Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Ljudi da li ima smisla baviti se krivinama, pravinama na crtezu kada je sve trulo u osnovi.

Projekat je pogresan u ideji, to jest u funkciji, urbanizmu, smislu i karakteru. Ovako kako je prikazan, neodrziv je ekonomski i sa strane Srbije i Arapai. Takodje neodrzav saobracajno. Strateski unistava resurse i kreira probleme. Prikazan projekat govori da su ga radili poptpuni diletanti, to jest nestrucni ljudi u nestrucnim firmama.

Promene planova su cisto nasilje istocnjackog tipa. Danas je to SA sutra ce biti vasa kuca.

Netransparentnost ovog dila koji ima fantastican potencijal za korupciju, i stav da se "postuju pare" ( i to samo Arapske) a ne oni koji u Beogradu zive i placaju porez, uvodi arapska pravila igre, pored svih losih domacih.

Sustina je u parcijalnoj izgradnji trznog centra i kule (sa namenom koja ce nas na kraju iznenaditi) jer igraci misle da je to je odrzivo i sa pozicije Arapa, i naravno vladajuce garniture koja ce se ugraditi po vise puta uigranom scenariju. Kula ovde ima vise politicki karakter. Kulu mozete zapoceti i onda graditi 20 godina. Trzni centar isplacuje celu operaciju, i on ce biti zavrsen za manje od godinu dana. Ostatak je samo kineski 3d render.
Bice iznenadjeni kada racunica kaze da se ni to ne isplati. Cak ni uz subvenciju od recimo par stotina miliona eura od strane gradjana Srbije. Jer Srbija siromasi a bogati Srbi salju drugu generaciju na Zapad, imigracija nema odakle vise da dodje i po pravilu je siromasna. Videli ste vec kako izgledaju gradovi duhova na Divljem zapadu. Pardon, unutrasnjost Srbije za 10 godina.

Ulaganje u beogradske nekretnine kada se Srbija raspada je NEMORALNO. A sa makroekonomskog stanovista suludo.

Umesto da trose energiju i pare naroda, na ove mastodonske gluposti, neka isplate po 100e za svako dete koje zivi na selu, i pozabave se problemima realne ekonomije i realnih ljudi. Onda cemo mocii da imamo i Beograd i Leskovac i Veliku Sejanicu, ne na vodi, nego na mestu gde su sada. Vreme nam istice.

A mi blogeri ako mislimo dobro sebi, svojim bliznjim i svojoj deci moramo da se hvatamo za ruke i da pravimo lanac oko SA. Opet, ne zbog arhitetkure nego zbog morala, reda , odgovornosti i normalnosti.
 
Sasvim sam siguran da je ova maketa zabava za budale, tj. vecinu gradjana srbije. Ali opet se bojim da ce kroz korupcijske seme zemljiste u SA biti otudjeno od ove drzave, te da ce biti zablokirana izgradnja na njemu citavih narednih decenija. Imacemo soping mol, gomilu neuredjenih livada sa ogradama i koju stotinu miliona evra duga za rasciscavanje svega toga.
 
vranac":3rh0dfto je napisao(la):
Sasvim sam siguran da je ova maketa zabava za budale, tj. vecinu gradjana srbije. Ali opet se bojim da ce kroz korupcijske seme zemljiste u SA biti otudjeno od ove drzave, te da ce biti zablokirana izgradnja na njemu citavih narednih decenija. Imacemo soping mol, gomilu neuredjenih livada sa ogradama i koju stotinu miliona evra duga za rasciscavanje svega toga.

U ranijim postovima je bilo govora o modelima zakupa zemljišta, ČAK POSTOJI I MOGUĆNOST DA SE ZEMLJIŠTE DA U ZAKUP BEZ NADOKNADE UZ SAGLASNOST VLADE :bash:
 
Br48Gj4IcAAlCEh.jpg

ovo je projekat od 3 mlrd. u Erbilu, Kurdistan, tu je maketa, tu je šarmantni gospodin...
http://glasno.org/provera-cinjenica/ko- ... -na-vodi-/

koliko se odmaklo može se videti ovde:
http://www.skyscrapercity.com/showthrea ... 603&page=4
 
Citat sa linka koji je gore postavljen
http://www.glasno.org/provera-cinjenica ... -na-vodi-/
KO SU "EMAAR PROPERTIES" I MOHAMED AL-ABAR

-----
Sledeće pitanje, ne manje važno, koje se postavlja jeste kakav je istorijat preduzeća koja će ulagati ili biti u bilo kom smislu odgovorni za ovaj projekat, odnosno koliko su uspeha pokazali u prethodnim sličnim projektima, te i kakvu odgovornost snose i kakve garancije su date da će Grad Beograd videti povraćaj od ove kolosalne investicije i u kom roku.

Jednostavnim pretraživanjem javno dostupnih informacija na Internetu, dolazi se do zabrinjavajućih podataka u vezi sa glavnim partnerom i potpisnikom ugovora za "Beograd na vodi", međunarodnim preduzećem "Emaar Properties" sa sedištem u Dubaiju.

"Emaar Properties", akcionarsko društvo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata na čijem čelu je Mohamed Al-Alabbar čiji su rad i karakter tamošnji mediji često stavljali pod lupu poslednjih godina, je građevinski gigant koji stoji iza izgradnji mnogih značajnih objekata i kompleksa poput Burdž al Araba u Dubaiju, što pominju i naši mediji.

Ono što se u domaćim medijima ne pominje, međutim, a trebalo bi predstaviti javosti, jeste da Emaar Properties i njihov čelnik gospodin Al-Alabbar stoje i iza mnogih skupih a neuspelih projekata ovog tipa na manje stabilnim i manje razvijenim tržištima, kao što je srpsko.

Istom prethodno pomenutom pretragom Interneta dolazi se do saznanja da Mohamed Al-Alabbar već deceniju postaje poznat po sumnjivim investicijama u zemljama nestabilnih političkih situacija.

Svi takvi projekti, u kojima je Al-Alabbar bio potpisnik i partner, uglavnom su se završili neuspešno:

2007. je u Damasku pokrenuo izgradnju stambenog naselja u vrednosti 100 miliona usd sa sirijskim tajkunom Ramijem Maklafom, nećakom Bašara Al Asada i osobom koja se nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Država. Projekat je završio neuspehom. (www.kippreport.com);
2007. je o sličnoj investiciji razgovarao sa režimom u Pjongjangu. Navodi se da je njegov let bio prvi let privatnim avionom izmedju Južne i Severne Koreje. (www.kippreport.com);
Oktobra 2013. predstavio je projekat vredan 3 milijarde dolara za izgradnju naselja u gradu Erbil u Kurdistanu. Projekat je neverovatno sličan Beogradu na vodi. Predstavljanju projekta je prisustvovao premijer provincije Kurdistan Necirvan Barzani. (www.liveleak.com);
2012. je zapoceo izgradnju hotelskog kompleksa u Masai Mari (Kenija). (www.bizrika.com), gde takođe ima nesuglasica i gde je uspešan završetak projekta takođe pod znakom pitanja.
------
 
Čak su i barjaci iste boje.

Možda su iz propalih projekata izvukli pouku da nisu stavljali dovoljno barjaka i da im treba veći bilbord i maketa?
 
Као што наговестих, шаљем свој последњи пост на овом топику. Пост је у стиху, јер, ја сам ионако песник, а то је и сажетији начин да се каже суштина. Дакле, збогом темо, никад те нисам волео!


Сељодер

Дође ми да с обе ноге станем на простор зараслих колосека
дупетом као у Петловцу чучнем у савску воду
микрофон обгрлим попут звезде Гранда
и у врх Сељодера из свег гласа завапим:
"Нема урбане средине без притке за боранију,*(види фусноту)
ако сумњате обратите се Пророку!"

А у нашег Пророка електронски бот
и он се већ ухватио славнога задатка
да стаклени тотем унапред славом овенча
и заопсени смрад из блоковског контејнера
непражњеног данима
и то што аутобуси возе као да је деведесеттрећа
што се штеди на бебама
без маминих примања
е да би се остварили дечакови снови
да добије џојстик,
јер, важни су приоритети
резонује савремени корисни ид****:
ритејл ејриа од више хектара
за деливери тимове Тонија Блера
пријатеља из Брајтона
и блистави апартман
за мирисну курву
кад старој одсеку руке до иза Сајма
и са плочника истера Београђанин
тај опаки сељачки скот.

Сељодер Фројдов губитник је први
на путу до знамења, перспективе нема
но да буде сенка Саборнога храма.

Ал` је судба уклета интернетског бота:
анонимност неће дати
да преузме терет за свога Пророка.

___
*јер, к`о што кажу у гастошком крају,
село без Ајфеловог торња
ко Спрингфилд без монорејла
 
Mnogo mi je sumnjivo što se svi projekti ovog šeika odvijaju pod firmom emaar, i svi su u muslimanskim zemljama.
Samo je BNV projekat za koji se pokreće nova firma Eagle hills, i prvi je u zemlji koja nije muslimanska.
 
Мислим да то има везе са њиховом посебном економијом по шеријатским законима. Читао сам о томе у једној феноменалној књизи о глобалној економији. У сваком случају, муслиманска економија по шеријатским законима је потпуно независна и много здравија и не меша се са глобалном економијом управо да би сачувала здраве ноге, и постоје установе и фирме које послују само у оквиру тог економског система и оне које послују на глобалном нивоу. Могуће је да је Емар једана од таквих фирми и да се не би мешала у Еврпоску економију и тиме угрозила систем, оснива се ћерка фирма.

Ово је само неко моје разимшљање на ту тему јер ми је твој податак ископао из сећања причу о том њиховом економском систему. Нисам економиста па не знам колико су такве ствари могуће (мислим да независни економски систем унутар глобалног економског система).
 
milos.tro":29zq0yys je napisao(la):

Treba ovo snimiti, ali tako da se vidi i rupa u mostu.

Još malo pa ćemo da odbrojavamo za prvu godinu kako nije popravljena rupa u Brankovom mostu, ali bitno da su sve snage usmerene na promociju magle.
 
Malo teže iz busa,čini mi se da je Zuma fotkao na temi Brankov most
 
Pa jbt koliko su to zastava postavili, je l su ovicili ceo teren zastavama??
 
stf":2psw9p8t je napisao(la):
Mиланче

Мост по Јовиновом плану у оси Немањине је једно, а мост по сред СА у оси Тиршове је нешто сасвим друго. Први је неопходан за развој целог Београда, не само Савског Амфитеатра а други не би служио ничему.

Велика је разика између та два положаја моста. Ниједном нисам оспорио потребу за новим капацитетним друмским мостом, само се жестоко противим таквом мосту по сред среде Амфитеатра јер површина које заузимају приступне петље је још гори начин да уништимо земљиште у центру града него да изградимо толико нам мрски - шопинг мол.

Slozili smo se svi dakle, da je saobracajno resenje ovakvog predstavljenog 'navodnog Beograda' neodrzivo, jer ne predvidja dovoljne kapacitete za drumski i javni prevoz, vec parazitira na postojecoj nedovoljnoj infrastrukturi (mostovi)

U ovom trenutku pricamo o 'navodnom Beogradu' inace potreba za mostom ce vaziti ne vezano konkretno za ovaj projekat. Razlika ce biti samo u hitnosti intervencije.

Bilo koji od dva polozaja mosta je za mene prihvaljivo, ako se saobracaj dobro organizuje. Ako bi se gradio most po sredini, Zaricev bi verovatno posao metro most, kad kod Egisa. Iskoristio sam Zuminu sliku pa sam dodao opcije povezivanja ako je most u sredini.

bnvtramosta1resize1.jpg


stavio sam crvenu i zutu varijantu. Svakao ov ovih jednosmernih ulica koje se nadovezuju na saobracajnice sa mosta su po dve trake u smeru. Time se Nemanjina delimicno rasterecuje, koja isto ima po dve trake u smeru. Dakle jednom ulicom sa dve trake bi se dolaziko ka mostu, drugom sa dve trake islo od mosta. Nikakve petlje i cudesa ne dolaze u obiz, jer je ovo gradski most, nije nikakav deo autoputa ili magistrala.

Medjutim, mana je sto celokupna zeleznicka infrastruktura mora da se izmesti, da bi se na kvalitetan nacin povezao sa gradom, pa je u ovom trenutku verovatno realnija opcija da most bude blize Zaricevom.
 
milos.tro":g19yjs94 je napisao(la):
"... Ono što se u domaćim medijima ne pominje, međutim, a trebalo bi predstaviti javosti, jeste da Emaar Properties i njihov čelnik gospodin Al-Alabbar stoje i iza mnogih skupih a neuspelih projekata ovog tipa na manje stabilnim i manje razvijenim tržištima, kao što je srpsko.

Istom prethodno pomenutom pretragom Interneta dolazi se do saznanja da Mohamed Al-Alabbar već deceniju postaje poznat po sumnjivim investicijama u zemljama nestabilnih političkih situacija.

Svi takvi projekti, u kojima je Al-Alabbar bio potpisnik i partner, uglavnom su se završili neuspešno: ..."

Ako su tačni navodi iz ovog teksta, onda zajednički element poslovne strategije firme nije muslimanska ekonomija, nego poslovanje na "manje stabilnim i manje razvijenim tržištima", odnosno zemljama "nestabilnih političkih situacija".

Ako je tako (mada bi se citirani navodi zaista morali proveriti), nema potrebe za previše razmišljanja, poslovni model u takvim situacijama je odavno poznat.

Kad god je zemlja nerazvijena, ljudi uvek imaju malo poverenja u političare. To znači da je političarima, uz način da dođu do investitora, uvek neophodna i politička podrška iz inostranstva koja će da im popravi imidž bitno smanjen realnom situacijom u zemlji. Najpoželjiji su oni koji su istovremeno i poznati i imaju novca za investiranje, jer oni sa jedne strane narodu sugerišu da su uspešani, tj poseduju stručno znanje, a sa druge imaju para za investicije. Tako sve strane dobijaju ono što žele:

Zemlja u pitanju se nada investicijama, političarima se popravlja imidž ugovaranjem posla sa partnerom koga javnost smatra uspešnim (čim ima toliko novca), a firma sa novcem dobija posebne povlastice koje ne može očekivati na uređenim tržistima.

Iako to ne mora nužno da bude slučaj, očigledno je da su ovakvi poslovi opasni. Glavni znaci ovakvih dilova, i to je ono na šta treba posebno paziti, su sledeći:

1. Da li se investitoru nude posebno povoljni uslovi, nešto što je bitno iznad uobičajenog na razvijenim i dobro regulisanim tržištima? Nešto što je malo iznad ipak moramo tolerisati da bi kompenzovali ekonomsku mane investiranja kod nas, ali to ipak mogu biti samo relativno mali ustupci, jer ekonomska praksa u svetu nije arbitrarna tvorevina. Ko bitno odstupa od tih normi čini to samo na svoju štetu.

2. Da li se u javnoj promociji projekta bar podjednaka pažnja posvećuje političkoj propagandi sa jedne strane, i egzaktnim stručnim i ekonomskim pokazateljima sa druge?

3. U kojoj se meri dogovaranje odvija u uskim krugovima i netransparentno? Za tajnošću ustvari nema nikakve potrebe. Narod je isuviše svestan teške situacije u kojoj se nalazi, pa bi jasno objašnjenje zašto investitor uživa umerene posebne pogodnosti od strane naroda bilo lako prihvaćeno, iako bi se opozicija, uglavnom impotentno, bunila. Nevolja nastaje ako političari investitoru nude prevelike olakšice za koje ne žele da se zna, ili se odobrava nešto što nam na duži rok više šteti nego koristi.

Na osnovu odgovora na ova pitanja je lako videti o čemu se u bilo kom konkretnom slučaju radi.
 
stf":2pn9g05p je napisao(la):
Мислим да то има везе са њиховом посебном економијом по шеријатским законима. Читао сам о томе у једној феноменалној књизи о глобалној економији. У сваком случају, муслиманска економија по шеријатским законима је потпуно независна и много здравија и не меша се са глобалном економијом управо да би сачувала здраве ноге, и постоје установе и фирме које послују само у оквиру тог економског система и оне које послују на глобалном нивоу. Могуће је да је Емар једана од таквих фирми и да се не би мешала у Еврпоску економију и тиме угрозила систем, оснива се ћерка фирма.

Ово је само неко моје разимшљање на ту тему јер ми је твој податак ископао из сећања причу о том њиховом економском систему. Нисам економиста па не знам колико су такве ствари могуће (мислим да независни економски систем унутар глобалног економског система).


Moze li naziv te knjige o globalnoj ekonomiji?
 
Da li će saobraćajnice unutar SA tj unutar Beograda na vodi predstavljati javno građevinsko zemljište i biti u javnoj svojni Grada Beograda ili će biti u svojini investitora - zajedničkog preduzeća Beograd na vodi? Ko će finansirati njihovu izgradnju - Grad Beograd preko Direkcije za građevinsko zemljište ili investitor?
 
Naravno da će se graditi iz gradskog budžeta. Ali to nije problem jer će od gradjevinskih dozvola i poreske osnovice to biti veoma isplativa javna investicija. BNV će biti u zoni najviše poreske osnovice. Možda se i uzme namenski kredit za to, baš od Emirata. Moguća je i nagodba da i Arapi sami to investiraju, ali da budu oslobodjeni plaćanja poreza odredjeni period, neka vrsta virtuelne koncesije.
 
Slavimo Beograd! :)

IMG_9836c2_resize.jpg


... tako što pokrivamo njegove najlepše zgrade. Prvo železničku stanicu, pa onda ovde. Srećom, monumentalno zdanje "Državne Štamparije" deluje toliko moćno, šta god da mu rade, da ga nije moguće degradirati tek tako. Ali nije da se nisu potrudili.

Pa, pošto su već bacili pare na ovoliko pisanje, pokušao sam da izvučem štetu i uhvatim dobar ugao tako da lepo izgleda. Ako nekome ne smeta patetična poruka i može ovo da upotrebi u drugom kontekstu, uz malo editovanja (možda grb Beograda umesto logoa firme) eto nam neke vrste postera.

Doduše, ne znam šta bi taj poster slavio ... možda manje potrošnje, a više produktivnih firmi predstavljenih starim industrijskim simbolima (pošto samo od tržnih centara i hotela nećemo videti preterane koristi), tako da najzad počnemo nešto i da zarađujemo ... protest protiv preterano konzumeristički, a ni malo produktivno orjentisane gradnje u Beogradu ... ili nešto slično.
 
Vrh