Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[vranac]

...a Montmartre je umetnicka cetvrt Pariza kakva zelim da bude i Savamala Beogradu...

Ja kada vidim ovaj trg u monmartru uvek mi padne na pamet naš prostor srušene narodne biblioteke kada bi se pretvorio u trg:

 

[PredragT]

Da li imas nekih informacija o parkingu za ovaj "privremeni" objekat ?

Dobro je da se na setalistu nece parkirati jer sam primetio da na parcetu trotoara koji renoviraju a koji spaja put i setaliste
http://www.dodaj.rs/f/2O/Bh/2cZzJyQk/fo ... ja3525.jpg rade visoke armiranobetonske ivicnjake izmedju koji se moze samo biciklom proci. Takodje sam primetio da se sada radnici i ostali posetioci ovoga objekta parkiraju na mesto odakle su nedavno izvadjene sine pa mozda to parce zemljista urede u parking a mozda ce se parkirati kao i do nedavno posetioci splava Lasta i Hua Hua, na ulici http://www.dodaj.rs/f/1O/kH/m47sAMT/fotografija3523.jpg

 

[Zuma]

Evo i fotografije za one koji davno nisu bili na novom Zemunskom keju. Sećate se priča o pristaništu, brodovima, turistima, o najmodernijem rečnom trgu, čuvene makete sa zelenilom, klupama i pešačko biciklističkim stazama koja se po medijima toliko ponavljala? Ovo je stvarnost. Zakupci i opština su naučili da žive od obale i neće je pustiti. Nove zgrade se grade samo zbog njene potpunije eksploatacije. Ko ima para da plati stolicu, je naravno gore, a ko nema, dole. Ali čak i na gornjem nivou nema ničega sem nepreglednog mora stolica i šankova, dok je umesto najmodernijeg rečnog trga samo isparcelisani parking koji se naplaćuje na sat. Jer ovi što imaju para da luksuz sedenja plate, neće doći ako nemaju gde da ostave svoje skupe automobile, pa se zna čemu mora da služi rečni trg. Parkingu. Ali zato dole, na šetalištu za sirotinju raju, nema BAŠ ničega. Pretpostavlja se ili da MNOGO volite vodu, ili da imate veoma bogat unutrašnji svet, ili bar puno briga.

Tako da je obala u BNVu samo pitanje opšteg koncepta usvojenog u političkim strukturama. Uopšte nije bitno po kom će se projektu raditi, kada i koja zgrada. Ista, već izabrana suština koncepta korišćenja prostora će biti nametnuta svuda. Bitno je samo ovo: Da se tamo smatra da obale treba da budu pretežno javni prostor, ili pretežno komercijalni? Da li je njihov smisao da neposredno zarađuju, da stvaraju novac, odmah, da navlače investitore i peglaju budžet, sve dok je ijedan od takvih prostora preostao, ili su kao i ostala neophodna infrastuktura servis grada, njegov strateški resurs, pa zarađuju indirektno i dugoročno? Taj izbor onda određuje mnoge stvari, pa i širinu obale koje je ... mi bi rekli "slobodna", ali oni bi rekli "koja je oduzeta zgradama i biznisu". Tako da nas 10 metara gore i 20 dole neće usrećiti, ali je bar jasno zašto je tako. Bojim se da je, kao i Zemunu, odgovor na ovo suštinsko pitanje i izbor koncepta već očigledan, bez da je iko u gradu o tome nešto pitan, i da će to biti tragično za Beograd.

 

[direktor]

 

[milos.tro]

Koji mi danas imamo koncept obale i priobalja SA, ovo:

i ovo:

pa malo ovo:

i ovo još malo pride:

imamo i "oazu za bicikliste" i po kojeg pešaka koji se mogu nabrojati na prstima (dosadašnje iskustvo pravljenja reportaža iz SA) u svakom trenutku na oprezu da ne zakorači na biciklističku stazu, i da ne zaboravim "mali raj" za pecaroše:

ipak mi ovaj koncept malo bolje izgleda :wink: (realno što bi se moglo i izgraditi,objekti u prvom redu)

 

[Zuma]

... ili ovo ...

ili možda isto to, ali još malo veće, da se bolje vidi ono što treba da se vidi:

Miloše, šta po tebi neki deo grada čini vrednim ?

 

[Саша]

Ево неколико фотографија од данас поподне.

Кафић (бистро!) за који је током градње писало да ће бити изложбени простор БнВ - у тренутку снимања су унутра били запослени, очигледно у последњим припремама пред отварање ових дана

Рушење постојећих објеката (нисам имао више меморије, па је ово једина слика) на месту будућег БнВ, уз пут/шеталиште/пристаниште

Изгорели брод и отпаци у Сави:

 

[milos.tro]

Kada govorimo o obali i priobalju SA vrednost mi predstavljaju ljudi (i biciklisti i pešaci i porodice sa decom) i oni brodovi-krševi i onaj bunker u koji se ne može ući od prljavštine i raznoraznog otpada.

Danas obala SA pripada u najvećoj meri biciklistima i uglavnom sve je podredjeno njima, što se vidi i na ovoj slici koju si postavio (market i prodavnica biciklističe opreme), osim onih nekoliko betonskih klupa i prilično nekomfornog šetališta.

Sa početkom izgradnje SA upravo ta obala će biti dovoljno široka i podjednako dostupna svima i šetačima,porodicama sa decom,biciklistima,džogerima (biće tu i klupa,biciklistička staza,staza za džogere,drvoredi,šetalište,prateći sadržaji) i još mnogo toga.

 

[Саша]

Evo i fotografije za one koji davno nisu bili na novom Zemunskom keju. Sećate se priča o pristaništu, brodovima, turistima, o najmodernijem rečnom trgu, čuvene makete sa zelenilom, klupama i pešačko biciklističkim stazama koja se po medijima toliko ponavljala? Ovo je stvarnost. ...

Ево још једне, с почетка децембра 2014.г.:

 

[Саша]

Ево неколико фотографија од данас поподне.

Joш:

 

[Homer Jay]

U planu je da se radi parcijalno obaloutvrda (na 400m duzine,visina 2m),a po najavama dobili bi i siroko setaliste sa pratecim sadrzajima, biciklisticko-dzoging-pesackim stazama itd.(dosli bi do tih famoznih 30m sirine)

To je iz poslednje epizode "Navodnog Beograda" na Studiju B. Preciznije, kako je rekao odlazeći diša BNV-a, biće izgrađeno ukupno dva kilometra nove obaloutvrde.

Radovi će se odvijati fazno i u toku je izrada glavnog projekta za 400m prve faze - od Zarićevog mosta do lokacije gde će se zidati kula. Visina obaloutvrde će, bar prema njegovim rečima, biti podignuta za dva metra u odnosu na sadašnju.

Oglasio se i Vučić iz Davosa:

Upitan o sastanku sa izvršnim direktorom arapske kompanije Muhamedom Alabarom i o projektu "Beograd na vodi", Vučić je odgovorio da je zadužen da ćuti o postignutom dogovoru "do ne zna se kog februara, kada će Alabar doći u Beograd".

Nekoliko stvari su već najavili za februar - otvaranje ovog promo štanda maskiranog u restoran, početak prodaje stanova, a evo sada i dolazak Alabara.

 

[svrca]

... ili ovo ...

Miloše, šta po tebi neki deo grada čini vrednim ?

Ovo je ono sto cini grad vrednim, sacuvajte ovu sliku i u glavi i u racunaru.
Svi mi koji smo godine proveli uzivajuci u ovom ambijentu vozeci bicikle sa i do Ade,
i imali privilegiju da budemo deo tog biciklistickog bratstva nikada necemo zaboraviti ovaj naizgled
anahronisticni ambijent, ali pun sarma, topline i onog beogradskog u svima nama.
Nazalost izbrojani su i poslednji dani, a sta cemo dobiti... :kafa:

 

[stf]

Samo bih ukazao na širinu korisne površine šetališta na ovoj šarmantno hvaljenoj fotografiji ...

... ima li i planiranih 10 metara ... ? Ne bih rekao.

 

[Саша]

И мени се то скрајнуто а пролазно место допада, све с бициклистима, клупом, гитаром (која тренутно виси о стубу испред), реком, кршем од бродова и њихових делова, одомаћеним кучићима, обавезним пивом, продавницом кинеске и половне робе, сервисом за бицикле ....

Чиста алтернатива, у добром смислу те речи! Носталгија загубљеног мира, безвременог опуштања, неупитне присности, бонафиде спонтаности, непроменљивости негдашњих запуштених предграђа ... Бег од урбаног.
Зато је тако шармантна - припада само онима који знају за њу, нико ту није ништа улагао, посебно се интересовао за то место, поправљао, мењао или градио било шта.

Али то је, ипак, само једна - тачка, ништа знатно више и озбиљније од тога. У томе је њена вредност, и, истовремено, њена неумитна судбина, да нестане. Да се уздигне у једино што може да буде више од онога што је сада, у - непроцењиво, драго место из прошлости.

Слика то место приказује у знатно јачим и живљим бојама него што је у стварности.

 

[Zuma]

Samo bih ukazao na širinu korisne površine šetališta na ovoj šarmantno hvaljenoj fotografiji ...

... ima li i planiranih 10 metara ... ? Ne bih rekao.

Nigde ja nisam napisao da svaki zanimljivi kutak Beograda mora da bude zamrznut u vremenu i da ne sme da se menja sa njim. Ali bi u takvim slučejevima trebalo analizirati šta nam on govori o pravim potrebama i željama Beograđana, o kulturi i tradiciji grada, pa onda novim sredstvima u novim okolnostima pokušati rekreirati bar deo duha takvog mesta, odnosno pokušati zadovoljiti tu vrstu potreba i želja na način koji je u skladu sa vremenom. Postavio sam ovu fotografiju zato što ona mnogo bolje nego bilo čije reči može da opiše jedan deo tog duha koji se spontano pojavljuje na svakom mestu Beogradske obale ako mu se iole pruži šansa. Analizirajte govor tela, položaje, fantastičnu raznovrsnost tih položaja, bogatstvo međusobnih odnosa ljudi na slici, opuštenu atmosferu solo relaksacije ili druženja koja ovde vlada. Mislite li da nije zadatak urbaniste da vodi računa i o ovakvim stvarima?

Tačno je da ovde nema 10 metara, ali mala širina javnog dela obale i jeste poenta o kojoj sve vreme pričam. Kutak na slici je uspešan samo zato što je broj ljudi koje opslužuje mali, isto kao i broj različitih funkcija i potreba koje zadovoljava. To što radi je do sada radio fantastično, upravo zbog povoljnog, malog odnosa (ljudi+funkcije)/prostor, ali će se sada uslovi promenti. Ovde ce cirkulisati i do 100.000 ljudi, pojaviće se mnoštvo novih atrakcija i sadržaja. Potpuno je nemoguće sve to ugurati na deset metara gornjeg nivoa. Ili će nastati haos, ili će nastati nužna redukcija sadržaja samo na ono što vraća maksimalni profit, ili će daleko najveći procenat ljudi ovaj deo naširoko zaobilaziti. Verovatno sve tri stvari zajedno. Pa širina onog subjektivno najužeg dela Zemunskog keja je, kod Šarana 30 metara, a kod Galeba 16 metara! Ne 10 metara kao ovde. Sve same prizemljuše, a ipak vlada totalni haos jer ni kafanske bašte nemaju dovoljno mesta za jezivu gužvu koja tamo vlada, iako su monopolisali SAV raspoloživi prostor. Javna klupa, zeleni pojas, drveće, ili bilo šta slično, je tamo mislena imenica. I sada se više ne mogu ukloniti jer su sve obalske zgrade postale specijalizovane i svi od toga žive. A ovde ćemo na manje mesta imati neprobojni zid KULA, a ne prizemljuša.

Ja prosto kažem da treba učiti iz iskustva i shvatiti kolika je u Beogradu potražnja za prostorom na obali, zbog kulture i mentaliteta, pa svima ostaviti dovoljno mesta. I za ovakve bicikliste, i druge za koje do sada nije bilo mesta i kojih zato nema na slici. Kao na maltene SVIM drugim Beogradskim obalama, to je oko 50 do 100 metara, a ne 10! Pa zar je napredak u eri ekološkog urbanizma, klimatskih promena i miliona zgužvanih ljudi SPUŠTATI dostignute Beogradske standarde? Obalske zgrade i njihovi investitori moraju imati svoj prostor koji oni ekskluzivno eksploatišu (ali ne uz samu obalu reke), a u praksi je to obično i deo javnog prostora koji njima gravitira, a pri tome mora ostati JOŠ dovoljno širine obale, uz samu reku, za sve javne funkcije, kojih će ovde zbog posebnog, centralnog položaja SA biti OGROMAN broj. Teorijski je nemoguće sve to ugurati u bednu širinu koju su oni rezervisali.

Tako da je ceo koncept (usvojen bez da je iko o tome pitan) potpuna privatizacija i komercijalizacija (dakle uska specijalizacija) Beogradskih obala, uz namerno eliminisanje najvećeg broja ljudi koji bi tu inače dolazili, i to je ono što će u budućnosti napraviti bezbroj problema ako se dopusti. Ne treba gledati u pasulj. Dovoljno je videti gde je pozicioniran i šta je prvi sagrađeni objekat BNV-a, pa će sve biti jasno. Osnovni indikator opšteg koncepta je koliko su zgrade blizu reke, tj u kojoj meri one dominiraju korišćenjem obale. Oni žele da im reka ODMAH proda sve placeve, bez truda i čekanja pogodnog ekonomskog trenutka, tako što će investitoru u paketu praktično ponuditi i vlasništvo nad obalom i delom reke, bez bilo kakve analize ili razmišljanja o strahovitoj dugoročnoj šteti i posledicama tako neodgovornog poteza.

 

[Zuma]

Слика то место приказује у знатно јачим и живљим бојама него што је у стварности.

Boje su stvarno bile kao na slici. To mi je prvo i privuklo pažnju. Na ovakvim slikama ih nikada ne menjam. Eventualno, i to retko, kontrast, ako je veliki zum pa ima magle. Boje zavise samo od osvetljenja. Otiđi na stari Savski most nešto pre zalaska Sunca, pa ćeš isto ovo videti i bez fotoaparata. Sve zavisi od toga kakvi su oblaci na zapadu. Da ne kažem da mnogi mesta koja vole ionako vide baš u ovoj paleti, ali ovo je ipak realan prikaz. Canon u tome retko greši.

 

[milos.tro]

Jedna fantastična fotka:

Srdjan Serdjo- ‎MOJ BEOGRAD DUŠU IMA

 

[Саша]

Слика то место приказује у знатно јачим и живљим бојама него што је у стварности.

Boje su stvarno bile kao na slici. To mi je prvo i privuklo pažnju. Na ovakvim slikama ih nikada ne menjam. Eventualno, i to retko, kontrast, ako je veliki zum pa ima magle. Boje zavise samo od osvetljenja. Otiđi na stari Savski most nešto pre zalaska Sunca, pa ćeš isto ovo videti i bez fotoaparata. Sve zavisi od toga kakvi su oblaci na zapadu. Da ne kažem da mnogi mesta koja vole ionako vide baš u ovoj paleti, ali ovo je ipak realan prikaz. Canon u tome retko greši.

Mогуће је, хвала за објашњење.
Ја сликам старим мобилним апаратом са слабом камерицом, па тешко могу да замислим шта све може да упије добар апарат, чак и с такве раздаљине. Зачудио сам се тако топлим бојама, али, јасно је да је сунце косо ... Требало би да је бљештаво, судећи по одсјају на прозору једне зграде, али, можда је сам апарат смањио дужину експозиције, а може да се деси и тренутак када је све баш тако ...

У сваком случају, честитам на доброј фотографији, из доброг угла, у добром тренутку, одлична атмосфера ...

 

[milos.tro]

Tužba Republičkom urbanističkom inspektoru
by nedavimobeograd
https://nedavimobeograd.wordpress.com/2 ... nspektoru/

Protekle nedelje pisali smo Republičkom urbanističkom inspektoru i objasnili brojne i ozbiljne nepravilnosti koje su pratile izradu Prostornog plana za Beograd na vodi.
Ukoliko imate želju da učinite isto, putem sledećeg linka možete preuzeti dole navedeni tekst. Naravno, ukoliko imate želju i potrebu, slobodno ga menjajte – skratite, dopunite ili docrtajte – i pošaljite!
Ne košta ništa da se pošalje, a videćemo koliko vredi (Beograd).
Preuzmi TXT fajl klikom na Republicki urbanisticki inspektor_tuzba

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре РС
Немањина 22-26, Београд

СЕКТОР ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР
На основу члана 172. и члана 173. став 1. тачка 2. Закона о планирању и изградњи (“Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10-УС, 24/11, 121/12, 42/13-УС, 50/13-УС и 98/13-УС, 132/14) подносим:

ПРИТУЖБУ
Републичком урбанистичком инспектору

уз захтев да изврши инпекцијски увид у:
поштовање одредби Закона о планирању и изградњи, током поступка израде Просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда – подручјa приобаљa реке Саве за пројекат „Београд на води“, у доленаведеним тачкама,и предузме одговарајуће кораке у оквиру овлашћења гарантованих чланом 174. Закона, а подносиоца извести о утврђеним чињеницама.

напомена: У даљем тексту, скраћеница Закон односиће се на Закон о планирању и изградњи објављен у “Сл. гласнику РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10-УС, 24/11, 121/12, 42/13-УС, 50/13-УС и 98/13-УС, а на основу којег је Влада РС донела Одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда – подручје приобаља реке Саве за пројекат „Београд на води” (у даљем тексту: Просторни план за „Београд на води“), објављену у „Службеном гласнику РС“, бр.58/14 – осим уколико је другачије наглашено.

ПРЕДМЕТ ПРИТУЖБЕ:

ПЛАНСКИ ОСНОВ
На основу члана 46. став 1. тада важећег Закона о планирању и изградњи, 3. јуна 2014. год., на седници Владе донета је Одлука о изради Просторног плана за „Београд на води” („Сл. гласник РС“, бр.58/14).

Како је прописано чланом 3. Закона, територија Републике Србије разрађује се на принципима хоризонталне и вертикалне координације. Систем планирања у РС је такав да, полазећи од просторних планова који имају, пре свега, стратешко-развојну и општу регулаторну функцију, преко планова који одређују обухват грађевинског подручја долазимо до урбанистичких планова који се баве, искључиво, грађевинским подручјем.

Просторни план подручја посебне намене (члан 21. Закона) доноси се за посебне намене; по правилу обрађује територију која се налази ван грађевинског подручја и која, као таква, мора бити дефинисана Просторним планом Републике Србије (члан.21). Овај став учвршћен је и Законом о просторном плану РС (члан 3. став 2) који одређује да просторни план представља oснов за дефинисање стратегија на државном, регионалном и локалном нивоу. Додатно, чланом 33. став 1. Закон прописује да документи ужег морају бити усклађени са документима ширег подручја.

У предметном случају, документи ширег подручја – Просторни план Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр.88/2010) и Регионални просторни план административног подручја Београда („Сл. лист града Београда“, бр. 57/09 и 38/11) – не садрже одредницу по којој је део приобаља града Београда неопходно разрађивати овом врстом плана.

КОНЦЕПТ ПЛАНА

У Одлуци Владе РС о изради Просторног плана за „Београд на води“, прописано је да није потребно приступити изради концепта плана.

Како логика, тако и тада важећи Закон о планирању и изградњи (члан 48.) налажу да концепт плана није потребан када се израдом плана разрађује план вишег реда или када се ради о мањој измени или допуни плана – што овде никако није случај.

Додатно, Закон прописује да је о (не)потребности приступања изради концепта плана неопходно прибавити мишљење вршиоца стручне контроле (у овом случају Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре) те стога израда овог дела планског документа не може бити укинута одлуком Владе.

УСЛОВИ НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА
Носилац израде Просторног плана за „Београд на води“ није омогућио увид у прикупљене услове надлежних институција.
Током јавне презентације Просторног плана за „Београд на води“, представници Републичке агенције за просторно планирање, као носиоца израде плана, саопштили су да су прикупљени услови преко 75 надлежних институција – у рекордно кратком року.

Наведени услови нису били део документације доступне јавности током трајања јавног увида у план. Додатно, Агенција је, не наводећи законски основ за такав став, одбила да достави услове у одговору на захтев за приступ информацијама од јавног значаја (заводни бр.350-468-2/2014-01).
Битно је напоменути да, иако је план завршен у року значајно краћем од оног предвиђеног Одлуком о изради Просторног плана за „Београд на води“, а услови надлежних институција прикупљени у „рекордно кратком року“, носилац израде и обрађивач нису успели да планом провере и дефинишу конкретан програм за објекте од јавног интереса – објекте културе од градског и националног значаја – из разлога недостатка услова Министарства културе и информисања, а како је, током јавне презентације плана, саопштено од стране од руководилаца израде плана.

ДОКУМЕНТАЦИОНА ОСНОВА

У оквиру Извештаја о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене за „Београд на води“ на животну средину (која чини, по Закону, саставни део овог планског документа), у делу „Правни и плански основ, разлози за израду“, као извор података наведен је:

- Belgrade Waterfront Concept Masterplan, Eagle Hills, Abu Dhabi 2014, Belgrade Waterfront Detailed Masterplan, Eagle Hills, july 2014,(http://www.belgradewaterfront.com)

Постојање истог потврђено је и у јавности и то од стране директора Урбанистичког завода Београда Небојше Стефановића, у тексту објављеном у дневном листу Политика, дана 05.10.2014.год. Masterplan су, као основ израде Просторног плана за „Београд на води“, навели и руководиоци израде истог (мр Александар Вучићевић, дипл.пр.планер и Милица Јоксић, дипл.инж.арх.) као и представници носиоца израде, током излагања у оквиру јавне презентације плана која је одржана 13. октобра 2014. год. у великој сали Градске управе града Београда, о чему постоји запис.

Међутим, такав документ не постоји на наведеној интернет адреси нити је био доступан јавности током трајања јавног увида. Такође, упркос сопственим писаним и усменим наводима, и носилац израде и обрађивач плана, у званичним одговорима на захтев за приступ информацијама од јавног значаја – у потпуности негирају постојање оваквог документа (Републичка агенција за просторно планирање, заводни бр.350-468-2/2014-01, односно Урбанистички завод Београда, заводни бр.350-851/14).

Наше законодавство, урбанистичка и планерска пракса, не препознају термин Masterplan, па последично не прописују ни методологију израде, садржај, цену и друге чиниоце неопходне за транспарентно коришћење истог. Стога, документ Masterplan не може бити основ за израду предметног Просторног плана.

Уколико се такав документ консултује на нивоу Студије, надлежне службе имају обавезу да омогуће увид у исту.

ПРОЦЕДУРА ЈАВНОГ УВИДА
Јавна седница није одржана у складу са Законом.
Због протеста грађана, подносиоци примедби нису били у могућности да своје примедбе образложе, а није било могуће чути ни став обрађивача планског документа о појединачним примедбама на план.

Упркос протесту и свесни тога да њихове речи не стижу до подносилаца примедби којима су, по Закону, дужни да дају јавни одговор на исте, представници обрађивача настављали су са читањем примедби.

Иако Закон то дозвољава, орган надлежан за спровођење јавног увида није одредио додатни датум за одржавање седнице, тиме казнивши како грађане који су изразили протест, тако и оне који су желели да остваре Законом гарантовано право учешћа у процесу израде планског документа.

УКИДАЊЕ АГЕНЦИЈЕ
Даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, престаје са радом Републичка агенција за просторно планирање, која је на основу Одлуке о изради Просторног плана за „Београд на води” („Службени гласник РС“, бр.58/14) постављена за носиоца израде истог.

Даном престанка рада Агенције, послове из оквира надлежности Агенције преузима Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, док њена права и обавезе извршава Влада, у име Републике Србије.

На овај начин, надлежно Министарство постаје и носилац израде Просторног плана за „Београд на води” и вршилац стручне контроле процедуре израде и садржаја истог.
Губитак јасне демаркације између органа задужених за израду планских докумената и оних задужених за њихову стручну контролу, представља директан сукоб интереса. Оваква пракса је изричито забрањена на другим нивоима израде планске документације.

У Београду,
дана: __.__.2015.
име и презиме:
адреса пребивалишта:
контакт телефон:

својеручни потпис:

 

[HoRuS]

Inace na zvanicnom sajtu bg na vodi, office population znaci kancelarijski prostor...slikao sam da ovekovecim brljotinu...

http://www.belgradewaterfront.com/Belgr ... nav_start=

 

[direktor]

 

[milos.tro]

Sa FCB stranice Savanova Beograd bistro "dilema" stranca vezano za restoran:
"Ralph Van Der Zijden
Јуче у 15:03
Hello. Is Savanova at the same location where the public information centre about the Belgrade on the Water project is? Is Savanova a bar, restaurant, club or information center? It is a bit unclear to me. And what are your opening hours? Looking forward to your reply! "

 

[milos.tro]

Sarajevo na vodi

http://www.skyscrapercity.com/showthrea ... t120891513

 

[spatiotecte]

Auu sta bi rekli Mujo i Haso na ovo?

 

[Дошљак]

Јуче је око 4 на овом месту стао воз са НИС цистернама, како сам видео са моста, поред ових контејнера на прузи је била ограда. Воз је затим кренуо у рикверц.