Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Вожд":1t4fb87g je napisao(la):
Spatiotecte, да си пажљиво прочитао оно што сам написао, уштедео би себи животно време..

Дакле, написао сам да бих волео да се реконструишу и сачувају објекти -који вреде-

Ako je kriterijum čuvanja arhitektonska ili istorijska vrednost zgrade, onda ne bi ni trebale da postoje velike razlike u mišljenjima. Pričalo se samo o rušenju prvog reda objekata uzvodno od Brankovog mosta. Ne sećam se da je neko predložio da se nešto slično radi u ostatku Savamale ili da se namerno menja njen karakter. Ja mislim da će se to postepeno i spontano desiti zbog drastične promene cene kvadrata, ali to je već sasvim posebna diskusija. Međutim, kad je u pitanju samo prvi red, postoji sasvim jasna razlika u odnosu na ostatak Savamale. Ne samo da su danas te zgrade neugledne i u očajnom stanju, nego je razlika postojala i kad su bile nove. U ostatku bloka su bile vredne višespratnice stambene ili reprezentativne poslovne namene. Sa eventualnim izuzetkom stare kapetanije, u prvom redu do reke su uvek građeni jeftini objekti magacinske i tehničke namene. To je bila luka, pa su ovde uvek bili prostori za privremeno čuvanje i pretovar robe na železnicu (otuda i dva koloseka). Prvi su bili pravljeni kao trajni, estetski dopadljivi objekti vredni čuvanja. Drugi su bili čisto tehnički objekti gde su i arhitektura i vrednost bili onoliko rudimentarni koliko je to bilo moguće postići, a da i dalje obavljaju svoju funkciju. Već i zbog toga se oni danas u pogledu čuvanja ne mogu tretirati na isti način, dok su za promenu namene previše trošni, nefunkcionalni, ružni i međusobno neskladni. Robna luka odavno ne postoji, a niko nema nameru da na ovome mestu pravi muzej industrijske zone, ili da baš ovde čuva TAJ karakter ambijenta. Čak i kad bi takva namera postojala, ne postoje dovoljno vredni i upečatljivi ostaci. Ako to nije urađeno kod Bigza, sigurno neće ovde. Dakle, prvi red (i SAMO on), nije naročito vredan, ružan je i nepogodan je za promenu namene i rekonstrukciju. Uzevši u obzir ogromne prednosti oslobađanja ovog prostora, zaista ne vidim ubedljive argumenete da ih čuvamo. Par slika:

Ovako je izgledao ambijent stambenog dela Savamale.

Savamala%252C.jpg


Na obalskom delu vidite parkirane vozove, prostore za pretovar i magacine.

xpa2pi.jpg


Čak i pedesetih i šezdesetih godina 20. veka ovde su se mogli videti samo kamioni koji čekaju na utovar robe.

17__Savamala_privat.jpg


Ova slika ima dovoljno veliku rezoluciju pa se dobro vidi drastična razlika u kvalitetu uličnog fronta. Da li mislite da bi obala Beograda bolje, ili možda "tradicionalnije", izgledala sa prvim ili sa drugim redom fasada?

2bwc2d.jpg
 
Drugi red je malo bolji ali opet nije nista spektakularno.

Najbolje resenje po mom bi bilo da se srusi prvi red i da se dograde sve zgrade drugog reda da budu iste visine kao ona prva zgrada levo.
 
Najzanimljivije u celoj toj panorami su iks-oks stepenice na Savskom bedemu. Ako nesto treba da se vrednuje to je taj jedinstveni prostor izmedju vode i zemlje.
A primeticete da se sveki pocetak stepenista nalazi manje vise naspram procepa izmedju zgrada prvog reda.

Jeste da te zgrade, magacini, nemaju bog zna kakvu fasadu ka reci, ali to se da lako resiti: Par dodatnih prozora, lukova i malo gipsa i eto prelepog keja. A druga varijanta je da se samo zasadi nesto drveca kod pruge pa se fasade ne bi ni videle.

Sve u svemu sa veoma malim intervencijama moze da se obrazuje izuzetno prijatna setacka zona uz reku, sa kvalitetnim kejem i zaledjem sve do Karadjordjeve.

2bwc2d.jpg


108_savamala-kej.jpg
 
Dobro zapažanje. Čak i pre pravljenja nove obaloutvrde, mostići do brodova su bili tačno naspram razmaka između zgrada. Trebalo je napraviti najkraći put za robu sa svakog pojedinog broda do ulice sa kamionima, iza magacina, ili do njegovog bočnog ulaza. To je ustvari i razlog zašto su zgrade u prvom redu napravljene tako da budu razmaknute, za razliku od drugog reda. Još jedna potvrda da je njihova priroda i namena od početaka bila drugačija. Prvi red je samo grupa magacina, svaki okružen svojim manipulativnim prostorom, drugi je klasična ulica.

snccq0.jpg
 
Drakche":jbha5jap je napisao(la):
Evo malo konkretnije, na ovoj slici sam obelezio crvenom bojom objekte od Karadjordjeve do Save koji NE bi trebali da se ruse. (sem mozda ove kuce u mostarskoj ul.)



Smatram da zgrade ne moraju imati (veliku) arh. ili istorijsku vrednost da bi bile sacuvane, ako skupa mogu da stvore odredjeni ambijent. Zapravo, njihova 'nezasticenost' (kao spomenika kulture npr.) daje vecu slobodu za ekperimentisanjem, a da u isto vreme bude apsolutno autenticno u smislu duha starog Beograda. Treba samo malo upaliti mastu.
Морам опет да поновим, Савамала је дупло већи простор од овог који упорно обележавате и има далеко импресивнију архитектуру и квалитетнију урбанистичку целину. Када овако сузите појам, објекти добијају на аутентичности, али ако сагледамо комплетан простор Савамале као компактне четврти, објекти које си уоквирио потпуно губе на значају.

Прави дух Београда који помињете се осећа управо у том другом делу Савамале, улицама Црногорска, Светозара Радића, Краљевића Марка, Загребачка ... који се потпуно разикује од атосфере у Браће Крсмановића, Травничкој или Мостарској улици.

Drakche":jbha5jap je napisao(la):
Recimo, imamo staru ciglu ispod fasade, po neki ornament, metal, drvo, oblike,,, kombinovanjem sa modrnim elementima i nekim starim autenticnim (sa/iz drugih kuca i zgrada) moze da se stvori bolji efekat "starog" od projekata tipa "Andric grad" i sl. jer je to lazna autenticnost, konfuzno je, sterilno, deluje kao prevara, zabavni park.
Опет понављам, ревитализација старих четврти не подразумева чување сваке страћаре само зато што је стара. На обележеном простору је мало шта остало од оне старе атмосфере докова за складиштење робе са предратних фотографија. Већи део тих магацина је до те мере преправљен после рата да је потпуно изгубило смисао очувати атмосферу које ионако нема.

Упоредите атмосферу са постављених предратних фотографија са ониме што се сада тамо осећа. То су два света.
 
Мислим да овом објекту крајње лево не би требало додавати кров јер би онда изгубио на својој аутентичности :p
 
Jedno lično zapažanje: ove stare zgrade u Braće Krsmanovića su i u svoje vreme bili svojevrsni "privremeni objekti", isto kao što je bio i dobar deo Karađorđeve, ali su istorijski događaji dozvolili da se u Karađorđevoj koliko toliko izgrade "stalni objekti"...
 
Наравно да добар део Карађорђеве нису чинили привремени (монтажни) објекти, већ објекти солидне градње за то време.

Као што рекох, најбоље је да сада ништа не дирамо. Држава и град немају институционалног потенцијала ни финансија да се квалитетно бахћу са осетљивим питањима, а да их препусте инвеститору, то би тек био кошмар..
674946.gif


Елем..
"ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ
846510.gif

Целине
Сава мала
Граница целине обухвата простор који ограничавају улице: Бранкова, Краљице Наталије, Добрињска, Адмирала Гепрата, Балканска, Хајдук Вељков венац, Сарајевска, Војводе Миленка, Савска, Карађорђева, Земунски пут до обале Саве, обалом Саве до Бранкове обухватајући пилоне Моста краља Александра Првог."
http://beogradskonasledje.rs/kulturna-d ... ki-venac-2
 
@Вожд
Pa zar i dalje nista da se ne dira? A jedva smo docekali da se uopste pocne govoriti o uredjivanju Savamale van internet foruma i blogova. Da konacno proradi pupinov most, da obnove "zadrugu", pokrene kulturni zivot... Ja bih ako je moguce da u ovom zivotu vidim iole sredjenu Savamalu.

@stf

Poznate su mi granice Savamale, no mi smo specificno govorili o ovom delu izmedju Karadjordjeve i Save, o ul. Brace Krsmanovica i uzoj okolini(?) Ja sam obelezio zgrade koje smatram da ne treba da se ruse, ne smatram ih stracarama, odnosno ne bi morale tako da izgledaju, imaju neku vrednost, vidim potencijal. Sve ostalo - pod wrecking ball sto se mene tice, a sta tu sagraditi je sledeca tema.
 
Ако "сређивање" значи грађење транзиционих треш крмачица као у Карађорђевој 5
soldiersmiley4.gif
, на месту магацина стогодишњака, онда је и боље да се ништа не дира.
 
Вожд":14e13fif je napisao(la):
Ако "сређивање" значи грађење транзиционих треш крмачица као у Карађорђевој 5
soldiersmiley4.gif
, на месту магацина стогодишњака, онда је и боље да се ништа не дира.

Ovde niko ne govori o tome da se izgrade tranzicione zgrade umesto tih magacina i baraka, bilo je reci da se sruse te zgrade kako bi one iza dosle vise do izarazaja i kako umesto njih da se stvori zelena povrsina i oplemeni setaliste.
 
Када се започне са нарушавањем амбијенталне целине, било да би се на њеном делу изградило нешто неодговарајуће (као што је био случај са кућом Тасе Неранџића и њеном наследницом), било да се поруши и не направи ништа друго (као у случају дела Карађорђеве улице од срушене зграде Крсмановића -на слици..
karadjordjevabr30.jpg
до тадашње и данашње капетаније, где је једна жива улица преко које је град комуницирао са реком и обратно, претворена у транзит и препреку), њена девастација је неповратан процес и онда је и боље да се цео блок комплет сруши и то место добије неки други смисао.
 
Pa naravno da između grada i reke ne sme da postoji klasična prometna ulica, to je razlog zašto sam pisao o tunelu i pešačkim ulicama, zašto se toliko vremena protivim gigantskim zgradama i masovnom biznisu industrijskih razmera na obalama. One nisu za to. Tu treba da budu ljudi, njima je neophodno da povremeno osete širinu, drugačiji vazduh, otvoreni prostor i svetlost, da ne budu stalno ispod i unutar nepreglednih masa zgrada i ulica. Toga će uvek biti više nego dovoljno na svim drugim mestima. Mnoge generacije Beograđana su sanjale da se grad ponovo poveže sa rekama od kojih je stolećima živeo i koje su razlog zašto uopšte postoji. Ta zavisnost je i dalje aktuelna na potpuno isti način. Jer, uz zelenilo i jedno relativno opušteno, nešto humanije shvatanje životnih vrednosti, reinkarnacija takve veze je jedina zaista prava komparativna prednost starog dela Beograda u odnosu na gradove u bližem Evropskom okruženju. I apsolutno jedina sigurna osnova njegovog budućeg ekonomskog razvoja. Klasični kancelarijski, masovni, visoko efikasni i produktivni biznis u Starom Gradu je smešna iluzija manipulatora javnog mnjenja. Ali, kad bi obale zaista oživele, kad bi se centar aktivnosti vezanih za slobodno vreme pomerio na njih, potpuno bi se promenio karakter čitave centralne zone grada. Ona je sada blokirana u razvoju jer tu jednostavno više nema mesta. Nema širokih trgova, nema prostora, nema mesta za rast i nove ulične sadržaje. Uveče je sve već toliko puno da jedna veća izložba slika, jedna bina, jedan dobar ulični koncert blokira i Knez Mihajlovu i Trg Republike. Život, a to u gradu pre svega podrazumeva ljude u socijalnoj interakciji, izvan automobila, kancelarija i spavaćih soba, moramo preseliti na obale reka, to je jedina budućnost. Ali za to treba prostora, uz istovremeno rešenje saobraćaja u centru grada i njegovo drastično smanjenje ili ukidanje na obalama. Dakle, sem možda jednog ili dva reprezentativna izuzeteka, bez zgrada, naročito velikih, a pogotovo bez prometnih ulica blizu reke. Svuda u svetu se daju ogromne pare da se prostor neposredno oko njih oslobodi saobraćaja. Nama se to nudi samo od sebe. Zašto da ne iskoristimo priliku koja se neće ponoviti? Sa izuzetkom prvog reda starih magacina, ostatak Savamale naravno ostaje.
 
Moguće je naprimer zamisliti da je prostor koji je na sledećoj slici desno od šina po svom karakteru, uređenju i broju ljudi nalik ambijentu koji danas postoji u Knez Mihajlovoj ulici, dok je levi deo slike otprilike kao i ovde, zelenilo, dečija igrališta, kej i mali restorani. Ova dva prostora u neposrednom kontaktu bi onda dopunjavala i obogaćivala jedan drugi.

IMG_0830cr_resize.jpg


Ako se ukloni prvi red zgrada, simetričan prostor slične veličine se otvara i sa druge strane.

ObalaBrankovM.jpg

IMG_6603_resize.jpg

keji37.jpg

IMG_0840_resize.jpg
 
@ZUMA

Могу да признам да сам у једном делу ја погрешио, а ти био у праву, а то је да нам недостају неки основни правци за саобраћај аутомобила и доставних возила, и да ће без њега стагнирати јако велики део десне обале Саве и Дунава, и да је за то неопходно копати тунеле за аутомобиле. Али то никако никако не бих радио у овом подручју. Подручја изузетно недоступна аутомобилом су погодна за део градских садржаја, али не све и зато не требају бити превелика. Савамалу сматрам таквим подручјем до линије Намањина-Стари савски мост, одакле до Моста на Ади и Аутокоманде. треба да буде зона отежано доступна аутомобилским превозом (боље је немогуће и неисплативо).

Зони између Дунава Саве, Аутопута и Миријева недостају главни друмски правци север-југ, како би имали одрживо уређење те зоне. Тренутно је једино Кнеза Милоша - Таковска уређен коридор на том правцу. Београдска нам је драгоцена за градски превоз на за ту сврху издвојеном делу коловоза, а источно немамо тренутно целовит попречни превац. Тренутно коришћење само 10%-20% могућности Врачарског тунела за јавни превоз је тренутна злоупотреба и огроман опортунитетни трошак, али то решава само део проблема, везан пре свега за кретања преко 10 километара кроз градско подручје. Још источније, правац Булевар Црвене армије - Господара Вучића - Цвијићева има најмање техничких потешкоћа да се претвори у други главни правац, али на том месту нам је важан и нека форма брзог или убрзаног јавног превоза, и треба поштедети Звездарску шуму. На крају се долази до источног крака Унутрашњег магистралног полупрстена, као изнуђеног решења. Ако направимо тунел Економски факултет - Деспота Стефана, правимо несклад у развоју градских садржаја, и усиљавамо да се велики део источних кретања одвија западно, као што су и сада усиљени превејаки токови и у аутомобилском и у јавном превозу правцем Кнеза Милоша.

Ово није одступање од теме, јер саобраћај је увек повезан како са осталим саобраћајем тако и са урбанизмом и просторним развојем. Лака железница мешовитог градско-приградско-регионалног типа је концепт који у овом случају (са линијом метро-а исток-запад) решава целину проблематику интегрисања овог са осталим подручјима града. Ту је важно да превоз буде брз, поуздан, атрактиван, залази дубоко и досеже далеко. Концепт идеје лаке приобалне железнице је да иде на северу до Борче, на истоку до Миријева, на југу до Болеча и Винче (преко Раковице као везе са даљинским превозом са југа), и Обреновца са покривањем целе оне перспективније десне обале Саве, а на западу са аеродромом и Сурчином. Део приобаља у историјском центру Београда у суштини бива центром таквог система, а у питању је систем који омогућава много више варијанти уклапања у простор од метро-а или класичних железница, а део идеје је да обухвати главне прилазе друмом, како би се аутомобили остављали на паркинзима у Болечу, Бубањ Потоку, Раковица Селу, Кнежевцу, Остружници, Ади Циганлији, Сурчину, Добановцима, Борчи.
 
Vrh