Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[zidar]

Projekat od nacionalne vaznosti u kojem je prvi izvedeni objekat kafeterija sa benzinske pumpe na autoputu.

"smajli koji povraca"

 

[Zuma]

Ovo se ni uz najbolju volju ne može zvati objekat za promociju, pa čak ni kafana za promociju, pa zato tu reč uopšte ne treba ni upotrebljavati jer je sasvim neprimerena. Ovde bukvalno, u sasvim fizičkom smislu tri prostorne dimenzije, nema mesta za bilo kakvu ozbiljnu promociju jer ga u potpunosti zauzimaju stolice, bar, kuhinja i toalet. Ne znam kakva je to promocija projekta ovakvih razmera uopšte moguća ako ne postoji bar posebno opremljena prostorija. Slike po zidovima i poneki ukras u ćošku ne računam jer bi onda svaka kafana u Srbiji bila promotivna. Pa kako će onda da promovišu? Da štampaju salvete ili stolnjake sa natpisom Slavimo Beograd u kafani?

 

[Zuma]

Kako rešiti saobraćaj?

O čemu god da se razmišlja u starom delu grada, uvek se na kraju zaglavimo na ovome. Ako se ovaj problem nekako ne reši, Beograd jednostavno ne može da krene bilo gde, jer se ni jedan veći projekat se može realizovati. Čak i ako se ništa ne gradi, situacija će vremenom biti sve gora i gora. U Savskim amfiteatru će se pre ili kasnije pojaviti veoma mnogo novih ljudi sa novim vozilima, dok će centar grada takođe da privlači sve više i više ljudi zbog ubrzane zamene stanovanja poslovnim prostorom (nove poreske promene!), sve mnogobrojnijih usluga, adaptacija starih i izgradnje novih i većih objekta. Zbog toga rešavanje problema kao što je saobraćaj u Karađorđevoj ulici ustvari i nije moguće ako to rešenje nije deo veće celine. Šta god da parcijalno rešavate, vrlo brzo će se ispostaviti da je to obično bacanje para i traćenje dragocenog vremena jer se usko grlo UVEK samo pomeri na drugo mesto, a zatim se zagušenje u talasima širi vrativši se često tamo gde je i bilo, jer vozila prosto nemaju gde da odu iz tobože "oslobođene" i "proširene" ulice. Zbog toga mi se čini da moraju da važe sledeći polazni principi:

1. Šta god da se radi u starom delu grada to mora biti deo kompletnog i dugoročnog rešenja saobraćaja jer lakih rešenja više nema, kao ni vremena za gubljenje.

2. Metro i još jedan kombinovani automobilski i metro most na Savi su apsolutno neophodni, ali ne i dovoljni. Bez njih će u starom delu grada ili ubrzo nastupiti potpuni kolaps, ili će taj deo polako početi da stagnira i propada kad investitorima postane jasno da su gužve i zagađenja ipak toliko veliki i neprekidni da njegove prednosti više nisu dovoljne da to kompenzuju. Međutim čak i kad se metro i most naprave, minimalni nivo automobilskog saobraćaja, onaj koji MORA da postoji čak i sa metroom, će i dalje biti preveliki za trenutno stanje saobraćajne mreže i povećan nivo prometa koji će postojati kad jednog dalekog dana metro mreža bude dovoljno proširena da počne da se oseća njen uticaj.

3. Uzevši u obzir širinu i raspored ulica, ubrzo postaje jasno da se problem automobilskog saobraćaja u Beogradu jednostavno NE MOŽE rešiti samo metroom i preuređenjem ulica i raskrsnica. Trotoari su već dovoljno uski, pa dalje sužavanje nije moguće, sem ako neko nema nameru da ruši priličan deo arhitektonski najvrednijeg dela grada. Rekonstrukcije samo pomeraju tačke zaugušenja, jer postoji matematički limit koliko vozila može da prođe kroz određenu skup širina ulica i određen broj ukrštanja sa drugim, ukrštenim tokovima saobraćaja.

4. Apsolutno jedino rešenje koje ne presipa iz šupljeg u prazno, već STVARNO povećava ukupno raspoloživi presek ulica u starom delu grada jeste da se ide u treću dimenziju, dakle ili u tunele ili na stubove. Uzevši u obzir da je ovaj deo Beograda pun idealno raspoređenih uzvišenja, zatim estetiku i cenu, ubeđen sam da su tuneli zaista jedino realno rešenje za Beograd.

 

[Zuma]

Evo sada i konkretne ideje. Već postoji plan da se kopanjem tunela uspod Pariske ulice pešačkom zonom spoje Kalemegdan i Knez Mihajova. Zašto ne bismo za početak umesto ovoga napravili jedan malo pomeren i produžen? Možemo proći dovoljno duboko (i zato jeftino) ispod Terazijskog grebena, tako što povežemo park pored Ekonomskog fakulteta i neki deo ulice Cara Dušana. Ulaz u tunel bi bio pre početka samog parka, negde pri dnu "Terazijske padine", tj budućeg očišćenog Terazijskog vidikovca ka Savi, što je u bloku neposredno iznad ulice Gavrila Principa.

Ovaj tunel bi prihvatio saobraćaj sa Novog Beograda, preko rekonstruisanog starog Savskog mosta ili nekog novog na teritoriji BNV-a, zatim sve ono sa mnoštva budućih sadržaja u Savskom amfiteatru, pa čak i deo saobraćaja koji sa Gazele ide na sever. Tako bi se veoma brzom vezom, bez semafora, povezao sever i jug, Dunavski i Savski deo grada. Prvo, efekat bi bilo to što bi se (delom u zavisnosti od toga gde bi tačno tunel izlazio) očistio priličan deo saobraćaja kroz centar grada. Rasteretio bi se i Brankov most jer bi novi most na samom svom izlazu imao ulaz u tunel i bitno bržu vezu za severni deo. Zatim bi Karađorđeva ulica mogla biti ostavljena samo za lokalni saobraćaj (o čemu se ovde priča). Isto važi i za obilaznicu oko Kalemegdana. Tako bi jednim potezom u priličnoj meri oslobodili pristup obali Save i delu oko ušća.

Zašto park kod Ekonomskog fakulteta? U jednoj od varjanti, tu je već bilo planirano kopanje i metro stanica koja bi jednom linijom povezala Terazije i ovaj deo. Pomalo sumnjam da će metro ići ispod Save, to je suviše skupo, dakle tu negde mora da manje-više izađe na površinu zemlje jer je već u ovom parku visinska kota obale. Na padini, sem niskih starih zgrada koje će se rušiti jer se nalaze na potezu davno predviđene Terazijske terase i vidikovca, nema ničeg vrednog, pa je mesto idealno. Ne postoji drugi relativno slobodan potez gde metro može lako da izađe na nivo obale reke a da nečemu ne smeta, bilo zgradama bilo važnim instalacijama. Pošto će se dakle u parku ionako verovatno nešto graditi i kopati zbog metro stanice, i pošto će tu ionako biti i šine i ulaz u metro tunel, zašto da na isto mesto ne stavimo i čitav saobraćajni čvor, dakle još jedan tunel, automobilski, i sve potrebne raskrsnice ili kružne tokove? I naravno veliku garažu, ovde, ili ukopanu u padinu. Mesta ima sasvim dovoljno. Plus što tako čuvamo daleko vrednije zemljište bliže obali reke.

Naravno, tako naizgled gubimo park. Međutim ni to nije neophodno. Pošto će ovde umesto dobrog dela parka ionako biti gomila betona, već zbog metroa, zato da ga ne dodamo još, pa onda sve zajedno pokrijemo betonskom pločom, na kojoj ćemo nasuti zemlju i napraviti novi park? Veći, čistiji i sigurno manje opterećen parku stranim objektima? Kombinacija je ustvari idealna, jer tako smanjujemo zagađenje u elitnom delu grada, sakrivamo tunele, saobraćaj, stanice i raskrsnice. Ulice ispod ploče (bez pešaka) mogu biti šire i brže, povećavamo vrednost obližnjeg BNV prostora, a usput dobijamo podsticaj za nastavak ali i bitan produžetak projekta Terazijske padine i vidikovca. Negde u nivou donjeg dela Kameničke ulice, na sredini između Lomine i Gavrila Principa, počinje ova blago zakošena betonska platforma koja pokriva dve bučne ulice, i spušta se na nivo zemlje na teritoriji projekata BNV (oivičena plavom linijom). Tako smo uz sve ovo preskočili i sakrili još i najvidljivije delove Karađorđeve i Gavrila Principa. Ne samo da smo usput dobili fantastičan i neometan zeleni vidik od Terazija do reke, već i direktnu pešačku vezu smanjenog nagiba kroz park, od Terazija do skupih zgrada na obali. A direktno ispod parka i njegove betonske platforme je i metro stanica, buduća ogromna garaža sa direktnim izlazom na veoma brzu vezu sever - jug, veoma veliki magacinski, a ako bude interesa i poslovni prostor.

Brza i gruba skica ove ideje:

 

[Zuma]

Pošto se na ovaj način drastično smanji saobraćaj kroz Karađorđevu ulicu, nema potrebe da se ona proširuje i da nešto zaobilazi. Možda bi tada Braće Krsmanović, a možda čak i Karađorđeva, mogle da se urede po ugledu na koncept koji je primenjen u ulici Exhibition Road u Londonu. Ako saobraćaj nije veliki, postoji mogućnost da se izbriše razlika između trotoara i kolovoza. Tako bi mogli da srušimo prvi red zgrada do reke, a da na tom mestu ulicu uopšte nemamo (jer je saobraćaj u Karađorđevoj bitno manji). Ili možda da je imamo, ali sa ovim mešanim pešačko-automobilskim konceptom. Bilo bi zanimljivo čuti koliko je ovakav pristup uspešan? Naravno, uz koji nivo saobraćaja?

http://thisbigcity.net/mixing-cars-cycl ... ce-london/

 

[Drakche]

1. Култира/космополитизам/ноћни живот/авангарда

Kulturna ponuda u Savamali je jos uvek u razvoju. Mozda tek u praistoriji onog sto moze da postane.
Ne znam kakva tajkunska veza tu postoji, ali me bas i ne intersuje, da Savamalu nisu zaokupili umetnici, neko bi drugi to uradio (ko zna ko i kad, na ovaj ili onaj nacin), pa bi cene prostora i usluga skocile u svakom slucaju.
(Zapravo, mislim da Savamali vec sada ne pise dobro u smislu alternativne i avangardne kulurne ponude, jer ce tendencije ka "elitizaciji" privuci palanku, te ce svakako traziti nove delove grada kada za to dodje vreme.)

Ovo sto ti opisujes je jedan klasican i krajnje prirodan proces razvoja dela grada koji je do tada bio zapusten, ne vidim tu nista posebno lose, stavise, ovako nesto Beograd nije dugo imao, jer je sve do sad nekako namenski i planski odredjivano sta ce gde biti. Mozda jos iz zlatnog vremena Skadarlije kada su se okupljali umetnici, glumci, boemi... dok ih komercijalizacija nije oterala, pa sada imamo samo price i secanja. To mu dodje kao ista ta prica samo iz drugog vremena.

Kulturno teziste Savamale su MixerHause i KC Grad, kako vidim otvaraju se nove galerije, 'nostalgicni' shopovi i zanatske radnje kojih nema nigde drugde u gradu itd. Polako se razvija u jednu viziju Savamale kakva treba da bude,
a nocni klubovi ce se vremenom verovatno prorediti u one koji su nesto 'diskretniji'.

Ne znam sta uopste predlazes kao drugu alternativu?
Po ovom tvoj plan se ne razlikujes mnogo od tih 'tajkuna' i gradskih vlasti, jer takodje zelis da se Savamala transformise u nesto drugo nakon sto je polularizovano, okupirano i ucinjeno da bude "cool" od strane kreativnih i alternativnih snaga Beograda. Secamo se akcija "putokaza" ka Savamali od pre neku godinu i sl. To su sve mladi ljudi koji su ulozili napor da nesto pozitivno stvore u gradu, jednu svoju "oazu" slobode i kreativnosti gde ih niko nece gledati kao da su pali s marsa.

Kada pogledamo na neke ekvivalentne kvartove po Evropi (negde se zovu "umetnicki" ili "Soho"), tamo kome buka, guzva i 'alternativa' smetaju taj i ne zivi tamo. Simple as that. Pitanje je samo da li zelite da tako nesto postoji u Beogradu ili vam je to previse 'nastrano-trulo-zapadnjacki' i sl. to je vec druga prica.

 

[stf]

Ne znam sta uopste predlazes kao drugu alternativu?

У потпуности не разумем поенту и сврху овог питања? Каква алтернатива? Нема потребе за било каквом алтернативом. Ја само реагујем на пресмешну причу о заштити низа страћара јер су се у датом моменту ту уселили "авангардни" клубови. По мени, то им не даје на значају.

Рушење тог урбанистичко-архитектонског ругла које би било срамота и за периферију Новог Пазара не значи протеривање "авангарде" из Савамале.

 

[direktor]

Zuma zeks je vec uradio montazu prodora zelenila sa teraziske terase do savskog keja u temi o terasi t

 

[spatiotecte]

Sto se tice provoda u Savamali, velika je razlika ako idete u Mladost ili u Ludost.

 

[Drakche]

Ne znam sta uopste predlazes kao drugu alternativu?

У потпуности не разумем поенту и сврху овог питања? Каква алтернатива? Нема потребе за било каквом алтернативом. Ја само реагујем на пресмешну причу о заштити низа страћара јер су се у датом моменту ту уселили "авангардни" клубови. По мени, то им не даје на значају.

Рушење тог урбанистичко-архитектонског ругла које би било срамота и за периферију Новог Пазара не значи протеривање "авангарде" из Савамале.

Mislio sam kakvu drugu ideju/ viziju imas za Savamalu u opstem smislu ako ocito smatras da se na ovakav nacin u ovom stadijumu lose razvija? Kakvim to konkretno sadrzajem i "duhom" ovak kraj treba da se ispunjava?

Na stranu "stracare", recimo da bi se to dalo resiti od slucaja do slucaja na opste zadovoljstvo vecine.
Meni se cini da svi imaju nekakve 'makro' ideje za Savamalu (koje su svakako potrebne), ali da se ne razmislja puno o detaljima i da se nema jasnija predstava o tome sta Savamala treba da bude i sta treba da ponudi.

 

[milos.tro]

Nadam se da će ova "transformacija" oglednog štanda u "kafanu sa sve picerijom",donacijom Arapa od 500.000 evra biti poslednja blamaža i muljačina vezano za BNV.

Kulturno teziste Savamale su MixerHause i KC Grad, kako vidim otvaraju se nove galerije, 'nostalgicni' shopovi i zanatske radnje kojih nema nigde drugde u gradu itd. Polako se razvija u jednu viziju Savamale kakva treba da bude,
a nocni klubovi ce se vremenom verovatno prorediti u one koji su nesto 'diskretniji'.

Upravo ovo što si naveo bi trebalo da predstavlja buduće "jezgro" Kulturnog centra Savamala ,pri tome treba dodati postavke istorijata Savamale,zatim imali bi tu mesta i za nekoliko rekonstruisanih brodova (da ne zaboravimo da imamo jedan od nekoliko armirano-betonskih brodova na svetu), kafei i klubovi u B.Krsmanovića bi se tu dislocirali i dobili drugačiju "klijentelu", u svakom slučaju bi poslovali profitabilno (što ne bi remetilo raznorazne "kombinacije" ako postoje),
a Grad bi dobio i turističku atrakciju i stecište kreativnosti i novih ideja u "novom ruhu".

 

[orion]

Колеге дискутанти да ли сте ви свесни колики је профит када се накупи пар стотина људи који циркају и цупкају а при томе се не издају фискални рачуни, конобари су клинци који се мизерно плаћају?

Исто се ради и на другим местима, и са гором клијентелом, али се то не покушава лицемерно сакрити под културу, већ је шабанизам ког и не покушавају да сакрију.

Пре било какве приче о садржајима обезбедити саобраћајни ред и ноћу а не да кретање подразумева ходање саобраћајницом где те може покупити неки пијани гост. Ниво буке држати под контролом и у објектима и ван њих.

 

[stf]

Mislio sam kakvu drugu ideju/ viziju imas za Savamalu u opstem smislu ako ocito smatras da se na ovakav nacin u ovom stadijumu lose razvija? Kakvim to konkretno sadrzajem i "duhom" ovak kraj treba da se ispunjava?

И даље ме не разумеш. Теоријска идеја о Савамали као авангардном уметничком кварту је у реду. Ја реагујем на "дизање у небеса" онога што се од те идеје на крају у пракси створило. Што се пијанчење, разбијање флаша, пишање по улазима, тетурање по улици и саобраћајни колапс у овом случају представља као авангардна култура а исто такво понашање око сплавова представља као ругло, друштвени пораз, сељанија и примитивизам.
То је основни друштвени проблем који се испољио у овој дискусији. Нићни живот је ноћни живот а не култура.

Na stranu "stracare", recimo da bi se to dalo resiti od slucaja do slucaja na opste zadovoljstvo vecine.
Meni se cini da svi imaju nekakve 'makro' ideje za Savamalu (koje su svakako potrebne), ali da se ne razmislja puno o detaljima i da se nema jasnija predstava o tome sta Savamala treba da bude i sta treba da ponudi.

Понуда Савамале треба да иде у смеру у ком је то замишљено, али то не значи да страћаре треба да остану јер су се у њих уселила нека дешавања. Та дешавања су се уселила јер нема квалитетнијих простора и она ће бити у њима док тај простор не добије архитектуру какву заслужује. Та дешавања и даље могу да остану у том облику на том месту, али те бараке и страћаре треба сравнити са земљом.

 

[CASTELBIANCO]

Da li privremeni restoran ima "halal sertifikat". Ako nema, ne znam kako misle da dovode Arape na prezentaciju Bgnavodi

 

[Karlo del Ponte]

@ZUMA

Имаш талента и добрих идеја и стога немој да се увредиш због следећег што ћу ти написати. Твој начин размишљања о саобраћајним решењима је на нивоу размишљања развијених земаља запада у 60-тим и 70-тим годинама ХХ века. Такав концепт решења као неуспешан су напустили мање-више сви градови са наслеђем старог градског језгра, као Београд. Колико могу бити успешна решења транспорта, када се искључи парадигма да постоји неопходан минимум капацитета за аутомобилски саобраћај, најбољи примери су Праг, Беч, Амстердам, Брисел... А нарочито Бечки и Прашки метро спадају у успешније системе него у мегалополисима, (у смислу да је већи број људи одустао од аутомобила). Зашто? Зато што имају врло разуђену мрежу трамваја и приградских железница, која се надовезује на метро!

А градња метро-а надземно од обале Саве до Теразијског гребена је једноставно најрационалније решење за овај вид система, због висинске разлике обале и Теразијског гребена од 40 метара. Знај да сама метро станица не сме бити на нагибу, да се код метро система не користе нагиби преко 6%, а избегавају преко 4%, и да вертикална кривина има полупречник 5000 метара. Јовиново решење са моста и вијадукта у гребен је једино технички изводљиво и оправдано. На архитектама је да тај кратак и нужан вијадукт учине просторно-естетски прихватљивим, као у Хагу и Паризу.

Аутомобилски тунел се може исплатити једино и само једино урбанистички, кроз укидање аутомобилског саобраћаја, и оплемењивање простора након ослобађања истог од аутомобила. Тунел ради повећања аутомобилских система је инвестирање у губитак од даљег девастирања, и поскупљења транспортног система! Ово је карактеристика овог дела града, и не важи за урбанистичко уређење Борче и Јајинаца, где треба прићи на други начин.

 

[DusanBG]

Zuma, imaš već primer ovakve ulice u Zemunu, Gospodska smislili smo mi pešaške zone kojima idu kola pre Engleza
Jest da je ona pešačka zona, ali u osnovi je koristi isto ovoliko i automobila koji se parkiraju (uglavnom gde stignu) na razne strane, što sa letnjim baštama i kioscima onda pretvara pečačku ulicu široku jedno 8 metara u uličicu od 2,3 metra (ili manje). Tako da kod nas ovo ne fercera.

 

[Delija]

Карло хвала ти што си написао оно што сам и ја хтео.

Зума, постоји одавно конкретан и разрађен план за тако нешто с тим ште се не би радило о грцању у деструктивном и превазиђеном аутомобилском урбаниизму већ о метро тунелу.

 

[Zuma]

Karlo del Ponte

Ne razumem kakve veze ima napomena o nagibima sa ovim što sam predložio? Naravno da oni moraju da budu kao što si rekao, a to podrazumeva i moj predlog. Što se horizontalnog nagiba metro mreže tiče, svejedno je sa koje strane Terazijskog grebena metro ulazi u njega, da li je to pored Brankovog mosta ili pored Kameničke ulice. Koje god rešenje metroa da se usvoji, jedno je sigurno, čitava mreža će se nalaziti u horizontalnoj ravni koja je određena nivoom terena plavnog područija Save i Dunava, odnosno kasnije nasutog terena. On je jednak u čitavom priobalju Beograda. U projektu BNV je utvrđeno da će se teren nasuti tamo gde je potrebno, i da referentna visina ulica bude bude oko 77 m nadmorske visine. Pošto je zaštita od poplava jedinstven sistem, isto će biti i na budućim projektima na obali Dunava. Dakle, upravo to mora biti i visinska kota horizontalne ravni u kojoj će biti kompletan budući metro sistem Beograda (sem ako se ne bude išlo na tunel ispod Save, a neće). Park pored ekonomskog fakulteta je ravan i deo je plavnog područija Save, pa ima otprilike istu tu visinu. Ulica Gavrila Principa predstavlja granicu između tog, horzontalnog terena pored reke, i veoma strmog početka Terazijskog grebena (Kamenička). Zbog toga bi tu morao biti i ulaz u predloženi tunel. Tako da u mom predlogu nema nikakvog nagiba, pa ne razumem smisao te primedbe.

Što se tiče "automobilskog koncepta" vs "javni transport", i poređenja sa Evropskim prestonicama, o tome smo već više puta govorili. Par tunela o kojima se u Beogradu povremeno priča, uopšte ne podrazumevaju automobilski koncept saobraćaja u gradu. Ja sam prvi apsolutno protiv toga. Oni jednostavno znače da ljudi razumeju da je Beograd ispod minimuma razvijenosti elementarne, "backbone" automobilske saobraćajne mreže jednog velikog grada. Dakle onog nivoa mreže koji MORA postojati čak i kada postoji metro. Ne možemo se porediti sa Evropskim prestonicama jer one imaju taj problem u malim, istorijskim delovima grada, ali zato oko tih delova postoji razvijena mreza magistala i ogroman broj mostova. Uz metro, naravno. Beograd je po mreži povezanih i visoko propusnih ulica ostao Turska kasaba na VEOMA velikom delu svoje površine. Ne govorim o mnoštvu ulica i automobilima koji treba da preplave grad, već o svega nekoliko ukrštenih i povezanih pravaca, o najelementarnijem mogućem kosturu kompletnog automobilskog saobraćaja grada, od koga zavisi sve ostalo. To nemamo, i to je osnovni problem. Ovo nas je već koštalo jezivu količinu novca jer je ekonomski razvoj recimo istočnih krajeva grada decenijama blokiran upravo zbog toga. Ne smemo dozvoliti da se to u budućnosti desi i u Starom Gradu koji ima ogromne potencijale. On se mora rasteretiti saobraćaja tako što će on biti odvučen, iz njega, ali i iz manjih ulica u čitavom gradu, na svaki raspoloživi način. Tuneli su jedan od njih, i to apsolutno najbolji koji imamo na raspolaganju. Dakle i metro i automobilski tuneli. Oba tipa su nužna kad već nismo rušili zgrade i povezali glavne tokove roba i ljudi onda kad je to bilo jeftino i moguće. Ceo koncept je dakle upravo suprotan od automobilskog. Tako se broj vozila koji je na nekoj površini u jedinici vremena ustvari smanjuje, ali i preraspodeljuje, tj izvlači sa onih ulica gde ne treba da budu. Jer onaj nivo automobilskog saobraćaja koji je nužan u veoma frekventnom delu grada zbog robnog transporta, podrške uslugama i ljudi koji ne mogu koristiti metro, neće biti smanjen njegovim postojanjem. Ključ problema je dakle ocena kako Beograd stoji u poređenju sa drugim gradovima u "backbone" automobilskoj mreži, i na koliko velikoj i koliko važnoj površini grada postoji takvo stanje. Tu smo nažalost u odnosu na njih veoma loši, pa se isti prioriteti ne mogu tek tako preneti u Beograd.

 

[laki72]

Za mene auto tunel ispod terazijskog grebena znaci manje vozila na zelenom vencu, terazijama, francuskoj, kraljice natalije, despota stefana...
Povecava sansu za sirenje pesacke zone u strogom centru.
Ja zato nemam dileme. Za mene je takav tunel jednako neophodan kao metro.

 

[Zuma]

Аутомобилски тунел се може исплатити једино и само једино урбанистички, кроз укидање аутомобилског саобраћаја, и оплемењивање простора након ослобађања истог од аутомобила. Тунел ради повећања аутомобилских система је инвестирање у губитак од даљег девастирања, и поскупљења транспортног система!

Tunel upravo ima svrhu da smanjuje automobilski saobraćaj iznad njega. On se i postavlja baš na onim pravcima koji bi bez njega bili opterećeni. Naravno da je loše pravljenjem tunela kreirati saobraćajni čvor od dela grada kuda saobraćaj inače ne bi išao, odnosno dovoditi novi saobraćaj koji bi inače imao ekonomski opravdane alternativne putanje, ali to niko i ne predlaže. Dugačke periferne obilaznice su dobra alternativa samo kada su početna i krajnja tačka putovanja prilično razmaknute, dalje od centralne zone. Ali u gusto naseljenom gradu veoma su česta putovanja gde je bar jedna od ove dve tačke negde u širokom prstenu koji ide oko najužeg centra grada, ali ipak ne i po periferiji. To se mora rešiti, i tu su periferne obilaznice veoma skup izbor putanje, jer se mora prilično zaobilaziti. Tako da predloženi tuneli ne dovode novi saobraćaj, onaj koji tu inače ne bi bio, nego rešavaju problem onoga koji tu mora da bude, uklanjajući ga sa površine zemlje.

 

[Drakche]

Понуда Савамале треба да иде у смеру у ком је то замишљено, али то не значи да страћаре треба да остану јер су се у њих уселила нека дешавања. Та дешавања су се уселила јер нема квалитетнијих простора и она ће бити у њима док тај простор не добије архитектуру какву заслужује. Та дешавања и даље могу да остану у том облику на том месту, али те бараке и страћаре треба сравнити са земљом.

Ok. Recimo da se slazem sa tobom, stavise, mislim da je rusenje odredjenih 'stracara' neizbezno ako ce Savamala dalje da se razvija glede arhitekture & co. a to svi zelimo.

Evo malo konkretnije, na ovoj slici sam obelezio crvenom bojom objekte od Karadjordjeve do Save koji NE bi trebali da se ruse. (sem mozda ove kuce u mostarskoj ul.)



Smatram da zgrade ne moraju imati (veliku) arh. ili istorijsku vrednost da bi bile sacuvane, ako skupa mogu da stvore odredjeni ambijent. Zapravo, njihova 'nezasticenost' (kao spomenika kulture npr.) daje vecu slobodu za ekperimentisanjem, a da u isto vreme bude apsolutno autenticno u smislu duha starog Beograda. Treba samo malo upaliti mastu.

Recimo, imamo staru ciglu ispod fasade, po neki ornament, metal, drvo, oblike,,, kombinovanjem sa modrnim elementima i nekim starim autenticnim (sa/iz drugih kuca i zgrada) moze da se stvori bolji efekat "starog" od projekata tipa "Andric grad" i sl. jer je to lazna autenticnost, konfuzno je, sterilno, deluje kao prevara, zabavni park.
Pa i taj vonj vlage koji osetis unutra vise znaci od savrseno reprodukavanog "konaka kneginje Ljubice" npr. jer znas da si usao u istoriju necega, a to je ono sto po meni stvara atmosferu, sto bi rekli ima "dusu".

 

[Дошљак]

Лепо је уоквирено оно што вреди у Савамали. Можда би само замерио што је и приземно складиште које се наслања на вишеспратницу са рекламом Јамаха исто обележена за чување.

 

[direktor]

Iza simpa imas batake koje treba porusiti i izgraditi nedostajuci dio zgrade koji je srusen u bombardovanju i nikad na zalost nije obnovljen.Ostalo sve stoji

 

[Вожд]

Апсолутно, штета би било заборавити на њу.
Ево Милошеве фотографије коју је поставио Касина на форуму "Слике старог Београда"..

Додао бих да подразумевам и обнову порушених објеката од вредности у Карађорђевој улици низводно од моста..

 

[relja]

......
Додао бих да подразумевам и обнову порушених објеката од вредности у Карађорђевој улици низводно од моста..

Kojih?
Dumrukana, i koje još?