шеталиште које се плави и годње које је увек доступно. Међутим, то доње шеталиште ти очито не рачунаш САМО у Савском амфитеатру. Манипулација. Даље, обележаваш шуму на северу и ширину обале на Ади као летовалишту. Манипулација. У ширину обале укључујеш и парковске површине на Ушћу иако парк и обала нису иста целина и не корсите их корисници са истим циљем. Манипулација до манипулације. Што ниси измерио на северу ширину појаса од воде до прве куће у Котежу? Манипулација.

Stf, ti kao da nisi čitao dosadašnje poruke. Sem opisa značenja reči obala, o svemu ostalom sam već pričao, i to ne jednom.

Jedino što fali je precizna definicija "obale" u ovom kontekstu, ali samo zato što mi je izgledalo da je to sasvim očigledno. O čemu mi ovde pričamo? O potrebi da se obale Beogradskih reka aktiviraju, urede i vrate ljudima, da budu tako sređene da oni tamo imaju dovoljno sadržaja, da imaju razloga da tu dođu i da na njima provode vreme. Zbog toga pod obalom podrazumevam pešačku zonu pored reke, onaj deo terena koji je odvojen za pešake, bez obzira na sasvim nebitne uže podele na recimo trotoar, travnjak, drvored, cvetna leja, park, koncertni podijum, prostor za štand za sladoled i slično. Ako nije zgrada ili standardna ulica namenjena automobilskom saobraćaju, onda je to prostor namenjen pešacima. Dakle, u kontekstu o kome pričamo, silasku ljudi na reke, obala je sve što je pored reke, a na raspolaganju je ljudima koji hodaju, koji su izvan automobila i zgrada. Zar to nije jedino što je logično, klasifikacija po OSNOVNOJ nameni prostora? A za sve kojima eventualno nije odmah očigledno da je obala jednaka pešačkoj zoni pored reke, posebno sam napisao na samoj slici, i to velikim plavim slovima, matematički preciznu definiciju onoga što sam merio: "Od ivice obaloutvrde do prve zgrade ili ulice". Ivica obaloutvrde je sasvim očigledno prva i najviša ivica, dakle SVUDA se računa SAMO najviši nivo obale. I to je dosledno sprovedeno za SVA merenja na celoj slici. Ne postoje dva kriterijuma. Kakva crna manipulacija? Ne razumem gde si ti to uspeo da pronađeš?

A zašto računam samo najviši nivo? To sam već objasnio, čak slao i slike Zemunskog keja kao ilustraciju vrednosti i načina korišćenja pojedinih nivoa, a o tome je bilo priče i ranije. Sa urbanističke tačke gledišta najviši nivo obale je najvredniji, i u sasvim posebnoj klasi, zato što se SAMO TU mogu postavljati TRAJNE urbane instalacije, one koje su UVEK iznad vode, koje su UVEK raspoložive, koje su UVEK sigurne za sve gradske instalacije (priključci za struju, pijaća voda, gas). To je jedina površina na koju se uvek može računati da će biti dostupna i građanima na raspolaganju. Samo se tu mogu provići biciklističke staze, samo tu može postojati pešačko šetalište između dva kraja grada koje UVEK mora biti dostupno. Urbanista ne sme da dozvoli da gradska kumunikacija od koje zavise desetine ili stotine hiljada ljudi postane neprohodna samo zato što je nivo vode porastao. Investitor ili zakupac koji plaća prostor koji je zauzeo kafanskom baštom ne sme ostati bez prihoda zato što je u negde u inostranstvu pala obilna kiša. Ne možete napravitio dečije igralište sa skupom i sigurnom opremom koju obilno i redovno zalivaju sve zamislive fekalije, pa se redovno sa njih mora skidati par centimetara blata i izmeta.

Donji nivo obale je dakle nekad pristupačan, nekad nije, to je samo dodatak na koji se ne može ozbiljno računati da obezbedi BILO KOJU od važnih i obaveznih funkcija koje grad mora kao uslugu da ponudi na obali reke. To mora biti na najvišem nivou. Plus što kota najviše tačke nasipa nije svuda ista, a pogotovo nižih nivoa, pa onda ni raspoloživost tih donjih nivoa nije jednaka u svim delovima grada. Zbog svega toga, kad bi se računali i donji nivoi, situacija i raspoloživost sadržaja u raznim delovima gradske obale ne bili uporedivi, poređenje moguće, pa bi se sugerisala lažna, manipulativna slika i kvaliteta i prosečno upotrebljive veličine prostora koji je tobože raspoloživ pešacima. A sem raspoloživosti, od zaista je najveće važnosti da narod razume da ti nivoi pružaju bitno manji kvalitet i broj usluga u odnosu na najviši nivo keja, jer je već očigledno da se šetališta i ljudi proteruju na niže nive obale da bi se viši, kvaliteniji, prodali i oslobodili za privatni biznis. Pošto mi sada pričamo o funkcijama, šta grad svojim građanima MORA da obezbedi, onda je logično uzeti u obzir SAMO onaj prostor koji je uvek i svuda raspoloživ, koji jedino može da posluži da se na njemu provuku razne biciklističke i pešačke staze i postave svi oni mnogobrojni a nužni sadržaji koji NE MOGU biti na mestu koje nije UVEK dostupno.

Eto, zbog toga se računa samo najviši nivo obale, i to je ono sam i ja merio na svim mestima. Molim te da mi ukažeš na bilo koji broj na slici koji nije izmeren u skladu sa gore opisanom univerzalnom definicijom, i stoga uporediv sa svakim drugim. Objasni mi još jednom gde sam ja to manipulisao, jer je to za mene veoma ozbiljna optužba.

stf":2mw20svi je napisao(la):
Опет манипулишеш и то са све цртежом просторног плана који те демантује :roll: На том плану видимо и дебелу испрекидану линију границе нове обалоутврде са којом ће ширина шеталишта остати 30 метара. Наравно, та ширина укључује и доње и горње шеталиште заједно али је то ширина и свих осталих шеталишта и дуж обала старог града и дуж обала НБГ-а.

Друга ствар коју заборављаш је РЕГУЛАЦИОНА ЛИНИЈА која на просторном плану не постоји али постоји на ПДР-у који још није урађен. Та граница дели јавно и приватно и може ићи по сред приватног плаца.

Трећа ствар коју заборављаш је ГРАЂЕВИНСКА ЛИНИЈА која представља границе објекта и која је најчешће увучена у односу на границе плаца. Ниједан приватни инвеститор неће солитер набити на реку јер је сваком инвеститору циљ да се испред његовог објекта генерише што већи број људи што ће добити већим простором испред зграде. Што више људи генерише испред објекта већи профит од објекта има. У овом случају не можеш гледати размишљања наших јајара инвестора који набију зграду на ивичњак.

Još jedna stvar koju sam unapred i eksplicitno objasnio, znajući da će se neko pojaviti sa ovakvom primedbom. Ponavljam

Zuma":2mw20svi je napisao(la):
Jedino što je stvarno relevantno je gde se na usvojenom planu nalazi katastarska granica dve parcele, one u privatnom vlasništvu, i one koja obuhvata obaloutvrdu i gradsko šetalište, koja ostaje u vlasništvu grada. Investitor će svoju parcelu skupo platiti i neće mu pasti na pamet da je pretvara u gradsku infrastukturu, a da je on plaća.

Smisao čitave rasprave o nedovoljnoj širini javnog dela obale u BNVu je shvatanje da na ovom, centralnom mestu Savskog amfiteatra (veza Ade i Starog Grada, i fokus svih pogleda i komunikacija sa padina amfiteatra) moraju da postoje veoma mnogobrojne funkcije koje grad MORA da obezbedi. Pre svega neometan prolaz za ogroman broj ljudi iz čitavog grada koji će želeti da cirkulišu između Ade Ciganlije, Košutnjaka i pešačke zone u opštini Stari Grad. Pa svi koji jednostavno žele da budu na obali Save tamo gde ona pravi okuku, dakle na spoljnoj strani jednog luka odakle se sagledavaju oba kraka Save. Uz sve one koje će BNV naseliti ili dovući ovde zbog tržnog centra, drugih vrsta biznisa ili zbog rekreativnih sadržaja. Pa zatim grad tu mora da obezbedi besplatne klupe i mesta za odmor (deo funkcije povezivanja delova grada jer je rastojanje preveliko, pa se odmor starima i deci MORA obezbediti). Pa onda ŠIROKA, magistralna biciklistička staza. Pa česme i druga javna oprema, zatim male otvorene platforme za skupljanje manjih grupa ljudi i mini priredbe ili promocije, pa ODVOJENA staza za trčanje, pa ODVOJENE lokacije za uličnu prodaju, sladoled, palačinke i slično. Pa na kraju velikodušna površina odvojena za zelenilo, drveće i travnjake (koje voda ne plavi). Itd, itd, toga ima još.

Sve ovo MORA biti na javnom prostoru grada, na zemlji koja je vlasništvo grada. Ne možeš zemlju na obali prodati privatniku, pa onda zahtevati da on uredi prostor kako nama odgovara i da obezbedi funkcije koje trebaju gradu, a ne njemu, i da još on za to plati. Bez obzira gde su sve druge linije sem vlasničkih. To je besmislica. Mogu se definisati arhitektonska i urbanistička ograničenja, restriktivno definisana regulaciona i građevinska linija, ali ako je to zemljište njegovo, na njemu će biti ono što njemu odgovara, a ne ono što je potrebno gradu. Postoji sto legalnih načina da sopstvenu zemlju iskoristi tako da ona donosi profit njemu i njegovim uskim interesima, a da mi ostali od toga nemamo koristi. Urbanista to jednostavno ne radi. Javna površina mora biti u vlasništvu grada, i tu se nema šta dalje reći.
 
Zuma":95dmnm6r je napisao(la):
Ne možeš zemlju na obali prodati privatniku, pa onda zahtevati da on uredi prostor kako nama odgovara i da obezbedi funkcije koje trebaju gradu, a ne njemu, i da još on za to plati.

Да, можеш, и тако је то свуда у развијеном свету. Јавне просторе уређују и плаћају приватни инвеститори а јако често се инвеститору безкомпромисно тражи да остави на свом, приватном плацу одређене продоре и пешачке коридоре ЈАВНОГ карактера ... или не може да добије дозволу да гради. Урбанистички услов једнако као и спратност.

... проблем је што смо ми у глобалу у главама и даље у времену самоуправног социјализма.
 
То си чуо јуче у ставу Србије на првој од жвалавог гебелса. :D

Шалим се. Слажем се у потпуности. Но, шта очекивати од друштва када је његова "елита" са премијером на челу предводник ретроградних и доказано неодрживих бољшевичких заблуда? А притом се куну у капитализам док дају последњи српски динар на неодрживи паразитски партијски систем, пропале комуњарске колективе и субвенционишу стране сиромашне корпорације.

Постоји читава једна научна десциплина која се бави социолошким аспектом урбаног простора и има гомила литературе на ту тему. У сваком случају, ретроградни ставови друштва се без изузетка пресликавају на њихово заостало поимање средине, односно урбаног простора у ком то друштво битише.
 
U svetu postoji ogromno iskustvo šta bolje funkcioniše ako je privatno, a šta ako je vlasništvo grada. Insistiranje na skoro univerzalnoj prednosti privatnog vlasništva je isto toliko ideološki pogled na svet koliko je to bio i komunizam. Pa ako se kaže da je krajnje vreme da se on napusti, onda to treba i uraditi, a ne preći u suprotni ekstrem, nastavljajući lošu tradiciju tako što i dalje ostajemo duboko u sferi ideologija.

Osnovne funkcije grada čine izrazito bitan, kompleksan i međusobno zavisan sistem, pa zbog toga grad mora imati POTPUNU slobodu da ih u početku uredi na optimalan način, da ih može u svakom trenutku menjati u skladu sa vremenom i potrebama, a da to trajno ostane najjeftinije. Vrlo slično važi ako je u pitanju neka univerzalna potreba koju dele sve društvene grupe, a koja je tesno vezana sa uređenjem prostora. Optimalno i jeftino uređenje i upravljanje složenim sistemom i nije moguće na drugi način, ako nemate sva prava na POTPUNU kontrolu svih njegovih bitnih elementa. To je elementarni zaključak svake teorije upravljanja sistemima. A to se može uspešno ostvarivati samo ako su takvi javni prostori u vlasništvu grada. Nećete valjda reći da i saobraćajni koridori treba da budu privatni? Obala Savskog amfiteatra je upravo to, između mnogih drugih stvari.

SA je i po obliku terena i po položaju centralni deo grada, a njegov centar je obala Save. Glavna pešačka komunikacija prolazi ovuda, a tu će biti daleko najveća naseljenost, pa baš ovaj deo treba da obezbedi izrazito mnogo različitih i međuzavisnih funkcija. I sad mi u ovako vitalnom delu treba da predamo kontrolu privatnicima čak i nad uskim pojasom obale, a da se onda mi, tj da se naše trajno korumpirane strukture vlasti protiv svog ličnog interesa pogađaju šta prvatnik mora da radi sa svojim privatnim vlasništvom koji on lično plaća iz svog džepa. Pa znate kad će to ovde da uspešno, jeftino i trajno funkcioniše? Nikad. Ali baš nikad. To je realnost, a ne apstraktni ideološki pogled na svet kako bi kapitalizam možda trebalo da funkcioniše kad mi imali drugačiji narod i drugačije vlasti.

Ovde se radi o tome da je očigledno u tišini donesena odluka monumentalnih razmera, da se do same obaloutvrde privatizuju obale reka, što predstavlja tako radikalnu promenu, da ja prosto nemam reči da iskažem svoje čuđenje da neko smatra da o tome nije potrebna ni rasprava, već da je sasvim normalno da obale budu privatne "zato što se moramo udaljiti od komunizma". Pa valjda se tu još neko pita?
 
Delija":3du06j9m je napisao(la):
То си чуо јуче у ставу Србије на првој од жвалавог гебелса. :D
Хахахаха ... не, не пратим политичке емисије, чувам ментално здравље .. :kk: То сам први пут чуо од профе на факултету на другој години. Не сећам се више који је пример био, али се сећам да је био у питању Њујорк и да је од инвеститора тражено да цело приземље остане јавно, што је и испоштовано.
Zuma":3du06j9m je napisao(la):
Optimalno i jeftino uređenje i upravljanje složenim sistemom i nije moguće na drugi način, ako nemate sva prava na POTPUNU kontrolu svih njegovih bitnih elementa. To je elementarni zaključak svake teorije upravljanja sistemima. A to se može uspešno ostvarivati samo ako su takvi javni prostori u vlasništvu grada.

Нетачно. Јавни простори у власништву и контроли искључиво града су осуђени на запуштеност и девастацију. Птимаре у рођеном граду имамо и превише. Имаш и упоредни пример, блок 45 и Белвил. У блоку 45 сав јавни простор је градски и становници могу да буду срећни да се барем покоси двапут годишње. У Белвилу, сав јавни простор је приватни и сви смо свесни у колико је бољем стању.

Приватном инвеститору је у циљу да има одржаван и квалитетан јавни простор око свог објекта, то сам већ објаснио. Ево имамо и најсвежији пример са обале Савског амфитеатра. Подизање кафанчуге на јавној површини је криминал на више нивоа, али је ФАКАТ да су јавни простори и зелене површине око објекта за 12 класа изнад остатка јавне обале у "потпуној контроли града" и који су били и остаће за вјек и вјеков - спржена ливада са понеким ендемским коровом и сломљеном клупом, канделабром за који је требало десетак филипових пријава да би га поправили и тако даље и тако даље ...

Zuma":3du06j9m je napisao(la):
I sad mi u ovako vitalnom delu treba da predamo kontrolu privatnicima čak i nad uskim pojasom obale, a da se onda mi, tj da se naše trajno korumpirane strukture vlasti protiv svog ličnog interesa pogađaju šta prvatnik mora da radi sa svojim privatnim vlasništvom koji on lično plaća iz svog džepa.
Опет самоуправни социјализам у глави. Какве год да су наше власти, озбиљан приватни инвеститор ће самоиницијативно уредити јавни простор квалитетно на заједничку радост јер му је то У ИНТЕРЕСУ. Опет пример из рођеног града - Стари Млин. Један од најквалитетнијих јавних простора испред зграде на ПРИВАТНОМ ПЛАЦУ. Инвеститор га је самоиницијативно уредио квалитетније и маштовитије него што би то пало на памет неком партијском пејзажном архитекти из "Зеленила".
Zuma":3du06j9m je napisao(la):
Ovde se radi o tome da je očigledno u tišini donesena odluka monumentalnih razmera, da se do same obaloutvrde privatizuju obale reka, što predstavlja tako radikalnu promenu, da ja prosto nemam reči da iskažem svoje čuđenje da neko smatra da o tome nije potrebna ni rasprava

Расправа је потребна, пре свега да ментално одрстранимо самоуправни социјализам из глава. Обале река нису приватизоване нити ће то да се деси и у случају СА. Као што је више пута указано, са новом обалоутврдом, ширина обалног појаса ће износити 30 метара, што је једнако ширини обале дуж Карађорђеве улице и урбанистички прилагођено карактеру СТАРОГ ГРАДА. Колико год ја поштовао Јовина и тадашњи урбанизам, ондашња идеја за уређење СА са 150 метара обале (као на левој обали) никакве урбанистичке карактерне везе и контекст са страим делом града немају. Урбанистички је тај план генерално неупоредиво бољи од БнВ који је аматерски и фушерски, али сама пропорција обале од 30 метара је примеренија.

Да напоменем још и да је 30 метара МИНИМУМ, тј. до границе плаца, или ако хоћете, хипотетичке регулационе линије. Објекти ће бити додатно увучени јер је приватнику то у ИНТЕРЕСУ.
 
stf":tr6mkpwr je napisao(la):
...
Нетачно. Јавни простори у власништву и контроли искључиво града су осуђени на запуштеност и девастацију. Птимаре у рођеном граду имамо и превише. Имаш и упоредни пример, блок 45 и Белвил. У блоку 45 сав јавни простор је градски и становници могу да буду срећни да се барем покоси двапут годишње. У Белвилу, сав јавни простор је приватни и сви смо свесни у колико је бољем стању.
....

Mislim da znam šta si hteo da kažeš, ali si krenuo u pogrešnom smeru:
baš u blokovima, pa i u bloku 45, Zelenilo svoj deo posla radi korektno, pa se i trava kosi redovno.
Zatajilo se na višem nivou: baš u bloku 45 nikako da se obnovi šetalište (a u bloku 70 je asfaltirano koda je napravljen onaj veliki park na mestu zapuštene zelene površine), stepenište na savskom keju nikada nije vraćeno u prvobitno stanje...
 
stf":2cojqsbo je napisao(la):
Нетачно. Јавни простори у власништву и контроли искључиво града су осуђени на запуштеност и девастацију.

Ovo je ordinarna glupost. Da li uopšte treba ovo obarati primerima?

Опет самоуправни социјализам у глави.

Jel će ovo biti argument-dijagnoza protiv svih koji govore o javnom interesu?
 
Одлика прогресивних и развијених друштава је у томе што су успели оно што је свима нама заправо и циљ и једини могући правац развоја: У што већој мери изједначавање јавног и приватног интереса кроз формирање здравог предузетничког друштва са развијеном социо-урбаном одговорношћу.

То је тежња и можемо рећи достигнути циљ многих либералних друштава. За тако нешто неопходне су јаке институције, здраво и прогресивно друштво са веома развијеним предузетничким менталитетом. То је концеп по којем се развијају (или макар теже њему) практично сви постфордистички, постмодернистички градови. А то је на жалост, потпуна непознанца за наше друштво, интелектуалну елиту па и овај форум, иако смо назнаке тога имали у овом граду још пре 100 година.
 
Park luke celovica trebinjca a ladno je moga tamo sazidati jos koju kucu
 
Beograd: Stanicu "Laste" ruše i sele kod novobeogradskog "Buvljaka"!
N. VUKIĆ | 27. januar 2015. 18:46 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... g-Buvljaka

Renomiranom saobraćajnom preduzeću naloženo iseljenje iz centra grada na Novi Beograd
aut620x0.jpg


AUTOBUSKA stanica "Lasta", u drugoj polovini godine, biće preseljena iz centra grada na Novi Beograd! Obaveštenje o hitnoj selidbi rukovodstvu firme saopštili su prošle sedmice čelni ljudi u gradu. U "Lasti", međutim, strahuju od odluke koja bi mogla da proizvede ozbiljne posledice i po ovo preduzeće, ali i po putnike i saobraćaj u srpskoj prestonici.

Prema rečima Nenada Jeftića, direktora za investicije u "Lasti", 21. januara na sastanku sa gradskim arhitektom i šefom kabineta gradonačelnika, saznali su da je u prvoj fazi izgradnje "Beograda na vodi" u planu iseljenje autobuske stanice.

- Očekivali smo iseljenje, ali za dve-tri-četiri godine, kako se bude odvijala realizacija projekta. Međutim, dinamika je da se pripreme za raseljavanje završe u prvoj polovini ove godine, a da u drugoj polovini počne preseljenje na novu lokaciju - kaće Jeftić. - Ponuđena je privremena lokacija u Bloku 42 na Novom Beogradu, na placu "Parking servisa" kod "buvljaka".

Od predstavnika "Laste" se očekuje da se u kratkom roku izjasne o tehničkim uslovima preseljenja. Ali, posle sastanka sa gradskim ocima, ostalo je mnogo nejasnoća.

- Dobili smo obaveštenje o iseljavanju, ali ne i plan kako će se taj posao obaviti. Mi sebe nećemo iseliti, nego će rešenjem neko morati to da uradi, pri čemu mora da se ispoštuju imovinsko-pravni odnosi - istakao je Jeftić. - Ova firma jeste državna, ali rušenje autobuske stanice, bez naknade, značilo bi kapitalni gubitak. Naravno da postoje državni interesi i "Lasta" nema nameru da tome staje na put. Samo nas zanima organizovan sled događaja.
aut-1.jpg


U "Lasti" kažu da adekvatna rešenja moraju da ponude grad i gradske institucije.

- Ne bismo želeli da dođemo u situaciju da nešto hitno mora da se uradi, a da to dočekamo nepripremljeni, zato što se sve radi u minut do 12 - jasan je Jeftić. - U situaciji gde je u toku ove godine neophodno iseliti prigradsku autobusku stanicu, mora se uraditi redefinisanje, odnosno, priprema i izrada novih linija prigradskog prevoza. Znači, ako se gasi polazna tačka, autobuska stanica "Lasta Avala", onda mora da se zna i proračun kakve će linije biti. Da li će biti skraćene, kružne, kuda će ići, kao i gde će se nalaziti stanica, da se urede prilazi i izlazne saobraćajnice. Ta rešenja je dužna da uradi Direkcija za javni prevoz, a Skupština grada usvoji.

Međutim, posle sastanka u gradu ne zna se ni koliki je plac predviđen za raseljavanje, da li postoji neophodna infrastruktura - struja, voda, kanalizacija, kišna kanalizacija. Koliko će imati perona? Da li će biti montažni objekat? Ima li adekvatan ulaz i izlaz sa stanice, rampe, odgovarajuće prilazne saobraćajnice?

- Uočavamo ozbiljna kašnjenja u smislu izrade plana, jer nam ništa od tih detalja nije predočeno niti imamo informaciju da li je izrada plana prigradskih linija već urađena - objašnjava Jeftić.

ŠTA JE SA PERONIMA BAS?

NA stanici postoji više od 100 zaposlenih koji rade na poslovima organizacije saobraćaja, trgovine, ugostiteljstva. Postavlja se pitanje i njihovog izmeštanja, baš kao što se ne zna ni šta će biti sa BAS-ovim dolaznim peronima. Da li su i oni obuhvaćeni radovima u prvoj fazi izgradnje "Beograda na vodi". Ako će i oni biti uklonjeni, potrebno je rešenje za dolazne autobuse sa BAS stanice.
 
Diogen":1utgn9m2 je napisao(la):
stf":1utgn9m2 je napisao(la):
Нетачно. Јавни простори у власништву и контроли искључиво града су осуђени на запуштеност и девастацију.

Ovo je ordinarna glupost. Da li uopšte treba ovo obarati primerima?
Треба, дај их. Али те унапред молим, постављај фотографије јавних површина под искључивом контролом града који су уређени по светском а не балканском стандарду па да видимо.

Diogen":1utgn9m2 je napisao(la):
Опет самоуправни социјализам у глави.

Jel će ovo biti argument-dijagnoza protiv svih koji govore o javnom interesu?

Јесте, докле год се појам јавног интереса код нас буде сагледавао из угла самоуправног социјализма.
 
stf":37akiyb7 je napisao(la):
Diogen":37akiyb7 je napisao(la):
stf":37akiyb7 je napisao(la):
Нетачно. Јавни простори у власништву и контроли искључиво града су осуђени на запуштеност и девастацију.

Ovo je ordinarna glupost. Da li uopšte treba ovo obarati primerima?
Треба, дај их. Али те унапред молим, постављај фотографије јавних површина под искључивом контролом града који су уређени по светском а не балканском стандарду па да видимо.

Diogen":37akiyb7 je napisao(la):
Опет самоуправни социјализам у глави.

Jel će ovo biti argument-dijagnoza protiv svih koji govore o javnom interesu?

Јесте, докле год се појам јавног интереса код нас буде сагледавао из угла самоуправног социјализма.

Mozda je jedan od retkih dobrih primera devojacki park...
 
Devojacki park je ok zato sto je tek uradjen uz neznatene greske , jarboli za zastave preblizu pa se iste sudaraju , nema cesmu i nije sredjeno stepeniste uz same zgrade
 
Да, Девојачки парк јесте јавна површина у апсолутној контроли града која је, сви врло добро знамо како изгледала деценијама док се нису Руси заинтереовали да се то среди ...
 
Vrh