spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.469
vranac":26muygmv je napisao(la):
Upravo to!
U austrugarskoj se uvek dobro gradilo, pa i od tada do danas, svakako dobar uzor za nas. :kk:
Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Upravo to!
U austrugarskoj se uvek dobro gradilo, pa i od tada do danas, svakako dobar uzor za nas. :kk:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.236
- Pohvaljen
- 24.616
Na tom istom sajtu postoji još jedan veoma zanimljiv članak. Naime, nekada se smatralo kao samo po sebi razumljivo da ulice grada pre svega pripadaju pešacima, odnosno da je u jednom sasvim suštinskom smislu to prostor i vlasništvo građana. Ulice pune ljudi su bile ono što mu daje život i bolje od svega drugog predstavlja i čini jednu tesno vezanu zajednicu, a to grad i jeste pre svega drugog. Kola sa zapregom i razna kolica su tu viđena samo kao gosti i nužno zlo. Sama suština ovog fundamentalnog osećaja o odnosu ljudi i grada je bila izražena u pravilu da na ulici kola čekaju i zaobilaze pešake, koji po njoj ide gde god žele, a ne uglavnom obrnuto.
Članak se bavi ogromnom i sinhronizovanom propagandnom kampanjom koju su finansirali proizvođači automobila sa ciljem da se potpuno preokrene shvatanje ljudi po ovom pitanju. Tako da danas, zbog pravila kretanja i površine dodeljene jednima i drugima, postoji podrazumevani osećaj da su pešaci ti koji treba da se prilagođavaju automobilskom saobraćaju. Zebre, kazne i uski trotoari pružaju osećaj kao da su neki ekvivalenat rezervata za Indijance. Bar je obrazloženje isto. Ograničenja treba da shvatite kao "zaštitu", i to je zbog vašeg sopstvenog dobra.
When city streets were a public space
/cdn0.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/2936360/82104296.0.jpg)
U početku ...
/cdn0.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/2934014/518a6cedb3fc4bb6e600001c_the-moscow-affair_grim_reaper-1000x493.0.jpg)
Na kraju ...
/cdn0.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/2936366/2695814.0.jpg)
The forgotten history of how automakers invented the crime of "jaywalking"
http://www.vox.com/2015/1/15/7551873/jaywalking-history
Članak se bavi ogromnom i sinhronizovanom propagandnom kampanjom koju su finansirali proizvođači automobila sa ciljem da se potpuno preokrene shvatanje ljudi po ovom pitanju. Tako da danas, zbog pravila kretanja i površine dodeljene jednima i drugima, postoji podrazumevani osećaj da su pešaci ti koji treba da se prilagođavaju automobilskom saobraćaju. Zebre, kazne i uski trotoari pružaju osećaj kao da su neki ekvivalenat rezervata za Indijance. Bar je obrazloženje isto. Ograničenja treba da shvatite kao "zaštitu", i to je zbog vašeg sopstvenog dobra.
When city streets were a public space
U početku ...
Na kraju ...
The forgotten history of how automakers invented the crime of "jaywalking"
http://www.vox.com/2015/1/15/7551873/jaywalking-history
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.469
Posle su dosli automobili i kupovina preko interneta tako da je ulica ubrzo izgubila svoj dodir sa pesacima.
Karlo del Ponte
Advanced
@DOSEN
У праву си што се тиче "Града на води" и Либескинда, само што је везано за Либескинда:
1) Ипак је мало више водио рачуна о простору града као целини
2) Држао се неких еколошких принципа савременог планирања
3) Није постојала цензура и забрана критике
4) Много више података је било јавно, и није било толико обмањивања јавности.
Везано за наше факултете и интелектуалце, имао сам прилике да видим у иностранству шта значи универзитет оријентисан ка привреди, и код нас универзитет оријентисан ка Дизниленду. Није ни чудо зашто послодавци захтевају бар 2 године радног искуства. У том систему, већина наставног особља на факултету је ту да би примали плату и обмањивали и државу и студенте као ту и тамо нешто паметно и корисно раде.
У праву си што се тиче "Града на води" и Либескинда, само што је везано за Либескинда:
1) Ипак је мало више водио рачуна о простору града као целини
2) Држао се неких еколошких принципа савременог планирања
3) Није постојала цензура и забрана критике
4) Много више података је било јавно, и није било толико обмањивања јавности.
Везано за наше факултете и интелектуалце, имао сам прилике да видим у иностранству шта значи универзитет оријентисан ка привреди, и код нас универзитет оријентисан ка Дизниленду. Није ни чудо зашто послодавци захтевају бар 2 године радног искуства. У том систему, већина наставног особља на факултету је ту да би примали плату и обмањивали и државу и студенте као ту и тамо нешто паметно и корисно раде.
Ово баш и није тачно, макар у случају већине европских градова. Улице без друмског саобраћаја, или врло умиреним саобраћајем без натрпавања паркираним аутомобилима су постали најатрактивније комерцијално-туристичке зоне, а чак и за пословни свет јако значи смањење буке и загађења од друмског саобраћаја.spatiotecte":tw2aorkg je napisao(la):
dosen
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.04.2009.
- Poruke
- 549
- Pohvaljen
- 591
@ Karlo
U vezi fakulteta - moje iskustvo je drugacije.
Video sam napolju univerzitete na glasu, koji stvaraju svoje sopstvene hermeticne Diznilende. Potpuno ignorisu mulitdisciplinarnost, postojeca iskustva, praksu itd. Govorim o arhitekturi u anglosaksonskim i bliskim zemljama. Za Nemacku ne znam. Izuzetak su izgleda Holandija i Skandinavija.
Strucnjaci na nasim univerzitetima idu u drugu krajnost - previse su okrenuti biznisu i tezgama, i takodje ignorisu struku i osnovne moralne principe.
Za Libeskindov projekat,
I BnV i Libeskindov projekat i Stepa ... imaju isti problem. To su MEGASTRUKTURE. One nigde nisu donele dobar rezultat, jer jedna osoba nikad ne moze da projektuje grad. Rezultat je uvek totalitarna nakaza. Sve velike projekte treba razbiti u niz manjih koji mogu da konkurisu ili traze sopstvena resenja za prostor. Uz stvaranje pametne zajednicke matrice. Zasto su megastrukture popularne u siromasnih Srba. Jer tajkunima daju mogucnost da razviju veliki deo zemljista uz monopol na lokaciju, sa malim troskovima i kratkim rokom povrata para. I narovno ako zauzmete sve lokacije nemate rizik trzista. U Beogradu nema vise slobodnih zona za izgradnju.
U vezi automobilskog grada. Taj koncept je oproban u VB 50-ih do recimo 70-ih i dao je pretezno lose rezultate. Za resenja sa jakim gradskim saobracajem, metro, zeleznica, potrebne su danas ogromne pare koje mi nemamo. Resenje je u optimizaciji svega sto imamo i malim ali promisljenim investicijama, i preciznim inovativnim upravljanjem. Sto ne iskljucuje nove transferzale koje su neophodne.
Bicikli su buducnost koju treba da forsira grad velicine i gustine Beograda.
Takodje postoje razlicite potrebe tranzitnog saobracaja, lokalnog opsluzivanja, i dnevnog saobracaja. Ne mozete iskljuciti jedan ovih, zato sto mislite da je ruzan. I za Knez Mihajlovu je potrebno opsluzivanje...
Lepo je zamisljati ceo grad kao pesacku ulicu, ali to nije moguce. Mozda je bilo moguce u 19 i pocetkom 20-og veka. Danas Bg ima mozda ima jednu ili dve. Treba da ima vise povezanih jer je veliki i potencijalno turisticki grad. Ali to trazi pametno planiranje i upravljanje. Veliki problem za pesacku ulicu i za grad u celini je mega trzni centar u centru grada.
U vezi fakulteta - moje iskustvo je drugacije.
Video sam napolju univerzitete na glasu, koji stvaraju svoje sopstvene hermeticne Diznilende. Potpuno ignorisu mulitdisciplinarnost, postojeca iskustva, praksu itd. Govorim o arhitekturi u anglosaksonskim i bliskim zemljama. Za Nemacku ne znam. Izuzetak su izgleda Holandija i Skandinavija.
Strucnjaci na nasim univerzitetima idu u drugu krajnost - previse su okrenuti biznisu i tezgama, i takodje ignorisu struku i osnovne moralne principe.
Za Libeskindov projekat,
I BnV i Libeskindov projekat i Stepa ... imaju isti problem. To su MEGASTRUKTURE. One nigde nisu donele dobar rezultat, jer jedna osoba nikad ne moze da projektuje grad. Rezultat je uvek totalitarna nakaza. Sve velike projekte treba razbiti u niz manjih koji mogu da konkurisu ili traze sopstvena resenja za prostor. Uz stvaranje pametne zajednicke matrice. Zasto su megastrukture popularne u siromasnih Srba. Jer tajkunima daju mogucnost da razviju veliki deo zemljista uz monopol na lokaciju, sa malim troskovima i kratkim rokom povrata para. I narovno ako zauzmete sve lokacije nemate rizik trzista. U Beogradu nema vise slobodnih zona za izgradnju.
U vezi automobilskog grada. Taj koncept je oproban u VB 50-ih do recimo 70-ih i dao je pretezno lose rezultate. Za resenja sa jakim gradskim saobracajem, metro, zeleznica, potrebne su danas ogromne pare koje mi nemamo. Resenje je u optimizaciji svega sto imamo i malim ali promisljenim investicijama, i preciznim inovativnim upravljanjem. Sto ne iskljucuje nove transferzale koje su neophodne.
Bicikli su buducnost koju treba da forsira grad velicine i gustine Beograda.
Takodje postoje razlicite potrebe tranzitnog saobracaja, lokalnog opsluzivanja, i dnevnog saobracaja. Ne mozete iskljuciti jedan ovih, zato sto mislite da je ruzan. I za Knez Mihajlovu je potrebno opsluzivanje...
Lepo je zamisljati ceo grad kao pesacku ulicu, ali to nije moguce. Mozda je bilo moguce u 19 i pocetkom 20-og veka. Danas Bg ima mozda ima jednu ili dve. Treba da ima vise povezanih jer je veliki i potencijalno turisticki grad. Ali to trazi pametno planiranje i upravljanje. Veliki problem za pesacku ulicu i za grad u celini je mega trzni centar u centru grada.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Iseljavanje stanara u savskom priobalju - Izgradnja "Beograda na vodi" kreće u maju 2015.
Ponedeljak, 19. 01. 2015.|11:01 | Izvor: RTS
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -maju-2015
Početak radova na projektu "Beograd na vodi" očekuje se u maju ili junu, kažu u beogradskoj gradskoj upravi, a u toku je iseljavanje stanara u savskom priobalju.
Gradonačelnik tvrdi da će prvih šest objekata biti izgrađeno do 2017. godine i uskoro će se, kaže, usvojiti zakon koji definiše eksproprijaciju zemlje, jer je 10% u privatnom vlasništvu.
Odraz u vodi "Beograda na vodi" za sada ne liči na maketu. Ipak, u Gradu veruju da će od proleća savsko priobalje dobiti drugačije obrise.
- Postoji nekoliko objekata koji se grade u prvoj fazi, prvo dva stambena objekta i nakon toga jedan komercijalni, hotel, kula i tržni centar - kaže gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Samo za čišćenje savskog priobalja, posebno dela iza železničke stanice, trebaće i vremena i novca. U Gradu računaju da su do sada porušili 130 kuća, a ostalo je još stotinak. Iselili su više od 70, od ukupno 114 porodica i dodelili im drugi smeštaj.
- Rekao bih da je svaka porodica primer za sebe, to je, nažalost, posledica jednog lošeg odnosa Železnica prema svojim zaposlenima. Oni su te kuće i prostore dobijali po raznim osnovama da koriste kao službene stanove, a imamo i primer da su dobili i službeni ležaj, dok su neki tu i legalno - ističe gradonačelnik Beograda.
Dok će neki dobiti priliku da žive legalno i uslovnije nego do sada, iako dalje od centra, pojedini vlasnici kuća žale se da im nije ponuđeno adekvatno rešenje. Za kvadraturu, kažu, moraju da doplate i to dalje od dosadašnje adrese. Ipak, niko od njih nije hteo pred kamere.
- Mi rušimo ono za šta postoje legalne osnove, gde objekti nisu legalizovani ili vlasnik traži da se to sruši. Ne možemo da rušimo nešto što se ne zna čije je, oko čega postoji spor - objašnjava predsednik Opštine Savski venac Dušan Dinčić.
Bez spora sa imovinom, proces je, kažu, gotov za nekoliko meseci. Do tada se utvrđuje stanje i u drugim delovima priobalja.
Dok se pojedini vlasnici stanova u Karađorđevoj ulici žale da im se premeravaju stanovi u zgradi koja nije za rušenje, a ombudsman poručuje da ne postoji dovoljno transparentnosti u ovom procesu – gradonačelnik kaže da stanje u katastru često ne odgovara realnom stanju i da se mere pre svega lokali koji su u vlasništvu Grada.
Ponedeljak, 19. 01. 2015.|11:01 | Izvor: RTS
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -maju-2015
Početak radova na projektu "Beograd na vodi" očekuje se u maju ili junu, kažu u beogradskoj gradskoj upravi, a u toku je iseljavanje stanara u savskom priobalju.
Gradonačelnik tvrdi da će prvih šest objekata biti izgrađeno do 2017. godine i uskoro će se, kaže, usvojiti zakon koji definiše eksproprijaciju zemlje, jer je 10% u privatnom vlasništvu.
Odraz u vodi "Beograda na vodi" za sada ne liči na maketu. Ipak, u Gradu veruju da će od proleća savsko priobalje dobiti drugačije obrise.
- Postoji nekoliko objekata koji se grade u prvoj fazi, prvo dva stambena objekta i nakon toga jedan komercijalni, hotel, kula i tržni centar - kaže gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Samo za čišćenje savskog priobalja, posebno dela iza železničke stanice, trebaće i vremena i novca. U Gradu računaju da su do sada porušili 130 kuća, a ostalo je još stotinak. Iselili su više od 70, od ukupno 114 porodica i dodelili im drugi smeštaj.
- Rekao bih da je svaka porodica primer za sebe, to je, nažalost, posledica jednog lošeg odnosa Železnica prema svojim zaposlenima. Oni su te kuće i prostore dobijali po raznim osnovama da koriste kao službene stanove, a imamo i primer da su dobili i službeni ležaj, dok su neki tu i legalno - ističe gradonačelnik Beograda.
Dok će neki dobiti priliku da žive legalno i uslovnije nego do sada, iako dalje od centra, pojedini vlasnici kuća žale se da im nije ponuđeno adekvatno rešenje. Za kvadraturu, kažu, moraju da doplate i to dalje od dosadašnje adrese. Ipak, niko od njih nije hteo pred kamere.
- Mi rušimo ono za šta postoje legalne osnove, gde objekti nisu legalizovani ili vlasnik traži da se to sruši. Ne možemo da rušimo nešto što se ne zna čije je, oko čega postoji spor - objašnjava predsednik Opštine Savski venac Dušan Dinčić.
Bez spora sa imovinom, proces je, kažu, gotov za nekoliko meseci. Do tada se utvrđuje stanje i u drugim delovima priobalja.
Dok se pojedini vlasnici stanova u Karađorđevoj ulici žale da im se premeravaju stanovi u zgradi koja nije za rušenje, a ombudsman poručuje da ne postoji dovoljno transparentnosti u ovom procesu – gradonačelnik kaže da stanje u katastru često ne odgovara realnom stanju i da se mere pre svega lokali koji su u vlasništvu Grada.
Šta mislite, je l' autor ovog bloga stvarno upućen u projekat ili je neki folirant?
Googlovao sam mu ovu firmu iz e-mail adrese - hamptons.ae - i to su neki trgovci nekretninama iz Emirata.
Uglavnom, tamo on piskara o budućim stanovima u "Navodnom Beogradu" (jer je i svrha bloga valjda da se ti stanovi prodaju), pa je okačio i ovaj šematski prikaz nekog stana (po rasporedu liči na onaj uzorni iz Zadruge):
Ako mu je verovati na reč, stanovi u ponudi biće sledeći:
Itd, itd... da ga ne reklamiramo mnogo. Uglavnom, kaže da se počerak prodaje očekuje najverovatnije krajem februara. No, kao što rekoh, možda je i folirant. Društvene mreže su npr. preplavljene lažnim stranicama o "Navodnom Beogradu".
Googlovao sam mu ovu firmu iz e-mail adrese - hamptons.ae - i to su neki trgovci nekretninama iz Emirata.
Uglavnom, tamo on piskara o budućim stanovima u "Navodnom Beogradu" (jer je i svrha bloga valjda da se ti stanovi prodaju), pa je okačio i ovaj šematski prikaz nekog stana (po rasporedu liči na onaj uzorni iz Zadruge):
Ako mu je verovati na reč, stanovi u ponudi biće sledeći:
Itd, itd... da ga ne reklamiramo mnogo. Uglavnom, kaže da se počerak prodaje očekuje najverovatnije krajem februara. No, kao što rekoh, možda je i folirant. Društvene mreže su npr. preplavljene lažnim stranicama o "Navodnom Beogradu".
Poučen iskustvom u Srbiji ja očekujem najgore rešenje. Dobićemo mega šoping mol, a za ostalo ćemo izvisiti, ili će doći do potpunog redizajna projekta nakon nekog vremena, ali u još mnogo goru Belvil/Stepa varijantu, jer ovoliki luksuzni stambeno/poslovni prostor je nerealno da se ikada proda u Srbiji u kojoj će standard nažalost još znatno padati narednih godina, da ne pričamo o stanovima od 160 kvadrata i slično.
Cela maketa je navlakuša da bi se izgradio taj tržni centar. A on je realno i najveći problem ovog projekta pošto zauzima oko 20% površine i generisaće najveći saobraćajni haos u čitavom centru grada. Popis u Savamali verovatno prave da bi izgradili automobilski prilaz za tržni centar za šta će morati da sruše par objekata, da ne ometaju železnički saobraćaj. A to je jedino u tom delu moguće.
Ako neko misli da zbog toga što su nam već do sada 2 godine svakodnevno trubili o Boegradu na vodu, neće moći tek tako da odustanu, taj je naivan. Koliko se samo pričalo o Južnom toku, i sada pojela maca? Čak i u ruskim ozbiljnim novinama se i pre krize u Ukrajini pisalo da sa trećim energetskim paketom nema ništa od tog projekta, ali kod nas niko to nije prenosio.
Nekada treba samo malo zdravorazumski razmisliti gde sva propaganda vodi. Umeto što kritika napada solitere od 50 spratova, klasno podvajanje stanovništva i slične fantazije, treba napad vršiti na tržni centar koji je jedini izvestan i predstavlja najveću opasnost za obalu Beograda.
Ako pad cena nafte potraje to će voditi do još veće automobilizacije gradova na uštrb javno prevoza i javnih površina...
Cela maketa je navlakuša da bi se izgradio taj tržni centar. A on je realno i najveći problem ovog projekta pošto zauzima oko 20% površine i generisaće najveći saobraćajni haos u čitavom centru grada. Popis u Savamali verovatno prave da bi izgradili automobilski prilaz za tržni centar za šta će morati da sruše par objekata, da ne ometaju železnički saobraćaj. A to je jedino u tom delu moguće.
Ako neko misli da zbog toga što su nam već do sada 2 godine svakodnevno trubili o Boegradu na vodu, neće moći tek tako da odustanu, taj je naivan. Koliko se samo pričalo o Južnom toku, i sada pojela maca? Čak i u ruskim ozbiljnim novinama se i pre krize u Ukrajini pisalo da sa trećim energetskim paketom nema ništa od tog projekta, ali kod nas niko to nije prenosio.
Nekada treba samo malo zdravorazumski razmisliti gde sva propaganda vodi. Umeto što kritika napada solitere od 50 spratova, klasno podvajanje stanovništva i slične fantazije, treba napad vršiti na tržni centar koji je jedini izvestan i predstavlja najveću opasnost za obalu Beograda.
dosen":31h0v0tu je napisao(la):
Ako pad cena nafte potraje to će voditi do još veće automobilizacije gradova na uštrb javno prevoza i javnih površina...
Pre 10 min sam prosao pored bilborda bg na vodi, i bacio sam pogled dok sam prolazio, vidim zamenili onaj zapaljeni deo. Prilazi mi policajka i trazi licnu kartu, stoji sa kolegom pored. Ja reko je l to zato sto sam pogledao bilbord, a ona ne ne rutinska kontrola. Stajao tu par minuta dok su proverili i ispisali sve. Ladno moraju da cuvaju bilbord, ne mogu da verujem.
Los kvalitet fotke, magla je a i noc.
Los kvalitet fotke, magla je a i noc.
Kada je uredjenje Savamale u pitanju...
Zgrada kapetanije me je inspirisala...
...da pomislim kako bi bilo lepo na mestu porusenih baraka izgraditi nesto ovako...
...Posebnu paznju mi skrecu detalji koji mi nekako govore da je voda blizu...
...pa bih dodao jos toga...
...a Montmartre je umetnicka cetvrt Pariza kakva zelim da bude i Savamala Beogradu...
...na to sve mi lici i Andric grad...
...a kulturne sadrzaje bih sa kafica i hipsterskog okruzenja okrenuo ka muzejima galerijama i nekim drugacijim konzumacijama muzike...
...i naravno da se bez kafana ne moze ali po modelu Skadarlije...
...
...napraviti uslove za razne dodatne sadrzaje...
...Dok bi se ostale lepe stvari spontano desavale...
Zgrada kapetanije me je inspirisala...
...da pomislim kako bi bilo lepo na mestu porusenih baraka izgraditi nesto ovako...
...Posebnu paznju mi skrecu detalji koji mi nekako govore da je voda blizu...
...pa bih dodao jos toga...
...a Montmartre je umetnicka cetvrt Pariza kakva zelim da bude i Savamala Beogradu...
...na to sve mi lici i Andric grad...
...a kulturne sadrzaje bih sa kafica i hipsterskog okruzenja okrenuo ka muzejima galerijama i nekim drugacijim konzumacijama muzike...
...i naravno da se bez kafana ne moze ali po modelu Skadarlije...
...napraviti uslove za razne dodatne sadrzaje...
...Dok bi se ostale lepe stvari spontano desavale...
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Delim tvoju viziju Savamale, nije mi cak ni previse romantizovano, jer Savamali tako nesto odgovara. Jedino sto mi je totalno preterano je primer zgrade sa druge fotografije. Barem da je nesto slicno postojalo, pa da se kaze da je u pitanju "rekonstrukcija". Andric grad takodje. Deluje neozbiljno, a nije cak ni ironicno, nego je veoma slicno Skoplju za koji smo se zaljucili da je los primer.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.979
- Pohvaljen
- 16.469
PredragT":1acatfsi je napisao(la):
Stanica sa peronom buduce gradske zeleznice kroz Savski amfiteatar.
Већ сам то питао, и ево још једном: откуд тај нови објекат ту - на месту које, као, треба да се рашчисти од свега за, као, будућу изградњу, као-као БнВ?
Још, на табли је током градње то представљено као изложбени простор, а испада да ће бити угоститељски.
Чије је то, како је добио дозволу, о чему се ту ради?
:?:
Још, на табли је током градње то представљено као изложбени простор, а испада да ће бити угоститељски.
Чије је то, како је добио дозволу, о чему се ту ради?
:?:
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
U planu je da se radi parcijalno obaloutvrda (na 400m duzine,visina 2m),a po najavama dobili bi i siroko setaliste sa pratecim sadrzajima, biciklisticko-dzoging-pesackim stazama itd.(dosli bi do tih famoznih 30m sirine)
Predraze, sve pohvale sto se tice objekata koji bi se rusili u B.Krsmanovica vise bih voleo da vidim "Bratislavsku varijantu" , a za buduci muzej imali bi dovoljno materijala da postave fotke i komentare slika stare Savamale sa Beobuilda.
Da li imas nekih informacija o parkingu za ovaj "privremeni" objekat ?
Predraze, sve pohvale sto se tice objekata koji bi se rusili u B.Krsmanovica vise bih voleo da vidim "Bratislavsku varijantu"
, a za buduci muzej imali bi dovoljno materijala da postave fotke i komentare slika stare Savamale sa Beobuilda.Da li imas nekih informacija o parkingu za ovaj "privremeni" objekat ?
све ове романтичне ствари нема шансе да заживе у савамалој уколико се то не регулише, ако се препусти слободном тржишту онда ће да и даље буду места где се згурају посетиоци, обезбеди им се довољно непријатне буке како би што више пили а онда се то продаје као култура.
Упоредите нпр профит који настаје у импровизованом кафе-галерији где има довољно простора да свко седне, попије кафу и да му је толико лепо да не жури нигде са рупом где се обезбеди пар шанкова где могу да се натрпају стотине људи а сва инвестиција је у иницијалну рекламу коју корисни идиоти прошире прво до мере да је место кул па онда и оду корак даље да је то место аутентични симбол Београда
Упоредите нпр профит који настаје у импровизованом кафе-галерији где има довољно простора да свко седне, попије кафу и да му је толико лепо да не жури нигде са рупом где се обезбеди пар шанкова где могу да се натрпају стотине људи а сва инвестиција је у иницијалну рекламу коју корисни идиоти прошире прво до мере да је место кул па онда и оду корак даље да је то место аутентични симбол Београда
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.236
- Pohvaljen
- 24.616
milos.tro":ff4b6yi1 je napisao(la):
Jedino što u tih 30 metara računaju i donje nivoe. Pa ako narod masovno zna da pliva, a ulična infrastruktura podnosi strujne i ostale trajne instalacije ispod vode, onda mogu da se druže sa patkama i da imaju neke koristi od 2/3 od tih 30 metara.
A što se tiče opšteg koncepta obale, vladajuću filozofiju već imamo prilike videti na novim delovima Zemunskog keja. Tamo je poenta da se najvredniji deo obale, onaj koji je uvek suv i iznad vode, gde mogu da se postavljaju trajni uslužni objekti, maksimalno iskoristi za biznis, kao servis i sredstvo za izdržavanje opštine, obližnjih zgrada i firmi koje su ih zakupili, a da se ljudi koji šetaju proteraju na donji nivo. Tako je u Zemunu viši nivo KOMPLETNO prekriven stolovima, baštama i raznim kič konstrukcijama (u skladu sa lokalnom ponudom, ovde će možda biti nešto drugo, ali svakako pre svega drugog pretežno privatna eksploatacija tog prostora), dok na nižem nivou ljudi imaju beskrajno bogatu ponudu kamenog zida sa jedne strane i ravne betonske ivice obaloutvrde sa druge. Dole je prazan i ravan asvalt, a gore je nebo. Besplatne klupe su na gornjem nivou zakonom zabranjene. I to je sve što su današnji političari smislili kao moderni nastavak starog Zemunskog keja koji je pojam i sam vrh humanog odnosa prema reci i ljudima koji je vole. I to u zaštićenom istorijskom delu grada. Mislite da će u "modernom" delu grada, u senci 100 metara visokog i neprobojnog zida sa jedne strane, i 200 metara visoke kule sa druge, da bude bolje, humanije korišćenje obale od Zemuna? Milion ljudi u gradu i ko zna koliko ovde? Na 10+20 metara? Sa kesama i paketima, posle XX pređenih kilometara unutar tržnog centra? Sa ovakvim odbornicima koji odlučuju? Ali ozbiljno?