Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Mиланче

Мост по Јовиновом плану у оси Немањине је једно, а мост по сред СА у оси Тиршове је нешто сасвим друго. Први је неопходан за развој целог Београда, не само Савског Амфитеатра а други не би служио ничему.

Велика је разика између та два положаја моста. Ниједном нисам оспорио потребу за новим капацитетним друмским мостом, само се жестоко противим таквом мосту по сред среде Амфитеатра јер површина које заузимају приступне петље је још гори начин да уништимо земљиште у центру града него да изградимо толико нам мрски - шопинг мол.
 
Ни ја нисам за неки већи друмски мост по сред СА али исто тако никакве велике приступне петље нису потребне, колики год да је мост. Егзибиције се неким петљама не долазе у обзир у СА.

Јовинов мост би одрадио највећи део посла.
 
Ajde delija ako ti je pri ruci ubaci Jovinov most da nam bude dostupniji radi boljeg razumevanja svih koji citaju a nisu upoznati ;)
 
stf":2vkzxofc je napisao(la):
Milanče i Zuma,

Кад поставимо причу онако како то вас двојица радите, смеши нам се саобраћајни колапс. Међутим, ваш став је заснован на погрешним очекивањима. Целокупан став сте изградили на тези да се овде ради о "новим" становницима, о "новим" услугама, о "новим" запосленима ...

А цела поента је да нема ту ничег новог већ прерасподели постојећих ресурса разбацаних широко по урбаном ткиву града а та разбацаност генерише повећани попречни транзит. Ако се озбиљно приступило овом пројекту, у стамбени фонд се неће доселити људи из другог универзума као нешто "додатно", већ ће се људи из разних делова града скућити овде. Као што се неће појавити 700 нових фирми преко нићи са 7 000 нових запослених, већ ће јаче фирме преселити представништва и постојеће раднике овде.

A ti si celokupnu teoriju zasnovao na pogrešnoj ideji da će se poslovne prostorije isključivo na jednom mestu zatvoriti, da bi se otvorile u BNVu, pa tako imamo samo preraspodelu, a da zatim još i ne analiziraš šta će se desiti kad sav taj saobraćaj preseliš baš ovde.

Realnost je da će se čisto premeštanje saobraćaja desiti samo u jednom delu slučajeva. Biće ubačen novi novac, a on najčešće ima za posledicu povećanje ukupnog obima poslovanja u gradu. U ostalim slučajevima nekoj firmi se recimo posao širi, otvara se naprimer NOVA prodavnica u lancu prodavnica, a stare se naravno ne zatvaraju. Ili se širi biznis koji je uspešan, pa ima i para i potrebe za novim i modernim prostorom. Bilo tako da otvori novo sedište u BNVu, zadržavajući staro, bilo tako što zatvori staro, ali se zato u BNVu kupi VEĆA površina i zato primi JOŠ radnika koji stvaraju još saobraćaja (oni bez para, koji nisu u poslovnom usponu ovde neće ni prelaziti). Treći slučaj je da ovakav prostor privuče firmu koja nije poslovala u Beogradu. U sva tri slučaja generisan je NOVI obim biznisa, što zahteva nova, ranije nepostojeća radna mesta i još radne snage. Ona se kroz proces prelaska iskusnih kadrova iz firme u firmu ipak uvek na kraju regrutuje iz redova nezaposlenih, što generiše novi obim saobraćaja koji ranije nije postojao, jer oni u postojećem saobraćaju nisu učestvovali. Zatim u BNVu može postojati zabava ili usluge koje ranije nisu postojali, što će privući sasvim novu publiku, a to uopšte ne podrazumeva da će oni obavezno prestati da troše neke sasvim druge usluge na drugom mestu, ili da su ranije uopšte imali običaj da ih troše. I to je nov saobraćaj. Suština je da ovakav prostor, ako je uspešan, kreira dosta NOVIH radnih mesta i dosta NOVIH atrakcija ili usluga. Ukupan nivo saobraćaja u čitavom gradu se tako povećava, a to povećanje je lokalizovano baš ovde.

Drugi, i mnogo bitniji faktor pogoršanja saobraćaja su ti ljudi već objasnili. On je sasvim nezavisan od opisanog povećanja ukupnog obima saobraćaja u gradu. Jedan deo saobraćaja koji je postojao drugde će se stvarno preraspodeliti ovde, a ovo je zbog uskih ulica starog grada najlošije mesto gde bi mogao da bude preseljen. Bez BNVa bi taj tranzitni saobraćaj brzo prošao auto putem ili novim mostom na Adi i ne bi ni ulazio u kritični deo starog grada. A čak je i veliko pitanje da li je za onaj saobraćaj koji i sad prolazi baš kroz stari grad bolje da ne skreće i najvećim ulicama sa eventualno podešenim zelenim talasom samo prođe kroz njega, ili je bolje što će morati da skreće sa tih, bar donekle saobraćajno optimizovanih trasa KROZ stari grad, pa uskim ulicama i loše rešenim raskrsnicama kruži dok negde i nekako ne uđe u BNV.
 
stf":tnqurcfp je napisao(la):
Ок, потпуно је реална опција да сте ви 100% у праву а ја 100% дебил, што даље имлицира следећу чињеницу:

Савски Амфитеатар никада не треба да се урбанизује јер очигледно инфраструктурно не може да буде подмирен како треба. Наравно, како заостала улична мрежа и јавни превоз Београда не могу подржати ниакакву додатну урбанизацију ниједног неурбанизованог дела града. (око 60% површине ширег центра града)

То значи да је Београд парадоксално ЈЕДИНИ случај у Европи да је тако нешто истина. Ја не разумем како толики Европски градови нормално функционишу са 100% урбанизованим ширим центром а Београд не може да се састави ни са 40%?

Ово говорим јер је све што је заличило на већу инвестицију у предходних 10 година окарактерисано као урбанистички злочин ... па хајде онда да мумифицирамо град јер за боље и није .

Дајте неки логичан одговор сем метроа.

Odgovor uopšte nije težak: Smanjiti stepen izgrađenosti ove lokacije na normalniju meru za njeno neposredno okruženje, povećajte kapacitete za prelazak reke novim mostom, pa će most i uvođenje metroa moći da pokriju ono povećanje saobraćaja koje će takva, skromnija gradnja izazvati. To onda omogućava sasvim normalnu urbanizaciju zapuštenih zona starog dela grada, ali onakvu kakva je primerena takvim delovima grada, i kakva bi se primenila i u bilo kom drugom gradu koji bi imao isti slučaj. Tada grad, kao posebnu nagradu zbog poštovanja opštih urbanističkih načela skladnog razvoja već formiranih urbanih celina, možda usput dobije i neko slobodno parče zemljišta za ono što mu inače fali, a ne stvara problem u saobraćajnom pogledu, a u najgorem slučaju dobija još neku zelenu ili javnu površinu.
 
Igor":1tphx5mj je napisao(la):
Takodje stf nekako mi se cini kao da prelazis preko cinjenice da metro nije pomenut u postojecem planu i da ti to ne predstavlja neki problem a toliko smo se upirali na temi metro da skrenemo paznju na egisov usvojen plan kod branka umesto u SA.

Imamo jedinstvenu priliku da ispravimo metro plan i da se saobracajno bolje opsluzi BNV

Igore,da li možemo skicu tog plana da imamo na ovoj temi ,radi vizualizacije :)
 
Igor":1hsd1n41 je napisao(la):
Ajde delija ako ti je pri ruci ubaci Jovinov most da nam bude dostupniji radi boljeg razumevanja svih koji citaju a nisu upoznati ;)

Sećam se da je ranije i Zuma postavljao skicu Jovinovog mosta dobro bi došlo da se objedini ta skica sa metro planom radi lakšeg razumevanja (ako može) :)
 
Pitanje za forumaše koji su obišli zadrugu i imaju više informacija iz prve ruke,u prvoj podfazi prve faze radila bi se kula,šoping mol , 2 hotela i 2 zgrade za stanovanje, kakav je dalji plan za ostale podfaze prve faze?
 
picture1wo.jpg


picture1.jpg


picture2.jpg


1.jpg


2.jpg


picture2d.jpg


3.jpg


Метро би даље ишао ка Теразијској Тераси а друмски део би се уливао у кружни ток око жел. станице

4.jpg


Овде је Јовин макао Стари Савски мост иако је уцртан у самој студији. Вероватно само из естетских разлога.
 
Neko prati beobuild :)

LAŽNJAK SITI Karići predstavili tuđ projekat kao svoj

Pompezno najavljeni „Tesla siti“ „BK grupe“, dan posle predstavljanja, već je u centru skandala.

Idejno rešenje za „Tesla siti“, koje je „BK grupa“ predstavila kao svoj, bukvalno je preslikana „Dijadema“ francuske kompanije „Valode&Pistre“, koja je deo projekta „Minsk World“, predstavljenog u Belorusiji još u novembru prošle godine.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/478661 ... t-kao-svoj
 
подстакао сам ову саобраћајну расправу и задовољан сам уложеним у њу. Опет, мислим да је истина негде у средини. Део постојеће популације ће се пребацити, како СТФ цењени мисли. Наравно други ће део преузети дијаспора, а трећи ће доћи са стране самим повећањем посла. БГД је већ нека врста регионалног центра и сам познајем људе које је посао довео овде да живе. Ако придодамо ситуације у региону, Македонија на пример, јасно је да ћемо у будућности и даље бити ослонац и место за сигуран живот.
Све у збиру у СА неће бити превелика бројка, која ће у великој мери допунити искоришћеност постојећег јавног превоза, имајући у виду да са најудаљеније тачке СА има 500 метара до истог. Број становника који је планиран једнак је Котежу, па је највећи проблем у објектима који ће привлачити највећу посету.
Пребацивање Т.Ц. на другу обалу све би поставило у прихватљиве оквире, остатак би решили нови капацитети у виду трамваја и метроа, али без друмског моста за популацију која је преплатила квадрате...тешко да ће ићи.
 
Hvala Deliji evo ja kacim i Egisovu varijantu preko Zaricevog mosta sto nasi tada nisu prihvatili na zahtev milos.tro a i da ostali ucesnici koji nisu videli imaju priliku da vide sve na jednom mestu

Prelazak_reke_alternativa.jpg
 
Delija":2fnvfh4o je napisao(la):
Ни ја нисам за неки већи друмски мост по сред СА али исто тако никакве велике приступне петље нису потребне, колики год да је мост. Егзибиције се неким петљама не долазе у обзир у СА.

Јовинов мост би одрадио највећи део посла.

Управо то. Јовинов мост завршава све што је потребно друмском саобраћају. Висококапацитетни друски мост који повезује две висококапацитетне улице са обе стране реке. Такав мост би имао функцију.

Никакав капацитетни друмски мост по сред Амфитеатра не долази у обзир јер га није могуће квалитетно везати за уличну мрежу ни са једне стране реке и самим тим би генерисао гужве у самом Амфитеатру а нарочито на "зидовима" (Савска и Бродарска улица). И сам Јовин је предвидео по сред Амфитеатра само пешачки мост.
 
Stari železnički most čeka pare i - kafiće
N. Vukić | 06. jul 2014. 07:30 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... i---kafice

Stara železnička saobraćajnica preko Save neće biti skoro rekonstruisana. Prema projektu „Beograd na vodi“, trebalo bi da postane pešačka zona
bg-zeleznicki-most-620x0.jpg


HITNA sanacija Starog železničkog mosta kaska zbog nedostatka novca. Ipak, u „Železnicama Srbije“ tvrde da je objekat bezbedan za saobraćaj, a s obzirom na to da će se ovaj objekat naći u zoni projekta „Beograd na vodi“ i da ga očekuje prenamena u pešački most na kojem će biti podignuti ugostiteljski objekti, veliko je pitanje i da li će pre toga dočekati ozbiljnu rekonstrukciju.

U „Železnici“ kažu da njihova Direkcija za infrastrukturu redovno predlaže objekte gornjeg i donjeg stroja za hitnu sanaciju u narednoj godini, a u okviru izrade plana poslovanja preduzeća. I dodaju da je u skladu sa tim potrebno da se sanira 11 čvornih limova i šest dijagonala sprega donjeg stroja na mostovskoj konstrukciji. Zatim treba izraditi pokretne skele za preglede mosta, kao i skele platforme za rad, a onda i da se pristupi zameni mostovskih pragova, šina i dilatacione sprave, kao i sigurnosnih šina i čeličnih i drvenih patosnica.

- Međutim, realizacija ovih poslova zavisi od obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava i utvrđivanja prioriteta - ističu u ovom preduzeću. - Funkcionisanje saobraćaja preko mosta odvija se bezbedno i redovno, pa njegova rekonstrukcija ne predstavlja prioritetan zadatak. Tim pre što su prethodnih godina već urađeni neophodni radovi i rekonstruisani pojedini delovi mosta.

Iako nisu potvrdili, u „Železnicama“ nisu ni demantovali da će ova železnička trasa iznad Save u budućnosti biti u službi „Beograda na vodi“.

- U saradnji sa gradom Beogradom i Republikom Srbijom utvrdićemo buduću namenu mosta, posle izmeštanja glavne železničke stanice i realizacije projekta „Beograd na vodi“ - bili su kratki u ovom preduzeću.

I PUTNIČKI I TERETNI SAOBRAĆAJ PREKO mosta se trenutno obavlja putnički i teretni železnički saobraćaj, a kada za to dođe vreme, putnički će biti izmešten preko Železničke stanice Beograd centar u Prokop, a teretni preko pruge Batajnica - Beograd Ranžirna, i dalje prema planovima.

SVA RENOVIRANjA
TOKOM 1988. zamenjene su komplet vozne šine, svi mostovski pragovi i drvene patosnice. U prvoj polovini 90-ih izvršena je sanacija pomoćnog oslonca na levoj obali reke, a 2009. na početku mosta ugrađeno je 12 sintetičkih mostovskih pragova.

SAGRAĐEN 1884. I DVA PUTA RUŠEN
STARI železnički most je prvobitno izgrađen 1884. godine i dva puta je rušen - 1919. i 1941. godine. Konstrukcija je nakon Drugog svetskog rata sanirana i osposobljena za saobraćaj 1946. godine.
 
nedelja 6.07.2014. | 15:27
I Bosanci grade Beograd na vodi? Izvor: business.hr
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=873262

Projekt Beograd na vodi je jedan od mogućih na kome bi mogle da se angažuju kompanije iz BiH.

Građevinarstvo, poljoprivreda, namenska industrija i auto - industrija samo su neke od područja u kojima bi Bosna i Hercegovina i Srbija mogle poboljšati svoju suradnju, istaknuto je nakon sastanka čelnih ljudi privrednih komora BiH i Srbije, koji je održan u Sarajevu.

"U toku sastanka razgovarali smo o više tema, ali je fokus bio oko uspostavljanja bolje saradnje u navedena četiri područja. Ono što smo konkretno dogovorili jeste područje građevinarstva gde smo zadužili radne grupe da snime stanje građevinskih kompanija u obe države radi budućeg zajedničkog nastupa, pre svega u projektu Beograd na vodi, ali i u Kuvajtu gde nam je ponuđeno učestvovanje u projektu izgradnje stanova", istaknuo je nakon sastanka Nemanja Vasić, predsednik VTK BiH.

Prema njegovim rečima, još jedno područje u kojoj bi saradnja mogla biti intenzivnija jeste auto - industrija.

"Svedoci smo da nakon ulaska italijanske kopmpanije u kragujevačku Zastavu, interes nakon srpskih pokazuju i mađarske kompanije, te smo sa čelnim ljudima PK Srbije dogovorili da nam pomognu da se i mi uključimo u rad ove kompanije jer BiH u auto - industriji ima šta da pokaže, imamo kvalitet", naglasio je Vasić.

On je dodao da je na sastanku zaključeno da bi prilikom kontakata sa EU, i BiH i Srbija trebalo da štite sporazum CEFTA.

Projekt Beograd na vodi je jedan od mogućih zajedničkih projekata, vredan nekoliko milijardi evra i za koji je prvo neophodno osigurati finansijska sredstva.
 
Evo onoga što sam ranije poslao. To je skica koju je Jovin uradio i moj predlog dva alternativna pravca saobraćaja ako se automobilski most pozicionira na jednom ili drugom mestu.

dsc05938.jpg

BnvTrAMosta1_resize.jpg

(poruka viewtopic.php?p=278899#p278899 )

Meni su prihvatljive obe varjante. Mada i dalje mislim da preterujete sa manama mosta koji je u sredini. Ta mana bi trebala da bude da se tako velikim saobraćajem na dve polovine razdvaja jedinstvena površina SA. To jeste donekle tačno, ali se sa ove makete i rendera lepo vidi da i nije predviđeno da ljudi previše šetaju po ulicama centralnog dela SA. Čitav koncept je okrenut ka teškoj komercijalizaciji prostora u kojoj je potpuno popunjenim blokovima (sa 4 sprata u visinu, apsolutno svuda) čitava ova površina ustvari jedan veliki zatvoreni tržni centar. Sem centralnog parka i par lepih platoa, ovde uglavnom nema kvalitetnih trotoara i zelenih površina namenjenih boravku na otvorenom takvih da su dovoljno velike površine, tj površine proporcionalne visini zgrada, broju ljudi i broju automobila koji će se ovim ulicama kružiti. U večitoj senci ovih ogromnih solitera, a to su pravi kanjoni, u sred neprekidne kolone automobila koji izlaze iz njih, i bez trotoara i uličnog zelenila vrednog pomena, ovde se ljudi NEĆE zadržavati. Niti ima dovoljno mesta za ovakve mase ljudi, niti je prijatno. Ionako je ideja da uđu negde unutra i kupuju nešto. Čitavo uređenje prostora je apsolutno usmereno ka tome. Zbog toga ne verujem da bi obično proširenje ulice koja ionako mora da postoji, i koja VEĆ vodi od kule do Nemanjine ulice bilo šta bitno promenilo u doživljaju pešaka - jer će ionako bar 95% njih biti u nekim zgradama, a ne napolju, a saobraćaj će u svim internim ulicama i bez mosta u sredini biti jeziv (on može samo da najkraćim putem i brzo odvede deo tog saobraćaja u Novi Beograd, i tako oslobodi bar one dalje interne saobraćajnice).

Nasuprot ovome, ako se novi široki most postavi na mesto starog Savskog mosta, onda idete kroz Savamalu i jedini bitan deo BNVa koji je predviđen da bude humanih razmera, sa niskim zgradama, namenjen kulturi i boravku na otvorenom. Zar to nije gore mesto da se provuče prometna saobraćajnica? Između onih ogromnih kula u centru SA ona se ne bi ni primetila, a ovde će štrčati kao čuveni slon u staklarskoj radnji.

Ali ok, neka bude i ovde, ne insistiram, samo da se NEGDE ostavi mesto za još jedan automobilski most i metro.

Par slika kao ilustracija ovih argumenata.

Između kule i železničke stanice već postoji saobraćajnica ...

IMG_9567_resize.jpg


... mada nije spojena sa Nemanjinom, odnosno ovo nije zatvoreni kružni tok. Iako je to dobro za pešake i dobija se lep plato, napraviće se haos u saobraćaju. To sam ranije spominjao. Da bi se na bilo kom mestu izašlo iz teritorije BNVa, mora se skrenuti pod uglom od 90 stepeni, pa ući ili u Bulevar vojvode Mišića, ili u Savsku, ili u Karađorđevu. Da bi iskoristili svaki slobodni metar zemljišta nisu hteli da naprave direktni ulaz na auto put, a ovde nema ni direktne veze sa Nemanjinom ulicom. A to su JEDINE dve saobraćajnice velikog kapaciteta koje su u blizini i koje sav taj saobraćaj mogu negde da odvedu. Ako nema ni mosta ... to je recept za haos i trajno zagušenje.

IMG_9256_resize.jpg


A sad pogledajte zatvorene blokove. Svuda. Svo zemljište je popunjeno do kraja. Sve je privatno. Privatni bazeni i terase na vrhu četvrtog sprata, a ispod prodavnice i poslovni prostor. Gde su javni prostori? Gde će ovde da prolazi sav taj svet i svi njihovi automobili? Da li će biti prijatno sedeti ili šetati, OVUDA:

IMG_9561_resize.jpg


IMG_9588c_resize.jpg


IMG_9532c_resize.jpg


IMG_9556c_resize.jpg


IMG_9558_resize.jpg


IMG_9559_resize.jpg


A sad pogledajte okolinu starog Savskog mosta. On bi se verovatno proširio, ili bi bio napravljen novi pored njega, pa bi ovim krajem trebalo da prođe ta glavna saobraćajnica kojom će čitav saobraćaj namenjen Novom Beogradu da prolazi. Da li je ovo mesto (Savamala i deo ka Kalemegdanu), što se tiče visine zgrada, pešaka i uopšte načina provođenja vremena IZVAN ZGRADA, zaista bolje rešenje od mosta u centru?

IMG_9348_resize.jpg


IMG_9345_resize.jpg


Pogledajte sledeću sliku pa razmislite kuda bi ustvari trebalo da prođe ta velika saobraćajnica i da li zasta mora da ode baš u Karađorđevu? Ima li tu mesta za toliki novi saobraćaj? Nije li bolje da se direktno iz Zorana Đinđića na Novom Beogradu uhvati pravac, pa bez puno skretanja i bez ijednog semafora, mostom u sredini SA ode pravo u Nemanjinu ulicu?

IMG_9594_resize.jpg


Ali, kao što rekoh, lokacija automobilskog i metro mosta ipak sekundarna u odnosu na neophodnost njegovog postojanja bilo gde. Moguća su verovatno i još bolja rešenja od dve predložene alternative, ali bi se ona već bitno razlikovala od osnovnog koncepta saobraćajnica koja je izgleda konačno usvojena za projekat BNVa.
 
Није то Јовинова скица већ план који је био у процесу усвајања а који је на срећу стопиран јер се радило о аутомобилском урбанизму у пуној снази.
 
Izvinjavam se. Ostatak argumentacije i dalje važi jer je sasvim nezavisan od detalja svake od dve predložene trase.
 
Ово решење поред тога што би коштало ужасно много од Савског трга прави велико саобраћајно чвориште што је потпуно беспотребно. Циљ је да се ту смањи обим друмског саобраја у транзиту а не обрнуто.
 
Nema sumnje da je trg oko železničke stanice ovako daleko lepši. Međutim SA je već podeljen na pola jednom od jedine dve glavne magistale sa po tri trake po smeru, a to je ona što ide od kule do Višegradske ulice. Polovinom Savskog trga će i sad ići isti saobraćaj, a tu i sada postoji raskrsnica sa Nemanjinom. Jedino što je ovako postignuto je da se puni i aktivni deo kružnog toka rascepi na dve razdvojene lokacije, tj dva polovine kružnog toka. Saobraćaj ovako ide po sred SA do polovine kružnog toka kod Višegradske, zatim se uključuje u kolonu vozila u Savskoj, pa dolazi do druge polovine kružnog toka kod Nemanjine, i onda ulazi u nju. Ovako izbegavaš dijagonalu po SA (koji je i dalje širokom ulicom sa 6 traka podeljen na pola, što bi se inače moglo smanjiti), ali dobijaš veći saobraćaj po dva razdvojena kružna toka i kroz Savsku ulicu koja ih spaja. Nisam siguran da je to značajan dobitak, niti može li uopšte Savska sve to podneti bez totalnog haosa u njoj. Ili Karađorđeva sav tranzitni saobraćaj iz NBGa, ako je novi most kod starog Savskog. Tek će tu biti haosa. U stvari, bez preciznog proračuna saobraćaja vrlo je teško uopšte razmišljati o ovakvim izborima. Zbog toga sam par puta insistirao na tačnom proračunu broja ljudi (koji ovde provode vreme po bilo kom osnovu, a ne samo stanuju) jer je to početni parametar za sve ostalo.

IMG_9342_resize.jpg
 
Čemu tolika fobija od širih saobraćajnica i mostova za drumski saobraćaj? Nikome neće smetati traka više ako bude dobrog metroa. Imaćemo brži sistem evakuacije, više alternativnih pravaca za slučaj popravki, nesreća, nekih trećih akcija.
 
Ako vaz zanima bilo kakva informacija vezana za ovaj projekat samo posaljite pitanje na ovaj email (info@belgradewaterfront.com) i dobijate odgovor.
Mene je zbunila visina kule od 180m na sajtu i poslao sam im jedan email gde su mi odgovorili da ce kula sigurno biti visa od 200m! :)
 
Zuma, sve pohvale za predlog dva alternativna pravca saobraćaja, ako se automobilski most pozicionira na jednom ili drugom mestu (upravo je to bila fotka na koji sam mislio :) ). Ja bih se prvo osvrnuo na prvu fazu gradnje SA (kula,šoping,mol,2 hotela i 2 zgrade) ,a zatim bi se gradili (ako bi se gradili ) i ostali objekti u centalnom delu SA. Tada bi se radile 2 velike saobraćajnice ( produžetak Višegradske ka kuli,kako je rečeno i verovatno kula-žel.stanica).U svakom slučaju imali bi veliko saobraćajno opterećenje u tom centralnom delu SA. Najviše gužvi bi bilo na mestu kule (gde bi bio hotel,stanovi i vidikovac koji bi mamio veliki broj turista i znatiželjnika), kao i šoping mol . Ono na čemu bi trebalo poraditi su parking mesta (sigurno nekoliko hiljada parking mesta za automobile i veliki broj mesta za autobuse,na toj centralnoj lokaciji). Kada razmišljamo o podzemnim garažama treba razmišljati i o podzemnim vodama,o čemu će svakako razmišljati investitor. Trasa Bul.Z.Djindjića -Most -Nemanjina ulica bi bio dobro rešenje, pogotovo ako bi dalje nastavili sa prvom fazom izgradnje jer bi imali opterećenja na tom centralnom delu SA. Sve zavisi kako će se stvari sa izgradjnom odvijati dalje da li će se ostvariti sve ono što je planirano. U svakom slučaju ne treba bežati od širokih bulevara i velikog broja parking mesta kako ne bi imali kolaps saobraćaja.
 
Nemoj razmišljati da li će se sve izgraditi. Sigurno hoće. Neko će, nekada, na neki način, sve ovo popuniti. Ovakva lokacija je isuviše dobra da bi bilo koji njen deo ostao prazan. Naša je nevolja što će se bar nešto sigurno graditi SADA, pa smo u velikom cajtnotu. Jer pre nego što prvih par zgrada trajno definiše trase ulica i mnoge druge parametre, moramo imati kvalitetan i DUGOROČAN plan osnovnih urbanističkih elemenata čitavog područija. Pojedine zgrade nisu toliko važne, ali ovaj spisak jeste. Moramo unapred znati:

- Lokaciju i visinsku kotu buduće obaloutvrde, kao i standardni nivo preostalog terena ako će se teren negde nasipati
- Maksimalni koeficjent izgrađenosti, a eventualno i druge povezane urbanističke parametre
- Maksimalni broj stanovnika i drugih korisnika
- Poziciju i vrstu eventualnih mostova
- Trase glavnih ulica
- Način njihovog spajanja sa postojećom mrežom okolnih ulica
- Tip i mrežu javnog saobraćaja (vrsta, trase i glavne stanice)
- Maksimalne visine zgrada i prostornu raspodelu tih visina
- Minimalne širine trotoara i razne regulacione linije. Isto za minimalnu širinu javnog dela obalskog šetališta
- Trase lokalnih delova važnih gradskih ruta pešačkog i biciklističkog saobraćaja (Kalemegdan-Ada)
- Tačne trase glavnih razvodnih linija toplovoda, vodovoda, kanalizacije, odvoda površinskih voda, energetskih kablova, optičkih kablova i gasnih instalacija. Takođe lokacije trafo stanica, gasnih stanica, crpnih stanica kao i svih drugih servisnih zgrada koje opslužuju sve ove instalacije. Po ivicama ovog prostora moraju biti definisane priključne tačke ovih instalacija na okolne infrastrukturne mreže iste vrste.

Sve nabrojano se ne može odložiti. Jer, zamislite da projekat BNV naprimer potpuno propadne kao loš i neostvariv pošto napravi dve zgrade? Ili vladajuća partija izgubi sledeće izbore? Još i da prežalimo te dve zgrade, ali svim budućim generacijama Beograđana trajno ostaje fiksiran dobar deo ovih urbanističkih izbora i nabrojanih infrastrukturnih trasa, gomila ukopanih instalacija i servisnih objekata jednog pogrešnog plana. Koje su naravno tada već u funkciji i ne mogu se više pomerati, pa tako ograničavaju svaki budući plan na čitavoj teritoriji SA?

Konačna sudbina plana "Beograd na Vodi" je manje važna. Nabrojani urbanistički izbori se međutim MORAJU napraviti sada i odmah, jer je ŠTO SE NJIH TIČE kompletno ostvarenje projekta "Beograd na Vodi" 100% sigurno (pod trivijalnom pretpostavkom da uopšte krene i napravi par zgrada, za šta postoje dobri izgledi). Dakle,

ON JE TAJ KOJI ĆE IH DEFINISATI.

I to je čitav problem u ovom trenutku.

Tako da bi glavni napor sada trebalo usmeriti ka tome da javna rasprava ne bude formalnost, i da se ne čeka samo na dva sata rasprave u nekom zvaničnom podrumu, posle čega će većinom glasova sve primedbe biti odbijene, jer je to besmislica i prazna forma.
 
Vrh