Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Zuma":3n7gca82 je napisao(la):
Волео бих да ми неко дефинише те "достигнуте београдске стандарде".
Иако сам апсолутни противник шеталишта од 10 метара морам напоменути да су у Београду најживље управо и најуже деонице наших обала, док су оне најшире и најмање посећене. Мени то говори о промашеном урбанизму или промашеном "београдском стандарду".
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.372
- Pohvaljen
- 17.442
Zar Beograd ima standard?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.742
- Pohvaljen
- 25.868
stf":bfhckl8y je napisao(la):
Ne, to govori samo ono što se može i očekivati. Da ljudi više idu tamo gde im je blizu, gde lako mogu doći, i gde postoje dodatni sadržaji. Korelacija posećenosti nije sa uskim obalama, nego su uske obale sasvim uzgredna posledica guste nasljenosti, blizine gradskog središta i dodatnih sadržaja. Kad bi se te dodatne privlačne karakteristike i sadržaji zadržali, a jedino obala bila šira (u poređenju smemo da menjamo samo jednu varjablu), bilo još VIŠE ljudi, a ne MANJE ljudi. Tako da zaključak o uzročno posledičnoj vezi uskih obala i mnogo ljudi nema nikakvog osnova.
spatiotecte":bfhckl8y je napisao(la):
Naravno da ima, i to onaj najbolji mogući, faktičko stanje na terenu. Nigde, ali baš ni na jednoj tački Beogradskih obala gde su ljudi imali bilo kakav izbor i mogli da nešto urbanistički planiraju ili biraju, NEMA obale koja ima 10 metara širine. Ovde ne računam prastare lučne instalacije jer tu nije moglo da bude drugačije (a čak i tamo nema manje od 10m). Pretovar brodova su radili fizički radnici sa tačkama, a kasnije dizalice, pa su lučki objekti i instalacije MORALI da budu tik pored obale. Niko tu nije imao nikakvog izbora. Ali čim su ti objekti bili srušeni zbog bombardovanja, ratova, starosti ili bilo čega drugog, pa je neko po prvi put imao priliku da razmisli šta bi na tom mestu ubuduće trebalo biti, NIGDE nisu zalepili kafanu na dve metra od vode. NIGDE nisu planirali ni jednu zgradu, a kamoli ceo novi grad sa 10 bednih metara javnog gradskog prostora na obali. A prošle su generacije, razne države, idologije, mnogi ljudi i mnoge važne potrebe. Uvek je moglo nekome sasvim logično pasti na pamet kako bi zgrada partijskog ogranka, ili kraljevski dom, ili dom narodne kulture, ili Centralni Komitet, ili ogroman mauzolej oslobodiocima, ili velelepna kuća prebogatog trgovca, ili još hiljadu drugih stvari moglo biti istaknuto, da se ogleda u vodi i vidi sa svih strana, da bude večni spomenik nekome ili nečemu važnom, samo ako se postavi tik na samu obalu reke umesto starih magacina. Pa nikada i nigde to nisu uradili. Samo su oslobađali obale, ostavljali taj prostor građanima i gradu, i pravili parkovske površine na njima.
Eto, to je za mene Beogradski standard. Možda nije nikada bio napisan, ali je sprovođen na previse mnogo mesta, od strane previše mnogo ljudi, i tokom previše dugog vremena da ne bi bio kulturna konstanta, nešto što se samo po sebi podrazumevalo od strane svih, bez potrebe da se kodifikuje i pretvori u zakon. To se na ovolikom prostoru i tokom tolikog vremana ne dešava slučajno.
Napravio sam i mapu i precizno izmerio širine SVIH obala da bi ste videli da je stvarno tako. Ko hoće može i sam da proveri, iz fotelje, u bilo kojoj tački desetina kilometara gradskih obala. Merenje imate u Google Earth-u i u Geo Srbiji. Ovakvu sramotu zaista do sada nismo imali. Da ljudi pre sto godina budu urbanistiički napredniji od nas danas.
Слажем се за БнВ.
Али, на неке од других закључака можда није лоше бацити друкчије светло.
Када је транспорт реком почео да губи трку с другим видовима превоза, Карађорђева улица је изгубила трку с Кнез Михајловом и околином. Близина реке није више била од значаја, могао се копирати друкчији, европски урбанизам, који је подразумевао мрежу улица, тргове, паркове, импозантне државне зграде, градски превоз ... Шта ће на реку, кад је она подразумевала претовар, трговину, тежак рад, нечистоћу, водурину скоро до данашње Карађорђеве и Савске улице, ружне мирисе и све друго што иде с тим?
Идеали социјализма нису се заснивали на спонтаности и слободи, већ на организацији, колективизму и контроли. Нове зграде у старом центру, и стамбени блокови на периферији организовани као месне заједнице, били су њихово схватање новог живота. Никакав силазак на реке, уживање, спонтаност, индивидуализам. Хоћу да кажем да покретачки мотив нису били урбанизам и архитектура, већ доказивање ваљаности социјалистичке идеологије и политике. Да је то тако, потврђују и они силни солитери по Видиковцу и Лабудовом брду на скоро 20 километара од центра града.
Имали су понеку терасу с рестораном близу реке или језера ту и тамо, али никако већу блискост с реком и природом која би се дешавала изван паске државе и њених служби.
Ипак, направили су хотел Југославију, он је био храбар изузетак, и оне солитере на почетку Земуна, који су лош пример због висине, нарочито у то време - превише су близу обале, иако више од 10 метара.
Али, на неке од других закључака можда није лоше бацити друкчије светло.
Када је транспорт реком почео да губи трку с другим видовима превоза, Карађорђева улица је изгубила трку с Кнез Михајловом и околином. Близина реке није више била од значаја, могао се копирати друкчији, европски урбанизам, који је подразумевао мрежу улица, тргове, паркове, импозантне државне зграде, градски превоз ... Шта ће на реку, кад је она подразумевала претовар, трговину, тежак рад, нечистоћу, водурину скоро до данашње Карађорђеве и Савске улице, ружне мирисе и све друго што иде с тим?
Идеали социјализма нису се заснивали на спонтаности и слободи, већ на организацији, колективизму и контроли. Нове зграде у старом центру, и стамбени блокови на периферији организовани као месне заједнице, били су њихово схватање новог живота. Никакав силазак на реке, уживање, спонтаност, индивидуализам. Хоћу да кажем да покретачки мотив нису били урбанизам и архитектура, већ доказивање ваљаности социјалистичке идеологије и политике. Да је то тако, потврђују и они силни солитери по Видиковцу и Лабудовом брду на скоро 20 километара од центра града.
Имали су понеку терасу с рестораном близу реке или језера ту и тамо, али никако већу блискост с реком и природом која би се дешавала изван паске државе и њених служби.
Ипак, направили су хотел Југославију, он је био храбар изузетак, и оне солитере на почетку Земуна, који су лош пример због висине, нарочито у то време - превише су близу обале, иако више од 10 метара.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.742
- Pohvaljen
- 25.868
Možda bi trebalo dodati komentar o trenutnoj širini obale između Gazele i starog Savskog mosta, pošto je ona svuda po gradu šira nego što je na ovom mestu. Širina obale je ovde bila određena činjenicom da je to maltene bilo privatno poslovno dvorište dva velika brodarska preduzeća, kao i velikog stovarišta peska. Štovarište peska je moralo biti blizu reke zbog šlepova, a zaposleni u brodarskim preduzećima su po ceo dan radili na ukotvljenim brodovima i non stop prelazili sa njih u obližnje zgrade i radionice. Zbog toga je ovde obala morala biti uska. Pa čak i tako nema manje od 10 metara. Duhovito je da super liksuzno bogataško naselje 21. veka "Beograd na Vodi" nema naprednije urbane standarde od starog poslovnog dvorišta Beogradskog Bagerskog Preduzeća i njegovih preteča.
Vidikovac i labudovo brdo?
Pa dobro Sasa, mozda su udaljeni (doduse ni blizu toliko koliko si naveo).
Udaljenost je nekih 10-12 km u zavisnosti od putanje koja se izabere.
Ali su zato udaljene i par kilometara od kosutnjaka - jednih od pluca beograda.
Na pola puta do centra je pozeska ulica, kao neka vrsta 'trgovacke cetvrti' a tu je i Ada ciganlija, sa svim svojim sadrzajima.
Svojom mikrolokacijom Vidikovac ima uvek svez i cist vazduh.
Ako je takvo naselje, kao i obliznji cerak i cerak vinogradi kao po meni jos bolja naselja posledica kako ti kazes posledica socijalisticke ideologije, ja mogu samo da im budem zahvalan na tome, a znam bar 15 ljudi koji su se 'doselili u ta naselja' svojom voljom u zadnjih 10-tak godina.
Sto se tice 'onih solitera' na pocetku zemuna, po meni su oni primer kako ne treba raditi, jer meni subjektivno oni ne treba da budu na pocetku starog jezgra zemuna.
Ukusi su ocito razliciti
Sto se tice polemike o sirini pesackog pojasa uz reku, 10m je sramotno malo.
Pa ljudi moji to je duzina 2 parking mesta, to je malo vece od pola duzine zglobnog autobusa!!!
Shvatate li o kojim dimenzijama pricamo?
O sirini na kojoj se 2 malo vece porodice koje setaju nece moci mimoici !?
Pa dobro Sasa, mozda su udaljeni (doduse ni blizu toliko koliko si naveo).
Udaljenost je nekih 10-12 km u zavisnosti od putanje koja se izabere.
Ali su zato udaljene i par kilometara od kosutnjaka - jednih od pluca beograda.
Na pola puta do centra je pozeska ulica, kao neka vrsta 'trgovacke cetvrti' a tu je i Ada ciganlija, sa svim svojim sadrzajima.
Svojom mikrolokacijom Vidikovac ima uvek svez i cist vazduh.
Ako je takvo naselje, kao i obliznji cerak i cerak vinogradi kao po meni jos bolja naselja posledica kako ti kazes posledica socijalisticke ideologije, ja mogu samo da im budem zahvalan na tome, a znam bar 15 ljudi koji su se 'doselili u ta naselja' svojom voljom u zadnjih 10-tak godina.
Sto se tice 'onih solitera' na pocetku zemuna, po meni su oni primer kako ne treba raditi, jer meni subjektivno oni ne treba da budu na pocetku starog jezgra zemuna.
Ukusi su ocito razliciti
Sto se tice polemike o sirini pesackog pojasa uz reku, 10m je sramotno malo.
Pa ljudi moji to je duzina 2 parking mesta, to je malo vece od pola duzine zglobnog autobusa!!!
Shvatate li o kojim dimenzijama pricamo?
O sirini na kojoj se 2 malo vece porodice koje setaju nece moci mimoici !?
Од Лабудовог брда до Трга Републике има више од 15 километара, сем када се иде хеликоптером. Живим у том делу Београда, имам кола.
За солитере на почетку Земуна се слажем, вероватно нисам био довољно јасан у том делу реченице.
Нисам сигуран да су било трговина на Бановом брду, било активности у Кошутњаку били баш много развијени у то време - изградње споменутих насеља. Најближа робна кућа "Београд" је била у центру града, а оне су представљале синоним за општу потрошњу у то време. Баново брдо се тек деведесетих развило у том смислу, с изградњом низа оних малих тржних центара у Муштиклином стилу.
Не знам када су првомајски уранци постали масовни и омиљени као што су данас, али пре њих готово ничега није било у Кошутњаку још од времена када се њиме шетао Кнез Михаило. Сем ресторана "Голф", и голфа, али они нису били замишљени за забаву и рекреацију социјалистичког радног народа, већ су наслеђени из међуратног раздобља.
Са "својом микролокацијом" Видиковац је имао, могуће је, најгори ваздух у Београду пре него што су угашене фабрике у Раковици.
Како солитерчине на Видиковцу и Лабудовом брду изгледају препоручујем да се сагледа из даљине, током вожње путем од Остружнице према Београду. Ја тако замишљам будуће колоније на Марсу у најжешћем споју маште и нехумане технологије.
За солитере на почетку Земуна се слажем, вероватно нисам био довољно јасан у том делу реченице.
Нисам сигуран да су било трговина на Бановом брду, било активности у Кошутњаку били баш много развијени у то време - изградње споменутих насеља. Најближа робна кућа "Београд" је била у центру града, а оне су представљале синоним за општу потрошњу у то време. Баново брдо се тек деведесетих развило у том смислу, с изградњом низа оних малих тржних центара у Муштиклином стилу.
Не знам када су првомајски уранци постали масовни и омиљени као што су данас, али пре њих готово ничега није било у Кошутњаку још од времена када се њиме шетао Кнез Михаило. Сем ресторана "Голф", и голфа, али они нису били замишљени за забаву и рекреацију социјалистичког радног народа, већ су наслеђени из међуратног раздобља.
Са "својом микролокацијом" Видиковац је имао, могуће је, најгори ваздух у Београду пре него што су угашене фабрике у Раковици.
Како солитерчине на Видиковцу и Лабудовом брду изгледају препоручујем да се сагледа из даљине, током вожње путем од Остружнице према Београду. Ја тако замишљам будуће колоније на Марсу у најжешћем споју маште и нехумане технологије.
Да завршим и ја - не знам да ли се разумемо: Церак-виногради је - још - једно од најбољих насеља у Београду, Кошутњак је сјајан и богомдан, Ада Циганлија је у рекреативном смислу највреднији драгуљ у круни Београда, ваздух у Раковици и деловима града изнад ње (Видиковац) од затварања тамошњих фабрика је неупоредиво бољи него у прошлости - иако је утицај Ибарске магистрале и топлане уз њу доста неповољан.
Нисам писао о томе да ли волим део града у којем живим, већ сам се у последњем коментару дотакао његове историје и урбанистичко-архитектонских одлика надовезујући се на започети разговор о ширини појаса уз реку ...
Нисам писао о томе да ли волим део града у којем живим, већ сам се у последњем коментару дотакао његове историје и урбанистичко-архитектонских одлика надовезујући се на започети разговор о ширини појаса уз реку ...
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.856
Zuma sve pohvale na trudu i prikazu širine beogradskih obala .
Meni je tih minimalnih 10m iz SF nacrta plana, SF kao i ove fotke iz ranije navedenog:
Da li na ovim fotkama vidite nebodere pored reke ? Ako zanemarimo most i zastavu sklepane na ovoj skici, mene ovo više podseća na neko primorsko mesto sa šetalištem, apartmanima koji gledaju na more.
Napravili su i blok 45 sa onim trospratnicama "pored reke" kako Zuma reče na 131m od obale,solitere i sve prateće sadržaje (vrtić,škola,sportski tereni,pošta,market,apoteka,dom zdravlja itd.) Komforni stanovi u tim trospratnicama su bili namenjeni "zaslužnim drugovima i drugaricama".
Evo i jednog interesantnog teksta:
"Ideja Garden City i istorija modernizma"
Kao i mnogi gradovi u svetu koji su prošireni u velikoj meri u 20. veku, Beograd je nakon Drugog svetskog rata dobio Novi Beograd kao naselje koje je bilo planirane takoreći od nule kao javno stambeno naselje.
Stambeni blokovi su većinom izgrađeni od standardizovanih montažnih betonskih ploča. Iako mnogi ovu gradnju povezuju sa periodom socijalizma i idejama komunizma, malo ko zna da je ovaj metod gradnje zapravo prvobitno razvijen u Sjedinjenim Državama i prvi put upotrebljen oko 1910. u stambenoj zajednici Forest Hils Gardens u Kvinsu, Njujork.
Garden City (Grad-vrt) je ideja ukorenjena tokom viktorijanskih društvenih urbanističkih utopija koje su nastojale da povežu prednosti grada (posao, novac i zabavu) i sela (čist vazduh, sunce i zdrav život) u formu idealnog ali i funkcionalnog grada. Ideja Garden City, koja je kasnije razvijena od stran Ebenezer Hauarda u Engleskoj, a kasnije je bila i pod uticajem reformističkih "urbanista", ali i modernistički "urbanista" arhitektata Meljnikova, Le Korbizjea ili Gropijusa, ideje Bauhausa, škole Mis van de Rohea i sovjetskog urbanističkog planiranja.Ideja Zelenog grada je najviše prisutna u blokovima Novog Beograda". U Novom Beogradu stanovi se nalaze u visokim zgradama u blokovima i okruženi su zelenilom prostora koji je javno dostupan. Svaki okrug (blok) sadrži javne službe kao sto su škole, obdaništa, igrališta, sportske terene, prodavnice i klubove.
Novi Beograd je okarakterisan kao idealan socijalistički grad bivše Jugoslavije. Zelene površine između novobeogradskih zgrada nemaju nikakve veze sa funkcijom gradskog parka u starom gradu. Ovde funkcija parka nije reprezentativna ili ukrasna. Zelene površine blokova su prostor u kome ljudi žive svoj privatno- društveni život. U isto vreme to je prostor koji mogu koristiti svi - kolektivno prostor. Zelena okolina bloka 45 je idealna za decu, sa mnogo igrališta i popularim šetalištem sagrađenim uz levu obalu Save. Takođe se smatra kao zdravo i mirno mesto za život, jer ima puno zelenih površina, sportskih terena i biciklističkih staza pored reke. "
http://www.drugipogled.com/dokumenti/bl ... eremic.htm (ceo tekst)
.Meni je tih minimalnih 10m iz SF nacrta plana, SF kao i ove fotke iz ranije navedenog:
Da li na ovim fotkama vidite nebodere pored reke ? Ako zanemarimo most i zastavu sklepane na ovoj skici, mene ovo više podseća na neko primorsko mesto sa šetalištem, apartmanima koji gledaju na more.
Саша":jqnwyhjw je napisao(la):
Napravili su i blok 45 sa onim trospratnicama "pored reke" kako Zuma reče na 131m od obale,solitere i sve prateće sadržaje (vrtić,škola,sportski tereni,pošta,market,apoteka,dom zdravlja itd.) Komforni stanovi u tim trospratnicama su bili namenjeni "zaslužnim drugovima i drugaricama".
Evo i jednog interesantnog teksta:
"Ideja Garden City i istorija modernizma"
Kao i mnogi gradovi u svetu koji su prošireni u velikoj meri u 20. veku, Beograd je nakon Drugog svetskog rata dobio Novi Beograd kao naselje koje je bilo planirane takoreći od nule kao javno stambeno naselje.
Stambeni blokovi su većinom izgrađeni od standardizovanih montažnih betonskih ploča. Iako mnogi ovu gradnju povezuju sa periodom socijalizma i idejama komunizma, malo ko zna da je ovaj metod gradnje zapravo prvobitno razvijen u Sjedinjenim Državama i prvi put upotrebljen oko 1910. u stambenoj zajednici Forest Hils Gardens u Kvinsu, Njujork.
Garden City (Grad-vrt) je ideja ukorenjena tokom viktorijanskih društvenih urbanističkih utopija koje su nastojale da povežu prednosti grada (posao, novac i zabavu) i sela (čist vazduh, sunce i zdrav život) u formu idealnog ali i funkcionalnog grada. Ideja Garden City, koja je kasnije razvijena od stran Ebenezer Hauarda u Engleskoj, a kasnije je bila i pod uticajem reformističkih "urbanista", ali i modernistički "urbanista" arhitektata Meljnikova, Le Korbizjea ili Gropijusa, ideje Bauhausa, škole Mis van de Rohea i sovjetskog urbanističkog planiranja.Ideja Zelenog grada je najviše prisutna u blokovima Novog Beograda". U Novom Beogradu stanovi se nalaze u visokim zgradama u blokovima i okruženi su zelenilom prostora koji je javno dostupan. Svaki okrug (blok) sadrži javne službe kao sto su škole, obdaništa, igrališta, sportske terene, prodavnice i klubove.
Novi Beograd je okarakterisan kao idealan socijalistički grad bivše Jugoslavije. Zelene površine između novobeogradskih zgrada nemaju nikakve veze sa funkcijom gradskog parka u starom gradu. Ovde funkcija parka nije reprezentativna ili ukrasna. Zelene površine blokova su prostor u kome ljudi žive svoj privatno- društveni život. U isto vreme to je prostor koji mogu koristiti svi - kolektivno prostor. Zelena okolina bloka 45 je idealna za decu, sa mnogo igrališta i popularim šetalištem sagrađenim uz levu obalu Save. Takođe se smatra kao zdravo i mirno mesto za život, jer ima puno zelenih površina, sportskih terena i biciklističkih staza pored reke. "
http://www.drugipogled.com/dokumenti/bl ... eremic.htm (ceo tekst)
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.372
- Pohvaljen
- 17.442
milos.tro":2js6l8g6 je napisao(la):
Ma ovi crtezi ne moraju nista da znace, to se neko zezao i crtkao kako bi to moglo da izgleda.
Uopste ne treba uzeti to zdravo za gotovo, i velika je verovatnoca da ce to potpuno drugacije da izgleda.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.807
- Pohvaljen
- 18.833
milos.tro":1xhkq99a je napisao(la):
Sve ok, samo ovo poslednje baš i ne stoji: stanove u tim zgradama i blokovima su dobili ljudi iz svih slojeva društva: činovnici raznih nivoa, profesori univerziteta, ali i majstori i nekvalifikovani radnici. Mislim da su hteli da naprave svojevrsni "melting pot" u kojem bi "poštena inteligencija" i "radni narod" međusobno uticali jedni na druge...
Samo nisu predvideli liftove za vreme kada svi oni ostare...
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.742
- Pohvaljen
- 25.868
milos.tro":1kvsp1e0 je napisao(la):Zuma sve pohvale na trudu i prikazu širine beogradskih obala
Meni je tih minimalnih 10m iz SF nacrta plana, SF kao i ove fotke iz ranije navedenog:
Da li na ovim fotkama vidite nebodere pored reke ? Ako zanemarimo most i zastavu sklepane na ovoj skici, mene ovo više podseća na neko primorsko mesto sa šetalištem, apartmanima koji gledaju na more.
To i jeste problem što se u ovakvim urbanističkim projektima sistematski i na razne načine gradi slika broja ljudi na obali ( i ne samo na obali) koja pre pripada nekom idiličnom pejsažu malog ribarskog mesta. Uvek je nacrtano samo nekoliko osoba, ili se prikazuje maketa na kojoj nema nikoga. A ustvari, ta širina obale (i svih ostalih trotoara koji takođe imaju samo par metara) treba da omogući da se lagodno osećaju svi ljudi koji mogu da stanu ili dolaze da posete OVAKVE zgrade. Šta mislite, koliko će ih ovde biti? Ovo šestoro sa crteža, na inače praznom trotoaru čiji se kraj gubi u isto tako praznoj perspektivi? Ili malo više? Koliko prostora na obali i trotoarima mora biti ostavljeno svima koji mogu da stanu u kule sa sledećeih slika? Ovo dole je pomalo različito od ribarskog naselja.
Малопре Фолић на СтБ рече да се разматра постепено проширење пешачке зоне до Савског шеталишта.
Моја апсолутна подршка.
Од Васине, Кнеза, Цара Лазара, Краља Петра, Симе Марковића, Косанчићевог венца, (реизграђене старе) Карађорђеве, Савског кеја.. Све које ми сада падају на памет, не зна се која је лепша за пешачку зону, на коју би се наслонила и Сава мала.
Моја апсолутна подршка.
Од Васине, Кнеза, Цара Лазара, Краља Петра, Симе Марковића, Косанчићевог венца, (реизграђене старе) Карађорђеве, Савског кеја.. Све које ми сада падају на памет, не зна се која је лепша за пешачку зону, на коју би се наслонила и Сава мала.
Kada se pogledaju do sada dostupni radovi sa pozivnog konkursa za stambene objekte u "Navodnom Beogradu", čini se da će šetalište ipak biti nešto šire nego što se tvrdi po forumu.
Spark architects
Platau
I neidentifikovani projekat koji je objavljen u "Novostima":
.jpg)
Znam da se ovde stvari lako promene preko noći, i da sve ovo sutra može da padne u tu istu vodu na kojoj će navodno da nikne. Zato se nadam da ćemo u februaru zaista saznati više detalja, kako nam to obećavaju nadležni.
Spark architects
Platau
I neidentifikovani projekat koji je objavljen u "Novostima":
Znam da se ovde stvari lako promene preko noći, i da sve ovo sutra može da padne u tu istu vodu na kojoj će navodno da nikne. Zato se nadam da ćemo u februaru zaista saznati više detalja, kako nam to obećavaju nadležni.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.372
- Pohvaljen
- 17.442
Mene cudi da nema neka globalna vizija ili koncepcija zgrada i da se konkursi raspisu u skladu sa tim nego se oblikuju neki gabariti zgrada a da se ne zna sta je pored i u kakvom ce okruzenju biti.
Kako mogu onda te zgrade da imaju odredjenu formu, volumen, pravac, estetiku kad se ne zna sta ce biti okolo?
Ovo su sve "random" projekti.
Nama trebaju projekti uradjeni bas za savski amfiteatar, da budu njegovi licni, projektovani za njegove potrebe a ne da se nakarikaju raznorazne zgrade koje bi mogle da se nadju isto tako u Londonu, Singapuru, Varsavi.
Ovde se ubacuju malo zaobljene zgrade, malo dekonstruisane, malo kockaste, malo ovakve malo onakve i onda se sve to lepo pomesa u jedno bure i dobije se Savski amfiteatar kakvog su ga oni zamislili.
Pravi urbanizam je malo subtilniji od toga...
Kako mogu onda te zgrade da imaju odredjenu formu, volumen, pravac, estetiku kad se ne zna sta ce biti okolo?
Ovo su sve "random" projekti.
Nama trebaju projekti uradjeni bas za savski amfiteatar, da budu njegovi licni, projektovani za njegove potrebe a ne da se nakarikaju raznorazne zgrade koje bi mogle da se nadju isto tako u Londonu, Singapuru, Varsavi.
Ovde se ubacuju malo zaobljene zgrade, malo dekonstruisane, malo kockaste, malo ovakve malo onakve i onda se sve to lepo pomesa u jedno bure i dobije se Savski amfiteatar kakvog su ga oni zamislili.
Pravi urbanizam je malo subtilniji od toga...