Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
@ Arsa U planu su dve 'nepostojece' kule, tj preciznije tri - delta tower, novi interkontinental hotel i nova upravna zgrada delte u neposrednoj blizini. Voleo bih da nisam u pravu ali sve mi se cini da su od prve dve odustali, a steta sjajni projekti koji bi sa jos jednom kulom bliznakinjom na uscu i svim ostalim sadrzajima u bloku 20 gurnuli u drugi plan onih '6 kaplara', jednu od najvecih rak rana Novog Beograda.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.152
- Pohvaljen
- 46.142
Град градила три брата рођена,
До три брата, три Vucica
Једно беше Aleksandar краље,
Друго бјеше Binzajed војвода,
Треће бјеше Vucic Гојко;
Град градили Скадар на Бојани,
Град градили три године дана,
Три године са триста мајстора;
Не могаше темељ подигнути,
А камои саградити града:
Што мајстори за дан га саграде,
То све вила за ноћ обаљује.
До три брата, три Vucica
Једно беше Aleksandar краље,
Друго бјеше Binzajed војвода,
Треће бјеше Vucic Гојко;
Град градили Скадар на Бојани,
Град градили три године дана,
Три године са триста мајстора;
Не могаше темељ подигнути,
А камои саградити града:
Што мајстори за дан га саграде,
То све вила за ноћ обаљује.
Večeras prolazim pored Zadruge i vidim uključeno svetlo u prostoriji levo od ulaza. Gvirnem onako bezveze kroz prozor - kad tamo ogroman render "Navodnog Beograda". Da li da slikam ili ne? Da? Ne? Na kraju ipak - da 
Priđem onako "džejmsbondovski" prozoru, izvadim mob, isključim blic i škljocnem. Pogledam displej - jbg, nije baš dobra. Probaću opet. Nišanim render onim mobilnim, kad neko ugasi svetlo! Da li su me videli da škljocam ili je slučajnost, nemam pojma. Elem, evo onoga što sam uspeo da uhvatim:
Priđem onako "džejmsbondovski" prozoru, izvadim mob, isključim blic i škljocnem. Pogledam displej - jbg, nije baš dobra. Probaću opet. Nišanim render onim mobilnim, kad neko ugasi svetlo! Da li su me videli da škljocam ili je slučajnost, nemam pojma. Elem, evo onoga što sam uspeo da uhvatim:
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
Homere, bratiću pa ti kidaš, jbt...
Daj neko ko ume da prenosi da prebaci iz Politike ovaj današnji tekst u kome se Bata Stojkov malo ljutnuo oko zaobilaženja struke i da prokomentarišemo to što se neće donositi Plan detaljen regulacije, nego Prostorni plan posebne namene i to od strane Republičke agencije za prostorno planiranje kao obrađivača plana, da vidimo jel to uopšte urbanistički podobno za Beograd na vodi ili ne, da vidimo čemu služe Prostorni planovi, koja je njihova svrha i uloga, a koja svrha Plana detaljne regulacije, da vidimo ovo oko međunarodnog konkursa jel treba ili ne treba. Hajde sad urbanističko-arhitektonska struko, dajte prosvetlite nas malo, kad mi ovozemaljci nemamo tu vrstu znanja i progledavanja.
Daj neko ko ume da prenosi da prebaci iz Politike ovaj današnji tekst u kome se Bata Stojkov malo ljutnuo oko zaobilaženja struke i da prokomentarišemo to što se neće donositi Plan detaljen regulacije, nego Prostorni plan posebne namene i to od strane Republičke agencije za prostorno planiranje kao obrađivača plana, da vidimo jel to uopšte urbanistički podobno za Beograd na vodi ili ne, da vidimo čemu služe Prostorni planovi, koja je njihova svrha i uloga, a koja svrha Plana detaljne regulacije, da vidimo ovo oko međunarodnog konkursa jel treba ili ne treba. Hajde sad urbanističko-arhitektonska struko, dajte prosvetlite nas malo, kad mi ovozemaljci nemamo tu vrstu znanja i progledavanja.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.394
- Pohvaljen
- 17.478
Belka, zasto svaki tvoj post sadrzi odredjenu dozu malicioznosti?
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
Без конкурса до „Београда на води”
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... di.sr.html
Нацртом измена Генералног плана Београда, који ће бити на јавном увиду до 9. јула, предвиђено је укидање јавног надметања за идејно решење уређења десне обале Саве, на којој се планира изградња око два милиона квадрата стамбено-пословног простора
Расписивање међународног конкурса за уређење Савског амфитеатра, десне савске обале од Бранковог моста до Београдског сајма, више неће бити обавеза уколико Влада Србије овој локацији додели статус „од значаја за републику”. Нацрт измена Генералног плана (ГП) Београда које то предвиђају завршен је и изложен на јавни увид до 9. јула.
Оваквим потезом градских власти сада је и званично потврђено оно због чега многобројни архитекти месецима негодују, а то је укидање међународног урбанистичког конкурса за тако важну територију као што је Савски амфитеатар, где се на пролеће следеће године очекује почетак изградње „Београда на води”. Њега је влада већ прогласила пројектом од националног значаја.
До сада је ГП Београда предвиђао да се до најбољих решења за уређење и десне и леве савске обале дође јавним надметањем урбаниста и архитеката. На тај начин би се прикупили предлози о томе како треба да буду распоређени садржаји за оплемењивање тог дела града, како саобраћајно повезати подручје од 90 хектара, а потом би се одлучивало о изгледу појединачних зграда. За њихов „дизајн” биће расписани конкурси, барем је тако најављено.
– За пројекте попут „Београда на води”, који су од највећег друштвеног значаја, архитектонско-урбанистички конкурси су једино исправно решење. Не расписују се они да би се архитекти такмичили и забавили, него да би се добило најквалитетнији пројекат за тај простор у интересу инвеститора, корисника, грађана и будућих поколења, којим остављамо и добре и лоше интервенције у простору – сматра Весна Цагић, доцент на Архитектонском факултету и председница Друштва архитеката Београда.
Одлука градских власти да мењају ГП Београда из 2003. како би избацили обавезу расписивања конкурса и у план „уградили” макету представљену у Кану, за проф. др Борислава Стојкова, руководиоца тима за израду просторног плана Републике Србије и координатора мреже научних институција просторног планирања централне и источне Европе, није ништа мање него срамна.
– То говори да власт у Београду своје стручне институције сматра пуким извршиоцем волунтаристичких политичких одлука. Међународни или било какав конкурс је етичка, а не правна норма која каже да за најосетљивије делове града, па чак и за најосетљивије објекте, треба изабрати најбоље решење. Зато га је ГП Београда и увео као норматив и за мање важне градске локације – наглашава Стојков.
Влада је пре две недеље донела одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене за потребе „Београда на води”. Носилац израде плана је Републичка агенција за просторно планирање, а посао би требало да буде окончан за шест месеци. Такви документи се израђују, подсећа Стојков, за објекте и просторе од стратешког значаја за Србију, који су дефинисани Законом о планирању и изградњи. У такве површине могу спадати заштићене природне или културне целине, државна или регионална инфраструктура, енергетски комплекси и објекти, планине, реке, туристичка подручја.
– Да ли је макета „Београда на води” налик на то? Боже сачувај! Влада је доносећи такву одлуку заобишла струку, а то је учинила како би што пре прогурала пројекат. Уместо да је на основу ГП израдила регулациони план за то подручје који би дефинисао јавни интерес и према њему усагласио и интересе приватних инвеститора. Подизање 12.000 станова у Савском амфитеатру или 1,5 милиона пословних квадрата спада у приватни, а не јавни интерес чак и када је држава суинвеститор. Зна ли се ко ће бити власник земљишта, објеката, колико ће град или држава уложити да припреме терен за градњу, коме ће бити продаван тај простор – пита Стојков.
Засад је познато да ће партнери из Уједињених Арапских Емирата уложити 3,1 милијарду долара у изградњу новог стамбено-пословног комплекса, а како је у неколико наврата најављивано, најпре ће се зидати тржни центар и кула. Два милиона евра су донирали за обнову зграде Београдске задруге у Карађорђевој улици, где ће бити макета будућег комплекса. Њено отварање очекује се до краја месеца, а у плану је и оснивање заједничке фирме нашег јавног предузећа „Београд на води” и „Игл хилса” Мухамеда ел Абара, бизнисмена из познате компаније за некретнине „Емар пропертиз”.
Далиборка Мучибабић
17.6.2014
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... di.sr.html
Нацртом измена Генералног плана Београда, који ће бити на јавном увиду до 9. јула, предвиђено је укидање јавног надметања за идејно решење уређења десне обале Саве, на којој се планира изградња око два милиона квадрата стамбено-пословног простора
Расписивање међународног конкурса за уређење Савског амфитеатра, десне савске обале од Бранковог моста до Београдског сајма, више неће бити обавеза уколико Влада Србије овој локацији додели статус „од значаја за републику”. Нацрт измена Генералног плана (ГП) Београда које то предвиђају завршен је и изложен на јавни увид до 9. јула.
Оваквим потезом градских власти сада је и званично потврђено оно због чега многобројни архитекти месецима негодују, а то је укидање међународног урбанистичког конкурса за тако важну територију као што је Савски амфитеатар, где се на пролеће следеће године очекује почетак изградње „Београда на води”. Њега је влада већ прогласила пројектом од националног значаја.
До сада је ГП Београда предвиђао да се до најбољих решења за уређење и десне и леве савске обале дође јавним надметањем урбаниста и архитеката. На тај начин би се прикупили предлози о томе како треба да буду распоређени садржаји за оплемењивање тог дела града, како саобраћајно повезати подручје од 90 хектара, а потом би се одлучивало о изгледу појединачних зграда. За њихов „дизајн” биће расписани конкурси, барем је тако најављено.
– За пројекте попут „Београда на води”, који су од највећег друштвеног значаја, архитектонско-урбанистички конкурси су једино исправно решење. Не расписују се они да би се архитекти такмичили и забавили, него да би се добило најквалитетнији пројекат за тај простор у интересу инвеститора, корисника, грађана и будућих поколења, којим остављамо и добре и лоше интервенције у простору – сматра Весна Цагић, доцент на Архитектонском факултету и председница Друштва архитеката Београда.
Одлука градских власти да мењају ГП Београда из 2003. како би избацили обавезу расписивања конкурса и у план „уградили” макету представљену у Кану, за проф. др Борислава Стојкова, руководиоца тима за израду просторног плана Републике Србије и координатора мреже научних институција просторног планирања централне и источне Европе, није ништа мање него срамна.
– То говори да власт у Београду своје стручне институције сматра пуким извршиоцем волунтаристичких политичких одлука. Међународни или било какав конкурс је етичка, а не правна норма која каже да за најосетљивије делове града, па чак и за најосетљивије објекте, треба изабрати најбоље решење. Зато га је ГП Београда и увео као норматив и за мање важне градске локације – наглашава Стојков.
Влада је пре две недеље донела одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене за потребе „Београда на води”. Носилац израде плана је Републичка агенција за просторно планирање, а посао би требало да буде окончан за шест месеци. Такви документи се израђују, подсећа Стојков, за објекте и просторе од стратешког значаја за Србију, који су дефинисани Законом о планирању и изградњи. У такве површине могу спадати заштићене природне или културне целине, државна или регионална инфраструктура, енергетски комплекси и објекти, планине, реке, туристичка подручја.
– Да ли је макета „Београда на води” налик на то? Боже сачувај! Влада је доносећи такву одлуку заобишла струку, а то је учинила како би што пре прогурала пројекат. Уместо да је на основу ГП израдила регулациони план за то подручје који би дефинисао јавни интерес и према њему усагласио и интересе приватних инвеститора. Подизање 12.000 станова у Савском амфитеатру или 1,5 милиона пословних квадрата спада у приватни, а не јавни интерес чак и када је држава суинвеститор. Зна ли се ко ће бити власник земљишта, објеката, колико ће град или држава уложити да припреме терен за градњу, коме ће бити продаван тај простор – пита Стојков.
Засад је познато да ће партнери из Уједињених Арапских Емирата уложити 3,1 милијарду долара у изградњу новог стамбено-пословног комплекса, а како је у неколико наврата најављивано, најпре ће се зидати тржни центар и кула. Два милиона евра су донирали за обнову зграде Београдске задруге у Карађорђевој улици, где ће бити макета будућег комплекса. Њено отварање очекује се до краја месеца, а у плану је и оснивање заједничке фирме нашег јавног предузећа „Београд на води” и „Игл хилса” Мухамеда ел Абара, бизнисмена из познате компаније за некретнине „Емар пропертиз”.
Далиборка Мучибабић
17.6.2014
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.096
belka":2thhsseq je napisao(la):
Уз малу исправку. Струка се уопште не заобилази јер су све планове, нацрте и пројекте радили и радиће људи из струке, другачије просто није могуће. Истина је да се заобилази домаћа струка и избегава конкурс, а по пристиглим пројектима и резултатима последњег завршеног конкурса (блок 42) где је издоминирала домаћа струка, то заобилажење конкурса лично не видим као било какву мањкавост. Досадашњи међународни конкурси нам ништа нису донели, а домаћи конкурси су срамота.
У теорији је заобилажење конкурса лоше, али само у теорији. У случају Београда и у режији ДАБ-а, конкурси нису ништа друго до прање пара и приграбљања референци домаћих недораслих архитектонских студија, мање више, партијских.
Bahatost eskalira! Sada je valjda potpuno jasno da im mlađani glavnji arhitekta nije ustvari ni trebao već su se, eto, malo hteli sprdati sa strukom. Barabe! Ceo "projekat" definitivno provlače pod "stratešku" Republičku definiciju i planiraju da odrade Prostorni plan područja posebne namene. Da ne davim više i dalje se ne nerviram, a možda nekoga moji stavovi isuviše emotivno pogađaju, preporučujem da se pogleda kakve je to planove Agencija za prostorno planiranje radila i još uvek radi i šta su to područja posebne namene.
http://www.rapp.gov.rs/content/cid334/p ... bne-namene
http://www.rapp.gov.rs/content/cid334/p ... bne-namene
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.975
- Pohvaljen
- 14.993
Никаква струка није ангажована за наводни београд осим доброг 3Д моделара и неколико, руку на срце, озбиљних страних бироа уа израду куле и тц-а што ни у ком случају не може да опере овај мастер план без главе и репа.
За последицу имамо то да је СА планиран као аутомобилски гето без јавног превоза. Да бих сварио план за наводни Београд потребна је озбиљна урбанистичка и економска студија као и друштвено прихватљив начин решавања круцијалних вредности у целом пројекту: Јавна инфраструктура - вредност земљишта - квалитет простора
За последицу имамо то да је СА планиран као аутомобилски гето без јавног превоза. Да бих сварио план за наводни Београд потребна је озбиљна урбанистичка и економска студија као и друштвено прихватљив начин решавања круцијалних вредности у целом пројекту: Јавна инфраструктура - вредност земљишта - квалитет простора
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.394
- Pohvaljen
- 17.478
Pa ne moze se reci na osnovu 3D prikaza koje smo imali do sad da je Beograd na vodi uradjen kao automobilski geto.
To ne znaci da kroz SA nece biti podzemna metro linija ili neki vid javnog prevoza, to se jednostavno ne moze videti na perspektivnim prikazima.
Cak sta vise najavljeno je da ce se metro projekat izmeniti i uzeti u obzir planirani beograd na vodi sto znaci da se moze ocekivati da cemo dobiti metro liniju kroz SA.
Mislim da je u najmanju ruku preterano kritikovati vlast za saobracaj u SA jer ja u tom projektu uopste ne vidim getoizaciju ili lobiranje bilo kog vida prevoza.
To ne znaci da kroz SA nece biti podzemna metro linija ili neki vid javnog prevoza, to se jednostavno ne moze videti na perspektivnim prikazima.
Cak sta vise najavljeno je da ce se metro projekat izmeniti i uzeti u obzir planirani beograd na vodi sto znaci da se moze ocekivati da cemo dobiti metro liniju kroz SA.
Mislim da je u najmanju ruku preterano kritikovati vlast za saobracaj u SA jer ja u tom projektu uopste ne vidim getoizaciju ili lobiranje bilo kog vida prevoza.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.096
И ето, у себи задатој мисији да пљунеш на све и увек успео си сам себе да демантујеш у истој реченици ...Delija":25246s90 je napisao(la):
Delija":25246s90 je napisao(la):
Да, сигурно један озбиљни аутомобилски гето има 80% саобраћајница у профилу 1+1 без надземног паркинга ... ајде ми објасни како то може бити аутомобилски гето?
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.975
- Pohvaljen
- 14.993
Реченицу сам савим разумно конструисао. Реченице које почињу са: " Све сем тога и тога." или "Сви они са изузетком тог и тог." итд итд... су сасвим нормалне у српском језику и не демантују било шта и било кога.stf":1qj2n0lx je napisao(la):
Не знам одакле ти тај податак? На само једном рендеру се види само једна 1+1 улица а остало су булевари од којих је барем један 3+3. Притом не причамо о целом граду већ о 80хектара па је прича о процентима улица мало депласирана. Евентуалне подземне гараже (евентуалне јер ни један идејни пројекат зграде дефинисане квадратуре и спратности и садржаја нисмо ни видели ) не чине план мање аутомобилским. Једна од главних одлика аутомобилске паланке су скупе подземне гараже на уштрб инвестиција у ЈГП. А подземне гараже су одавно обавеза са сваку нову стамбену зграду у Београду па је град у међувремену постао још више аутомобилски упркос њима. (а можда и због њих)stf":1qj2n0lx je napisao(la):
Са друге стране, наводни Београд очигледно не предвиђа било какав висококапацитетни шински систем (а очигледно ни систем мањег капацитета јер се нико тиме није ни бавио на озбиљан начин) и као такав тај мастер план у овом обиму и облику је бесмислен, неодржив и на крају крајева - немогућ.
Mene zanima kao nekog ko to ne zna i ne razume, da li je akt zvani Prostorni plan područja posebne namene podoban kao urbanistički plan koji će sadržati dovoljne elemente razrade plana na osnovu kojih će se moći vršiti parcelacija, formiranje građevinskih parcela i zatim na osnovu njega izdavati lokacijska i građevinska dozvola? Postoje li tu neka urbanistička pravila u smislu da su Prostorni planovi akti opšteg karaktera kojima se ne ide u detaljnu razradu kao kod Plana detaljne regulacije, te da stoga i nisu podobni za urbanističko planiranje SA? Zatim, da li se zbog toga možda i izbegava svesno donošenje Plana detaljne regulacije, da bi se donošenjem Prostornog plana područja posebne namene kao jednog uopštenog urbanističkog akta, moglo prilikom izdavanja građevinskih dozvola da tako kažemo "plivati" po planu, a sve u skladu sa onom čuvenom Alimpićevom rečenicom "kako bismo izašli investitoru u susret"?
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.394
- Pohvaljen
- 17.478
Prica postaje sve izvesnija.
