Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[laki72]

Stf, stalno potenciras to da bi 2/3 stanovnistva zelelo u centar. Na osnovu cega si to zakljucio? Imas podatke nekih istrazivanja ili je tvoj licni osecaj naprosto takav?

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[Zuma]

U međuvremenu, u Beogradu ...

Mali zen strip o danima koji prolaze, travi koja raste, i jednom izgubljenom dečaku.

 

[stf]

Stf, stalno potenciras to da bi 2/3 stanovnistva zelelo u centar. Na osnovu cega si to zakljucio? Imas podatke nekih istrazivanja ili je tvoj licni osecaj naprosto takav?

На основу тога што живим на периферији и у сталном сам контакту са људима који овде живе али не живе од места у коме живе, већ живе у граду ... и врло радо би се преселили ближе.

У ободним насељима желе да живе људи који живе од тих насеља, који су аутохтоно вишевековно становништво. Остали само оптерећују и своје животе и инфраструктуру и налазе се ту зато што морају а морају због погубне и катастрофалне урбанистичко-друштвене политике градњи ламела по Борча гредама а игнорисању 30% неизграђеног земљишта у централним зонама што за резултат има да шири центар постаје ужи и држи цене ужег центра, шира периферија држи цене ширег центра и тако ланчано ...

 

[milanche]

Миланче, то није спорно, али то дефинитивно није једини разлог. Да сву ту инфраструктуру има, примера ради, Велико село, оно ипак не би постало пословни центар града. Осим тога, НБГ је и пре 2000-их имао сву ту инфраструктуру па је био само спаваоница ...

Све је у локацији па тако и у ово времем кризе станови код Арене у оним казаматима ужасавајућег квалитета и катастрофалне урбане атмосфере имају нејвише цене по квадрату ...


Друга је ствар што су блокови око Арене срамно искориштени казаматима од 7 спратова.

Nije jedini razlog to sigurno, ali je jedan od najvaznijih. Recimo da Krnjaca i Borca imaju imaju infrastrukturu koju ima N.Bg, a da on ima infrastrukturu koja je u Borci, sigurno da bi teziste izgradnje bila Krnjaca i Borca. Zamisli NBG bes sirokih bulevara, sa ulicama 1+1, bez toplovoda, bez kanalizacije...sigurno ne bi bio atraktivan, a i dalje bi bio na istom mestu.

Pre 2000. drzava je bila u ratu i pod sankcijama, logicno je da nije bilo investicija.

Ne sporim da je lokacija jako bitna, samo naglasavam da je komunalna opremnjenost lokacije, a samom tim i kolicina finansijiskog ulaganja za nijansu bitnija. Uzgred, opremnjenost i dostupnost lokacije, cini "dobru lokaciju". SA ima da kazemo bolju poziciju od NBG, ali se nije izgradio, bas zato sto su ulaganja u komunalno opremanje ogromna.

Дакле, локација диже цену некретнини а не некретнина локацији што је и основна разлика у ставу између Зуме и мене.

Hm, zavisi koji objekti. Ako se izgradi neki stambeni objekat, on sigurno nece podici vrednost. Ali ako se izgradi dom zdrava, skola, vrtic, sportski centar, ti objekti ce sigurno uticati na vrednost lokacije i nekretnina u okruzenju (ako govorimo o stanovanju na primer)

 

[laki72]

Nemoj pogresno da me shvatis. Ti ja cesto imamo oprecne stavove po pitanju nekih tema, ali to ne znaci da ne postujem tvoje misljenje.
No, tvoja percepcija je iz ugla momka koji je izmedju 20-30 godina, ako se ne varam?
Vremenom se zivotne navike i potrebe menjaju. Vidis i meni je svojevremeno Dedinje bilo predaleko od centra pa sam sa devojkom placao stan da bih bio 'blize'. A onda mi je guzva i vreva koju sam do skoro trazio pocela da smeta.
Vidis, i u mom okruzenju je svojevremeno bilo imperativ sjuriti se u centar, ali se vremenom situacija promenila. Kada ovo kazem naravno da ne mislim da je ljudima imperativ da zive u naseljima poput tvog ili mog koja niti su vise sela, niti su postala deo grada ili predgradja.
Ali humana predgradja koja nisu predaleko od centra i koja poseduju svu potrebnu infrastrukturu svakako da jesu ideal zivljenja vecini populacije. Prica o putovanju do posla upravo negira pricu o 'sabijanju' u centar. Mislis li da svih 1,5-2miliona beogradjana moze da radi u tom istom centru?
Ti ili neko drugi je spominjao vidikovac, ali je pri tom zaboravio koliko je ljudi bilo zaposleno u rakovickim fabrikama. Mislis li da bi njima bila zelja da se sa 3-kom ili 37, 47 klate iz centra svaki dan iako su ovako ziveli na 5min do posla a slobodno vreme provodili po parkovskim povrsinama oko svojih zgrada ili u obliznjem kosutnjaku ili topcideru?
Imas takvih primera koliko pozelis.
'Kosnice' kako ja volim da ih nazovem, svakako imaju svojih prednosti - najvise niza cena kostanja i opremanja po m2, ali u zivotu se vrednuju i neke druge stvari. U protivnom bi se zivot pretvorio u svoju suprotnost.

Takodje ono sto mi jako smeta je cinjenica da niko ne razmislja da bi neki od sada zapustenih i praznih prostora trebalo pretvoriti u parkovsku povrsinu. Em se ne prave nove parkovske povrsine, vec se i postojece smanjuju i osakacuju. Tako i po ovom trenutnom 'crtezu' BNV-a, svu povrsinu koja danas zapustena, prljava, ali i 'slobodna' pretvaramo u planine i kanjone celika, betona, asfalta i stakla.
Moze li se takav prostor smatrati kvalitetnim i ekskluzivnim za stanovanje? Po meni ne.
Dal bih pre ziveo u takvom naselju ili recimo u Kneza Viseslava gde mi je Kosutnjak u neposrednom okruzenju zgrade, a Ada, Topcider, ali i Pozeska kao lokalni trgovinski centar na 10min peske?
Mislim da je odgovor jasan.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[Homer Jay]

Jedna fotografija iz Zadruge, koja je objavljena na blogu tahirhasanovic.blogspot.com

Pored toga što se vidi da je za dizajn kule definitivno izabran "mirkofon", ovde se jasno vidi i budući izgled navodnog tržnog centra. Reč je o ovom radu:

Mislim da iza ovog rešenja stoji RTKL. Osim zelenog krova i eventualno ove dve kose zgrade kod Gazele, ništa više mi se ne sviđa, naročito ne ovi stakleni mostovi ka Savi. Koja je njihova svrha uopšte!?

Meni mnogo lepše izgleda ono što je predložio "Benoy".

 

[GOJE]

Homere, ako je svrha staklenih mostova da ugoste "food court", da li bi promenio mišljenje?

 

[Homer Jay]

Haha, to mi je palo na pamet dok sam kucao post - "a možda je to za bašte kafića" Kod "Benoya" mi se svideo otvoreniji prostor ka Savi.

 

[nombre]

Ni meni se ne svidja izabrano resenje za trzni centar, posebno deo okrenut ka reci. Jedino sto je jako dobro je zeleni krov.
Stakleni mostovi i okrugla kupola su prevazidjeni, trebalo je ici na mnogo moderniji dizajn.

Delta Planet takav kakav je za 3 klase bolji i moderniji.

 

[direktor]

Ti mostvoi sluze za pecarose da zabace udice za somove

 

[milos.tro]

Ti mostvoi sluze za pecarose da zabace udice za somove

....koji imaju mnogo para :laugh:

 

[GOJE]

Ti mostvoi sluze za pecarose da zabace udice za somove

....koji imaju mnogo para :laugh:

... jer obično somovi imaju puno para.

 

[Nebojsa]

A odakle im lova....

Pasce im verovatno s'neba.

Izgradnja hotela vec postaje mehur koji ce za koju godinu puci. Ti koji se vucaraju po stanovima jer nemaju za kancelarije tek nece imati u ekskluzivnoj zgradi.

Hoce, jer ce privredna aktivnost krenuti, jer ce cene poslovnog prostora padati usled sve vece ponude.

Kad izadjemo iz krize i kad krene privredna aktivnost pocece i potraznja za kvalitetnim poslovnim prostorom.

To ce realno biti za 20 godina u najboljem slucaju. ALi ni tada nece biti potrebni oblakoderi jer ima koliko hoces slobodnog prostora u centru grada da se ide u sirinu sto je investitorima mnogo isplativije...

?????? U centru grada nema vise prostora ni za sta a posebno za gradnju u sirinu, prema tome i na Novom Beogradu jos malo ce biti mesta samo za visinu pa je stvarno zanimljivo kako si dosao do zakljucka za centar grada da je moguce ici samo u sirinu. Uostalom zakonom o izgradnji i urbanistickim planom se mogu naterati investitori da grade u visinu tako da je to najmanji problem. Do sada smo imali vise primera investitora koji su hteli da grade u visinu ali smo ih mi na svojstven nacin oterali, korupcijom, zastarelim urbanistickim ogranicenjima, rekordom po dobijanju gradjevinskih dozvola i raznim drugim igrankama. To se mora promeniti.

 

[Борчанац]

Идеална ствар би била да су ободна насеља одржива и инфраструктурно опремљена. Оно о чему СТФ пише Лаки је већ објаснио. Пуно сателитских насеља имало је радна места и било је сврхе живети ту. Тако да када помињемо Видиковац, Борчу треба да се запитамо и зашто су та места сада ту и зашто им је расла популација. Зато што је тада имало смисла и лако може имати опет. Једино Сремска насеља типа З.Поље имају колико толико активна радна места и саобраћај, али и ту недостаје свега.

Не треба заборавити да не постоји никаква политика. Борча просто расте тржишно, држава то не прати, а када прати то ради на погрешан начин. Тим ламелама које помињеш СТФ, и то позиционираних на страни те Борче, која је најдаља и од града и од Земунске стране. Уместо инфраструктуром и садржајима типа болнице, школе, или опремање земљишта које ће привући инвеститоре за радна места. Задње те државне зграде пре ових и оних из 2008 (које и нису у толиком броју за разлику од старих) завршене су 80их. Тако да не видим баш ни толику фрку која се сад догађа. Маса свега се догодила деценијама раније, па и дивља градња, сада се дешава нешто друго и потребан је нови одговор да не би за 10 година опет писали о неком чуду и пропуштеним корацима.

Без сређивања обода неће бити повољне климе за попуњавање тих рупа у центру јер ће бити просто прескупо за тржиште али и за квалитет градње и планирања. Када се неко домогне парчета земље изградиће највећи физички могући број квадрата и то естетски најпростије изводљивих и са најјефтинијим материјалима. А то ни у СА не може да се спречи обзиром да земљиште вреди читаву трећину вредности пројекта. Што му дође још и повољно овако кроз дискусију гледано. А све јер нема конкурентних локација и што се од тих 30% у центру мало шта може стварно искористити.

 

[vranac]

?????? U centru grada nema vise prostora ni za sta a posebno za gradnju u sirinu,

Zavisi sta je po tebi centar grada. I SA je geografski centar i veze se na njega, te itekako ima prostora za idenje u sirinu.

prema tome i na Novom Beogradu jos malo ce biti mesta samo za visinu pa je stvarno zanimljivo kako si dosao do zakljucka za centar grada da je moguce ici samo u sirinu

Jesi li ti bio ikada na novom beogradu? Šta je sa IMT i okolnom industrijom, Starim Sajmištem i naseljem, nekadašnjim brodogradilištem...

. Uostalom zakonom o izgradnji i urbanistickim planom se mogu naterati investitori da grade u visinu tako da je to najmanji problem.

Naravno da može. I Severna Koreja ima jednu od najviših zgrada u svetu, ali mi smo govorili o nekakvom poslovnom downtownu, e toga ovde nece biti.

 

[Nebojsa]

Zavisi sta je po tebi centar grada. I SA je geografski centar i veze se na njega, te itekako ima prostora za idenje u sirinu.

Mozda ima za idenje u sirinu, al ce ovaj put da ide u visinu.

Jesi li ti bio ikada na novom beogradu? Šta je sa IMT i okolnom industrijom, Starim Sajmištem i naseljem, nekadašnjim brodogradilištem...

Nisam, al planiram malo ovih dana da prosetam.
Na mestu IMTa 'ima prostora za idenje u sirinu', staro sajmiste to cemo videti, s'obzirom da je nastavak bloka 20 to ce sigurno biti mesavina poslovnog i stambenog tako da je za ocekivati da i tu budu visoki objekti ali do tada ce jos dosta vode proteci Savom.

. Naravno da može. I Severna Koreja ima jednu od najviših zgrada u svetu, ali mi smo govorili o nekakvom poslovnom downtownu, e toga ovde nece biti.

Sta si prijatelju ovde hteo da kazes, pojasni malo ako te ne mrzi.

 

[milos.tro]

Priprema terena za projekat Beograd na vodi »
13. Jun. 2014 | (18:33 -> 18:45), Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari :: video prilog
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=102750

Pripreme terena za jedan od najvećih projekata Beograd na vodi u punom su jeku.
Železnice Srbije u protekla tri meseca demontirale su više 20 kilometara šina na potezu savskog amfiteatra.
U prvoj fazi radova do sada su demontirana tri od šest železničkih blokova, a skretnice, kolosečni pribor i drugi železnički otpad otpremaju firme koje su pobedile na licitaciji za otkup sekundarnih sirovina.
http://www.youtube.com/watch?v=YPGE2xr-rXg
------
Nisu uopšte pomenuli kako ide raseljavanje porodica iz SA ?

 

[direktor]

Kako ide nikao nisu jos ni mrdnuli

 

[milos.tro]

А то ни у СА не може да се спречи обзиром да земљиште вреди читаву трећину вредности пројекта. Што му дође још и повољно овако кроз дискусију гледано. А све јер нема конкурентних локација и што се од тих 30% у центру мало шта може стварно искористити.

Hoćeš da kažeš,kako sam te razumeo, da zemljište SA vredi 1milijardu dolara? Znači mi poklanjamo Arapima 1milijardu dolara (a zauzvrat dobijamo 1/3 od X kvadrata prodatog stambenog prostora za 6 godina/realno za 8-9g) :?

 

[Zuma]

Ne vidim zašto moje zaključivanje "jednostavno nije dobro"? Podsetio bih te da si ti prvi u svakom postu sa početka teme pisao kako je SA "najvrednije parče zemlje u Beogradu" ... sad kad ti ta činjenica baš i ne odgovara on to više nije, već je njegova vrednost prosečna, a kako vreme prolazi na kraju ćeš ga predstavljati kao bezvredno ... ne bi me čudilo.

Čak i jedna reč redovno ima više značenja, pa onda sasvim sigurno i rečenica. Zbog toga se sve čita u kontekstu, i značenje uvek ima SAMO u kontekstu u kome je upotrebljeno. SA jeste najvrednje parče zemlje u Beogradu zbog razloga koje si delom i sam već objasnio. Dakle, lokacije (centar grada i obala reke), veličine, ali i činjenice da gradnja na tako velikoj površini može početi od prazanog placa, pa postoji sloboda izbora optimalnog uređenja. Međutim, iako je skup, on nema TAKO veliku vrednost da bi jedini način korišćenje smeo da bude ovaj gigantski klaster koji se predlaže, niti je to pravi način da se njegova početna, ali za sada potencijalna vrednost uopšte realizuje. Nema kontradikcije.

U SA treba da se grade visoke zgrade i da se on oblikuje za budućnost a ne za 19. vek. Nikako se ne treba urbanizovati imajući u vidu da SADA nemamo metro, da SADA nemamo privrednu aktivnost, da SADA nemamo imućno građanstvo da kupi stanove, da SADA nemamo dovoljno turista itd, itd, itd ...

Pa valjda ovaj grad čekaju bolja vremena jednog dana, ma kad to bilo. SA treba da se urbanizuje na taj način, da najbolje iskoristi svoj položaj i vrednost, jer vrednost koju poseduje geografski centar metropole je VANVREMENSKA i NEUPITNA KONSTANTA. Stoga je ne treba proćerdati na kazamatne sedmospratnice koje čuvaju pogled na grad estetske vrednosti prosečne socrealističke provincije Gornjosibirske regije srednjeg bespuća SSSR-a ...
...
Treba omogućiti što većem broju ljudi da može da živi i radi u centralnoj zoni u blizini reke, jer da se ne lažemo, dvotrećinska većina bi to želela.

Istorijski deo grada se ne pravi ponovo da bi postao "moderan", i to se neće promeniti ni u budućnosti. Izvesna neophodna modernizacija da, ali radikalna promena ne. Čak ni kad u njemu slučajno postoji neizgrađena rupa u kojoj nema šta da se čuva. Ne ako je ta rupa suviše blizu, a pogotovo ne ako je baš u njemu, i još je logični i nerazdvojni deo obale reke koji taj stari deo grada pokušava da inkorporira u svoj ambijent, jer je život na reci i od reke bio gradska tradicija. Drastična razlika u visinama i ubacivanje sadržaja koji smetaju previše oduzima na značaju, vidljivosti i komercijalnoj vitalnosti dela grada koji treba da zadrži svoj identitet i da ga eksploatiše, i još ga nepotrebno opterećuje na mnoge indirektne načine. Plus što je za novi deo tu okolna infrastuktura ionako previše loša. Zatim imamo i problem potražnje za prostorom i optimalnog profiliranja urbanističkih sadržaja na ovom mestu, i o tome smo pričali u prethodnih par poruka.

Ja uopšte nisam protiv da se u SA pravi prostor za stanovanje i posao. Razlikujemo se samo u tome koja je prava mera za to (a možda i oko njihovog internog rasporeda u SA). U pravu si da postoji izvesna potražnja, ili bolje da kažem želja bez mogućnosti, za prostorom u centru grada. Ali to je potražnja za jeftinim stanovima i jeftinim poslovnim prostorom. Iako nema šanse da prostor ovde bude tako skup da bi podržao snove o gigantskom poslovnom centru na desnoj obali Save, kao što si lepo primetio, on je ipak skup za naše uslove. Bez obzira na visinu zgrada vi zbog toga ovde nikada nećete postići cenu koja bi bila zanimljiva onima koji nemaju puno novca. To se neće promeniti ni u budućnosti. Ovo se pravi kao elitno naselje na posebnom mestu. Što se tiče onih koji imaju para sada, ili budućeg ekonomskog prosperiteta, tu postoji poseban problem spontane specijalizacije delova grada.

Naprimer, kad ljudi žele nešto da kupe. Ako žele da prođu najjeftinije, idu tamo gde postoji najveći izbor. Ako žele da nađu kvalitet, opet idu tamo gde je najveći izbor. Ako traže nešto retko, isto. Posledica je spontano grupisanje svih ambicioznijih prodavnica. Samo male porodične radnje koje ne mogu da izdrže konkurenciju idu u krajeve grada koji još nisu dobro pokriveni.

Isti mehanizam spontanog grupisanja sadržaja važi i za poslovni prostor. Oni koji sada imaju para, ili će ih kasnije imati, spontano se grupišu u poslovne centre koju su po svemu specijalizovani baš za biznis. Najvažnije od svega je što je saobraćaj drastično bolji, i zbog radnika i zbog mušterija. Zatim je bolja sva druga infrastuktura. Ima više prostora. Moguće su specijalizovane zgrade sa posebnim pristupima, magacinima i radnim ili proizvodnim prostorima. Ali nije nebitno ni to što je modearn biznis krajnje usko specijalizovan, pa je laka i brza fizička interakcija između firmi koje sarađuju veoma bitna. Ili ako su fizički bliske firme koje samo u zbiru, a ne pojedinačno, pokrivaju neku oblast interesovanja mušterija. I to je lakše kad se nove firme otvaraju u velikim, specijalizovanim poslovnim četvrtima gde su jedna drugoj blizu. A to na najbolji način nudi Novi Beograd, a kasnije će verovatno isto biti moguće i u drugim novim naseljima. To jedino ovde, u SA neće biti moguće na dovoljno efikasan način. Zato što se nalazi u sred starog dela grada, a za tako nešto ipak nije dovoljno veliki sam za sebe.

Glavni problem je što ne postoji ciljna grupa za ovako velelepno i ambiciozno zamišljenu i skupu zbirku svega i svačega. Oni koji bi želeli da dođu nemaju para, a oni koji imaju para neće hteti. Zašto bi ako je drugde sve bolje? To pokušavam da ti objasnim sa pričom da ovo područije nikako ne može postati ona prava vrsta "centra grada" gde se grade i gde imaju ekonomskog smisla ogromni, visoki klasteri finansijskih institucija i poslovnih konglomerata. Nema i neće biti kritične mase koja privlači ostale da i oni dođu, niti investicija od one vrste koje povećavaju vrednost zemljišta i čini ga korisnim i za druge, tako da i oni požele da dođu, što povećava potražnju. A kritične mase neće biti jer je ovaj prostor previše hendikepiran saobraćajem i položajem u starom delu grada da bi imponovao velikim igračima na koje cilja. Zašto bi iko pri zdravoj pameti odlazio preko reke da se i njegovi radnici i njegove mušterije tokom neprekidnog saobraćajnog špica guraju sa svima, ako to uopšte ne mora? Ako imaju ikakvog izbora, svi koji su stambeno ili poslovno locirani na levoj obali Save uopšte ne idu u predstavništva firmi na desnoj obali Save. A čak je i većini koji su tamo često lakše da uđu na auto put, pa u Novi Beograd, nego da se vrzmaju po starom. Ozbiljan biznis će otići u Novi Beograd i tamo sebi napraviti modernu i specijalizovanu poslovnu četvrt, administracija će da sledi, a stanovanje je već ovde, pa će neumoljivo NBG postati pravi centar grada. Onda će TU biti isplatljiva gradnja koja se planira sa BNV.

Što se tiče stanova, ne vidim kakve prednosti nudi zagađeni centar grada, BNV u kome nema mesta, nema zelenila, nema šetališta, a 90% stanara ionako nema vidik čak ni na Savu zbog ogromnih zgrada tik na obali. Zašto bi pobogu ljudi sa parama dolazili ovde da stanuju?

Međutim, ako se prepoznaju pravi potencijali starog dela grada, pa se ONI podstiču i dalje razvijaju, i u rupama koje još nisu izgrađene, onda se iz čitavog ovog starog kraja može izvući maksimum. Ne možete ga veštački pretvoriti u nešto što on nije tako što će te svaku oronulu zgadu postepeno zameniti soliterom u naivnoj nadi da će sve to jednog dalekog dana početi skladno da funkioniše. SA je u samo malo boljoj poziciji, jer je prazan, ali to, zbog okoline, nije dovoljno.

Mnogo je bolje ovde napraviti manju korisnu površinu i niže zgrade, sa više zelenila i javnih površina. Za nešto manju površinu će se već naći kupci, tim pre što će ambijent onda biti mnogo privlačniji. Ukratko, ne vidim da je neko razmišljao o opštoj strategiji čitave ove oblasti. Šta su pravi potencijali, šta mane, šta želimo postići, i kako se SA uklapa u sve to? Kako ga profilisati, kao celinu, da on sam bude najprivlačniji, da ima mušterije, da najmanje smeta i najviše pomaže svojoj staroj okolini? Nažalost, jedini kriterijum koji vidim je nezajažljivi grabež za što više kvadrata, od strane nekoga ko uopšte ne ostavlja utisak da ozbiljno namerava da pravi bilo šta sem par zgrada na obali, pa ne može ni imati preterano veliki interes da na svoju predvidljivu i skoru štetu razmišlja o celoj ovoj oblasti i potencijalnim koristima koje će doći jednog dana, AKO on sve izgradi, i AKO se sve to proda i zaživi.

Da li treba graditi klaster po uzoru na Menhetn, Hong kong ili Peking? Pa ne, nikako. Ali klaster gradnju treba planirati iz mnogo razloga. Gustinu izgrađenosti treba isplanirati imajući u vidu mane koje su se pokazale na dosadašnjim ostvarenjima iz sveta. Ali graditi u visinu bez pogovora. Time se ekstremno štede resursi, smanjuje poprečni saobraćaj i vraća realna cena kvadrata po užoj periferiji, koja sada drži cenu jer nije uža periferija nego širi centar i to iz razloga što nam uži centar faktički - ne postoji.

Može, kad izdvojimo vredni deo starog dela grada. I dalje preostaje ogromna površina sa svih strana, pa neka se prave i klasteri

A ne vidim ni kako se to smanjuje poprečni saobraćaj. To bi se deslo tek ako u starom delu grada sagradiš toliko mnogo stambenog i poslovnog prostora da se bitno poveća verovatnoća da će dovoljan broj ljudi i stanovati i raditi u njemu. Što je nemoguće, uzevši u obzir malu prosečnu gustinu naseljenosti i ralativno mali broj raspoloživih poslova, a stari deo grada ipak ne možemo ni srušiti ni toliko podići u vis na onih par rupa koje u njemu postoje, da bi se verovatnoće bitno izmenile. Gradnja u visinu bi samo povećala poprečni saobraćaj jer bi ogromna većina tih novih ljudi u centru morali stalno putovati iz njega i u njega. Bilo na posao, bilo sa posla kući, jer je jedno ili drugo negde drugde.

Ne možete radikalno transformisati stare delove gradova, sam pokušaj je osuđen na neuspeh. To je koren zablude u SA.

 

[Борчанац]

А то ни у СА не може да се спречи обзиром да земљиште вреди читаву трећину вредности пројекта. Што му дође још и повољно овако кроз дискусију гледано. А све јер нема конкурентних локација и што се од тих 30% у центру мало шта може стварно искористити.

Hoćeš da kažeš,kako sam te razumeo, da zemljište SA vredi 1milijardu dolara? Znači mi poklanjamo Arapima 1milijardu dolara (a zauzvrat dobijamo 1/3 od X kvadrata prodatog stambenog prostora za 6 godina/realno za 8-9g) :?

Па Милоше, мање више тако испада, тешко је бити сигуран у било шта. Можда је тај капитал и мањи ако погледамо да имамо трошкове на измештању и ослобађању истог до 300 и неког милиона. Са друге стране ако је улагање три милијарде, колико вреди продато... 10, 8, 15 милијарди? То не знамо али ценим бар три пута толико, од цене изградње. Степа је у продаји била више од 3,5 пута скупља него у изградњи (цена квадрата)
Свакако је прескупо како год рачунали вредност земљишта које улази у дил, овако још дође приступачно. Да је на слободном тржишту тешко би га неко купио, а да му преостане пара и за квалитетну градњу, у то сам сигуран.

 

[vranac]

Po meni je HafenCity u Hamburgu neki ideal kako bi se uredile obale Beograda na moderan nacin. Naravno ni za to mi nemamo ekonomsku osnovu, a kamoli za nekakav Manhattan.

Mada ja ne verujem uopste u BG na vodi kako je predstavljen izuzev eventualno soping centra na kome mislim da ce se prica zavrsiti- Sve price ove vlasti o masovnim arapskim investicijama u Srbiju su se pokazale kao prevara.

 

[milos.tro]

HafenCity

http://archrecord.construction.com/news ... amburg.asp

 

[milos.tro]

Sve price ove vlasti o masovnim arapskim investicijama u Srbiju su se pokazale kao prevara.

Slažem se sa tobom,barem iz dosadašnjih iskustava , samo da navedem primer rekonstrukcije zgrade Zadruge(pomak u svakom slučaju) Arapi su donirali 2 miliona evra, a po projektu rekonstrukcije potrebno je 6 miliona evra.

 

[rasho62]

Taj Hafen izgleda fino, ali nisu se ni oni pretrgli sa nekim vecim zelenim povrsinama!