Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Koga god sam doveo na promnadu iz inostranstva a da nije "nas" je rekao WOW kako je dobro.
Samo maliciozne osobe, bolesne ili neko sa politickim interesom ce reci da je lose uradjeno. Ovi svi primeri koji se postavljaju su u krajnju ruku degutantni i stvarno bi bio zesci promasaj da su tako uradili. Ovo kod nas je za 3 klase bolje uradjeno od mnogih ovde resenja ukljucujci i retardirane arhitekte iz Moskve koji su provukli autoput do reke.

Beograd na vodi je definitivno u klasi najboljih projekata na svetu. Daleko je bolje uradjeno od mnogih mesta gde sam imao prilike da budem.
Poznata mi ta prica, jadni svi daju sve od sebe da to naprave kako treba, a pojavljuju se neki hejteri koji to sve ne vole iz ko zna kojih razloga…

Bravo, bas si napredan. Sendvic za tebe.
 
Koga god sam doveo na promnadu iz inostranstva a da nije "nas" je rekao WOW kako je dobro.
Samo maliciozne osobe, bolesne ili neko sa politickim interesom ce reci da je lose uradjeno. Ovi svi primeri koji se postavljaju su u krajnju ruku degutantni i stvarno bi bio zesci promasaj da su tako uradili. Ovo kod nas je za 3 klase bolje uradjeno od mnogih ovde resenja ukljucujci i retardirane arhitekte iz Moskve koji su provukli autoput do reke.

Beograd na vodi je definitivno u klasi najboljih projekata na svetu. Daleko je bolje uradjeno od mnogih mesta gde sam imao prilike da budem.
Bravo Vradovicu! Jedan vrhunski komentar! Stranci odusevljeni, jedino nama Srbima sve smeta ( uvek nezadovoljni )... Promenada je jedna od boljih i lepsih u evropi, kula Beograd je jako zanimljiva i zgrada Terase! Jedino sto je lose uradjeno po meni je mnogo istih solitera tipa Aurore... Misljenja sam da fale jos 2 kule od 150-200m pored sadasnje. Inace Beograd na vodi je oziveo Beograd! Beograd koji je do pre samo 10 godina bio zaostao u svemu, postao je glavna turisticka destinacija u tom delu evrope.
 
Може ли неко да да слику на шта се мисли јер ја ама баш ништа позитивно не налазим кад тражим Хафен Хамбург и по свему осим висини ми делује лошије и од БНВ
Већи део БНВ је ништа посебно, неки би рекли и крш, мени се свиђа само уређење простора између зграда,
али дошли смо до тога да је довољно само да се помене неки страни топоним, део града или шта већ и да је то само по себи доказ колико је то нешто боље од БНВ,
на овим сликама Хафен Хамбург осим унутрашњости филхармоније једно велико ништа,
подсећа ме на унајмљивање белаца глумаца по компанијама у Кини, јер имају психолошки ефекат на кинеске раднике, странци имају ауторитет.
 
Jao hajde de, kao da je teško selektivno birati fotografije sa interneta zarad poente. Evo sasvim slučajno i ovo su fotografije iz Hafena:

imago0083320412w.jpgmaw_03_q_110-940x705.jpgb-img-1228.jpggermany-hamburg-hafencity-magellan-terraces-sandtorhafen-and-modern-residential-houses-WDF05138.jpg

Niko nigde ne tvrdi da je Hafen prašuma, tvrdimo da je principijalno bolji, kvalitetnije arhitekture i bogatijih sadržaja. Ponoviću: Hafen ima filharmoniju, desetinu muzeja, univerzitetski centar, i tako dalje. Šta ima Beograd na vodi? Praznu železničku stanicu. U ostalom, vi branite Beograd na vodi kao da je ne znam ni ja kakvo ekološko dostignuće. Plan za Beograd na vodi je morao da proguta susednu obalu Save, sa kojom nikakve veze nema, da bi ispunio goli minimum kvote zelenih površina u okviru projekta. "Najveći zeleni krov u regionu" na Galeriji je ogoljen već koliko dugo? Promenada je, priznajem bez ikakvog problema, lepa, i svakako bolja nego pre. To ne menja činjenicu da je preuska i da se, kao i druge javne površine u okolini, redovno raspada i zahteva krpljejne pošto je kvalitet gradnje na nezavidno lošem nivou. MADA, u odbranu Beograda na vodi, poslednjih godina je tako sa svim novorenoviranim javnim prostorima u Beogradu, a ne samo tu :)
 
I HafenCity i Beograd na vodi su izgleda osmišljeni na osnovu dobrog istraživanja potreba tržišta. Prvi, pored stambenih, za potrebe vodećih nemačkih i svetskih kompanija, kulturnih i obrazovnih institucija, a drugi za potrebe Viki. Izgled im je takođe u skladu sa potrebama.
 
Jao hajde de, kao da je teško selektivno birati fotografije sa interneta zarad poente. Evo sasvim slučajno i ovo su fotografije iz Hafena:

Pogledajte prilog 140668Pogledajte prilog 140669Pogledajte prilog 140671Pogledajte prilog 140673

Niko nigde ne tvrdi da je Hafen prašuma, tvrdimo da je principijalno bolji, kvalitetnije arhitekture i bogatijih sadržaja. Ponoviću: Hafen ima filharmoniju, desetinu muzeja, univerzitetski centar, i tako dalje. Šta ima Beograd na vodi? Praznu železničku stanicu. U ostalom, vi branite Beograd na vodi kao da je ne znam ni ja kakvo ekološko dostignuće. Plan za Beograd na vodi je morao da proguta susednu obalu Save, sa kojom nikakve veze nema, da bi ispunio goli minimum kvote zelenih površina u okviru projekta. "Najveći zeleni krov u regionu" na Galeriji je ogoljen već koliko dugo? Promenada je, priznajem bez ikakvog problema, lepa, i svakako bolja nego pre. To ne menja činjenicu da je preuska i da se, kao i druge javne površine u okolini, redovno raspada i zahteva krpljejne pošto je kvalitet gradnje na nezavidno lošem nivou. MADA, u odbranu Beograda na vodi, poslednjih godina je tako sa svim novorenoviranim javnim prostorima u Beogradu, a ne samo tu :)


Па хајде да видимо онда и упоредимо конкретно колико има зеленила у Хафену а колико у БНВ? Пошто чак и ове очигледно селективно изабране слике имају зеленила колико и онај отужни паркић у БНВ док је кеј сам по себи много ужи и претрпанији. Ама ничим не видим шта је похвално у оваквој архитектури осим висине што сам већ поменуо, изгледа екстремно тужно и бездушно. Нит су потпуно искористили модернистичку / индустријску енергију простора, нит су је оплеменили зеленом архитектуром, нит су направили урбан простор који привлачи људе; само су џентрификовали бивши индустријски простор на најстерилнији начин могућ. И притом не треба заборавити да Хамбург сам по себи има дупло већи БДП од читаве Србије. И ово је највише што су могли да смисле са тим парама и пример позитивне архитектуре и урбанизма:

7159ad400a4c41048e803243584dc25f.6e7b65d0.jpg


Дајте људи....

Лепо је што су потрпали музеје, галерије и сл. у овај део града али то није тема за оцену квалитета архитектуре и урбанизма. БНВ је на овом нивоу ако не чак и бољи по свему осим по висини.
 
Kvalitet i arhitekture i urbanizma u ova dva slučaja je neuporediv, besmisleno je stavljati ih u istu ravan.

Vi ljudi još to sve merite modernističkim (korbizijanskim) merilima - 'zbijeno' je i sl. - a to je mrtvo već pola veka.

Grad treba da je zbijen - onako kako je Libeskind nacrtao beogradski Grad na vodi. Šumadijsko selo je razuđeno.
 
Ja ipak mislim da ste u pravu. Evo ubedili ste me. Ne znam šta mi bi da mislim da ovakve zgrade
2.png 3.png Screenshot 2022-07-10 113611.png

mogu u opšte da se porede sa biserom srpske - ne, svetske arhitekture kao što je ovo:
5.pngpala fasada u beogradu na vodi.jpg


Ono što me posebno zabavlja je što su raniji renderi i makete za Beograd na vodi na koje su se svi oduševljavali mnogo više ličili na HafenCity, sa usecima, prepuštenim zgradama preko vode i arhitektuom koja je više ličina na HC i slične stvari nego na ono što je na kraju izgrađeno.

Pored toga, ti prvi renderi su imali u proseku niže zgrade, veću dinamiku u visini što je pogled činilo interesantnijim i više isticalo visoke zgrade, a posebno kulu, mnogo više su se uklapali u postojeće urbano tkivo Beograda.

6.png
 
Pa renderi su odavno zakonski dozvoljeno sredstvo masovnog obmanjivanja. Ne samo kod nas nego i po svetu. Ali kod nas pogotovu.

Da ima pameti, uvela bi se pravila da renderi nakon neke faze ne smeju da budu obmanjujući i da imaju odstupanja veća od propisanih. I uvela bi se komisija koja bi mogla novčano da kazni one koji tako obmanjuju javnost. Briga me za ''umetničke slobode'', briga me što je to ''samo neformalna predstava'' i briga me što bi imalo previše detalja i previše razmera da se uklopi.

Imaju danas dizajneri i arhitekte softvere, podatke, GISove, planove i još sijaset alata i tehnika, a uz to i sijaset kurseva i obuka kako praviti rendere i kako mapirati odnosno grafički vizuelizovati stvari i projekte. Pa neka uzmu te softvere u ruke pa neka prave lepo u okvirima dozvoljenih odstupanja.

Kada mogu građevinci i saobraćajni inženjeri da crtaju sve precizno i onako kako će na kraju biti nakon realizacije, mogu i dizajneri i arhitekte. Pogotovu što u slučaju Srbije i Beograda ne pričamo o malim odstupanjima usled praktičnosti i okolnosti, nego o planskom i svesnom obmanjivanju javnosti. Smekša se i odobrovolji narod prodajom jedne idilične slike i priče, a onda se posle zarad profiterstva napravi nešto sasvim drugo. Za to treba da se plaća kazna ili prosto robija. I nema argumenta koji to može da opravda.
 
Što je najgore u slučaju Beograda na vodi verujem da nije bila "namerna" obmana, u smislu da u opšte nije postojao plan ičega kada su ovi renderi napravljeni. Dali su nekom dizajneru da prenese "vajb" jednog novog centra grada, sa smernicama da će "ovde biti neka kula, tamo tržni centar, tu veliki park", i on je to vrlo lepo uradio. Onda je Igl Hils u stvari ušao u razradu, zgradu po zgradu, i počeo besno da nabija kvadrate ispodprosečnim zgradama, što i dalje rade.

A što se rendera tiče, apsolutno se slažem, i pominjao sam ranije da sve više profesora na faksu počinje da zabranjuje divljačke rendere, posebno zelenilo na svakom mogućem ravnom krovu, jer je nabiti drvo i travicu na krov u fotošopu danas najlakši način da nešto izgleda kvalitetnije i futuristički, a izvesno je da se u 95% slučaja neće desiti.
 
Evo, da ne bude da mi nešto ne razmemo - kako čovek koji ima dugogodišnje iskustvo u svetu nekretnina, u jednoj uređenoj zemlji, u jednom od najatraktivnijih gradova na kontinentu, vidi "Beograd na vodi", ali i razvoj nekretnina u našem gradu uopšte. Reč je o Miloradu Miškoviću, vlasniku kompanije Karlin Port Real Estate, koji je svojevremeno bio čak i kandidat za direktora preduzeća "Beograd na vodi".

Kad smo kod Beograda na vodi, zanimljivo je da ste mogli da budete i direktor tog projekta...

Pregovarao sam sa našom političkom elitom o tome pre osam ili devet godina, kad je postojala samo ideja o projektu i preliminarna urbanistička studija. I bio sam vrlo zainteresovan, jer bi za mene to bio projekat sa emotivnom komponentom. Nismo se dogovorili na kraju, ali mi je drago što je tu funkciju preuzeo Nikola Nedeljković. Nakon što je prošle godine otišao sa tog mesta, usko sarađujem s njim na jednom projektu u Beogradu.

Kako vam se čini Beograd na vodi, sad kad se projekat uveliko realizuje?

To je bila jedinstvena prilika da se Beograd spusti na reku i da se napravi jedan novi deo grada, ali mislim da ta prilika nije najbolje iskorišćena. Trebalo je da arhitektonska rešenja budu atraktivnija, što ne znači nužno da bi bilo skuplje. Novi deo grada urbanistički je trebalo da se više prilagodi starom delu grada i njegovim reprezentativnim simbolima, poput zgrade Beograđanke ili hrama Svetog Save. Taj miks starog i novog za mene bi bio fantastičan izazov. Kako god, Beograd na vodi je svakako veliko osveženje za Beograd, i povrh svega je dao veliki impuls stanogradnji.

Ekspanzija građevinskog sektora, koju upravo pominjete, privukla je u međuvremenu veliki broj čeških investitora u Srbiju...

Da, u Srbiju je poslednjih godina, po mojim procenama, ušlo oko 40-ak čeških developera, odnosno investitora, što je vrlo zanimljivo, jer Česi nisu mnogo proaktivni van Češke i Slovačke. Glavni razlog je taj što je postupak dobijanja građevinskih dozvola i lokacijskih uslova u Srbiji mnogo brži nego u Češkoj. Investitori su pod pritiskom da što pre vrate uložena sredstva, a ako neko treba da čeka 10 godina na građevinsku dozvolu i onda još dve da realizuje projekat, dakle ukupno 12 godina dok ne povrati kapital i ostvari profit – onda ta investicija nije vredna. Češki investitori našli su u Srbiji jednu sigurnu nišu za poslovanje i to je za nas kompliment. Ja sam mnogim češkim firmama pomogao svojim savetima i ličnim kontaktima da uđu u Srbiju, ne samo u sektoru nekretnina, nego i u energetici, komunalnom otpadu i reciklaži, bankarstvu, građevinarstvu, itd... Često volim Česima da kažem da su jedan od retkih naroda koji u Srbiju ulazi na otvorena vrata i da im ne treba nikakav marketing jer su od početka 20. veka jedan od najvećih investitora kod nas, tako da mi vrlo dobro znamo šta su češki proizvodi.

Ipak, vi kao srpski investitor iz Češke još niste ušli u Srbiju. Zašto?

Ja sam tek 2007. krenuo da budem aktivan na real estate tržištu u Srbiji. Tada sam sa svojim partnerima učestvovao na aukciji robnih kuća Beograd i pregovarao sam da kupimo udeo u MPC-u, u oba slučaja bez uspeha. Moram da priznam da su to bili neki od najboljih poslova koje nismo realizovali. Međutim, ušli smo u treći projekat i trenutno smo na 12 meseci od početka realizacije. Reč je o zemljištu od oko 30 hektara na autoputu Beograd-Zagreb, između aerodroma Nikola Tesla i centra grada, za koje već imamo spreman projekat velikog retail parka. Vrednost ove investicije je oko sto miliona evra.
Gde vidite investicioni potencijal Beograda u perspektivi?

Često me kolege i prijatelji iz Srbije pitaju kako ja vidim real estate tržište spolja, kažu: „Zar se već ne gradi dovoljno, šta nam fali?“ Kod mene to isprovocira vrlo emotivnu reakciju, pa im odgovorim: „Pa sve nam fali! Sve je u kvadratima, nema zajedničkih prostorija u okviru projekata, nema osmišljenog prostora između projekata, nema pejzažne arhitekture, nema ni arhitekture.“ U Beogradu nije angažovan nijedan strani arhitekta, osim Stanislava Fiale koji projektuje za SEBRE. Mislim da treba dati šansu svetskoj arhitektonskoj mašini da osveži Beograd, jer strane arhitekte nemaju predrasude kakve postoje kod nas u Srbiji.

Izvor: Real Estate Magazine
 
Kvalitet i arhitekture i urbanizma u ova dva slučaja je neuporediv, besmisleno je stavljati ih u istu ravan.

Vi ljudi još to sve merite modernističkim (korbizijanskim) merilima - 'zbijeno' je i sl. - a to je mrtvo već pola veka.

Grad treba da je zbijen - onako kako je Libeskind nacrtao beogradski Grad na vodi. Šumadijsko selo je razuđeno.
Град треба да служи својим грађанима и омогући им максималан економски, психолошки и телесни развој. Људи нису еволуирали да живе и просперирају у условима који им се намећу мимо воље као "савремени стандард" без сунца и зеленила нити је то здраво окружење за хомо сапиенса као што је научно и доказано.

Што је још важније, Београђани се изнова и изнова буне против уништававња зеленила а посао јавне управе је да служи грађанима будући да је град дељено власништво тих грађана и они ту управу финансирају. Па чак и да су грађани сви приглупи сељаци из Шумадије који хоће доста зеленила у свом комшилуку а не голи бетон опет је посао управе да то омогући а не да натура икакве спољне трендове. При чему опет, спољни трендови у свим савременим земљама се огледају у масивном озелењавању и "вађењу кестења из ватре" кроз разна довијања како да се надокнади урбанистичко-саобраћајна штета настала кратковидим развојем нехуманих градова.
 
Pa ne znam koji investitor ne bi.

Vidi, prodali smo sve u ruznim soliterima sa najjeftinijim materijalima i to po cenama kao da su luks apartmani. Daj jos deset komada da spicimo.

laugh-the-office.gif




Mogu ih samo zamisliti kako sede na nekoj veceri.

Brate, vidi ovo

43533-05b4784ec94a2e86cf5b192f009fd0e3.jpg


to smo u nekoj Srbiji njihovim burzujima kao ekskluzivne stanove.

ray-liotta-laughing.gif
 
Savski amfiteatar.jpg


Mogao sam da uradim vizuelizaciju i za ostale ove neizgrađene blokove i brloge na NBG (kako bi izgledalo kada bi se tu najviše gradilo u visinu) ali me mrzelo. Možda jednom uradim i to, za neki ozbiljan post. Mislim da je poruka i ovako više nego jasna. Imamo grad i reljef koji prirodno formiraju amfiteatar i kružnu putanju oko leve obale Save, i umesto da u centru tog amfiteatra - na NBG, se grade kule i monumentalne građevine, bolidi nabiju plakare, neosovjetske Hruščovke i špahtle odnosno kljunare uz samu ivicu desne obale, i time syebu ne samo visinski nego i estetski poredak. Na desnoj obali Save je trebalo dozvoliti gradnju do 8, eventualno 10 spratova (da se namame i namire nezasiti pohlepni investitori) i to je to. Svi sadržaji viši i veći od toga - na Novi Beograd. Sa dosta staklenih površina. Kakve betonske kulčine, kakvi kljunari, kakve patke, kakve špahtle, kakve Hruščovke... Ako imaš amfiteatar, naravno da težište i najupečatjiviji sadržaji treba da budu u njegovom geografskom centru i podnožju. Ne mož' biti prostije i očiglednije od toga.
 
Poslednja izmena:
Ovo je na predhodnim renderima prikazano kao skup niskih zgrada.Očigledno je boj kvadrata jedino bitan što je i razumljivo, šta briga arapina za estetiku Beograda.
Pogledajte prilog 140829Pogledajte prilog 140830
Pa dobro, sad već ustaljeni scenario u Beogradu na vodi:
"Vista i Parkogled su se lepo prodali? Daj još 4 iste!" - Arcadia, Aqua, Aurora i Verde
"Terase su se super prodale? Udri još 2, ali veće i više!" - Perla i kako god da se zove ova 3. koju još nisu ni pustili
Primetio sam odavno na sajtu da su se Aria i Tera rasprodale, brže nego neke druge zgrade. S obzirom na to, u opšte me neće iznenaditi ako im je zaista plan da dignu još 4 iste takve. Pa šta ako je tu trebalo da ide škola, pa šta ako će dodatno da naruži vizuru, pa šta ako je to van svake pameti - pare u džep > sve ostalo
 
ne razumem filozofe ovde koji misle da je njihov ukus univerzalan i što se njima ne sviđa nikome se ne sviđa. Da uvek može bolje ipak mislim a i ankete pokazuju da se većinom projekat sviđa. A da nikada neće bilo kako bilo svima se sve jednako sviđalo
 
Ne radi se o nečijem ukusu, već o univerzalnim principima:
zakonskim - prekršen je zakon još prilikom rušenja kad (posredno) ubiše čoveka,
tržišnim - nije omogućen jednak pristup zemljištu investitorima
socijalnim - nisu razmotrene potrebe ostalih građana
urbanističkim - nabijaju se kvadrati u staru urbanu matricu koja i ovako ne može da podnese tolike ljude
arhitektonskim - grade se visoke stambene zgrade (što je samo po sebi primitivizam) bez dovoljno zelenila okolo za potrebe stanara
građevinskim - videli smo požare, poplave i otpadanje fasade

E sad možemo da pričamo o estetici, za koju takođe mnogi naučnici smatraju da ima univerzalne principe.

Tako da, ako ti je sve ovo pre estetike ok, onda ništa. Ako ti nije ok, onda ne vidim kako može da ti se sviđa rezultat?
 
Dodao bih još i da je ovim projektom unazađena i saobraćajna infrastruktura - uništen saobraćajni hub na Savskom trgu , gde je bilo čvorište železničkog, međugradskog autobuskog i gradskog autobuskog i tramvajskog saobrćaja, i nakon toga Beograd nije dobio novi saobraćajani hub jer Prokop teško da će u skorije vreme postati hub takvog kapaciteta.

I drugo, svi planovi za metro do skoro su planirali metro most u Savskom amfiteatru, međutim sad zbog izgrađenih zgrada varijanta most otpada, već se po novim planovima uvodi metro tunel koji povećava troškove izgradnje za nekoliko stotina miliona evra, i još kad se doda da će i dubina metroa biti mnogo veća to onda povećava izgradnju i ostalih metro stanica. Tako da zbog projekta BnV već u startu imamo preko 500 miliona evra veće troškove izgradnje metroa, i siguran sam da će se na kraju doći do odluke da se ruše neke od zgrada u BnV nego da se pravi metro tunel ispod Save jer će to biti mnogo jeftinije rešenje za gradski budžet i poreske obveznike. I ove letnje poplave koje imamo skoro svake godine će ubrzati donošenje takve odluke.
 
Tek sad videh na drugoj temi da su Špahtlu pretvorili u veliki vašarski bilbord
Realno, ovo treba isprazniti i onda gađati projektilom. Dve Točke bi rešile stvar.
 
Vrh