Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[beli grad]

Kako je ljudima kojima ispod prozora teku reke automobila, da li su oni na pogresnom mestu ili te reke ?

Bilo bi dobro da taj buduci bulevar bude jedna zelena dolina, bulevar za bicikle. rolere i mozda trolejbuse, ali to bi bilo moguce samo u novobeogradskom delu, jer postoje siroke saobracajnice ,kojima se moze dodati jos traka, paralelene sa ovom, mada metro i gradski voz moraju da smanje upotrebu vozila i potrebu za svim ulicama.

U delu preko puta Gazele, kroz Beograd, tesko bi bilo naci alternativu, sve i pored metroa i smanjenja broja vozila, ali u jednom delu, kod Prokopa bi saobracajnica mogla da se prekrije plocom prekrivenom rastinjem koja bi najzad povezala to sto je auto put presekao.

Koloseci u savskom amfiteatru bi koliko odmah mogli da se koriste za gradski voz, a kada se dovrsi grdnja ovog dela grada, a to nece biti za manje od 10 do 20 godina, sine treba jednostavno spustiti ispod tla ,

Ali da li ce grad tada imati danasnje potrebe i izgled ko i koliko ce ljudi u njemu ziveti i kuda ce se kretati, ne mozemo da znamo, ali buducnost zna da iznenadi !

 

[jovanovm]

@laki72
U mnogim gradovima mnogo vecim od Beograda vecina ljudi ne poseduje automobil. Odlican primer za to ti je Njujork.

@JohnnyBgood
Mozda si u pravu sto se toga tice, posebno ako stvari citas na taj nacin. Mislim da je argument, doduse, mnogo kompleksniji. Naime, u svetu, a posebno u Americi, su 70tih godina ruseni citavi kvartovi zbog izgradnje autoputeva. Ovo sto se sad desava je spor proces menjanja tog sistema. Sam Njujork je upropascen automobilskim konceptom za koji se zalagao Robert Mozes (Moses), i bile su potrebne decenije da se u to ne ulaze. Od kad su uveli praksu ogranicavanja protoka automobila, u gradu se mnogo lepse i bolje zivi.

Mislim da se raspravljamo bez razloga - niko ne sugerise toga da se otarasimo Gazele sada. Mislim da je argument radije da se ona suzi ili preuredi u sporiju saobracajnicu tek kada se broj automobila i putnika doticnim ozbiljno smanji zbog rasta visokokapacitetnog sistema prevoza. U tom slucaju, bice sasvim dovoljno prostora za dostavna vozila i hitne pomoci. Citavi kvartovi i gradici po svetu su potpuno ukinuli automobilski prevoz, pa nisu imali toliki problem.

Za sine u SA se slazem. Sto se povezivanja plocom i to je dobra ideja.

 

[beli grad]

Pa za dostavna vozila postoje drugi bulevari, a duz auto puta i nema radnji. Zaista treba gledati na ovu raspravu kao mogucnost za buducnost, pre nego za sutra, ali ta buducnost nemora da bude predaleka.

Ali izgleda da bi trebalo da se spustimo sa Gazele u amfiteatar, jer to je tema, na prosloj strani sam predlozio da se prostor amfiteatra na Savi gradi etapno, ali rasprava je otisla u pravcu auto puta...

 

[hazard]

@hazard
Mislim da se govori o toj varijanti tek posle izgradnje visokokapacitetnog sistema masovnog prevoza, popularisanja alternativnih modova prevoza i uvodjenja politike opsteg smanjenja broja automobila.

Gledajuci trend razvoja drugih gradova, cene i raspolozivost fosilnih goriva, a posebno posledice predstojece dugacke ekonomske krize, mislim da takva politika nije utopija, vec neminovnost.

Znaci negde oko 2150. godine kada je Beograd u pitanju

Mislim da gresis gledajuci primere iz Amerike (si sam rekao nedavno - manite se americkog urbanizma). Beograd nije neki americki grad sa 5 autoputeva (i to 2-3 kroz sam centar) gde su ruseni celi kvartovi zbog gradnje puteva. Beograd ima jedan jedini autoput kroz grad. I kada je taj put bio zamisljen, tu gde prolazi je bila periferija. Ne ide autoput kroz krug dvojke...

Autoput, ovakav kakav je, je koristan i bice koristan i kada se ukloni tranzit sa njega, jer ce biti nacin ne samo da brzo ides izmedju nekih tacaka u samom gradu, vec i da na brz nacin (brzi od idenja ulicama) udjes i izadjes iz grada ako dolazis iz/ides u neki drugi grad. Metro je super, ali metro te nece odvesti do Paracina.

Bilo kakva razmisljanja o pretvaranju autoputa u nesto drugo su transplantacija ideja sa drugih mesta - ideja koja su Beogradu potpuno van konteksta. To sto u Americi ima smisla, u Beogradu je samo hipsteraj ("uua automobili, autoput, buu, lose").

Sto se fosilnih goriva tice, ja pre tipujem na to da cemo za 50 god. svi voziti elektricnim automobilima, nego da nece biti automobila na ulicama i da ce jedini prevoz biti metro i tramvaj.

Vala i ja! nema veceg zadovoljstva nego kad uzivas u dobrim kolima.

Za tebe mozda, a ti kazem bar 50% (sigurno vise, ali za 50% mogu da tvrdim i zivotom da jemcim) vozaca kola vozi kola jer mora a ne jer uziva u tome - narocito kada je pitanju odlazak na posao i povratak kuci.

A i kakva god kola da vozis, ne vidim kakvo je uzivanje stajati u guzvi u spicu dok neki klinac na trotinetu trotoarom prolazi brze od tebe.

o ljudi moji...
A gde su to visokokapacitetni sistemi prevoza resili potrebu za drumskim prevozom???
LJudi vole da sednu u svoj automobil i da odu iz tacke A u tacku B.
Tako je u Beogradu , ali je tako i u Budimpesti, Becu, Minhenu, Parizu, Moskvi....
Ko misli da ce se izgradnjom metroa u vecoj meri smanjiti drumski saobracaj na ulicam Beograda, taj je utopista.
I znate sta jos? Ja prvi sigurno necu manje voziti.

Pa nije poenta da ti, ako ti se izgradi metro stanica iza coska, uvek i svugde ides metroom. Poenta je da se ljudi preusmere na metro onda kada je najveca guzva i krkljanac.

Drugo zamisli tek kako bi bilo u Budimpesti, Mihnenu, Becu, Parizu da metro ne postoji, na sta bi TEK onda licila guzva po tim gradovima, i koliko bi morali da grade novih traka, autoputeva i slicno.

Btw metro sklanja autobuse sa ulica, a ako to niej smanjenje drumskog saobracaja, onda ne znam sta jeste. Narocito u Beogradu.

 

[stf]

Решење за заштиту Сафског амфиеатра од приватних демит инвеститора је јако лака.

Прво и основно. Донети основне урбанистичке параметре, као што је степен изграђености, проценат грађевинских, зелених и јавних површина. Дозвољена спратност по секторима.

Дрги корак. Расписати међунаросни конкурс за урбанистицко-архитектонско-концептуално решење целокупне површине. Учесници имају основне урбанистичке параметре којима се воде.
- решење треба да задовољи најновије тенденције у урбанизму,
- да буде енергетски самоодржив пројекат заштите животне средине,
- напредно архитектонско решење градских блокова.

Онда, у односу на победничко решење, СА поделити на парцеле и дати их на аукције. Онај ко купи земљиште се обавезује да гради по свим параметрима победничког решења, док би унутрашњу структуру објеката могао да прилагођава сопственим потребама. Ко одступи, одузима му се парцела са обавезом да изфинансира враћање исте у првобитно стање.

Једини начин да се СА претвори у нешто што сви желимо је да се уређење целокупне површине повери једном арх. студију, као у случају Либерскиндовог Града на води.

 

[spatiotecte]

Решење за заштиту Сафског амфиеатра од приватних демит инвеститора је јако лака.

Прво и основно. Донети основне урбанистичке параметре, као што је степен изграђености, проценат грађевинских, зелених и јавних површина. Дозвољена спратност по секторима.

Дрги корак. Расписати међунаросни конкурс за урбанистицко-архитектонско-концептуално решење целокупне површине. Учесници имају основне урбанистичке параметре којима се воде.
- решење треба да задовољи најновије тенденције у урбанизму,
- да буде енергетски самоодржив пројекат заштите животне средине,
- напредно архитектонско решење градских блокова.

Za prvu tacku cu se sloziti 100 posto ali za drugu ne jer raspisivanje konkursa znaci ARCVS...

 

[Nebojsa]

U svakom slucaju medjunarodni konkurs ce se raspisati, jer nije rec o neprofitnom stambenom bloku vec o citavom delu grada i to od kakvog znacaja.
@stf, Liberskind! Verovatno nema boljeg arhitekte i studia u svetu za ovakve projekte.

 

[spatiotecte]

U svakom slucaju medjunarodni konkurs ce se raspisati..

U svakom slucaju ce biti namesteno... :kafa:

 

[Nebojsa]

Ok, zivi bili pa videli (kako stvari stoje daj Boze i da docekamo), ako je bilo namesteno za grad na vodi, daj Boze da isto tako bude namesteno i ovde!

 

[spatiotecte]

Ok, zivi bili pa videli (kako stvari stoje daj Boze da docekamo), ako je bilo namesteno za grad na vodi, daj Boze da isto tako bude namesteno i ovde!

Kad kazes grad na vodi, mislis na Libeskindov projekat za Dunavsko priobalje?

To nije bio konkurs vec narucena studija izvodljivosti, Libeskind radi samo kad mu se debelo plati kad je u pitanju Beograd, nece on da se cima sa nasim konkursima i nagradama od 25 000 evra...

 

[Nebojsa]

Studija ili ne nebitno je, a sto se cifre tice odresice grad kesu nesumnjaj u to, kad su mogli onom liku da tutnu svojevremeno za blokove 25 i 26, 30 000e sto je za ovo ko malo dvoristance tutnuce i Liberskindu koliko treba koji im je to problem.

 

[jovanovm]

@hazard
Moram da priznam da si me mozda i ubedio. Mada iskreno ne delim tvoje misljenje o buducnosti prevoza, slazem se da je kritika o transplantaciji gotovih resenja potpuno na mestu.

Nazalost, ne smatram da je buducnost u elektricnim vozilima, pored toga sto su ona i dalje manje efikasna od visokokapacitetnih sistema prevoza, ona resavaju tek pola jednacine - grad koji se zasniva na automobilskom konceptu je grad u kome ideja zajednice i drustvene interakcije odumire. Ja bih se radije zalagao za sto "pesackiji" grad.

E sad, kao sto si rekao - ideja o transformaciji autoputa je na tako daleke staze da cemo mozda vec brinuti o odrzavanju svemirskog lifta u vreme kad dodje na red.

 

[JohnyBgood]

Решење за заштиту Сафског амфиеатра од приватних демит инвеститора је јако лака.

Прво и основно. Донети основне урбанистичке параметре, као што је степен изграђености, проценат грађевинских, зелених и јавних површина. Дозвољена спратност по секторима.

Дрги корак. Расписати међунаросни конкурс за урбанистицко-архитектонско-концептуално решење целокупне површине. Учесници имају основне урбанистичке параметре којима се воде.
- решење треба да задовољи најновије тенденције у урбанизму,
- да буде енергетски самоодржив пројекат заштите животне средине,
- напредно архитектонско решење градских блокова.

Za prvu tacku cu se sloziti 100 posto ali za drugu ne jer raspisivanje konkursa znaci ARCVS...

Prva tacka :kk:

Ovo drugo ni pod razno! Taj prostor je gotovo 4x veci od celokupnog grandioznog kompleksa kineskog centra za "performing arts" odnosno opere. Takodje je za gotovo 50% veci od i tako suludo grandioznog centra za umetnosti i nauke u Valensiji. Ne znam kakav da je genije neki arhitekta TOLIKI sigurno nije da mu se poveri POLA KVADRATNOG KILOMETRA super-centralne zone jednog grada. A ne smem ni da pomislim kome bi to ovi nasi pajseri na kraju dali i na STA bi to licilo. I Osman je u Parizu samo povukao matricu ulica, i Bernini je dodao samo kolonadu na trgu Sv. Petra u Rimu, i da ne nabrajam.

Povucite mrezu ulica i linija, zadajte osnovne parametre spratnosti i popunjenosti i NEKA CVETA HILJADE CVETOVA. Tako se dobija dinamican grad! Pogledajte samo Sangaj, Hong Kong, ili stari Pariz, Amsterdam, ili Barselonu. Na kraju, ja bih svakog arhitektu koji se i prihvati takvog zadatka trajno izopstio iz svih buducih konkursa zbog arogancije.

Zadnje sto ovom svetu, pa valjda i Beogradu, treba je neki novi Albert Sper:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:B...ll_der_Neugestaltung_Berlins_("Germania").jpg

 

[spatiotecte]

Najvaznije ce biti nacin na koji se grad bude organizovao kako bi projekat bio sto uspesnije izveden .

-znaci PPP ugovor gde se privatnici zalazu da grade po pravilima koje je grad definisao.
-jasno definisane parcele i postovanje koeficijenta izgradjenosti svih blokova
-postovanje linije regulacije i spratnih visina
-odredjeni procenat zelenila unutar blokova koji bi morao da postoji
-koriscenje kvalitetnih izolacionih materijala u skladu sa svetskim trendovima
-zabrana klima uredjaja na fasadama sa obavezom da postoji centrala na krovu.
-obavezne podzemne garaze sa minimum 1 parking mesto po stanu
-stvaranje biciklistickih staza, parkova i forsiranje zelenila na javnim povrsinama.
-stvaranje obavezno jednog Trga (ali pravog) posto mi nazalost toga nemamo.

Stvaranje strucnog tima koji bi bio zaduzen za studiju izvodljivosti ambijentalne celine gde ce jasno biti definisani arhitektonski pravci i izgled zgrada. (dakle skladnost materijala koji ce se koristiti na fasadama, tipologija balkona i terasa itd... znaci sve kako bi se izbegao kitch i arhitektonsko malogradjanstvo gde svaka zgrada vodi svoju politiku a blage veze nema sa susednom) u cilju stvaranja koezije i jedne prave moderne ambijentalne sredine.

 

[stf]

Prva tacka :kk:

Ovo drugo ni pod razno! Taj prostor je gotovo 4x veci od celokupnog grandioznog kompleksa kineskog centra za "performing arts" odnosno opere. Takodje je za gotovo 50% veci od i tako suludo grandioznog centra za umetnosti i nauke u Valensiji. Ne znam kakav da je genije neki arhitekta TOLIKI sigurno nije da mu se poveri POLA KVADRATNOG KILOMETRA super-centralne zone jednog grada. A ne smem ni da pomislim kome bi to ovi nasi pajseri na kraju dali i na STA bi to licilo. I Osman je u Parizu samo povukao matricu ulica, i Bernini je dodao samo kolonadu na trgu Sv. Petra u Rimu, i da ne nabrajam.

Povucite mrezu ulica i linija, zadajte osnovne parametre spratnosti i popunjenosti i NEKA CVETA HILJADE CVETOVA. Tako se dobija dinamican grad! Pogledajte samo Sangaj, Hong Kong, ili stari Pariz, Amsterdam, ili Barselonu. Na kraju, ja bih svakog arhitektu koji se i prihvati takvog zadatka trajno izopstio iz svih buducih konkursa zbog arogancije.

Ја мислим управо супротно. Наши ће направити неко заостало урбанистичко решење, јер ионако не могу да достигну ни урбанистични ниво из осамдесетих. Највећа трагедија би била дати државним урбанистима да користе лењире.

Бојим се да нису на нивоу напредних урбанистичких решења. Управо великим конкурсом би видели какве урбанистичке визије постоје, и какве све матрице тамо могу да се примене. Увек је боље бирати између више опција него задати једну једину, наравно, заосталу.

Нека цвета хиљаду цветова? Динамичан град? Миријево је нарочито динамичан град. Одвратно.
Управо "хиљаде цветова" иду наруку демит инвеститорима. Укрупљивање парцела је решење, не уситњавање.

Уосталом, један једини архитекта је пројектовао цео стари део града (Емилијен Јосимовић), чије напредне идеје никад до краја нису реализоване. Поверити такав простор једном студију, још специјализованом за урбанизам је нешто најбоље што може да се деси Београду.

 

[spatiotecte]

Поверити такав простор једном студију, још специјализованом за урбанизам је нешто најбоље што може да се деси Београду.

Da ali problem je sto bi oni poverili tu studiju ili ARCVS-u, ili Lojanici... Posto se samo oni vrte po konkursima, bilo to prvo, drugo ili trece nagradjeno resenje, uvek se oni tu nadju u vrhu.

A da oni to daju nekom drugom, hmm, cisto sumnjam da bi to uradili.

 

[JohnyBgood]

Prva tacka :kk:

Ovo drugo ni pod razno! Taj prostor je gotovo 4x veci od celokupnog grandioznog kompleksa kineskog centra za "performing arts" odnosno opere. Takodje je za gotovo 50% veci od i tako suludo grandioznog centra za umetnosti i nauke u Valensiji. Ne znam kakav da je genije neki arhitekta TOLIKI sigurno nije da mu se poveri POLA KVADRATNOG KILOMETRA super-centralne zone jednog grada. A ne smem ni da pomislim kome bi to ovi nasi pajseri na kraju dali i na STA bi to licilo. I Osman je u Parizu samo povukao matricu ulica, i Bernini je dodao samo kolonadu na trgu Sv. Petra u Rimu, i da ne nabrajam.

Povucite mrezu ulica i linija, zadajte osnovne parametre spratnosti i popunjenosti i NEKA CVETA HILJADE CVETOVA. Tako se dobija dinamican grad! Pogledajte samo Sangaj, Hong Kong, ili stari Pariz, Amsterdam, ili Barselonu. Na kraju, ja bih svakog arhitektu koji se i prihvati takvog zadatka trajno izopstio iz svih buducih konkursa zbog arogancije.

Ја мислим управо супротно. Наши ће направити неко заостало урбанистичко решење, јер ионако не могу да достигну ни урбанистични ниво из осамдесетих. Највећа трагедија би била дати државним урбанистима да користе лењире.

Бојим се да нису на нивоу напредних урбанистичких решења. Управо великим конкурсом би видели какве урбанистичке визије постоје, и какве све матрице тамо могу да се примене. Увек је боље бирати између више опција него задати једну једину, наравно, заосталу.

Нека цвета хиљаду цветова? Динамичан град? Миријево је нарочито динамичан град. Одвратно.
Управо "хиљаде цветова" иду наруку демит инвеститорима. Укрупљивање парцела је решење, не уситњавање.

Уосталом, један једини архитекта је пројектовао цео стари део града (Емилијен Јосимовић), чије напредне идеје никад до краја нису реализоване. Поверити такав простор једном студију, још специјализованом за урбанизам је нешто најбоље што може да се деси Београду.

Pa naravno, neka naprave konkurs za idejno resenje kako bi trebalo povuci ulice i definisati blokove i spratnost i tacka. Pa nije valjda ni Josimovic projetkovao svaku zgradu i svaki blok u Beogradu? Zasto se toliko furas na ideju nekog "usamljenog genija - arhitekte", to jednostavno niti postoji niti moze da postoji. A kad neka vlast umisli da postoji onda najcesce dobijes Causeskuov parlament ili nesrecnu Sperovu "Germaniju".

 

[spatiotecte]

Nek naprave medjunarodni konkurs ali da bude posten i sve ce biti u redu.

 

[Nebojsa]

Daniel Liberskind!
Angazovati tog coveka i njegov studio, nema boljeg resenja. Covek je tata mata za takve projekte, nema potrebe za ikakvim konkursima.

 

[spatiotecte]

Daniel Liberskind!
Angazovati tog coveka i njegov studio, nema boljeg resenja. Covek je tata mata za takve projekte, nema potrebe za ikakvim konkursima.

Bilo je kritike (osnovane) na njegovo resenje za Dunav...

 

[Nebojsa]

Kod nas ce uvek biti neke kritike za sve zivo, za ceo svet oko nas, samo sebe nevidimo i za sebe nemamo kritike a jos malo po svim parametrima najzaostaliji i najnazadniji na kontinentu. I da je bilo nekih osnovanih zamerki sve se to hvala Bogu moze ispraviti, poboljsati kao sto se i radi na svakom projektu.
Jel znas mozda konkretno u cemu je bio problem, ja se stvarno nesecam.

 

[Homer Jay]

A zasto da bude samo Libeskind? Slazem se sa Dzonijem da toliki prostor ne treba da bude vizija samo jednog arhitekte (odnosno samo ljudi iz njegovog biroa).

Prvo, ima toliko sjajnih svetskih arhitekata i ne bih se slozio da je Libeskind najbolji (ali jes' dobar). Tu je citav red arhitektonskih superstarova, koji su vec postali deo globalne pop kulture - Norman Foster, Zaha Hadid, Santiago Calatrava...

Drugo, problem sa superstarovima jeste sto i njima cesto nedostaje ideja, recikliraju se. Uz to, rad tih biroa je postao vrlo korporativan - imamo dizajn po ugledu na serijsku proizvodnju, hiperprodukciju slicnih projekata, sto za rezultat cesto ima povrsnost u pristupu i nedostatak osecaja za atenticno okruzenje. Naravno, superstarovi su vazni jer stavljaju gradove na globalnu mapu, postavljaju visoke standarde i povecavaju interesovanje za gradove u kojima rade. Ali, ne bi bilo lose dati sansu i mladjim i jos neafirmisanim arhitektama koji su svakako motivisaniji jer bi ucestvovanje u toliko projektu mogao da bude njihov "braktrough".

Paralelno oslanjanje na vise alternativa bi moglo da izrodi najkvalitetniaj resenja. Uglavnom sam blizak Dzonijevom stanovistu u ovom slucaju.

 

[spatiotecte]

Kod nas ce uvek biti neke kritike za sve zivo, za ceo svet oko nas, samo sebe nevidimo i za sebe nemamo kritike a jos malo po svim parametrima najzaostaliji i najnazadniji na kontinentu. I da je bilo nekih osnovanih zamerki sve se to hvala Bogu moze ispraviti, poboljsati kao sto se i radi na svakom projektu.
Jel znas mozda konkretno u cemu je bio problem, ja se stvarno nesecam.

Projekat je dobio dosta pohvala sto se inventivnosti tice, ocenjena je kao veoma ozbiljna studija sa konkretnim resenjima.

Medjutim postojale su kritike u vezi povezanosti ulicne mreze koje je Libeskind predlozio i postojece urbane matrice, zapravo nedostatak racionalnosti u njegovom planu, sa urbanim matricama koje su pod raznim uglovima bez jasnih razloga. Postojace ulice koje se ne produzavaju kroz njegov plan.
Nedovoljna povezanost i kontinuitet urbanog tkiva uglavnom.

 

[Nebojsa]

Hmm, ne znam nisam cuo za to, meni se jako svideo rad ..
@Homer, sto se reciklaze tice onda je cela Amerika ili Evropa reciklaza za sebe, ja to tako ne posmatram u nasem slucaju. Bila reciklaza necega ili ne, ako to nama odgovara ili se uklapa onda super, a jednog dana ako budemo druga Amerika ili Svajcarska onda mozemo da zaziremo od reciklaza, jer, trenutno smo tako zaostali da bi nam svaka reciklaza dobro dosla, ako se uklapa naravno.
Kakav ili ciji god projekat na kraju bio daj Boze samo da ga docekamo!

 

[hazard]

@hazard
Moram da priznam da si me mozda i ubedio. Mada iskreno ne delim tvoje misljenje o buducnosti prevoza, slazem se da je kritika o transplantaciji gotovih resenja potpuno na mestu.

Nazalost, ne smatram da je buducnost u elektricnim vozilima, pored toga sto su ona i dalje manje efikasna od visokokapacitetnih sistema prevoza, ona resavaju tek pola jednacine - grad koji se zasniva na automobilskom konceptu je grad u kome ideja zajednice i drustvene interakcije odumire. Ja bih se radije zalagao za sto "pesackiji" grad.

E sad, kao sto si rekao - ideja o transformaciji autoputa je na tako daleke staze da cemo mozda vec brinuti o odrzavanju svemirskog lifta u vreme kad dodje na red.

Pa i ja sam za sto pesackiji grad, ali jednostavno automobil daje ljudima odredjenu slobodu i mobilnost i ljudima se to dopada, tj. bar dobrom delu ljudi. I moramo imati u vidu da su tim automobilskim gradovima vec odrasle generacije koje su na to navikle i kojima se to dopada. Takodje veliki delovi grada su tako koncipirani i proci ce dosta vremena da se to promeni cak i ako je promena pozeljna i ako se na njoj radi. Lako krug dvojke moze da postane "pesackiji" ali NBG je vec druga stvar. Dakle jedno je ako pricamo o sirenju pesacke zone u centru (podrzavam), sirenju trotoara na ustrb saobracajnih traka po centru (podrzavam ako se stvori odgovarajuci uslovi tj. metro), a drugo je ako pricamo o autoputu ili nekom bulevaru na NBG.

Inace, Beograd se dobrim delom oslanja na automobilski saobracaj, ali to ne znaci da je koncipiran i planiran po meri automobila a ne coveka - uostalom, zato postoji i toliki saobracajni kolaps u gradu, jer je grad ostavljen da se oslanja na drumski transport, a nema odgovarajucu infrastrukturu za to. Niti moze da je ima bez da se rusi pola grada.

I opet, kao sto rekoh, uvek ce biti automobilskih gradova (ili bar delova grada), jer nekima se to jednostavno dopada. Secam se neke price, tice se Los Andjelesa, inace po meni jednog od najgorih gradova u razvijenom delu sveta (zapravo nije ni grad, vec skup predgradja) - svesni uzasnog urbanog plana LA-a, gradska vlast pokrenula je neke projekte da se odredjeni krajevi vise urbanizuju - da se grade zgrade sa vise spratova, da bude veca gustina stanovanja, pesacki sadrzaji, itd. - i onda je kod jednog dela stanovnistva izbio bunt, osnovali odruzenje za ocuvanje LA ili tako nesto, pricali kako oni vole LA bas zbog toga kakav je, vole to sto svako ima svoju kucicu sa svojim parkiralistem i velikim dvoristem. I kao, nece oni tamo neki kvazi-evropski grad, to je bezveze. Ne moze se uvek i svugde vracati tok unazad...