Prošlo je vec neko vreme, pa bih da dam osvrt na do sada ugrađeno. Pri tome ću pokušati biti maksimalno obektivan.
Pre nego što obrazložim pojedinačne objekte, kratak osvrt na to da koncept Savskog amfiteatra, na ovakav nacin kako se izvodi i dalje smatram pogrešnim i izuzetno lošim za urbanizam i razvoj Beograda, tako da se i pozitivne stvari koje su se desile moraju uzeti sa rezervom.
Pozitivni aspekti:
1.Promenada
Šetalište je svakako bolje nego što je bilo uprkos nedostacima. Ja sam recimo često vozio bicikl od 25. Maja ka Adi dok sam živeo u Beogradu. Rado sam prolazio tom trasom iako je bila devastirana. Ta trasa je bila nekako divlja i vožnju tim putem doživljavao sam kao malu pustolovinu. U to vreme prolaziti tuda bilo je izuzetak, a ne pravilo i uglavnom su to bili biciklisti i šetači entuzijasti, pokoja porodica sa decom na bajsevima, pecaroši i "alternativci".
Urbanizovana promenada svakako je doprinela takozvanom "silasku Beograda na reke", pa se tu više ne zavlače entuzijasti, već razni profili ljudi. Prilično sam siguran da većina Beogrđana nije bilo ni svesno kakav kvalitet nudi obala reka, kakvi zalasci sunca su se odatle ispod mostova mogli posmatrati i kakvo bogatstvo reka Beograd u stvari ima. Svakako je dobro što se delilo da se taj prostor aktivira. Profil ljudi svakako je drugačiji nego pre i tu sad ima svakakvog sveta, a na žalost dominantan je novokomponovani, koji kao da je izašao iz Nušičevih dela.
U vizuelno-arhitektonskom smislu, promenada je svakako neuporediva sa starim stanjem. Uprkos nedostatku jasnog arhitektonskog koncepta, stvoreno je nekoliko dopadljivih celina i privuklja je veliki broj Beogrdjana i turista. Rekao bih da je prilagođena mainstreamu, kojeg su preuzeli iz proverenih primera (čitaj Dubaija). Ja biih lično bio srećniji da smo se vodili nekim evrpskim primerima dizajna javnog prostora, koji bio bio multikulturalan, multifunkcionalan, inovativan, ekološkiji i koji je više okrenut ka rekama i njenim vrednostima. To ne znači nužno odreći se kafića, restorana i tržnog centra, već pored tih sadržaja ponuditi sadržaje poput prirodnjačkog muzeja, muzeja brodova, ribolova i napraviti neku vrstu simbolične i konkretne veze izmeđe grada i reka.
2. Mangolija
Milim da će se većina složiti da je zgrada Mangolije jedan od uspelijih objekata. Gabariti su prilagođeni okruženju, arhitektura je moderna i svedena. Zgrada ima logičan nastavak urbanih blokova Savskog i Brankovog mosta u modernoj interpretaciji i lagani prelazak sa kosih na ravne krovove. Još kada bi ti krovovi bili zeleni, što je na Zapadu odavno postalo standard!?
3. Zgrade duž Savske ulice
Ne videh ih uživo, al ovako na slikama apsolutni plus. Struktura prilagođena postojećim objektima. Umerena arhitektura bez suvišnih detalja, poput portala, erkera, šprosni, udubjlenja, ispunčenja, brisoleja, kolorističkih i materijalnih akcenata kojima su naše arhitekte sklone. Idealno bi bilo kada bi se takva urbana matrica produžila do same obale, a na samom frontu ka obali da se desio neki arhitektonski "highlite" koji bi radile svetski poznate arhitekte. Jedina zamerka po menii je ta, da su zgrade trebale biti "mirorovane", tako da je front uz Savsku bez dvorišta, odnosno da su dvorišta i atrijumi okrenuti ka reci Savi i da se na takav način polako pređe ka već izgrđenim slobodnostojećim objektima okruženim zelenilom.
4. Ložionica sa "aneksom"
To bi trebalo da je onaj pod tačkom broj 3 navedeni "highlite", samo sa druge strane, tj. na ulasku u Savsku ulicu i u Savski anfiteatar. Izuzetno pozitivna stvar je očuvanje Ložionice i njena prenamena, kao i aneks u posebnom arhitektonko - konstruktivnom izražaju (čiju funkciju da budem iskren još uvek u potpunosti nisam shvatio). Ložionica - veliki plus.
5. Kula
Dovoljno odmaknuta od starog jezgra grada, neposredno pored prometnog mosta, mislim da je prilično dobro pozicionirana u datim okolnostima. Još bolje bi joj legla pozicija sa druge strane Save, al šta je tu je sad.
Realno, videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu, jer mi apsolutno nemamo ni klijentelu ni novac za takav tip zgrada. Te stanove usiljeno su "uvalili" iskompleksiranim novokomponovanim bogatašima (izvinjavam se u napred onima koji će se u ovoj definiciji pronaći - al realno je tako). Na zapadu i na Bliskom istoku u takvim stanovima žive japiji i ti stanovi se uglavnom ne prodaju kao nikakav luksuz. U Dubaiju će ti neretko firma obezbediti stan baš u takvoj zgradi sa svim benefitima koje ona nudi. Kada bi Savski amfiteatar bio npr. "City of London", Dubai Marina ili La Defense District onda bi imali i klijentelu za takve zgrade. Odnosno kada bi oko "Kule Beorgad" bile poslovne zgrade umesto "demit šifonjera spavaonica" bila bi funkcionalno smislena. Sa druge strane, prica kako je Kula Beograd atrakcija sa vidikovcem koja će privući milione turista i takođe ne pije vodu. Prosečan svetski turista popeo se od Burj Khalife do Ajfelovog tornja i sigurno ga jedna "random Dubai" zgrada neće posebno impesionirati. Kula Beograd kao atrakcija u najboljen slučaju mogla bi da privuče lokalnu klijentelu koja nije obišla puno sveta.
Ipak, kulu vidim kao pozitivan aspekt jer je uprkos gore navedenom funkcionalnom promašaju nudi nešto novo, svojim položajem ne ugrožava preterano puno jezgro starog grada, LED fasada, laseri nude nešto novo u Beogradu, prilagođeno mainstreamu i ja generalno nemam ništa protiv toga. Interesantan mi je aneks kule, kako i šetalište ispred nje.
6. Terraces
Iako malo podsećaju na primorsku arhitekturu turističkih hotela, možda i moj subjekivan utisak, ali te zgrade su mi dopadljive i drago mi je da se nalaze na samom frontu ka reci kako bi sakrile demituše koje su izgrađene iza njih. Kada bi terase bile ozelenjene, ličile bi malo na bosco verticale, a to bi tek bio pun pogodak.
Negativni aspekti:
Neću ponavljati priču o urbanističkom promašaju koji uključuje arhitekturu, urbanu matricu, namenu i funkciju objekata, saobraćaj, ekologiju, mikroklimu itd. Tu se sad ne može puno uraditi. Fokusiraću se samo na par stvari koje su užasavajuće:
1. Šifonjeri arhitektura - Viste, Arkadije i sične
Jednoličnost, sivilo, dosadnost, loš kvlitet gradnje. Sve, apsolutno sve na tim zgradama je loše i užasavajuće. Bez arhitektonskog izraza, bez prilagođenosti lokaciji, ogromni gabariti, identična visina. Iskopirane zgrade koje su mogle biti posađene biilo gde. Nešto najgore što se moglo desiti Beogradu u smislu arhitekture.
2. BW Metropolitan
Apsolutni horor! Toliko gabariti bez iti malo respekta prema starom jezgru grada. Apsolutno odsustvo arhitektonskog izržaja. Nakiskrenije, kada bih bio neko ko odlučuje, bez dvoumljenja bih je srušio ili komplet, ili do pola kako bi se napravio smislen, stepanast prelaz između niskih zgrada, desno iz Karađorđeve i levo gde su visoke zgrade Beograda na vodi. To je u biti udarno mesto, ka kome se protežu vizure iz mnogih delova grada i kao takvo zgrade koje se tu nalaze trebalo je da budu planirane sa ogromnom pažnjom. I čemu sada simpatična "Mangolija" koja se nalazu u prvom planu, kada su natakarili betonskog monstruma iza nje. BW Metropolitan je po meni najveći promašaj celog ovog projakta bez konkurencije! Sekvoje bih posadio između Metropolitana i Mangolije samo da se to ruglo sakrije!
Screenshot: Sergio Spector