Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[neshaoct]

...kako se približava početak gradnje, ja sa sve većim uživanjem posmatram ovu ludoriju koja se zove Beograd na vodi i čekam rasplitanje i realizaciju. Da vidimo kako će stvar isterati do kraja tj do početka gradnje.

Kakvog crnog početka gradnje kada toga neće biti...nijedan jedini kvadrat ničega neće biti izgrađen. Treba li da tražim te tvoje citate?
Što čekaš nešto što si ubeđen da neće ni biti. Ne kontam...

Posle izgradnje, vlasnik objekta mora postati i vlasnik zemljišta. To je pravilo.

Zakonska odredba koja to određuje je...?

I zasad nema zakonskih uslova za davanje zemljišta u zakup na manje od 99 godina, ali ta forma na 99 godina je samo jedna fora, jer se zakupnina za to zemljište plaća najduže 5 godina i posle isplaćene poslednje rate zemljište prelazi u svojinu dotadašnjeg zakupca.

Zakonska odredba koja zabranjuje davanje zemljišta u zakup na manje od 99 godina je...?
Zakonska odredba koja predviđa da zemljište, nakon isteka 5 godina plaćanja zakupa za zemljište zakupljeno na 99 godina, prelazi u svojinu zakupca je...?

 

[spatiotecte]

Muhamed el Abar je rekao da ce svaka zgrada u SA biti delo srpskih arhitekata.

To me iskreno najvise i plasi...

 

[rasho62]

Pa valjda znaju isprojektovati i nesto da valja, narocito sto racunaju na bogatu klijentelu koja bi to, jel, trebala kupiti?

 

[belka]

Ovo oko zakupa što je napisao naš drug Neša nije tačno. Drugo ovo što je oko vlasti napisao naš drug Neša takođe nije tačno. Na izborima se podrška glasača dobija na bazi iznošenja određenog političkog programa. Na primer: ako neko hoće da održi gej paradu, dužan je da u svom izbornom programu građanima predloži organizaciju gej parade. Ako neko želi da legalizuje homoseksualne brakove, dužan je da građanima to jasno kaže kao svoj predizborni program. Ako neko želi da potpiše Briselski sporazum kojim se priznaje nezavisnost Kosova, dužan je da građanima to jasno i glasno kaže pre izbora. Ako neko želi da proda Telekom, dužan je građanima jasno kaže da je njegova predizborna poruka i progrma da se proda Telekom. Ako neko želi da proda EPS, dužan je da građanima ponudi prodaju EPS kao predizbornu poruku i obećanje, isto tako i za Dunav osiguranje, Aerodrom, Komercijalnu banku. Ako je rasprodaja svega što imamo predizborni program i poruka, to se mora kazati pre izbora građanima. Ako neko smatra da može da vrši vlast tako što će Srbiju zadužiti za 5 milijardi evra za 2 godine, dužan je i da to jasno kaže građanima pre izbora, da bi oko tog zaduživanja koje se desilo mogli da se izjasne. I tako dalje.

Problem je samo što niko ovo nikada nije izgovorio građanima pre izbora, već upravo suprotno, o ovome nije bilo ni reči, a to je program koji se sprovodi. E sad: ako neko ne kaže građanima sve ovo pre izbora, nego priča neke druge stvari, a posle izbora osvoji vlast i počne da sprovodi ovakav program, onda građani imaju pravo da ga svaki čas pitaju: ej pa zašto sad ovo, ej pa zašto sad ono i onje dužan da stalno objašnjava zašto sad to radi kad takav politički i ekonomski program nije uopšte kandidovao na izborima. Takođe zbog posebno i masovno rasprostranjenog neobrazovanja naših glasača, ova vlast jednostavno nema legitimitet, i to već sad 2 meseca posle izbora. Ima legalitet, nesporno, ali već sad je izgubila legitimitet.

 

[belka]

Nešo, što si podivljao? Imaš lepo u Zakonu o planiranju i izgradnji te odredbe, kao i u Odluci o građevinskom zemljištu Grada Beograda. Tom Odlukom je jasno proisana ova procedura koju sam ti napisao. Da bi neko dobio lokacijsku i građevinsku dozvolu kod nas u Srbiji mora da ispuni sledeći uslov: da ima svojinu na građevinskom zemljištu ili da ga je uzeo u zakup. Taj zakup nije klasičan institut zakupa kao obligacionog odnosa, već se zemljište daje u zakup pod strogo određenim uslovima na javnoj licitaciji ili prikupljanjem pisanih ponuda. I taj zakup se zove zakup na 99 godina, ali faktički može da traje najduže 5 godina, jer za 5 godina mora da se isplati čitav iznos zakupnine koji je izlicitiran ili čija je najveća pisana ponuda prihvaćena. I to je sve, takva je procedura. I ja lepo kažem da će ona možda da se menja, da bi se prilagodila glupim izjavama premijera koji nema legitimitet, ništa više. što te to toliko pogađa, nije mi jasno?

 

[spatiotecte]

Pa valjda znaju isprojektovati i nesto da valja, narocito sto racunaju na bogatu klijentelu koja bi to, jel, trebala kupiti?

Veruj mi da ne znaju, pogledaj oko sebe sta se gradi u Beogradu, bice ti jasno.

 

[rasho62]

A kako da svoj arhitektonski projekat realizuju ako investitor nece da finansira jer mu recimo poskupljuje izgradnju. Racunam da ce ovde biti para pa ce se i nasi moci razmahati i demantovati nas neverne Tome!

 

[spatiotecte]

Miskovic ima pare, Belville je sranje, kako objasniti tako nesto?

 

[belka]

Zakonska odredba koja to određuje, to da vlasnik objekta mora postati i vlasnik zemljišta dragi Nešo vuče korene iz jednog pravila rimskog prava od pre 2 hiljade godina koje se zove superficies solo cedit, a u prevodu znači da objekat prati sudbinu zemljišta ili ugrubo da zemljište i objekat predstavljaju jednu jedinstvenu celinu nepokretnosti, i tom pravilu se upodobio i naš Zakon o planiranju i izgradnji, ovaj sadašnji koji uopšte nije loš i ne treba ga uopšte menjati. Zato je i institut zakupa građevinskog zemljišta upodobio tome, on služi kao jedno da ga nazovemo odloženo sticanje prava svojine na zemljištu, praktično bi ga mogli prebaciti u institut kupoprodaje zemljišta na odloženo - na rate, maksimalno 5 godina u mesečnim ratama. Ali oni ga još drže tako u zakonu. I tako je čitav institut konstruisan: zemljište možeš uzeti u zakup samo po tržišnoj ceni, gde je početna cena procena poreske uprave, a ona je za centar Beograda po zonama drakonska. I može samo više od toga. Ako posle prve 3 mesečne rate odlučiš da isplatiš ostatak zakupnine odjednom, zemljište stičeš u svojinu. To je pandan čuvanoj konverziji prava koiršćena u pravo svojine, koja može da bude bez naknade i sa naknadom. Sa naknadom puna tržišna cena zemljišta na današnji dan.

 

[milos.tro]

27. 06. 2014. /Peđa Popović
Magla oko Beograda na vodi
http://www.istinomer.rs/stav/analize/ma ... a-na-vodi/

Maketa projekta “Beograd na vodi” otkrivena je uz prisustvo medija i visokih državnih zvaničnika, u zgradi Beogradske zadruge. Iako su svi mogli da vide kako bi Savamala trebalo da izgleda 2018. godine, brojni poslovi oko projekta “Beograd na vodi” i dalje su nepoznati i nejasni poput sadržine ugovora sa arapskim partnerima, ali i vrednosti kapitala koje ulaže Srbija.

Za sada je samo sigurno da će bez učešća stručne i ostale javnosti biti promenjen Generalni urbanistički plan i druge zakonske odredbe koje potencijalno mogu biti štetne.

Prezentovanjem 3D makete u zgradi Beogradske zadruge građani od petka, 27. juna mogu da posle višemesečnih najava konačno vide nešto više od tv priloga o projektu Beograd na vodi.

“Ova zgrada nije samo maketa, pogledajte okolinu to izgleda kao muzejski eksponat. Izgled Karađorđeve ulice promenjen je ovom zgradom, a naš plan je da promenimo ovaj deo grada i lice Srbije koje treba da izgleda lepo i čisto kao ova zgrada”, rekao je Aleksandar Vučić.

Ovaj urbanistički projekat broj jedan u Srbiji procenjen na tri milijarde dolara, uz 1,8 miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora pominje se od izborne kampanje 2012. godine. Intenzivno je eksploatisan i pred ovogodišnje izbore, ali i dalje se o samom projektu i načinu sprovođenja malo znalo.

Uprkos obećanjima, a prema do sada poznatom, izvesno je da će većina procesa biti netransparentna, bilo da se radi o pravnom, finansijskom ili urbanističkom delu projekta “Beograd na vodi”.

Podsetimo, 2012. godine tadašnji kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Vučić izjavio je da će u slučaju realizacije biti poštovana tenderska procedura odnosno javno nadmetanje.
Tada je tvrdio da bi se projekat realizovao bez zaduživanja, samo uz troškove od 125 miliona evra za komunalno uređenje, ali da bi „gradu od taksi za građevinsko zemljište trebalo da ostane 451 milion evra“.
Vučić je tada tvrdio i da postoji veliki broj investitora koji su zainteresovani za učešće u projektu, ali da o tome ne može detaljnije da govori jer će svi morati da prođu tendersku proceduru.

http://www.youtube.com/watch?v=oqOWmVU5AsQ
Dve godine kasnije, stvari su se promenile. Optimizam je tokom predizborne kampanje ostao prisutan. Podsetimo, najavljivano je da će ovaj projekat biti zamajac srpske prvrede, zaposliti 200.000 ljudi i kompletnu građevinsku industriju čime bi u najvećoj meri rešio problem nezaposlenosti, a Srbiji doneo profit. Išlo se toliko u detalje pa su iznošene tvrdnje koliko će apartmana biti prodato prvog dana, odakle će biti kupci, kao i gde će se nalaziti zgrada Opere.

Međutim, činjenica je da pomenutih brojnih investitora više nema, planirani troškovi nisu poznati, a od javnog nadmetanja i učešća stručne i zainteresovane javnosti se odustalo.

“Čitav posao se obavlja bez javnog konkursa. Svi propisi doneseni u poslednjih nekoliko meseci služe samo da se napravi pravni okvir koji će investitoru omogućiti da ostvari profit. Bilo je sporadičnih kontakata između predstavnika vlasti koji stoje iza Beograda na vodi i arhitekata, ali projekat ovih razmera zahteva mnogo ozbiljniju javnu diskusiju na kojoj će moći da se čuju argumenti stručne javnosti i građana” izjavio je na tribini povodom Beograda na vodi Ivan Rašković iz Društva arhitekata Beograda.

U aprilu je zbog Beograda na vodi ukinuta Studija visokih objekata.

Nedavnim iniciranjem promene Generalnog urbanističkog plana (GUP) Beograda od strane skupstine Grada predviđeno je nekoliko izmena koje se direktno tiču Savamale, gde je planiran Beograd na vodi.
Promenom je predviđeno da se izbrišu stavovi koji se odnose na obavezu međunarodnog konkursa za uređenje Savskog amfitetara, kao i jedinstvenom pristupu uređenja obe obale Save.

“Brisati stavove 1., 4., 5. i podnaslov „Karađorđeva“ koji glase: „Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeogradskog centra sa druge strane reke se u početnoj fazi jedinstveno rešavaju, kao budući gradski centar najvišeg ranga, putem međunarodnog konkursa, kako bi se uspostavila logična vizuelna i kontekstualna veza između poteza javnih prostora beogradske i novobeogradske strane, bez obzira na različite mogućnosti i kasnije nezavisne faze realizacije i posebne konkurse u dva dela budućeg centra”

Predlog izmene GUP

U Transparentnosti Srbija smatraju da ovo rešenje nije dobro pošto se kroz međunarodni konkurs očigledno može doći do kvalitetnijih rešenja, nego u slučaju da se takav konkurs ne organizuje.

“Potreba Republike, Grada i gradskih opština je da svaki deo grada bude što lepše i funkcionalnije uređen. Ukidanje već postojeće obaveze organizovanja konkursa ni na koji način ne može doprineti ostvarivanju cilja. Naprotiv, ono donosioce odluke trajno lišava mogućnosti da između više ponuđenih rešenja odaberu ono koje će na najbolji način zadovoljiti potrebe Republike, Grada i gradskih opština.”, navodi se u primedbama ove organizacije na izmene GUP-a.

Izbegavanje konkursa potvrđeno je dodavanjem člana u poglavlju „12.2.3 Područja za obaveznu primenu posebnih instrumenata razrade i sprovođenja Generalnog plana“, koji glasi:
„Ukoliko Vlada Republike Srbije utvrdi neku od napred navedenih lokacija kao lokaciju od značaja za Republiku Srbiju, za takvu lokaciju nije obavezna izrada konkursa.“

O ovim predlozima Skupština Beograda će odlučivati 22. jula, ali izvesno je da će do izmena GUP-a doći s obzirom na odnos snaga u Skupštini grada, čime bi na snazi dobio i Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisan 17. februara 2013. godine i ratifikovan u Narodnoj skupštini 15. marta 2013. godine.
Potpisivanjem međudržavnog sporazuma omogućava se neprimenjivanje Zakona o Javno privatnim partnerstvima (član 3 stav 2) u kome se navodi da se “Zakon ne primenjuje ako bi se to partnerstvo zasnivalo na međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više država radi zajedničkog sprovođenja ili korišćenja projekata;”

Na taj način se još jednom preskače odrednica da se izbor partnera vrši kao kod javnih nabavki – konkursom i izborom najbolje ponude.
Osim izbora partnera, međudržavni sporazum omogućava izbegavanje brojnih obaveza propisanih Zakonom o JPP kao što su:
“Izrada poslovnog plana koji uključuje uslove JPP, procenu troškova i analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva, specifikacije o finansijskoj prihvatljivosti JPP za javno telo, specifikacije u pogledu finansiranja projekta i raspoloživost sredstava, planiranu raspodelu rizika, zatim analizu ekonomske efikasnosti predloženog projekta, vrste i iznose sredstava obezbeđenja koje treba da obezbede partneri u projektu, te mehanizme nadzora nad realizacijom ugovora i sprovođenjem obaveza, što podrazumeva i redovno, šestomesečno izveštavanje”, navodi se u analizi Transparentnosti Srbija.

Vlada, koja je nosilac projekta je dan pred promociju donela zaključak o osnivanju preduzeća “Beograd na vodi d.o.o.” koje će biti nosilac ovog posla.
Ipak i ovde postoji još jedna nepoznanica, jer bi prema informacijama iz kabineta premijera, za vođenje posla trebalo da bude zadužena zajednička firma Igl hils (Eagle hills).

“Sedište firme “Eagle hills” će biti u Abu Dabiju i Beogradu. To će biti zajednička firma Vlade Srbije i Vlade Emirata. U Beogradu firma još nije registrovana, a to bi trebalo da se obavi do kraja juna.”

Ova u Beogradu još neregistrovana firma je sudeći prema registru Privredne komere Abu Dabija osnovana sredinom maja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema dostupnim podacima Eagle hills international properties osnovana je 14. maja 2014. godine sa početnim kapitalom od 150 hiljada emiratskih dirama, odnosno 30.000 evra i nema zaposlene.

 

[neshaoct]

Zakonska odredba koja to određuje, to da vlasnik objekta mora postati i vlasnik zemljišta dragi Nešo vuče korene iz jednog pravila rimskog prava od pre 2 hiljade godina koje se zove superficies solo cedit, a u prevodu znači...

Pitan si da navedeš zakonsku odredbu u kojoj piše da se zakup nad zemljištem ne može dati na manje od 99 godina...i šta si ti naveo...rimsko pravo od pre 2000 godina?
Pitan si da navedeš po kom osnovu zakupac nad zemljištem nakon 5 godina postaje vlasnik žemljišta koje je zakupio na 99 godina i...šta si naveo...rimsko pravo od pre 2000 godina? Mislio si možda oko roka važenja građevinske dozvole na 5 godina od dana pravosnažnosti Rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, do izdavanja upotrebne dozvole?
Usput, davno sam dobio 10 iz rimskog prava na Beogradskom Pravnom fakultetu, tako da nemaš šta ti mene da učiš ili prevodiš po tom pitanju.

Ugovor o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini sadrži naročito:
podatke o katastarskoj parceli, nameni i veličini budućeg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa...
Gde ovde piše da rok mora biti na 99 godina kad je u neophodnim elementima pomenutog Ugovora, koje propisuje Zakon, ostavljeno na volji ugovornih strana da izaberu na koji rok?

Sada nastavljaš da troluješ ovu temu sa pričom kako eto...poreska uprava, tržišna cena, moraju pare da se daju,
bla-bla...''spremaš teren'' da kreneš pljuvačinu...umesto da kažeš sledeće:

Otuđenje i davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini

Jedinica lokalne samouprave može otuđiti ili dati u zakup građevinsko zemljište po ceni odnosno zakupnini koja je manja od tržišne cene odnosno zakupnine ili otuđiti ili dati u zakup građevinsko zemljište bez naknade, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Bliže uslove i način za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta iz stava 7. ovog člana propisuje Vlada.

Šta misliš, hoće li biti te saglasnosti Vlade Srbije?

------------------------------------

Uostalom, zašto se ti uopšte više baviš ovom temom kad ništa nikada neće biti izgrađeno, nijedan kvadrat, neće biti obnovljena zgrada Zadruge, ovo će se gurnuti pod tepih posle izbora...šta više pišeš o nečemu što nikada neće biti izgrađeno...nijedan kvadrat ničega?

Odustaješ li od tih svojih reči?

p.s. Usput:
http://www.pravopedia.rs/index.php?titl ... solo_cedit

 

[brdjanin]

Ako je u Zadrugu uloženo svega 2 miliona da li to znači da nije dirano ništa u podrumu i oko izolacije, odnosno da nije rešavan problem podzemnih voda? Da li to znači da još u podrumu s vremena na vreme radi pumpa za izbacivanje vode? To nije baš prijatno.

P.S. Danas prolazim tuda a jedan lik priča drugom "Ma nešto su zeznuli. Tvrde neki da je nekim Jevrejima posle 2000-te dat deo zemljišta i da se sada vodi postupak pred sudom. Ovo sve nije čisto." "Pa jel zna AV za to?" "Izgleda da mu nisu sve rekli." Rekao bih da je nedostatak informacija veoma plodno tlo za razne spekulacije. Baš me zanima kako će teći raseljavanje.

 

[Борчанац]

Што рече Милош Тро, тужно је колико задруга са Бранковог моста делује јадно. Кров у растакању...
Опет... да ни један једини квадрат не буде изграђен, ми смо у добити. Неко нам је платио четвртину трошкова комплетног реновирања зграде.
Остатак морамо сами а за то нам нико није крив.

 

[Methane]

@Methane

Zapravo, ne zna se još uopšte šta će biti sa zgradom Pošte 6. Ako projekat uopšte krene u realizaciju, Savski trg će doći na red tek za četiri-pet godina, a možda i kasnije. Sve je i dalje vrlo maglovito, i ako se uopšte treba hvatati za nešto sa jučerašnjeg "hepeninga", to je odmereni optimizam Alabara kao potencijalnog investitora, a ne euforično, nerealno i preoptimistično samohvalisanje naše političke elite.

Znači maketa dođe eto tako... da se prikaže nešto. Ja se samo bojim da će projekat da krene, pa će neko da shvati da se debelo z* i da će da ostane nezavršeno i čeka neki novi politički marketing, za jedno 20-ak godina, što je neki okvirni inteval koji je prolazio od Titovog "Majku mu božiju, mogli biste rasčistiti ove šine" početkom 70-ih pa do S.M-ovog "Europolisa" i od njega do ove megalomanske nakarade, za koju znači ni jasan plan ne postoji.

 

[jonathan]

Muhamed el Abar je rekao da ce svaka zgrada u SA biti delo srpskih arhitekata.

To me iskreno najvise i plasi...

A nego čijih? Arapskih arhitekata? Raščlanite bar pojmove izrade koncepta, projektovanja (koje nije, naravno samo arhitektonsko) i izrade projektne dokumentacije. Čovek je spominjao i ulice, kanalizaciju... Pa kada hiljade naših projektanata rade po celom svetu, pa što ne bi crtali i računali i za Beograd?

 

[stf]

Muhamed el Abar je rekao da ce svaka zgrada u SA biti delo srpskih arhitekata.

To me iskreno najvise i plasi...

A nego čijih? Arapskih arhitekata? Raščlanite bar pojmove izrade koncepta, projektovanja (koje nije, naravno samo arhitektonsko) i izrade projektne dokumentacije. Čovek je spominjao i ulice, kanalizaciju... Pa kada hiljade naših projektanata rade po celom svetu, pa što ne bi crtali i računali i za Beograd?

Па ја нашима не бих ни дао да се дотакну идејних решења. Превише је Београд унакажен идејним достигнућима наше струке у последњих 20 година. И треба да цртају само у CAD-у и да држе дигитрон, више нису ни заслужили.

 

[Zuma]

Kad bude potpisan, onda je kasno za sve, jer sudski proces ne možemo dobiti. Posle slobodno možemo zaboraviti na njega na isti način kao što nema puno prostora za raspravu o promenama fizičkih zakona. Ili raspravljajte sada, ili nemojte uopšte.

Onda smeniš tu vlast. To tako funkcioniše.

Kakve veze ima smena vlade sa preuzetim obavezama? Kad legalna vlast potpiše ugovor, on važi i posle njene smene. Time si kaznio samu tu vladu, ali loš ugovor ostaje. Ako želimo da utičemo na njegov sadržaj, valjda je svima očigledno da to možemo samo pre nego što se on potpiše. Dakle i rasprava o njemu se mora odvijati PRE potpisivanja, a ne posto nam velikodušno obelodane šta su potpisali onda kad je već kasno. Pre toga nemamo informacija, jer nam ih ne daju da javnost ne bi talasala i kvarila idilu dogovaranja u uskom krugu povlašćenih, a posle ćemo ih dobiti uz veliku pompu o "ispunjenim obećanjima o javnosti rada", ali naravno tek kada bude isuviše kasno za promenu. Tvoj odgovor nema nikakve veze sa onim to sam napisao

Zašta si mu onda dao mandat da radi, da vlada, ako će on tokom svoje vlasti malo-malo da te vuče za rukav i traži odobrenje za svaku odluku koju će doneti??? Izabrao si ga da vlada, i on vlada.
Ta njegova vlast mora da bude u skladu sa zakonima, da bude vidljivo šta sve radi....ali ne treba da te tokom svog mandata stalno pita da li se slažeš sa ovim ili onim pojedinačnim poslom koji spada u delokrug poslova za koje je ionako već izabran da ih radi u naredne najviše 4 godine. Ako ti se rezultati tog rada ne budu dopadali, ako budeš mislio da je malo urađeno, loše je ili šta god...smenićeš ga i to je to.
Bitno je da znaš šta radi kako bi uopšte mogao da donosiš sud da li radi dobro ili ne, kako bi uopšte onda mogao da ga smeniš ako nisi zadovoljan.
Naivno je verovanje da neko dobije vlast, a onda se ta vlast sastoji u tome da...da opet za svaku odluku treba da pita onoga koji mu je vlast već dao.

Zamisli da se pojavi vlada sastavljena od političara fasciniranih medicinom. Oni donesu sve potrebne zakone da članovi vlade mogu da vrše hirurške operacije. U svim relevantnim delovima zakona koji regulišu rad hirurga su dodati članovi koji kažu "sem što ovo ne važi (ili važi) za članove vlade". Da li bi i onda, kao pacjent, rekao da ga ne treba stalno vući za rukav i da ne treba da traži odobrenje za "svaku odluku koju će doneti". Izabrao si ga da vlada, sve je po zakonu, i on vlada. Odnosno, u ovom slučaju, uhvati skalpel pa počne da te seče. Krv lipti na sve strane, ali je tebi ipak lepo jer znaš da legalnost nije narušena... Uostalom, ako se tebi nešto i desi, neko će ga već smeniti...

Ti si u ovom slučaju Beograd. Nije li očigledno da iako za svaku odluku ne treba da pita, za mnoge ipak treba? Iako ima većinu u parlamentu? Ili da "delokrug poslova" ne obuhvata baš sve iako je neko na vrhu piramide vlasti?

Grad je takođe živi organizam ogromne složenosti. Nemoguće je ubacivati medicinske implante, tj dodavati čitav jedan mali grad unutar već postojećeg bez poštovanja niza procedura, pravljenja studija i konsultovanja mnoštva stručnjaka. To što je nekom to sporo je za žaljenje, ali procedure su tu zato što su neophodne, a stručnjaci zato što je ponekad potreban i ceo život da bi se naučile neke stvari, a ne da bi zagorčavali život osobama koje se žure

 

[Zuma]

Ako ti smetaju neboderi vrati se svojoj selendri!

Šta misliš, kome se ti ovde obraćaš?

I drugo pitanje, znaš li ko ima ovakav način izražavanja?

 

[Zuma]

Информација потекла од наших људи који воде пројекат је да ће комунална инфраструктура „Београда на води” коштати 700 милиона евра. Наша страна се надала да ће ваша компанија преузети на себе барем део тог трошка. Да ли је то могуће?

Уобичајено је да све унутар комплекса буде о трошку инвеститора, да се у канализацију, водовод и остало само прикључимо на граници подручја, докле инфраструктуру доводи локална власт.

Samo je pitanje šta definišemo kao granicu kompleksa. Ukoliko je granica kompleksa Travnička-Karađorđeva-Savska-Bulevar vojvode Mišića (kao što bi trebalo da bude), onda će sve bulevare, trgove, kanalizaciju, vodovod i ostalu infrastrukturu unutar tog prostora gradati Arapi.

Ali ćemo mi finansirati izmeštanje sve postojeće infrastrukture, i obezbediti sve spoljne priključke potrebnog kapaciteta na novu infrastrukturu unutar SA. To znači nekako provući novu cev dovoljnog prečnika sa pitkom vodom za čitavo ovo ogromno naselje, plus dodatni kapaciteti proizvodnje te vode. Takođe još jednu cev dovoljnog kapaciteta za odvod kanalizacije, i negde drugde kapacitete za prečišćavanje te količine otpadnih voda. Isto za magistralne cevi za gas. Isto za magistalnu cev toplovoda sa zaista velikim kapacitetom, jer treba da greje 2 miliona kvadrata. Zatim trafo stanica velike snage, dovodni visokonaponski kablovi za snabdevanje električnom energijom, kao i njeno obezbeđivanje, tj verovatno gradnja novih kapaciteta za proizvodnju koji će po snazi biti ekvivalentni omanjoj hidroelektričnoj centrali. I pored sve štednje, količina električne energije koju će gutati naselje ovakvih razmera biti ogromna.

 

[Борчанац]

Због таквих питања неће се нико одвратити од градње насеља. Не овог, већ било ког. Од увек је свако требало да буде опремљено свим тим захтевима које си навео, па ни ово неће бити неко чудо и изузетак. Зар не?

 

[dosen]

Ako ti smetaju neboderi vrati se svojoj selendri!

Upravo se ljudi iz domace devastirane selendre civilizacijske/duhovne dive neboderima.
Ta selendra moze biti selo, grad, provincija a najcesce je u pitanju prigradsko naselje ili soc-blokovi, gde zive ljudi bez korena u prvoj ili drugoj generaciji.
Oni zele da budu neko drugi ( jer jos ne znaju sta su), to jest nisu zadovoljni svojom selendrom.
To je ipak problem nasih selendri. Jer su selendre na Zapadu najkvalitetnija mesta za zivot.
To znaju i bogati, tako da su njihove skupe kuce daleko od nebodera, a u zonama oko nebodera razvijaju se slamovi.
Lek za ovaj civil/duhovni problem je da volite i shvatate mesto gde zivite, ili da odete tamo gde ima nebodera i vidite cemu oni sluze i zasto postoje, i onda mozete da izvucete zakljucak.

Dobar nacin da zavolite svoju selendru je da imate kontakt sa ljudima u njoj. Kao i da nesto uradite za svoju selendru ne trazeci da to drugi plati. Na primer naravite klupu ispod drveta na svojoj ili nicijoj zemlji. Zasadite drvo ili dogovorite sa komsijama da ocistite deponiju...

Sta je to u stvari selendra, vrlo je relativno.
Na mojoj skali selendri Belvil zauzima visoko mesto, dok je ono romsko naselje koje su unistili prava urbana socijalna zajednica.

Zamenio sam rec "mentalni" sa "civilizacijski/duhovni" , ili "kulturni", jer je bilo dvosmisleno i mozda preostro.

 

[milos.tro]

Beograd na vodi dovešće 80 miliona turista u prestonicu godišnje?! :?:
http://www.dnevno.rs/vesti/beograd/1297 ... isnje.html

Ovo je na konferenciji za štampu povodom svečanog predstavljanja makete 'Beograda na vodi' izjavio Muhamed Alabar, vlasnik kompanije koja je zadužena za realizaciju, i konačno otkrio koliko će sve to zaista koštati.

– Osamdeset miliona turista posetiće Beograd kada, za 6 godina kompletno završimo„Beograd na vodi” - to su naše procene. Ako uporedite to sa brojem ljudi u Beogradu, to je ogromna cifra. Čak i ako nije tačna, iako je prepolovimo - to je i dalje fascinantna cifra – rekao je Muhamed Alabar, vlasnik arapske kompanije „Igl Hils”.

On je otkrio i da će za „Beograd na vodi” biti investirano skoro četiri milijarde evra.

Na predstavljanju makete „Beograd na vodi” i na svečanom otvaranju renovirane zgrade „Geozavoda” u Karađorđevoj 48 govorili su i premijer Aleksandar Vučić i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

– Čestitam Beograđanima što su dobili jednu od pet najlepših zgrada u našoj zemlji. Zahvaljujem se gospodinu El Abaru jer je ovo omogućio – otpočeo je Vučić svoje obraćanje predstavnicima medija u zgradi „Geozavoda”.

On je dodao da arapska kompanija krije podatke o finansijama, i da je zgrada trebalo da košta 2,5 miliona, ali i da on zna da je za njeno renoviranje potrošeno mnogo više.
– Srce mi ubrzano kuca kada je gledam, ovo je jedno od najlepših mesta na svetu a svuda sam bio – rekao je zadovoljno Vučić i objasnio da je 300 ljudi radilo na ovom projektu.

Vučić je sve građane Srbije pozvao da od ponedeljka dođu i vide zgradu „Geozavoda".

Premijer je najavio i početak realizacije projekta „Beograd na vodi” a otkrio je i kada očekuje da će Beograđani moći da vide famoznu kulu.

– Već krajem februara ili početkom marta 2015. godine krećemo u izgradnju A faze. Beogradska kula, dva hotela i nekoliko šoping molova biće novi „landmark” Beograda. Pritiskao sam gospodina El Abara i on je prihvatio, doduše teško da već krajem 2016. godine kula bude gotova - i to će biti rekord u njihovom radu, a ne zaboravite da su oni sagradili veliku Burdž Kalifu u Dubajiu – istakao je Vučić i dodao da će ovim Beograd postati najbolja turistička destinacija u regionu.

Siniša Mali izjavio je da se nada da će izgradnja ovog pojekta pokrenuti građevinsku industriju Beograda, ali i cele Srbije.
------
Pitam se da li se ovde radi o štamparskoj grešci u naslovu, pa licitiranje 80,40 miliona (ili se radi o lošem prevodu)

Porast broja turista u Beogradu u 2013.| Tanjug
Beograd je prošle godine posetilo 638.179 turista, što je za 13 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku.
http://www.b92.net/putovanja/vesti.php? ... _id=808985

Rank Country International tourist arrivals
2013g. 2012g.
1 France — 83.0 million — Increase 1.8
2 Spain 60.7 million 57.5 million Increase 4.7 Increase 6.3
3 Italy 47.7 million 46.4 million Increase 2.9 Increase 0.5
4 Turkey 37.8 million 35.7 million Increase 5.9 Increase 3.0
5 Germany 31.5 million 30.4 million Increase 3.7 Increase 7.3
6 U.Kingdom 31.2 million 29.3 million Increase 6.4 Decrease 0.1
7 Russia 28.4 million 25.7 million Increase 10.2 Increase 13.5
8 Austria 24.8 million 24.1 million Increase 2.7 Increase 4.9
9 Ukraine 24.6 million 23.0 million Increase 7.2 Increase 7.5
10 Greece 17.9 million 15.5 million Increase 15.5 Decrease 5.5
http://en.wikipedia.org/wiki/World_Tourism_rankings

 

[milos.tro]

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=869579

 

[milos.tro]

Muhamed Alabar: Znam da neki sumnjaju, ali sagradiću "Beograd na vodi"
Bojana Anđelić | 28. 06. 2014. - 21:44h | Foto: O. Bunić | Komentara: 7
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4768 ... ad-na-vodi

Nema više sumnje u to da ćemo investirati u “ Beograd na vodi”, kaže za “Blic” Muhamed Alabar, izvršni direktor “Igl hilsa”.

Nismo se konačno dogovorili o vlasničkom odnosu. Obično država ulaže zemljište, a mi investiciju i upravljamo projektom, a takvo partnerstvo je međunarodna praksa.

- Sasvim je očekivano da ljudi imaju neke sumnje. Ali mogu da vam kažem da je moja poslednja investicija, veliki projekat poput “Beograda na vodi” čija je vrednost oko 15 milijardi dolara, završena. Možda će mi verovati kad to kažem. Poslujem u 16 zemalja. Ovakav projekat nije lak, da je tako, svi bi to radili - dodaje Alabar.

Znači, imaćemo „Beograd na vodi“?

- Da! Zar ne mislite da je Beogradu to potrebno?

Koliko će koštati kvadratni metar u tom kompleksu? Ko će to moći da plati?

- Ne znam još. Radim u 16 zemalja i cena koju u Maroku mogu da plate je drugačija od one u Saudijskoj Arabiji, Grčkoj, Indiji. Moramo imati u vidu šta lokalno stanovništvo sebi može da priušti.

Ko će kupovati poslovni prostor, stanove...

- Kada je reč o hotelima, tržnom centru i poslovnom prostoru, mi bismo hteli da budu u našem posedu, dok će stambene jedinice biti na prodaju. I tu računamo na lokalne kupce iz zemlje, zatim Srbe koji žive u inostranstvu i žele da poseduju neku nekretninu u Srbiji, a veliki je broj njih, i mislim da će biti i međunarodnih kupaca.

Kakva će biti pozicija domaćih kompanija u projektu?

- Biće angažovani i kao izvođači i kao podizvođači. Svi naši ugovori biće potpisani sa lokalnim preduzećima. Ne vidim razlog da ne budu uključeni jer mislim da su srpski preduzimači najbolji od svih s kojima sam sarađivao u 16 zemalja. Možda su njihove veštine na nižem nivou od onoga što zahteva naš projekat, ali obećavam vam da iz onoga što sam ja video oni mogu da unaprede svoj rad, a već dobro rade.

Koliko će radnika biti angažovano tokom realizacije projekta „Beograd na vodi“?

- Tokom izgradnje biće angažovano oko 50.000 radnika. A posle završetka kompleksa, procena je da će biti otvoreno oko 45.000 novih radnih mesta, što bi trebalo da bude oko pet odsto lokalnog gradskog bruto domaćeg proizvoda.

Izgradnja počinje početkom 2015. godine. Kada će ceo projekat biti završen?

- Rekao bih da će kompletna prva faza trajati tri ili tri i po godine. Što se tiče celog projekta, to će zavisiti od lokalnih tržišnih, ali i vremenskih uslova, ali moja procena je za jedno 10 godina.

Kako ćete finansirati izgradnju kompleksa?

- U svim velikim investicijama vi uložite deo svog kapitala, a deo pozajmite od međunarodnih banaka da biste izbalansirali celu priču. Tako kompanije rade i taj model primenićemo i u ovom projektu. :kafa:

 

[stf]

Информација потекла од наших људи који воде пројекат је да ће комунална инфраструктура „Београда на води” коштати 700 милиона евра. Наша страна се надала да ће ваша компанија преузети на себе барем део тог трошка. Да ли је то могуће?

Уобичајено је да све унутар комплекса буде о трошку инвеститора, да се у канализацију, водовод и остало само прикључимо на граници подручја, докле инфраструктуру доводи локална власт.

Samo je pitanje šta definišemo kao granicu kompleksa. Ukoliko je granica kompleksa Travnička-Karađorđeva-Savska-Bulevar vojvode Mišića (kao što bi trebalo da bude), onda će sve bulevare, trgove, kanalizaciju, vodovod i ostalu infrastrukturu unutar tog prostora gradati Arapi.

Ali ćemo mi finansirati izmeštanje sve postojeće infrastrukture, i obezbediti sve spoljne priključke potrebnog kapaciteta na novu infrastrukturu unutar SA.

Па хвала Богу да ћемо то ми да финансирамо ... шта си очекивао? Да ли игде у свету постоји другачији принцип? Основна обавеза државе свуда у свету је да доведе инфраструктуру до локације ...

Када говоримо о измештању постојеће инфраструктуре, па и то је сасвим нормално да ради држава. Да неће можда Арапи да нам изграде Прокоп и нови БАС? Па где то у свету има? Наведи макар један пример? Ако говоримо о чупању шина, опет је логично да то раде наши јер они знају шта од тога може а шта не да се поново употреби на другом месту ... зашто би тај ресурс ма колики био дали приватнику? Он би то све побацао на депонију, не треба му. А пристојан део може да се употреба на другом месту, скретнице, прагови, шине, стубови контактне мреже ...

Наши не би требало да се баве рушењем складишта и одвожењем шута што тренутно ни не раде а ја се надам да неће.