Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[spatiotecte]

Mi smo evropski grad i treba da nastavimo da se razvijamo u tom pravcu.

 

[stf]

Pa naravno, neka naprave konkurs za idejno resenje kako bi trebalo povuci ulice i definisati blokove i spratnost i tacka. Pa nije valjda ni Josimovic projetkovao svaku zgradu i svaki blok u Beogradu? Zasto se toliko furas na ideju nekog "usamljenog genija - arhitekte", to jednostavno niti postoji niti moze da postoji.

Kaо по обичају, ти моје постове схваташ на само теби знан начин.
Ја нигде нисам рекао да један биро пројектује сваку зграду побогу. Конкурс би био расписан само за архитектонско урбанистичко решење, као код Града на води. Либерскиндов биро је направио мастер план насеља а није сваку зграду посебно.

Da ali problem je sto bi oni poverili tu studiju ili ARCVS-u, ili Lojanici... Posto se samo oni vrte po konkursima, bilo to prvo, drugo ili trece nagradjeno resenje, uvek se oni tu nadju u vrhu.

Не бих се тога много плашио. За тако крупне урбанистичке планове они немају шта да траже.

Medjutim postojale su kritike u vezi povezanosti ulicne mreze koje je Libeskind predlozio i postojece urbane matrice, zapravo nedostatak racionalnosti u njegovom planu, sa urbanim matricama koje su pod raznim uglovima bez jasnih razloga. Postojace ulice koje se ne produzavaju kroz njegov plan.
Nedovoljna povezanost i kontinuitet urbanog tkiva uglavnom.

То је управо онај проблем који мене плаши. Наши урбанисти једноставно немају грам инвентивности. Свака постојећа улица мора да се настави? Који идиотизам. Урбане матрице под разним угловима су проблем? Проблем је у заосталим мозговима који од урбанизма знају ортогоналну пројекцију и то је све.

Paralelno oslanjanje na vise alternativa bi moglo da izrodi najkvalitetniaj resenja.

Наравно. Када видиш пристигле радове, отвара ти се и најбоље решење, комбинацијом најбољих понуђених радова. Конкурс мора да буде.

 

[JohnyBgood]

Kaо по обичају, ти моје постове схваташ на само теби знан начин.
Ја нигде нисам рекао да један биро пројектује сваку зграду побогу. Конкурс би био расписан само за архитектонско урбанистичко решење, као код Града на води. Либерскиндов биро је направио мастер план насеља а није сваку зграду посебно.

Pa ja sam stvarno zbunjen, malopre si rekao:

Решење за заштиту Сафског амфиеатра од приватних демит инвеститора је јако лака.
Прво и основно. Донети основне урбанистичке параметре, као што је степен изграђености, проценат грађевинских, зелених и јавних површина. Дозвољена спратност по секторима.
Дрги корак. Расписати међунаросни конкурс за урбанистицко-архитектонско-концептуално решење целокупне површине. Учесници имају основне урбанистичке параметре којима се воде.
- решење треба да задовољи најновије тенденције у урбанизму,
- да буде енергетски самоодржив пројекат заштите животне средине,
- напредно архитектонско решење градских блокова.
Онда, у односу на победничко решење, СА поделити на парцеле и дати их на аукције. Онај ко купи земљиште се обавезује да гради по свим параметрима победничког решења, док би унутрашњу структуру објеката могао да прилагођава сопственим потребама. Ко одступи, одузима му се парцела са обавезом да изфинансира враћање исте у првобитно стање.
Једини начин да се СА претвори у нешто што сви желимо је да се уређење целокупне површине повери једном арх. студију, као у случају Либерскиндовог Града на води.

Izvini, ti si tu crno-na-belo napisao da bi dao slobodu samo u prekrajanju unutrasnjih zidova dok SVE ostalo treba da bude produkt zamisli nekog genijalnog biroa ili arhitekte. To je totalitaran pristup koji jednom autoritatu poverava KOMPLETNI SPOLJNI IZGLED POLA KVADRATNOG KILOMETRA centralne gradske zone, sto je po meni suludo. Cak i da se gradi u cugu, a POGOTOVO kad se uzme u obzir da ce se taj prostor dogradjivati decenijama. Menjace se i tehnologije i materijali, i onda znaci za 10-15 godina treba da se nadje*******avamo da li ce se nekom vlasniku dopustiti da izgradi nesto sto u vreme projektovanje nije ni moglo da se izgradi. Razmisli malo, uslovi (tehnologija, grad, zivot) se menjaju. Za toliko vremena mozda i automobile zamene lebdece masine, ali se i u tom slucaju treba drzati necega sto je neki Libeskind jednom zacrtao?!

Uzgred, jako bih voleo da vidim primer neke po tebi super-dobre urbane celine TE VELICINE koja je uspesno isplanirana i sagradjena na nacin koji predlazes. I dalje tvrdim da najvitalnije, najinteresantnije, najprijatnije, najlepse celine nastaju tako sto razni autori i pristupi ulaze u dobru konverzaciju jedni sa drugima. Naravno, ima katastrofa kada neka arogantna bu**** zanemari sve sto se oko nje nalazi, ali je po meni arogantna bu**** i neko ko umisli da je Bogom dan da projektuje kompletan spoljasnji izgled pola kvadratnog kilometra u epicentru jedne dvomilionske metropole. I Mikelandjelu bi na kraju nestalo inspiracije.

I dalje tvrdim da je mnogo primerenije povuci mrezu ulica i neke opste smernice i gledati da ono sto se gradi SADA (dakle izdaju se dozvole) bude pristojno i dobro a buduce generacije neka dodaju svoje. Dosta je sto cemo ih u dobroj meri ograniciti pravcima i ulicama koje povucemo i ne moramo bas da im zadajemo tacno kakva zgrada ce gde da stoji.

Na kraju, bolje bih te razumeo da si konsistentan. U postu #590 kazes:

"...Поверити такав простор једном студију, још специјализованом за урбанизам је нешто најбоље што може да се деси Београду."

a ovde gore kada Homer Jay kaze "Paralelno oslanjanje na vise alternativa bi moglo da izrodi najkvalitetniaj resenja" dodajes:

"Наравно. Када видиш пристигле радове, отвара ти се и најбоље решење, комбинацијом најбољих понуђених радова. Конкурс мора да буде"

 

[stf]

Нећеш ни скапирати јер ја све време причам о мастер плану а ти говориш о самим зградама.

Оно болдовано за шта си се закачио је значило да инвеститор мора да се држи урбанистичко архитектонских параметара, као што су: квадратура, спратност, заузетост парцеле, степен изграђености, еколошка одрживост, еколошки материјали..... мора се поставити оквирни план, чак и за фасаду, јер ћемо иначе добити демит фасаде као у Миријеву и Димитријали.

Сваки град има целину тако пројектовану. Сваки.

И даље стојим иза тога што си рекао. Две моје реченице нису у колизији.
1. расписати конкурс,
2. једном студију поверити пројекат са захтевом испоштује комбинацију најбољих решења које град изабере.

Не знам у чему је проблем. Изгледа у терминологији. Ти кажеш: повући мрежу улица. Ја кажем: мастер урбанистички план на конкурс.

Па то је исто пријатељу.

 

[JohnyBgood]

Нећеш ни скапирати јер ја све време причам о мастер плану а ти говориш о самим зградама.

Оно болдовано за шта си се закачио је значило да инвеститор мора да се држи урбанистичко архитектонских параметара, као што су: квадратура, спратност, заузетост парцеле, степен изграђености, еколошка одрживост, еколошки материјали..... мора се поставити оквирни план, чак и за фасаду, јер ћемо иначе добити демит фасаде као у Миријеву и Димитријали.

Сваки град има целину тако пројектовану. Сваки.

И даље стојим иза тога што си рекао. Две моје реченице нису у колизији.
1. расписати конкурс,
2. једном студију поверити пројекат са захтевом испоштује комбинацију најбољих решења које град изабере.

Не знам у чему је проблем. Изгледа у терминологији. Ти кажеш: повући мрежу улица. Ја кажем: мастер урбанистички план на конкурс.

Па то је исто пријатељу.

Ovo je kraj, sad si nadmasio i samog sebe! U SVAKOM gradu je planirano i kakva treba da bude fasada i arhitektura se svodi na planiranje unutrasnjeg prostora. Jedno je "projektovana celina" i postavljanje osnovnih normi sa cime se svako normalan slaze ali ovo sto ti kazes je sasvim drugo.

I ne daj Boze da iz straha od demit fasada zaustavimo razvoj novih materijala i pristupa jer kad jednom propises kakva i od cega treba da bude fasada tu je kraj. Ja bih to nazvao Pjongjang pristup, savrseno konsistentan grad u kome se sve, pa i zivot stanovnika, odvija po detaljnom planu jednog ODABRANOG (pitam se samo kako?) studija. Brrrrr.... najezio sam se.

 

[hazard]

realno, BG je takav buckuris stilova i cega sve ne da bi bilo lepo da postoji jedna velika celina - npr. SA - koja bi bila vrlo dosledna i ujednacena

 

[stf]

Ovo je kraj, sad si nadmasio i samog sebe! U SVAKOM gradu je planirano i kakva treba da bude fasada i arhitektura se svodi na planiranje unutrasnjeg prostora. Jedno je "projektovana celina" i postavljanje osnovnih normi sa cime se svako normalan slaze ali ovo sto ti kazes je sasvim drugo.

Хахахах, колико си ти блесав човек. :lol: Ја управо причам све време овоме што сам подвукао. А о чему ти причаш једино твој мозак може да схвати. Уосталом, зашто нико сем тебе није реаговао на моје постове? Јер су људи схватили о чему причам.

I ne daj Boze da iz straha od demit fasada zaustavimo razvoj novih materijala i pristupa jer kad jednom propises kakva i od cega treba da bude fasada tu je kraj. Ja bih to nazvao Pjongjang pristup, savrseno konsistentan grad u kome se sve, pa i zivot stanovnika, odvija po detaljnom planu jednog ODABRANOG (pitam se samo kako?) studija. Brrrrr.... najezio sam se.

..... ја све време причам о основним параметрима фасаде и форсирање нових приступа и материјала. Дге сам то написао да се донесу уредбе како ће све фасаде да изледају? Оно што твој мозак пријектује, задржи за себе, немој нас остале својим бисерима награђивати.....

Једина уредба коју треба донети је она којом се забрањују одређени материјали.....демит, малтер, сиви алукобонд...

 

[spatiotecte]

-jasno definisane parcele i postovanje koeficijenta izgradjenosti svih blokova
-postovanje linije regulacije i spratnih visina
-odredjeni procenat zelenila unutar blokova koji bi morao da postoji
-koriscenje kvalitetnih izolacionih materijala u skladu sa svetskim trendovima
-zabrana klima uredjaja na fasadama sa obavezom da postoji centrala na krovu.
-obavezne podzemne garaze sa minimum 1 parking mesto po stanu
-stvaranje biciklistickih staza, parkova i forsiranje zelenila na javnim povrsinama.

Evo kvotovacu samog sebe:
Ovakvi urbanisticki uslovi mogu da se nadju u jednoj studiji izvodljivosti ili u jednom master planu.

 

[JohnyBgood]

Ovo je kraj, sad si nadmasio i samog sebe! U SVAKOM gradu je planirano i kakva treba da bude fasada i arhitektura se svodi na planiranje unutrasnjeg prostora. Jedno je "projektovana celina" i postavljanje osnovnih normi sa cime se svako normalan slaze ali ovo sto ti kazes je sasvim drugo.

Хахахах, колико си ти блесав човек. :lol: Ја управо причам све време овоме што сам подвукао. А о чему ти причаш једино твој мозак може да схвати. Уосталом, зашто нико сем тебе није реаговао на моје постове? Јер су људи схватили о чему причам.

I ne daj Boze da iz straha od demit fasada zaustavimo razvoj novih materijala i pristupa jer kad jednom propises kakva i od cega treba da bude fasada tu je kraj. Ja bih to nazvao Pjongjang pristup, savrseno konsistentan grad u kome se sve, pa i zivot stanovnika, odvija po detaljnom planu jednog ODABRANOG (pitam se samo kako?) studija. Brrrrr.... najezio sam se.

..... ја све време причам о основним параметрима фасаде и форсирање нових приступа и материјала. Дге сам то написао да се донесу уредбе како ће све фасаде да изледају? Оно што твој мозак пријектује, задржи за себе, немој нас остале својим бисерима награђивати.....

Једина уредба коју треба донети је она којом се забрањују одређени материјали.....демит, малтер, сиви алукобонд...

Molio bih admina da me zastiti od vredjanja.

Uzgred, i sptiotecte se na prethodnoj strani ogradio od tvoje tacke dva (da li treba i link da dam ili ti je i samom jasno da si ovde malo "prekrojio" istinu?). A cak i da se niko nije ogradio, to da se samo ja sa necim ne slazem logicki ne mora da znaci da nisam u pravu. Na kraju niti ovu temu prate svi forumasi a mnoge od onih koji je prate mrze da nesto upisu.

I nema ti spasa od toga da si rekao da bi dozvolio arhitektima samo slobodu u izboru unutrasnjih prostorija i da bi ako ne birao i zadnji detalj fasada onda sigurno neke kao demit zabranio, ja SAMO na to reagujem. Ako si rekao nesto sto nisi mislio lepo se izvini i reci da si pogresio umesto sto druge proglasavas BLESAVIMA, samo zato sto tvoje postove suvise pazljivo citaju i pokusavaju da te drze za rec.

No sire, filozofski, zivo me zanima koji je to biro ili arhitekta kompletno definisao spoljni izgled ovoga i obavezao sve investitore da se uklapaju i u spratnost i u tip fasada:
http://1.bp.blogspot.com/_6Lr0-JpPaq8/SSu7ZHZHMCI/AAAAAAAAAGQ/FpKWabcD6Tw/s400/hk+skyline.JPG
http://www.chicagomag.com/whet/chicago-river.jpg

Cini mi su da su i spratnost i fasade odredili vreme i privatni investitori dok su planeri samo povukli ulice i verovatno definisali namenu pojedinih zona. I ja sam za taj decentralizovani pristup, odnosno u tom duhu sa mozda malo vise pravila o tome koliki volumen i spratnost mogu u koju zonu da idu, da li je to TOLIKI greh?

I to da mi se "skyline" Hong Konga ili Cikaga koji su nastali u dobroj meri organski svidja vise nego da ih je nacrtao neki Libeskind ili Kim-Il-Sung je isto savrseno legitiman stav i stvar ukusa. Nema razloga ni za nervozu ni za vredjanje.

 

[stf]

Када нађеш моју реченицу где сам рекао да један архитекта треба да одреди изглед свих фасада, до у детаљ, ја ћу да ти се јавно извиним. Осим тога, ако си ме ти погрешно разумео, или сам се недовољно јасно изразио, зашто мени не би било спаса? То се јако често дешава у многим конверзацијама и многим људима. Ти ме ниси разумео и мени због тога нема спаса.... :lol: Колико си ти умислио да си фактор....

Друго, у сваком нормалном граду се не зида како коме шта падне напамет. Сваки пројекат мора да добије и естетску дозволу. Не знам, како не знаш за то. У многим градовима то важи и за тешку периферију а камоли за најужи центар града.

Треће, инвеститорска архитектура потпуне слободе, коју подржаваш доказано ружи град.
За то имамо доста примера у било ком транзиционом граду укључујући и Београд.
Исти случај имамо и по твојој вољеној Америци. Већ сам једном рекао, а и поновићу, Њујорк ваде солитери и по томе је познат, али су многи од њих кичерај најгоре врсте. На многим старим здањима имаш модерне надоградње којих се тако грозиш по Београду. Само у Београду су то надградње од пар спратова а у Њујорку више десетина. Колико је прелепих старих здања по Њујорку отишло у заборав и замењен нечим другим. Хонконг тоне због превелике тежине толиких солитера, нпр....
Капитал је религија која гази и живе и мртве. Ја само Београд желим да заштитим од тога. Од иживљавања капитала и домаћег јајарског и страног корпорацијског.

Четврто, колико сам пута поновио да се за СА мора радити по узору на Град на води(Лука Београд). Шта је у таквом приступу лоше? То је нормалан приступ који се свуда примењује.

Пето. Пошто си узео spatiotect-а у уста, ја га позивам да се изјасни, јел се оградио од моје "луде диктаторске Пјонгјанг идеје" или ме је човек најнормалније разумео.

Свако добро.

 

[spatiotecte]

Решење за заштиту Сафског амфиеатра од приватних демит инвеститора је јако лака.

Прво и основно. Донети основне урбанистичке параметре, као што је степен изграђености, проценат грађевинских, зелених и јавних површина. Дозвољена спратност по секторима.

Дрги корак. Расписати међунаросни конкурс за урбанистицко-архитектонско-концептуално решење целокупне површине. Учесници имају основне урбанистичке параметре којима се воде.
- решење треба да задовољи најновије тенденције у урбанизму,
- да буде енергетски самоодржив пројекат заштите животне средине,
- напредно архитектонско решење градских блокова.

Онда, у односу на победничко решење, СА поделити на парцеле и дати их на аукције. Онај ко купи земљиште се обавезује да гради по свим параметрима победничког решења, док би унутрашњу структуру објеката могао да прилагођава сопственим потребама. Ко одступи, одузима му се парцела са обавезом да изфинансира враћање исте у првобитно стање.

Једини начин да се СА претвори у нешто што сви желимо је да се уређење целокупне површине повери једном арх. студију, као у случају Либерскиндовог Града на води.

Evo posto sam pozvan, pa da se izjasnim povodom ovog STF-ovog posta

Urbanizam je veoma sirok pojam i moze se sagledati na vise nacina i pristupiti razlicito te shvatam da razne vizije mogu doci u konflikt. No verujem da niko ovde realno ne zeli Pjongjang arhitekturu i urbanizam.

Sto se tice prve tacke, rekao sam da se slazem sa stf-om, treba doneti urbanisticke uslove koji ce da reziraju SA da ne bi ispalo sve i svasta.

Sto se tice druge tacke, nisam se slozio sa stf-om iz razloga sto su konkursi namesteni kod nas (licno okusio na konkursu za beton halu :/ ) tako da bi me plasilo da se SA izgradi po pobednickom resenju partijske linije... a ne po kvalitetu urbanizma njegovog.

Inace konkurs kao konkurs je dobra ideja ali nestvarna u Srbiji kako stvari stoje sad.
Jer obicno se konkursi raspisuju kako bi arhitektonski biro-i punili njihove budzete i uvek se vrte isti igraci na prva 3 mesta, da li treba to jos jednom da ponovimo?
Naravno posle konkursa nista...

E sad unutar te druge tacke postoje stvari koje podrzavam a to su ove dve:
- да буде енергетски самоодржив пројекат заштите животне средине, (slazem se)
- напредно архитектонско решење градских блокова. (sto da ne, zavisi sta se podrazumeva kao napredno)

S'tim da prva tacka je vise pitanje arhitekture objekta, koji tipovi izolacije ce da se koriste, koje grejanje ce se primeniti kako ne bi trosila previse, mislim na toplotne pumpe na primer, solarna energija kao dopuna energije za grejanje itd...

Stf je pomenuo isto u drugoj tacki da urbanizam SA treba da "zadovolji najnovije tendencije", mislim da je pod tim mislio na tipologiju blokova i resenju javnih povrsina koje se aktuelno apliciraju na svetskom nivo-u.

E sad meni malo smeta taj termin "tendencije" u urbanizmu, on je mozda vise prilagodjen arhitekturi da opise neke pravce ili neke tehnologije koje se primenjuju.

Svaki prostor je prica za sebe te mislim da nama treba urbanisticko resenje koje je u simbiozi sa potrebama SA a ne jedno prekopiranje ulicnih matrica i tipologija blokova koje se tenutno furaju po zapadnoevropskim konkursima. Urbanizam nije moda vec racionalna organizacija prostora i po mom on "dovodi stvari u red" tamo gde je "nered".

Moguce je da nama mozda bude potrebno nesto slicnom onom sto se radi na zapadu trenutno ali mozda i ne.

Kad su se pojavili novi koncepti urbanizma u atinskoj povelji, ceo svet je poceo da gradi drugacije a i mi za njima misleci da je to spas za ceo svet a ispostavilo se posle da je to bilo lose resenje za planiranje gradova. I danas nam ostaje kao i svima obelezje tog doba. Ja taj period smatram nekim urbanistickim eksperimentom na svetskom nivo-u vise nego nekog greskom.

Tako da se tendencija malo plasim...

Nama treba resenje primereno za nas slucaj koje ce podmiriti nase potrebe. Copy-Paste urbanizam, ne hvala.

 

[JohnyBgood]

Moja poenta je da sam apsolutno protiv toga da se viziji jednog coveka ili biroa prepusti kompletan vizuelni identitet pola kvadratnog kilometra centralne gradske zone. OK, cak i ako se "detalji" (sto je opet diskutabilan i otvoren pojam) fasada "velikodusno" ostavljaju buducim arhitektima opet je to previse.

Grad na vodi mi se dosta dopada ali neki njegovi delovi PUNO vise od ostalih a nekima bas nesto nisam odusevljen, i ja bi tu ostavio malo prostora za iznenadjenja i vece doprinose drugih
http://www.port-bgd.co.rs/GradNaVodi/Masterplan.html

Uostalom, ja STVARNO ne znam za neki dobar primer slicne velicine koji je tako nastao (i dalje ga ocekujem, ako ga neko ima, posto me od gornje opaske da sam BLESAV stf-ovi stavovi uopste vise ne zanimaju). Grad se silom prilika gradi tokom duzih vremenskih raspona i politicke, tehnoloske, i druge okolnosti se menjaju pa tako nijedan grandiozni plan nema neke realne sanse, cak i u bogatijim gradovima.

Tako je i u regulisanoj i prilicno etatistickoj Francuskoj nastala jedna Defense, koja uz sve svoje mane ipak ima tu neku prirodnu i organsku razlicitost pristupa i ocigledno se u nju na vrlo vidljiv nacin ugradilo puno arhitekata:
http://www.inhabitat.com/wp-content/uploads/generali-lead2.jpg
Sa druge strane grad na vodi ima tu neku Diznilendsku crtu, ima varijaciju ali je ona samo imitacija spontanosti.

Na kraju, ima tu puno prakticnih problema. Kad se regulativa skroji preterano striktno, sta ako za neke parcele ne bude zainteresovanih? Sta ako prodje 10 godina i nesto se i dalje ne popuni? Da li cemo i dalje insistirati na istoj spratnosti i volumenu zamisljenom u originalnom resenju? Drugim recima, ovo je veliki zalogaj za jedan tim autora cak i da se relativno brzo gradi a kamoli uzimajuci u obzir koliko ce to u nasim uslovima da traje.

Ako je to vec tako onda je po meni bolje postaviti realisticnije ciljeve a onda ih ispostovati, bar jednom u nasoj istoriji. Svakako povuci ulice i definisati blokove i mozda napraviti nekakvo "stepenasto" resenje koje ce se striktno postovati u pogledu rasporeda, volumena i spratnosti zgrada i graditi recimo od zgrade stanice a za ostatak imati nekakv okvirni plan u kome se sa distancom od stanice i distancom u vremenu dozvoljava odredjena varijacija u odnosu na predvidjeni volumen i spratnost?

 

[MilisaV]

samo trabunjate a niko ništa zanimljivo da kaže kako bi on zamislio da savski amfitetar treba da izgleda.

da ja ne bi bio kao vi napravio sam amatersku skicu otprilike kako sam ja to zamislio.

ovo je jedna sasvim konvencialna zamisao SA, sa konceptom kanalisanih ulica sa pravim presekom.

smatram da je greška posmatrati SA kao celinu za sebe. prilikom posmatranja SA mora se uzeti u obzir sve stvari okolo, a to je terazijska terasa, sajam, naselje staro sajmište i samo staro sajmište, metro....

na ovoj skici crveno su ulice zeleno pešačka zona i parkovi, crno je metro, a plave crte su za komercijalnu gradnju žute za stambenu. po mojoj zamisli tramvajski most bi se premestio, a blizu njega bi išao drumsko tramvajski most koji bi se nastavlljao na bulevar mihaila pupina. ne znam tačno koje zgrade treba sačuvati u starom sajmištu pa sam put nacrtao tako ofrlje. naravno da sam za očuvanje starog sajmišta.

na sredini SA bi bio pešački most.

ograda kod ekonomskog bi se srušila i terazijska terasa bi se produžila do save.

metro linije kako sam ja crtao sam već kačio na temi o metrou, ova crna linija je samo isečak te mreže.

naravno nikakva železnička pruga (osim metro) ne bi ostala, na mestu pruge bliže savi bi bila saobraćajnica koja ne bi išla na most na adi već ispod njega i na carevu ćupriju.

sajam kao sajam ne bi ostao već bi to postao jedan ogroman poslovno - komercijalni blok. naravno hala 1 ostaje.

spratnost bi bila ograničena u SA, dok bi u naselju staro sajmište ona bila neograničena. dovoljan broj garaža i parking mesta se naravno podrazumeva.

 

[JohnnyLee]

ја би смањио мало број стамбених блокова за по два са сваке стране, тј. уместо 10 да буде 6. друга обала може да се искористи за стамбене блокове. логичније је да се тај мост што спомињеш наставља на булевар АВНОЈ-а, а не на М. Пупина. у том случају, мост би био само друмски, а стари савски би био искључиво трамвајски

 

[JohnyBgood]

Cini mi se da je most u produzetku ulice koja ide od Hajata mozda jos prirodnije resenje zbog sirine. U svakom slucaju sam protiv rusenja starog, mostovi su dragoceni i zasto ne zadrzati ovaj pa makar ga i prenamenili i izgraditi novi malo (ili malo vise) dalje uzvodno?

I inace sam za sto manje rusenja i vise maste u povlacenju mreze ulica pototovo sa starobeogradske strane. Ako cemo da rusimo, 'ajde da najzad otvorimo ceo taj pravac od Terazija do reke. Ako i to postignemo to bi bilo super.

 

[MilisaV]

most se ne bi rušio. samo bi se demontirao i prebacio na neko drugo mesto. uopšte to ne mora da bude u beogradu.

 

[JohnnyLee]

ја тај мост не би ни скалањао, само би га оставио за трамвајски саобраћај

 

[vucko]

Stari savski most ostaviti za tramvaje bicikliste i pesake.I dograditi drugu pesacku stazu sa nizvodne strane.

Raspisan je tender za nadzor radova na uredjenju savskog trga i izgradnji spomenika zrtava ratova 90tih.

 

[Nebojsa]

Ostaviti naravno ali ga rekonstruisati i napraviti nov savremen izgled, ono su bre pravili nemci u II sv. ratu, kako izgleda vise je za tenkove nego za kola i tramvaje.

 

[MilisaV]

da malo branim svoj stav zašto tramvajski most nije bitan i zašto smatram da budući most u SA treba da bude u produžetku mihaila pupina a ne dr zorana đinđića.

1. tramvajski most je na lošem mestu. tramvaj tu bespotrebno kruži i ulazi u karađorđevu gde je stalno gužva i tokom dana mu treba 10 minuta da pređe deonicu od glavne do mosta. ako bi tram išao novim mostom na kojem bi imao svoju baštu to bi bilo mnogo brže. plus izgradnjom SA to mesto bi bilo mnogo više izgrađeno nego deo koji je pored starog mosta. taj deo kod starog mosta bi trebalo da bude terazijska terasa i onda bi imali most i koridor koji bi išao kroz park. ako bi tram išao novim mostom toga ne bi bilo.


pošto će se metro most 98% ići uzvodno od brankovog ovo je prava prilika da se ovaj tramvajski most preorjentiše u metro i da se preseli uzvodno, a da SA dobije most sa 6 traka + za tram.

2. bulevar dr zorana đinđića od omladinskih brigada do milentija popovića je deo na novom beogradu koji u nekoj daljoj budućnosti ima šansu da postane nova pešačka ulica, a da se ulice koje je seku trasiraju ispod zemlje. od svih bulevara ovaj je od najmanjeg saobraćajnog značaja. ako bi se novi most trasirao ka ovoj ulici to onda ne bi bilo izvodljivo. a ovaj most bi bio bolja alternativa brankovom jer mnogo veći saobraćaj na brankov dolazi sa bulevara mihaila pupina i nikole tesle nego iz dr zorana đinđića. a da bi se dr zorana đinđića produžila na putu se nalazi hotel continental tako da to neće biti izvodljivo bez neke krivine ili suženja.

 

[JohnyBgood]

По мени је свако уклањање или радикално прекрајање моста клање вола ради два кила меса. Једноставно, мостова никад доста тако да је увек боље, наравно ако можеш што је овде случај, да изградиш нови мост мало даље и сасвим лепо га искористиш онда то треба и урадити.

Далеко од тога да је ово једино згодно место да се пређе река у ком случају би било легитимно ово заменити нечим ширим. Нешто мало узводније се може сасвим лепо уклопити тако да то није случај.

На крају и овај и овакав мост је постао део пејзажа и историје. Једино што би можда, али само можда, било легитимно је да се за инат Немцима због којих је срушен Александров мост, он реконсруише управо на месту на коме су они направили замену за тај мост. То би била и интересантна визуелна игра у контексту са Старим Сајмиштем које ће се НАДАМ СЕ једног дана реконструисати и престати да буде срамота овог града и земље. Реконструисани Александров мост би онда водио опет на Старо Сајмиште само са друге стране комплекса. Но колико би то коштало и да ли ћемо то икада себи моћи да приуштимо то је друго питање.

Што се тиче претварања Ђинђићевог булевара у пешачку зону тек то мислим да је на дугачком штапу тако да тек ради тога сигурно не би мењао локације мостова. Да не причам о томе да би ти силни подвожњаци коштали не зна се колико, и то у граду у коме има пуно отпора чак и да се метро на Новом Београду склони у плитки усек. А питање је кад ћемо и за неки ЛРТ по земљи или на стубовима скупити паре, тако да рушење мостова и неке супер-амбициозне пешачке зоне једноставно нису ни на видику.

 

[spatiotecte]

samo trabunjate a niko ništa zanimljivo da kaže kako bi on zamislio da savski amfitetar treba da izgleda.

da ja ne bi bio kao vi napravio sam amatersku skicu otprilike kako sam ja to zamislio.

ovo je jedna sasvim konvencialna zamisao SA, sa konceptom kanalisanih ulica sa pravim presekom.

smatram da je greška posmatrati SA kao celinu za sebe. prilikom posmatranja SA mora se uzeti u obzir sve stvari okolo, a to je terazijska terasa, sajam, naselje staro sajmište i samo staro sajmište, metro....

na ovoj skici crveno su ulice zeleno pešačka zona i parkovi, crno je metro, a plave crte su za komercijalnu gradnju žute za stambenu. po mojoj zamisli tramvajski most bi se premestio, a blizu njega bi išao drumsko tramvajski most koji bi se nastavlljao na bulevar mihaila pupina. ne znam tačno koje zgrade treba sačuvati u starom sajmištu pa sam put nacrtao tako ofrlje. naravno da sam za očuvanje starog sajmišta.

na sredini SA bi bio pešački most.

ograda kod ekonomskog bi se srušila i terazijska terasa bi se produžila do save.

metro linije kako sam ja crtao sam već kačio na temi o metrou, ova crna linija je samo isečak te mreže.

naravno nikakva železnička pruga (osim metro) ne bi ostala, na mestu pruge bliže savi bi bila saobraćajnica koja ne bi išla na most na adi već ispod njega i na carevu ćupriju.

sajam kao sajam ne bi ostao već bi to postao jedan ogroman poslovno - komercijalni blok. naravno hala 1 ostaje.

spratnost bi bila ograničena u SA, dok bi u naselju staro sajmište ona bila neograničena. dovoljan broj garaža i parking mesta se naravno podrazumeva.

Mislim da ovakav projekat vec postoji za SA ili nesto vrlo slicno.

 

[jlaki]

Mislim da ovakav projekat vec postoji za SA ili nesto vrlo slicno.

Možda si mislio na ovo

Ali da neki suvremeniji projekat postoji, ne verujem, a još manje verujem da će iz pepela Jugoslavije da vade ove planove (nažalost)

 

[spatiotecte]

@ljaki
Zex je uradio jedan plan Savskog amfiteatra koji lici malo na MilisaV-ov predlog sa kanalisanim ulicama, kruznim tokom i mostom preko Save.

 

[Nebojsa]

@ jlaki

Svaka cast za skicu, meni se ovaj projekat svidja bez obzira koliko je star, stim sto moze da se doda jos koji trg sa kruznim fontanama i sl. i da se jos malo popuni ovaj deo izmedju solitera i Savske ulice. Takodje ima dovoljno mesta za pruge u okviru zel. cvora koje su predvidjene da ostanu i nema opasnosti od nesreca koja bi postojala prenatrpavanjem objektima. Ovako je sve jasno oiviceno. Mislim da je ovo dobra osnova.


@ MilisaV


OK, samo stambeni deo zauzima suvise prostora, to bi ja malo smanjio.