1) Добра географска покривеност града
2) Вуче 32% транспорта, што је у рангу Москве, Лондона и Париза
3) Мрежа добро погушћена аутобусом, који вуче око 25% транспорта ту спада и највећа аутобуска станица у Америци која је, гле безобразлука, на чувеном Тајмс Скверу у центру дешавања. Шире се аутобуске саобраћајне траке
4) Две највеће и најкоришћеније железничке станице у Америци у самом центру и града и система.
5) Комбинација локалне и експресне услуге, предност која је реткост код метро система.
6) Када је био хурикан Сенди, када је метро у целој јужној половини Мехетна био потопљен, у року од 10 дана 90% потопљених тунела било у пуној функцији.
7) Градња са економским разумом. 40% система надземно. Двоколосечне пруге најчешће имају по 2 линије које се гранају, а четвороколосечне 3-4 такође са гранањима.
8) Везано за чистоћу и естетику, ту је тешко направити мерљиве оцене, али критике могу бити оправдане.
9) Последњих година много ради на безбедном бициклирању.
Напредни метро:
1) Чак и ако би нам пао са неба на поклон, метро са најгором географском покривеношћу града у историји планирања у Београду. Прескаче болничке центре, факултете, железничке и аутобуске станице са најмање станица у "кругу двојке". Железничка мрежа се чак и преполовила у критички важној зони за покривеност масовних кретања и капаците, а то је центар града.
2) Вуче 0% транспорта, јер га за 12 година: нема. Изведеност економски критичних радова (мостови, тунели, подземне станице) 0%. Ако је рачунати БГ:ВОЗ, велике инвестиције у ремонт пруга су завршиле са застарелим стандардима и концепцијама станица и стајалишта, деградацијом стандарда који су успостављени за време Ђиласа, последично до повећања броја путника није дошло. Овакав какав је БГ:ВОЗ вуче тек око 1% кретања.
3) Остали јавни превоз вуче 45% кретања највише аутобусом, који уместо да буде дистрибутивни систем представља магистрални, мрежа жутих трака и трамвајских баштица где полиција забрањује приватне аутомобиле се смањује. трошкови расту сразмерно паду брзине свог уличног транспорта осим пешачког и камиказа бициклистичког.
4) Од 2018. нема железничке станице у центру, осим двоколосечног Вуковог споменика. Зоне осталих железничких станица се маргинализују, док су у Њујорку баш то зоне најгушће градње (шифра: железничка станица је локација ширег значаја са системом који има и капацитет и квалитет да повуче масу људи, и за разлику од других система копненог саобраћаја понуди и услуге које привлаче чак и елиту). У функционалном смислу дивљом градњом уз Савску улицу, технички и финансијски јако је отежана могућност да железничка станица поново буде у центру.
5) У већини градова са метроом, експресне услуге се препуштају железницама, а метро, лакошински систем или трамвај попуњавају систем са краћим међустаничним растојањем од железнице.
6) Када су у мају 2014. клизишта и поплаве направиле штету, и када је клизиште однело 200 метара пруге код Ваљева, 11 месеци је био обустављен саобраћај на магистралној прузи, од чега 9 месеци није изашао ни геометар на терен да постави ознаке за будуће радове.
7) Напредни метро се планира без јефтинијих, брже изводљивих и технички једноставнијих надземних деоница, а у функционаном смислу дивљом градњом у зони која се назива "Београд на води" отежава се или онемогућава градња најлогичијег решења прелаза Саве: метро мост. Река са муљовитим дном, десна обала са стрмим брдом од 40 метара изнад реке, паметном довољно.
8) Везано за чистоћу и естетику, први дан по укидању Железничке станице Београд појавили су се људи који су уклањали растиње у напрслинама бетона, и почели да се раде макар неки ремонтни радови. Док је објекат испуњавао националну функцију, Централни комитет Партије је дозволио, чак и подржавао запуштеност пред чин велеиздаје укидања националне институције, у саобраћајном смислу саботаже. На другој мањој станици у центру Вуков споменик као последица кадровског геноцида на железнице укинута служба хигијене. Тако је на многим станицама у Србији.
9) Иако је бицикл тренутно најбрже и најпоузданије превозно средство, општи услови бициклирања доста бољи него у Холандији (нема таквих ветруштина, топлија клима, мање падавина други системи превоза закржљали у Београду), у Београду, ништа није урађено на безбедном бициклистичком транспорту на тај начин да се формира безбедна мрежа.
