spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.973
- Pohvaljen
- 16.457
milos.tro":2yp9r0qh je napisao(la):
Nije stamparska greska, normalno je da Beograd ima skoro isti broj turista kao cela Francuska.
Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Nije stamparska greska, normalno je da Beograd ima skoro isti broj turista kao cela Francuska.
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
dosen":142oumqd je napisao(la):
prijatelju pricao si o necijim mentalnim problemima neuvidjajuci da i ti patis od slicnog problema.Dovodis u istu urbanisticku ravan uredjena sela na zapadu sa ovdasnjim caganmalama...Bilo koji dalji komentar na ovakvu budalastinu je suvisan i besmislen. Totalno neverovatno s'obzirom da si u istom postu naveo jednu pametnu stvar a koja govori o kvalitetu zivota u 'selima' na zapadu sto se inace i kod nas u zadnje vreme itekako uvidja, medjutim kod nas su sela jos uvek "selendre", u velikoj vecini i to je poenta tog izraza a ti naravno nemas pojma o cemu se radi. Drugo, verovatno su svi koji na zapadu zive u gradovima, o menhetnu i sl. mestima da i ne diskutujem, ljudi sa mentalnim problemima? neko zeli da zivi u gradu, neko na selu i to ne zavisi od 'mentalnih problema'.
Sta si hteo da kazes sem da ispadnes pametnica a u stvari samo prosipas obicnu maglu jer i u gradovima - muzejima kakav su npr. Bec, Napulj, Milano nicu kvartovi sa kulama. Jel znas koliko tu i u okolini kostaju stanovi sa najnovijom tehnologijom gradnje i opremom? Sigurno to kupuju i 'bacaju pare' samo mentoli naravno..
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.430
Staklena_Wool_nica
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 02.02.2011.
- Poruke
- 512
- Pohvaljen
- 282
Veoma slicna vizura ovim Merlinkama u predgradju Toronta:
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.973
- Pohvaljen
- 16.457
Sto vise gledam ovu nasu kulu, sve mi se vise cini da su mogli nesto bolje da zamisle umesto ovog turbofolk mikrofona.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.249
- Pohvaljen
- 13.002
Delija":3m7344vn je napisao(la):
Наравно, слажем се. Зар није и помињано давање земљишта у закуп а не поклањање? А предвиђено је и "пребијање" поделом квадрата. У сваком случају земљиште не поклањамо, барем не у оном смислу у коме се то наводи.
Nešo, kad se isplati sva izlicitirana zakupnina, pravo zakupa prelazi u pravo svojine, lepo si se nacitirao zakona, pa pronađi to pa citiraj, u delu vezano za konverziju prava korišćenja i prava zakupa u pravo svojine. Ja se ne bavim citiranjem, nego ti lepo objašnjavam, još lepše što si rekao da si pravnik, pa da i ti meni ponešto objasniš. Odluka o gradjevinskom zemljištu je zamenjena u aprilu ove godine pre 2 meseca Odlukom o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini Grada Beograda, i deo o zakupu je najvećim delom prepisan iz prethodne odluke, a promene su da procenu tržišne vrednosti ne daje poreska uprava, nego organ Grada Beograda nadležan za davanje procene tržišne vrednosti i najduži rok za plaćanje zakupnine jeste 36 meseci, dakle 3 godine, nema više roka od 5 godina.
Ovo za 99 godina si ti u pravu, međutim, ta forma davanja zemljišta u zakup najčešće, gotovo uvek ima tu vremensku odrednicu 99 godina, skoro svaki ugovor tako glasi : daje se zemljište na određeno vreme na rok od 99 godina. Plaćanje zakupnine međutim, ne može da traje 99 godina. već samo kako vidimo 3 godine najduže.
A ja neću da povučem nijednu reč koju sam rekao, ja i dalje mislim tako i to mi ne brani da komentarišem do kraja ovu temu, pa makar se izgradilo svih 1,5 miliona kvadrata. Ja hoću da vidim kako će se to uraditi i to me živo zanima. Pošto sam prizeman i glup, hoću da znam kako se to radi i ovo je za mene neprocenjivo iskustvo, kojim saznajem i ovladavam genijalnošću realizacije ovako velikih projekata, kao znanju dostupnom samo velikim magovima.
Interesantan je ovaj deo oko zakup zemljišta: kome će zemljište biti dato u zakup? Na koliko godina? Hoćemo sami sebi dati zemljište u zakup? Da li ćemo uopšte moći da vidimo i znamo kome je zemljište dato u zakup i pod kojim uslovima? Kakav crni zakup, pa on je i u ovom zakonu i odluci samo maska za otuđenje? Čemu to foliranje i glupiranje?
Ovo za 99 godina si ti u pravu, međutim, ta forma davanja zemljišta u zakup najčešće, gotovo uvek ima tu vremensku odrednicu 99 godina, skoro svaki ugovor tako glasi : daje se zemljište na određeno vreme na rok od 99 godina. Plaćanje zakupnine međutim, ne može da traje 99 godina. već samo kako vidimo 3 godine najduže.
A ja neću da povučem nijednu reč koju sam rekao, ja i dalje mislim tako i to mi ne brani da komentarišem do kraja ovu temu, pa makar se izgradilo svih 1,5 miliona kvadrata. Ja hoću da vidim kako će se to uraditi i to me živo zanima. Pošto sam prizeman i glup, hoću da znam kako se to radi i ovo je za mene neprocenjivo iskustvo, kojim saznajem i ovladavam genijalnošću realizacije ovako velikih projekata, kao znanju dostupnom samo velikim magovima.
Interesantan je ovaj deo oko zakup zemljišta: kome će zemljište biti dato u zakup? Na koliko godina? Hoćemo sami sebi dati zemljište u zakup? Da li ćemo uopšte moći da vidimo i znamo kome je zemljište dato u zakup i pod kojim uslovima? Kakav crni zakup, pa on je i u ovom zakonu i odluci samo maska za otuđenje? Čemu to foliranje i glupiranje?
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
http://www.istinomer.rs/stav/analize/ma ... a-na-vodi/
"Podsetimo, 2012. godine tadašnji kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Vučić izjavio je da će u slučaju realizacije biti poštovana tenderska procedura odnosno javno nadmetanje.
Tada je tvrdio da bi se projekat realizovao bez zaduživanja, samo uz troškove od 125 miliona evra za komunalno uređenje, ali da bi „gradu od taksi za građevinsko zemljište trebalo da ostane 451 milion evra“.
Vučić je tada tvrdio i da postoji veliki broj investitora koji su zainteresovani za učešće u projektu, ali da o tome ne može detaljnije da govori jer će svi morati da prođu tendersku proceduru.
http://www.youtube.com/watch?v=oqOWmVU5AsQ "
-------
Kao što reče sadašnji premijer GRADU BI OD TAKSI ZA GRADJEVINSKO ZEMLJIŠTE TREBALO DA OSTANE 451 MILION EVRA ,ovu bi sumu trebalo ukalkulisati u cenu zakupa, "prebijanja po tipu podele kvadrata" itd.Tendersku proceduru da preskočimo.
"Podsetimo, 2012. godine tadašnji kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Vučić izjavio je da će u slučaju realizacije biti poštovana tenderska procedura odnosno javno nadmetanje.
Tada je tvrdio da bi se projekat realizovao bez zaduživanja, samo uz troškove od 125 miliona evra za komunalno uređenje, ali da bi „gradu od taksi za građevinsko zemljište trebalo da ostane 451 milion evra“.
Vučić je tada tvrdio i da postoji veliki broj investitora koji su zainteresovani za učešće u projektu, ali da o tome ne može detaljnije da govori jer će svi morati da prođu tendersku proceduru.
http://www.youtube.com/watch?v=oqOWmVU5AsQ "
-------
Kao što reče sadašnji premijer GRADU BI OD TAKSI ZA GRADJEVINSKO ZEMLJIŠTE TREBALO DA OSTANE 451 MILION EVRA ,ovu bi sumu trebalo ukalkulisati u cenu zakupa, "prebijanja po tipu podele kvadrata" itd.Tendersku proceduru da preskočimo.
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.282
kako se ova prica odmotava i blizi nekakvoj konkretizaciji, pa makar to bio "samo" trzni centar, nesto kancelarija i par hotela, ja ne mogu da se nacudim nekim stvarima.
1. zasto su se odlucili za dekrete, skrivene ugovore, prijateljske dogovore, monopole, povlastice, frljanje brojkama, rokovima, budzetima.. da li sam ja lud sto mislim da je sve bilo moguce uraditi sa slicinim ako ne i boljim efektom u svakom smislu (urbanistickom, ekonomskom, politickom, saobracajnom, drustvenom, kulturnom, naucnomm vremenskom...) da je sve islo nekim, za nas mozda novim, ali u normalnom svetu uobicajenim putem (studija, analiza, plan, konkurs, trziste, ponuda-potrazja, cist racun, cist obraz, razvoj..)
2. metro? pravili ga mi za 10 ili 100 godina ali metro MORA da predje savu i mora da prodje kroz SA. ja znam gde i sa kim zivim ali cak ni mi takvi necemo sutra praviti jos jedan metro most (onaj na adi vec napravismo) mimo SA, kad ovaj deo grada na bilo koji nacin urbanizujemo. situacija da sutra imamo metro koji kruzi oko izgradjenog SA je morate priznati toliko apsurdna i bizarna da se cak ni u beogradu ne moze dogoditi.
situacija i ignorisanje metroa cak i u naznakama deluje jos cudnije kada se u obzir uzme cinjenica da su investitori ipak ljudi koji bi trebalo da budu svesni realnosti, za razliku od domacih genija koji zive u svom imaginarnom svetu. umesto da se iskristi mogucnost da se metro, makar na nivou stanice vukov spomenik ili most na adi, inkorporira u buducu infeakstukturu SA, sklanjanjem postojecih sina i presecanjem sada slobodnih koridora prakticno se trajno onemugucava provlacenje metroa, osim kopanjem tunela ispod save, sto je mislim mnogo skuplje i neprakticnije resenje, obzirom na geografiju bg-a i nbg-a
3. kula. plasio sam se da ce liciti na nesto sto se gradi po tim azijskim zemljama ili po ukrajini i rusiji (mimo moskve). mikrofon je, za mene, jedino prijatno iznenadjenje u ovoj fazi
1. zasto su se odlucili za dekrete, skrivene ugovore, prijateljske dogovore, monopole, povlastice, frljanje brojkama, rokovima, budzetima.. da li sam ja lud sto mislim da je sve bilo moguce uraditi sa slicinim ako ne i boljim efektom u svakom smislu (urbanistickom, ekonomskom, politickom, saobracajnom, drustvenom, kulturnom, naucnomm vremenskom...) da je sve islo nekim, za nas mozda novim, ali u normalnom svetu uobicajenim putem (studija, analiza, plan, konkurs, trziste, ponuda-potrazja, cist racun, cist obraz, razvoj..)
2. metro? pravili ga mi za 10 ili 100 godina ali metro MORA da predje savu i mora da prodje kroz SA. ja znam gde i sa kim zivim ali cak ni mi takvi necemo sutra praviti jos jedan metro most (onaj na adi vec napravismo) mimo SA, kad ovaj deo grada na bilo koji nacin urbanizujemo. situacija da sutra imamo metro koji kruzi oko izgradjenog SA je morate priznati toliko apsurdna i bizarna da se cak ni u beogradu ne moze dogoditi.
situacija i ignorisanje metroa cak i u naznakama deluje jos cudnije kada se u obzir uzme cinjenica da su investitori ipak ljudi koji bi trebalo da budu svesni realnosti, za razliku od domacih genija koji zive u svom imaginarnom svetu. umesto da se iskristi mogucnost da se metro, makar na nivou stanice vukov spomenik ili most na adi, inkorporira u buducu infeakstukturu SA, sklanjanjem postojecih sina i presecanjem sada slobodnih koridora prakticno se trajno onemugucava provlacenje metroa, osim kopanjem tunela ispod save, sto je mislim mnogo skuplje i neprakticnije resenje, obzirom na geografiju bg-a i nbg-a
3. kula. plasio sam se da ce liciti na nesto sto se gradi po tim azijskim zemljama ili po ukrajini i rusiji (mimo moskve). mikrofon je, za mene, jedino prijatno iznenadjenje u ovoj fazi
Tintoreto
Intermediate
Jel se zna neki okviran datum kada ce poceti prva faza radova na ovom projektu?
Znaci, zanima me kada cemo moci da vidimo neke radnike/masine na licu mesta, za 6-8-10 meseci, godinu-dve?
Znaci, zanima me kada cemo moci da vidimo neke radnike/masine na licu mesta, za 6-8-10 meseci, godinu-dve?
Državna intervencija jeste neprihvatljiva u uslovima normalne ekonomije. Pošto ovde tržištem nekretnina vladaju narko karteli koji drže astronomske cene sa najvišim maržama u svetu (200 do 250 posto) intervencija države je itekako dobrodošla. Beograd na vodi za luksuzne stanove, a i ovaj plan sa Arabtecom za jeftine. Uz to država makar plaća svoje radnike na građevini, narko investitori samo daju obećanja radnicima koje posle najure bez para, a niko im ne može ništa.Delija":1fn3utym je napisao(la):
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
nedelja 29.06.2014. | 16:09
Toliko trošimo da je zajam UAE mali
Izvor: B92
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=869692
Beograd -- Javni dug Srbije prešao je 20 milijardi evra. U Ministarstvu finansija kažu da nam ne preti grčki scenario, dok ekonomisti upozoravaju da vreme za mere ističe.
Stižu milijarde evra iz Emirata, više puta su bili naslovi novina u poslednjih godinu dana. Međutim, do ovog trenutka arapski novac još nije stigao u Srbiju. U Ministarstvu finansija nije bilo sagovornika koji bi za B92 pred kamerama objasnio šta se dešava sa kreditom iz Abu Dabija, već je poslat pismeni odgovor.
"Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je Sporazum o zajmu od Emirata Abu Dabi u iznosu od jedne milijarde američkih dolara 30. maja 2014. godine. Nakon raitifikacije, potrebno je da se predstavnici Emirata Abu Dabi saglase na sve dokumente koje im je dostavila srpska strana shodno odredbama člana 3. Sporazuma o zajmu, kako bi zajam i sa strane zajmodavca postao u potpunosti efektivan. Ispregovarana je do sada samo prva tranša zajma", objašnjavaju iz Ministarstva finansija.
Međutim, ono što posebno brine ekonomiste je nastavak nezaustavljivog zaduživanja Srbije. Poslednji podaci govore da je javni dug prešao dvadeset milijardi dolara, što je 62,9 odsto bruto drustvenog proizvoda. Svaki dan smo zaduzeniji za 1,5 miliona evra.
Ekonomista Goran Nikolić podseća da je posle 2009. godine uspostavljena jedna konstanta da se svake godine zadužimo 2,4 milijarde novog duga, i da se tu ništa ne menja.
"To je ona razlika onoga što Srbija stvara i onoga što Srbija troši", upozorava on.
Mihailo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, s druge strane ima utisak da se taj ritam malo usporava.
"Za verovati je da će ova vlada preduzeti sve što treba - kao što je rekao ministar Krstić, do 2017. ako se ne varam - da se taj trend promeni, jer u protivnom preti nam grčki scenario", kaže on.
Nikolić ipak upozorava da se od arapskog kredita ne mogu očekivati čuda.
"Mislim da su to nažalost relativno skromne pare za ovih 2,4 koliko mi više trošimo. Tako da je potpuno svejedno, mislim ako se zadužujete po osam i po posto ili po devet posto za dinarske trezorske zapise, pa onda je bolje da bar tri meseca odložite to zaduživanje, da se po tako skupoj ceni ne zadužujete. To su tako male pare u odnosu na to što mi trosimo, tako da mislim da je to pitanje irelevantno", navodi on.
Crnobrnja kaže da korist od kredita iz Emirata zavisi koliko su dobro pripremljeni projekti.
"Ja se bojim da to ne ode u budžet i da bude potrošeno u tekuću potrošnju, bilo kroz plate bilo kroz neke materijalne troškove i tako dalje. To je najveća opasnost", upozorava on.
Srbija kao nekada nesvrstana Jugoslavija sarađuje s arapskim državama. Danas je razlika samo u tome što više ne želi da bude nesvrstana, već ćlanica Evropske unije. Ali, istovremeno ne želi da postane nova Grčka koje je već tri decenije u toj Uniji.
Toliko trošimo da je zajam UAE mali
Izvor: B92
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=869692
Beograd -- Javni dug Srbije prešao je 20 milijardi evra. U Ministarstvu finansija kažu da nam ne preti grčki scenario, dok ekonomisti upozoravaju da vreme za mere ističe.
Stižu milijarde evra iz Emirata, više puta su bili naslovi novina u poslednjih godinu dana. Međutim, do ovog trenutka arapski novac još nije stigao u Srbiju. U Ministarstvu finansija nije bilo sagovornika koji bi za B92 pred kamerama objasnio šta se dešava sa kreditom iz Abu Dabija, već je poslat pismeni odgovor.
"Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je Sporazum o zajmu od Emirata Abu Dabi u iznosu od jedne milijarde američkih dolara 30. maja 2014. godine. Nakon raitifikacije, potrebno je da se predstavnici Emirata Abu Dabi saglase na sve dokumente koje im je dostavila srpska strana shodno odredbama člana 3. Sporazuma o zajmu, kako bi zajam i sa strane zajmodavca postao u potpunosti efektivan. Ispregovarana je do sada samo prva tranša zajma", objašnjavaju iz Ministarstva finansija.
Međutim, ono što posebno brine ekonomiste je nastavak nezaustavljivog zaduživanja Srbije. Poslednji podaci govore da je javni dug prešao dvadeset milijardi dolara, što je 62,9 odsto bruto drustvenog proizvoda. Svaki dan smo zaduzeniji za 1,5 miliona evra.
Ekonomista Goran Nikolić podseća da je posle 2009. godine uspostavljena jedna konstanta da se svake godine zadužimo 2,4 milijarde novog duga, i da se tu ništa ne menja.
"To je ona razlika onoga što Srbija stvara i onoga što Srbija troši", upozorava on.
Mihailo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, s druge strane ima utisak da se taj ritam malo usporava.
"Za verovati je da će ova vlada preduzeti sve što treba - kao što je rekao ministar Krstić, do 2017. ako se ne varam - da se taj trend promeni, jer u protivnom preti nam grčki scenario", kaže on.
Nikolić ipak upozorava da se od arapskog kredita ne mogu očekivati čuda.
"Mislim da su to nažalost relativno skromne pare za ovih 2,4 koliko mi više trošimo. Tako da je potpuno svejedno, mislim ako se zadužujete po osam i po posto ili po devet posto za dinarske trezorske zapise, pa onda je bolje da bar tri meseca odložite to zaduživanje, da se po tako skupoj ceni ne zadužujete. To su tako male pare u odnosu na to što mi trosimo, tako da mislim da je to pitanje irelevantno", navodi on.
Crnobrnja kaže da korist od kredita iz Emirata zavisi koliko su dobro pripremljeni projekti.
"Ja se bojim da to ne ode u budžet i da bude potrošeno u tekuću potrošnju, bilo kroz plate bilo kroz neke materijalne troškove i tako dalje. To je najveća opasnost", upozorava on.
Srbija kao nekada nesvrstana Jugoslavija sarađuje s arapskim državama. Danas je razlika samo u tome što više ne želi da bude nesvrstana, već ćlanica Evropske unije. Ali, istovremeno ne želi da postane nova Grčka koje je već tri decenije u toj Uniji.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Борчанац":12o9xm6o je napisao(la):
stf":12o9xm6o je napisao(la):
Smisao primedbe o infrastrukturi izvan SA je bio da se dobije realnija slika o stvarnim troškovima naše strane. Ovaj projekat prati premalo pravih informacija i previše medijskih spinova da bi ljudima bilo lako sa se snađu bez pokušaja da se ovolika neravnoteža u informacjama bar malo ispravi. Dva glavna propagandna elemenata su spremnost da se potroše tri (a sada već i četri) milijarde, i činjenica da investitor snosi troškove infrastrukture unutar SA. Zbog toga dobar broj ljudi ima neku maglovitu predstavu da se naši troškovi u pogledu infrastrukture svode maltene samo na to da negde u blizini pronađemo veću vodovodnu i kanalizacionu cev, pa samo tu priključimo ono što su Arapi već platili i napravili - i gotovo. Malo informisaniji pretpostavljaju da će tu biti više posla, ali imam utisak da retko ko uzima u obzir, ili bar to ne spominju javno, koliko je u stvari skupo i komplikovano dovođenje infrastrukture do granice naselja ovako ogromne veličine.
Iz rasprave o Zahinom kompleksu znamo da je za korisnu površinu od 100.000 m2 predviđen lokalni transformator od 10MW. Ta cifra odgovara snazi polovine čitave hidrocentrale Kokin Brod (https://sh.wikipedia.org/wiki/Hidroelektrane_u_Srbiji). Iako ovde postoje ugrađene rezeve u dimenzionisanju trafoa, one nisu prevelike, dok projekat BNV ima 20 PUTA veću korisnu površinu. Moraćemo dakle da napravimo nešto ekvivalentno čitavoj novoj električoj centrali samo da bi pokrili potrošnju električne energije nečega što je efektivno moderan novi grad unutar SA. Slično važi za proizvodnju pijaće vode, prečišćavanje otpadnih voda i nekoliko novih magistralnih cevovoda kroz izgrađeno gradsko tkivo, što je takođe skupo i veoma nezgodno.
Naravno da ćemo sve to ionako morati da pravimo da bi aktivirali SA i naravno da ne očekujem da to plati neko drugi. Ali ljudi moraju imati realnu sliku koje obaveze preuzimaju, koliko će nas to koštati i koliko će trajati. Samo na osnovu ovakvih, punih informacija, mogu se proceniti naši prioriteti (možda nam je nešto drugo sada preče), stvarna cena, realno trajanje projekata, a na osnovu svega toga i koji model investiranja i koji investirori su za nas u dugoročnom smislu najpovoljniji.
Trivijalni primer su čuvene 3 milijarde. Stvarno jeste prednost imati investora koji je voljan da krene u takav projekat. Ali svi zaboravljaju da to važi samo ako se obaveže da stvarno gradi ceo kompleks jer će samo onda sigurno potrošiti toliko. Ako međutim investira samo u malim koracima, u trenutku kad neka gradnja na međunarodnom tržištu postane profitabilna, onda se njegova prednost što se nas tiče skoro gubi (mada ne sasvim), jer bi javni konkurs sigurno proizveo i druge ponude budući da bi onda i drugima to tada bilo komercijalno. Zbog toga je jedan od bitnih rezultata nedavnog predstavljanja projekta to što je Abar mnogo snažije naglasio nameru da radi CEO projekat.
Međutim to i dalje ne znači puno bez mnogo jasnijih i detaljnijih izjava o namerama svih strana, pre bilo kakvog potpisivanja, i bez niza dodatnih objašnjenja o stvarnim troškovima, koristima i tajmingu kad će se jedni i drugi pojaviti. Naprimer, to što će on finansirati izgradnju interne infrastrukture ne znači da će to nama biti besplatno, jer će to biti uračunato u podelu ulaganja a time i profita (efektivno gubimo korist od dela našeg zemljišta, to jest ulažemo ga u infrastrukturu). Onda se postavlja pitanje koliko će on proceniti svoju investiciju u internu infrastrukturu SA? Postoje li u svetu specijalizovane firme koje bi tu infrastrukturu uradile jeftinije i kvalitetnije jer se samo time bave? Ili je činjenica da sve ide u paketu ipak za nas profitablnija? U čisto organizacionom smislu i u pogledu raspoloživosti kapitala definitvno jeste bolje da on sve organizuje, ali ipak, PO KOJU CENU, i kako mi možemo znati ili bar verovati da je sve OK ako stručna javnost uopšte nije angažovana? Tu vidim zaista ogromnu i nezaobilaznu ulogu stručnjaka svih profila koji su trebali biti konsultovani prilikom koncipiranja planova a pogotovo pre zaključivanja ugovora, jer projekat takvih razmera jednostavno mora biti mnogo javniji i transparentniji.
Cela stvar je i dalje toliko nejasna da su ovakvi sitni komentari kao ovaj moj (da su troškovi spoljne infrastrukture bitno veći nego što se javno predstavljaju) samo pokušaj da dodam sve moguće poznate informacije o kojima se ne piše, iako su bitne da se sagleda celina projekta i bolje vide sve opcije koje imamo. Pre svega zato što je gigantski napor usmeren na to da nas ubedi da imamo samo jednu opciju, ali bez bilo kakvih podataka koji to potvrđuju.
nnikolic1986
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.06.2012.
- Poruke
- 122
- Pohvaljen
- 557
@milos.tro ova slika mi je bas dobra bas zato sto u pozadini vidim kako ce Krnjaca da mi se razvija zajedno sa Vucicevim BG na vodi... :lool:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.225
- Pohvaljen
- 24.593
Neko je to već pomenuo na Internetu, al' moram i ovde da ponovim pošto je dobra fora.
Na renderima nigde jednog brda, Beograd je pretvoren u pustinju :lol:
Pretpostavljam da su projektanti u "pažljivom projektovanju" želeli da krenu od poznate situacije. :roll:
Na renderima nigde jednog brda, Beograd je pretvoren u pustinju :lol:
Pretpostavljam da su projektanti u "pažljivom projektovanju" želeli da krenu od poznate situacije. :roll:
stf":2mhl33qz je napisao(la):
Pa zavisi šta podrazumevaš pod pojmom "naši".. Ako misliš samo na autore koji su radili samo ono što se izgradilo u Beogradu za poslednjih 20 godina, tu obrati pažnju na dve stvari: ti naši su zanemarljiv procenat projektanata sa ovih prostora, ajd' da kažemo iz Srbije, koji su u tih 20 godina nešto radili i još uvek rade i drugo, projektovati i graditi u Srbiji u spomenutom periodu je bilo blago rečeno schizofreno. Radio sam i radim za i sa "našim" ljudima, đacima Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji samostalno, znači ispred sopstvenih kompanija, projektuju concepte, schematice i design development projekte čak i za mnogo veće i vrednije celine širom sveta. Omanji arhitektonski biro ovakve "projekte" radi za 2-4 sedmice, u zavisnosti od toga do kog nivoa je ugovoreno da će se ići. Ovo što smo do sada videli, a tiče se "projekta" BW, nije još ni urbanistički ni arhitektonski projekat, već je samo na nivou pre-concepta (po onom što sam uspeo da vidim, SOM je ipak stigao do koncepta, ali samo fasade, bez udubljivanja u funkcionalno projektovanje samog objekta, ali to nije ona zgrada koja je na maketi i najnovijim renderima) i za sada služi isključivo u marketinške svrhe prve faze. Ovi Arapi nisu investitori. Oni su kao producenti filma. Ne ulažu soptvene pare već samo "navatavaju" one sa parama. Ovde se sve više govori o investitorima i projektantima, a ja za sada nijednog od njih ne videh. Ako nešto od ovoga krene, tj. ako uspeju da privuku dovoljno pažnje, radiće se projekti. Konstruktivno rešenje za kulu će doći spolja, ovde niko nema reference za to, tehnologija shopping mall-a takođe. Ostalo će polako preuzimati domaći biroi. Jednostavnije fasade se mogu ovde odraditi, instalaterski delovi se ionako rade u Srbiji za slične objekte u Rusiji, recimo, glavni projekti takođe. Ali uvek će biti pitanje procenata. Ko je i malo u struci koja se zove građevinarstvo zna da tu leže pare, a ne u projektovanju. Kada je Mišković počeo da gradi i obnavlja Maksije, malo ko je pričao o projektima...a zapitajte se zašto ih je većina sa metalnom konstrukcijom i limenim fasadama kada u Srbiji to do tada niko nije radio. I koliko građevinarstvo ima veze sa estetikom...
Sad nešto gledam opet, jonathan je skroz u pravu za kulu.
Ova se nalazi u sekciji "Kula Belgrade" na sajtu "Belgrade waterfront" i na njoj je prikazana samo kula, bez ostalih zgrada u masterplanu.
A ovako je prikazana na ostalim renderima:
I evo još jednog rendera iz sekciej "Kula Belgrade":
Zaista ima razlike! Jonathane, oko sokolovo
Inače, danas sam video da su nekoliko tramvaja ofarbali u "Belgrade waterfront" boje, a reklamiraju ga i po bilbordima - i običnim, i elektronskim. Iz nekog razloga sam se setio one pesmice: "Na savske obale, spustiće se ulice..." Ko zna da završi pesmicu do kraja, ima 30+ godina
Ova se nalazi u sekciji "Kula Belgrade" na sajtu "Belgrade waterfront" i na njoj je prikazana samo kula, bez ostalih zgrada u masterplanu.
A ovako je prikazana na ostalim renderima:
I evo još jednog rendera iz sekciej "Kula Belgrade":
Zaista ima razlike! Jonathane, oko sokolovo
Inače, danas sam video da su nekoliko tramvaja ofarbali u "Belgrade waterfront" boje, a reklamiraju ga i po bilbordima - i običnim, i elektronskim. Iz nekog razloga sam se setio one pesmice: "Na savske obale, spustiće se ulice..." Ko zna da završi pesmicu do kraja, ima 30+ godina
Bivis
Higher intermediate
Homer Jay":2xto4wd6 je napisao(la):Inače, danas sam video da su nekoliko tramvaja ofarbali u "Belgrade waterfront" boje, a reklamiraju ga i po bilbordima - i običnim, i elektronskim. Iz nekog razloga sam se setio one pesmice: "Na savske obale, spustiće se ulice..." Ko zna da završi pesmicu do kraja, ima 30+ godina
Baš malopre sam prolazio pored Palate Srbije i videh bilbord, e sada da li da ga slikam ili ne, ma hajde, pustiću ga na beobuildu. Čisto da imamo u arhivi... :mrgreen:
