ink":2q6xn497 je napisao(la):
@ stf
Па и ја обожавам де се возим и то од прве године. Моји ми причају да сам, кад год нас заустави семафор, урлао на сав глас. Чак и у аутобусу не волим да путујем са неким кога знам, јер волим да ћутим и уживам у вожњи.
Али постоје неке ствари, које су важније од моје гузице. Као што је поштовање према сопственом животу и здрављу, односно уживање у њему. Поштовање према свом граду. Цивилизацијско размишљање. Жеља да се променим на боље, а не да удовољавам мојој лењости
Potpuno se slazem s tobom al mislim da gledas na stvari previse iz licnog pogleda. Radi se vise o tome da su Knez Mihajlova i Kalis i Ada i ostale pesacke zone (npr. Zemunski kej) prepune leti (i kad je lepo vreme) i pored toga sto nema gde da se parkira. Nema razloga zasto bi nesto bilo drugacije sa pesackom zonom u SA.
Zimi su puni zatvoreni trzni centri ... al sta ces, kad su ljudi naivni pa vole da trose pare na gluposti.
Fora je u tome sto su otvorena javna mesta prilika i za neki drugi sadrzaj (npr. muzika, ulicna pozorista, opustanje, setnje sa devojcicom, zdrav vazduh, bekstvo od guzve i buke automobila i sl.) koju trzni centri tesko da mogu da zamene. A za one koji su bas vezani za kapitalizam, moze da se ubaci i gomila butika i cika Kostinih kafea itd. Najbolji primer ovoga je projekat Sintjendi (Xin Tian Di) u Sangaju. Veca, lepsa, nasim prilikama i stilu prilagodjena verzija toga bi lepo stajala u SA - to pricam godinama al me niko ne slusa.
Ma ja sam u mom drustvu poznat sto svaki put kad dodjem u Beograd teram ih da se setaju, sledeci na listi prefernci mi je javni saobracaj, zato sto sam tu na odmoru tako da ne moram da idem u spicu, a iz autobusa se stvarno bolje vidi grad (koga sam uvek zeljan) nego iz taksija. A i taksisti stvarno hoce da te smore...
Ali secam se jedne epizode kad smo proslog leta, iz nekog razloga skupljeni iz raznih delova grada jednim kolima, krenuli na neki koncert na Kalemegdanu, i tolika je bila gungula i parking jednostavno nemoguce naci ne na kilometar nego vise od 2 i na kraju se vratili na Banovo Brdo i sedeli u Golfu. Vrlo frustrirajuce. A onda gledam centar Usce (otisao cisto jednom da vidim to cudo) i na moj uzas imas mesta za izlazak gore na poslednjem nivou, pa ti postane jasno zasto.
Hondini inzenjeri kad dizajniraju novi Civic, imaju karakter, zovu je Dzenifer, za koju dizajniraju auto. Znaci ne prave ga za nekog inzenjera i poznavaoca tehnike i automobila nego nekog "prosecnog". Tako i urbanisti dizajniraju grad a arhitekti zdanja za gradjane. OK, veliki sam pristalica toga da ih se pogura u pozeljnom smeru ali ako si preambiciozan, stvari postanu kontraproduktivne i imas fijasko. Pogotovo sto ce Delta i Usce da uskoce u prostor koji im ostavis. Zato i ja kazem "e odavde hocu da pesacim' vise misleci na to da je to nesto na sta bi dovoljan broj ljudi pristao (naravno ima i onih koji bi da se autom popnu i u stan na 5-om spratu od kojih dizem ruke, ali jedna kriticna masa ljudi ti treba, inace ce ta pesacka zona biti pusta).
Drugi vazan deo publike koji moras da zadovoljis su biznisi, a njima treba jos bolji pristup da bi mogli stvari da dovlace u radnju (kao sto restorani i kafici moraju da dovlace flase, hranu itd). A ako hoces da ljudi kupuju i njima treba veca pogodnost od onih koji bi samo da prosetaju. JG, treba vuci kese nazad do kola i ma koliko to bila dobra vezba za misice, to bi vecina radje izbegla i zbog toga isla u Usce. Plasim se da je Knez MIhajlova leti puna iz istih razloga kao sto je pun i Zemunski kej - samo radi setnje. Ali ako hoces da ljudi pazare, treba dobar pristup bez mucenja i radnjama/biznisima a i ta klijentela koja kupuje jednostavno nece da tolerise da je teras da parkira u Savskoj ili da ceka i klacka se autobusom. A ako oni ne dodju (bez obzira sta mi mislili o njima) i radnje propadaju, onda imamo ovo sto imamo - radnje u Knezu se gase jer ih ubija Usce.
Ne treba mi da pravimo stvari ni za sebe niti za neke idealizovane ljude (sto u krajnjoj liniji znaci da bi ih radje zamenili robotima) nego za ove koje imamo. I da ih ucinimo malo boljim u meri u kojoj mozemo, a sto nikada necemo moci da promenimo drustvo bas onoliko koliko bi hteli, Boze moj, pa KOME je to ikada i uspelo? Nemamo mi luksuz slikara kojima je dovoljno da nadju par bogatih ekscentrika kojima se svidjaju njihove slike (ok, arhitekti kao Gaudi za takve mogu da naprave par kuca, a ponekome se pozlati da neka korporacija hoce jako prepoznatljivu zgradu), arhitektura i POGOTOVO urbanizam jednostavno operisu sa mnogo sirom publikom i moraju da se uklope u mnogo ekonomskih i drustvenih ogranicenja. Ko ih ignorise jednostavno rizikuje da stalno udara glavom o zid, zalosno ali je tako...