Al si se namucio da napises ovo sve....dali si obozavaoc americkog javnog transporta?
Ili ti je to jedini gradski prevoz koji znas i koji si analizirao?
Nisam "obožavalac", već konkretno pišem o Njujorku, u odnosu na koji smo ipak u kamenom dobu po pitanju transporta, a koje je sa "Beogradom na vodi" postalo znatno kamenije. Od pozitivnih primera javnog prevoza u gradovima u kategoriji Beograda izdvojio bih Beč, Prag, Minsk, Varšavu...
Beograd nije grad za svakodnevnu vožnju bicikala i vreme je da neko to kaže bici lobiju. Okej rekretavno, ali Beograd je razuđen i ima skoro 30 brda i uzvišenja nije za bicikle. Čemu više insisitranje na biciklima? Jak javni prevoz i pešačke komunikacije uz destimulisanje privatnog drumskog saobraćaja su dovoljni. Bicikl kao rekreacija u određenim delovima grada.
Beograd nije grad za svakodnevnu vožnju kolima, i vreme je da to neko kaže naprednom lobiju. Ono, rekreativno i da tetki odnesem frižider u redu, ali bez ijedne glavne ulice sa makar 4+4 trake, u najboljem slučaju 2+2 trake, po nekad 3+3. Bez ostavljenog prostora za mnogo parkiranih kola kod većine starogradnje, sa luksuznom stanogradnjom u "Beogradu na vodi" sa 110 parking mesta na 100 stanova, dok se u beloruskoj masovnoj jeftinoj panelskoj državnoj stanogradnji obezbeđuje 130 na 100 stanova... Čemu više insistirati na kolima? Metro i kada se izgradi neće imati gustu mrežu, efikasniji ulični javni prevoz sa više žutih traka i tramvajskih baštica dostiže istu brzinu kao bicikl, ali uz dobru politiku može da povuče tek 10-15% transporta. Automobil može radi k**čenja u određenim delovima grada.
Sve je to lepo dok ne sedneš na bajs...
Sa nekih 17-23 godine sam ja (Voždovčanin) jako mnogo koristio bicikl. Nekako onako mlad i ku***vit, držao sam do svoga prava po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, 1m od ivice kolovoza. Od toga jako mnogo po Ibarskoj magistrali. Zbog raznih suženje i parkiranih vozila u Beogradu je često bilo opasnije nego na Ibarskoj. Kada sedneš na bajs, vidiš da je Trošarina - Terazije 15 minuta, a Trošarina Meljak (Barajevo) 70 minuta, dosta brže i pouzdanije od javnog prevoza. Ulične vožnje bicikla sam počeo da se bojim tek kada sam i sam seo u kola dosta kasnije. Posle sam živeo u zemlji sa mnogo boljim uslovima bezbednosti, ali mnogo gorim klimatsko-geografskim uslovima za transport biciklom od Beograda, a to je Holandija. Beogradska brda su većinom umerena, kratki i predvidljivi usponi (sa par izuzetaka), za razliku od holandskih kišurina i vetruština.
Београд није подесан да бицикл постане главно превозно средство, а да тиме не буду угрожени животи и бициклиста и пешака.
Ima određene istine u tome. Posle 4 godine života u Holandiji gde mi je bicikl bio 90% prevoza, i tri godine u Belorusiji gde mi je bicikl 70% prevoza, dolazim sa ženom u Beograd, gde na jednom pešačkom prelazu dok je meni zeleno taksista istovara putnika, na drugom, žena za volanom koja skreće levo mi trubi dok ja opet na zeleno svetlo prelazim pešački, na trećem mestu vozač autobusa prelazi u traku za desno, i sa desno i polukružno pravi levo skretanje da zaobiđe kolonu za levo skretanje... Dok sam tamo živeo, nisam na takve pojave obraćao pažnju, a bilo koja bar malo ozbiljna vlast bi za godinu dana iskorenila takve pojave, makar u gusto naseljenim područjima.
Necu da bacam hejt ali ni voznja bicikla nije bas toliko zdrava pogotovu za muskarce zbog cesceg oboljevanja od raka prostate i testisa.
Sto naravno ne znaci da ne zelim da se grade bici staze.
Meni su to pričale kolege koje idu kolima. A ja sam u Holandiji po 8000km godišnje na biciklu, u Belorusiji samo oko 6000km godišnje. Kada smo se istražili žena i ja vezano za tu vrstu problema, ja sam imao manjak selena. Posle par meseci jake vitaminske terapije, žena je već bila trudna, a za to vreme nisam prestajao da idem biciklom na posao. Neću da kažem da nisi u pravu pa sam zaključio:
bicikl je štetan za muško zdravlje zato što snižava nivo selena. Inače, vezano za sportski biciklizam, tu je ugao tela mnogo nepovoljniji, odeća tesna.
Vezano za uske ulice, upravo bicikl zauzima manje mesta od kola, posebno za parkiranje. Sam Amsterdam je po pitanju uskih ulica gori čak i od Beograda, pa su našli mesto za bicikle. Meni je zanimljiv primer
Westeringschans u Amsterdamu, gde su u Kralja Milana, Despota Stefana i Požeške stavili javni prevoz na sredinu, a na bočnim trakama za automobile ograničili brzinu na 30km/h. Sa "Beogradom na vodi", saobraćajna slika za motorni saobraćaj je dodatno pogoršana, tako da je uz rad na bezbednosti i lečenju meteopsihoze moguće imati ozbiljno učešće bicikala sa i bez elektromotora u gradskom saobraćaju.