U pravu si. Ja sam izneo mišljenje na osnovu teksta o Stefanoviću misleći da je on objavljen u časopisu. Kako sam se zaj...., sa svojim stavom nisam u pravu.... Ostajem iza toga da je pitanje kulture komunikacije bitno za prosperitet ovog naroda i za pitanje sloboda naravno.Milance":273nd38u je napisao(la):
Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.786
- Pohvaljen
- 25.938
Stf
Tražeći od pisaca GUPa previše konkretan predlog za SA, postavljaš im skoro nemoguć zadatak. To je ovde izuzetno teško. Čak i sam izbor sistema vrednosti koji bi za posledicu imali usvajanje nekih opštih principa je već teže nego što izgleda. Mesto je isuviše skupo, isuviše dobro, isuviše fleksibilno, i isuviše blizu centru grada, da bi odgovor bio iole jasan i blizu nekakvog nagoveštaja konsenzusa, a time i dovoljno autoritativan da bi se našao u GUPu. Šta su prioriteti? Šta su mogućnosti? Kako se dolazi do jednog, a kako se računa drugo? Da li je prioritet loše finansijsko stanje i tekuće funkcionisanje grada, a time i brza zarada na račun dugoročne koristi? Ili obrnuto? (i što se nas tiče, kako da znamo kad nas lažu?). Težimo li gradu u kome su ogromne i gusto poredjane vertikale od stakla i betona lokalizovane, ili idemo ka tome da ih bude svuda, pa i u starom delu? A možda je ovo neponovljiva prilika za poseban identitet i prepoznatljivost, a time i za neko krajnje nestandardno autorsko delo? Nešto tipa zaista elitnog naselja sa ogromnim veštačkim zalivima i ostrvima? Ili da sve karte bacimo na popravljanje očajne infrastukture, javnih objekata i osnovnih servisa u centru? Čak i osnovne preporuke GUPa bitno zavise od ovih izbora. Ja znam šta bih ja izabrao, kad bi bilo moguće. Ali kako to dokazati drugima, ili čak sam znati gde je prava mera ostvarljivosti svake pojedine ideje, a gde počinje kontaminacija običnom, lažnom, propagandom sebičnih interesa?
Prepisao sam iz GUPa ciljeve razvoja sistema zelenila u Beogradu. Oni su recimo vrlo konkretni. Ljudi su ih stavili zato što, bar što se tiče modernog urbanizma i potreba grada, u njima nema ničeg kontraverznog. Teško ostvarivi, to je tačno, ali je sasvim jasno da će jednog dana biti neophodni, ali i potpuno nemogući za realizaciju ako se prvi koraci u rezervisanju prostora ne preduzmu sada. Pa ipak, niko iz administracije nema nameru ni da se osvrne na njih, a kamoli da nešto na tome radi. Iako jesu dovoljno konkretni i jesu u GUPu. Šta bi tek bilo da i u SA kroz jasne i relativno usko definisane urbanističke parametre predlažu konkretna rešenja? A ipak, ima i nečeg veoma konkretnog:
"Pravci ulica Durmitorske, Višegradske, Miloša Pocerca, Vojvode Milenka, preko ulice Slobodana Penezića Krcuna produžene su regulacionim rešenjem u zonu Savskog amfiteatra do obale Save, kao jedan od uslova budućeg formiranja blokovske strukture ... Visina objekata je do P+5, jer se područje nalazi u zoni zaštićenih vizura, definisanih Kartom trajnih dobara Beograda."
Već se prvi projekat SA ponaša kao ništa nisu ni rekli. Zaštićene vizure? Trajna dobra Beograda?, P+5 ? Ispod časti im je da to i spominju. Pa makar samo da se objasni zašto ovo nije dobro. Ipak je ovo GUP. 34 sprata već može, a idemo i na 70 spratova. Tako da pisce čovek mora razmeti. Verujem da je u posebnim slučajevima i za GUP sasvim opravdano da se teški problemi ostave za javnu raspravu i vreme kad bude jasnije šta je bolje i kako će to biti plaćeno. Sa nekim stvarima se slažem, sa nekim ne, dok za neke još uvek nisam siguran šta je bolje, ali bi to zahtevalo dugačke priče.
Tražeći od pisaca GUPa previše konkretan predlog za SA, postavljaš im skoro nemoguć zadatak. To je ovde izuzetno teško. Čak i sam izbor sistema vrednosti koji bi za posledicu imali usvajanje nekih opštih principa je već teže nego što izgleda. Mesto je isuviše skupo, isuviše dobro, isuviše fleksibilno, i isuviše blizu centru grada, da bi odgovor bio iole jasan i blizu nekakvog nagoveštaja konsenzusa, a time i dovoljno autoritativan da bi se našao u GUPu. Šta su prioriteti? Šta su mogućnosti? Kako se dolazi do jednog, a kako se računa drugo? Da li je prioritet loše finansijsko stanje i tekuće funkcionisanje grada, a time i brza zarada na račun dugoročne koristi? Ili obrnuto? (i što se nas tiče, kako da znamo kad nas lažu?). Težimo li gradu u kome su ogromne i gusto poredjane vertikale od stakla i betona lokalizovane, ili idemo ka tome da ih bude svuda, pa i u starom delu? A možda je ovo neponovljiva prilika za poseban identitet i prepoznatljivost, a time i za neko krajnje nestandardno autorsko delo? Nešto tipa zaista elitnog naselja sa ogromnim veštačkim zalivima i ostrvima? Ili da sve karte bacimo na popravljanje očajne infrastukture, javnih objekata i osnovnih servisa u centru? Čak i osnovne preporuke GUPa bitno zavise od ovih izbora. Ja znam šta bih ja izabrao, kad bi bilo moguće. Ali kako to dokazati drugima, ili čak sam znati gde je prava mera ostvarljivosti svake pojedine ideje, a gde počinje kontaminacija običnom, lažnom, propagandom sebičnih interesa?
Prepisao sam iz GUPa ciljeve razvoja sistema zelenila u Beogradu. Oni su recimo vrlo konkretni. Ljudi su ih stavili zato što, bar što se tiče modernog urbanizma i potreba grada, u njima nema ničeg kontraverznog. Teško ostvarivi, to je tačno, ali je sasvim jasno da će jednog dana biti neophodni, ali i potpuno nemogući za realizaciju ako se prvi koraci u rezervisanju prostora ne preduzmu sada. Pa ipak, niko iz administracije nema nameru ni da se osvrne na njih, a kamoli da nešto na tome radi. Iako jesu dovoljno konkretni i jesu u GUPu. Šta bi tek bilo da i u SA kroz jasne i relativno usko definisane urbanističke parametre predlažu konkretna rešenja? A ipak, ima i nečeg veoma konkretnog:
"Pravci ulica Durmitorske, Višegradske, Miloša Pocerca, Vojvode Milenka, preko ulice Slobodana Penezića Krcuna produžene su regulacionim rešenjem u zonu Savskog amfiteatra do obale Save, kao jedan od uslova budućeg formiranja blokovske strukture ... Visina objekata je do P+5, jer se područje nalazi u zoni zaštićenih vizura, definisanih Kartom trajnih dobara Beograda."
Već se prvi projekat SA ponaša kao ništa nisu ni rekli. Zaštićene vizure? Trajna dobra Beograda?, P+5 ? Ispod časti im je da to i spominju. Pa makar samo da se objasni zašto ovo nije dobro. Ipak je ovo GUP. 34 sprata već može, a idemo i na 70 spratova. Tako da pisce čovek mora razmeti. Verujem da je u posebnim slučajevima i za GUP sasvim opravdano da se teški problemi ostave za javnu raspravu i vreme kad bude jasnije šta je bolje i kako će to biti plaćeno. Sa nekim stvarima se slažem, sa nekim ne, dok za neke još uvek nisam siguran šta je bolje, ali bi to zahtevalo dugačke priče.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.152
- Pohvaljen
- 46.147
sosfija na vodi
evo vesica i alimpica i mladenovica tj pantograma
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/% ... D0%BA.html
dosen
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.04.2009.
- Poruke
- 550
- Pohvaljen
- 596
Ako napravite drugi spust kanuom - niz Juzni bulevar doci cete do jos jedne "investicije u infrastrukturu" zvane Delta centar na Autokomandi.
Koliko su pogledi na svet isti uhapsenom i hapsitelju, to je zaista neverovatno. S tom razlikom sto je uhapseni zemljiste kao kupio, to jest dao neke pare i bar izrazio zelju da plati sve doprinose i konverziju.
Cela prica je u trznim centrima, i monopolu na uvoz, naravno, i kada seik i ne/poznati suigraci budu izgradili svoj (50e/m2 rente) shopping centre, prica ce naravno stati. Daj boze. Daj boze da naprave taj trzni centar da lako mogu da ga sruse buduce generacije.
Mozda je indikativno da gdin Mali, nakon sto je privatizovao Beopetrol, postao je potom direktor u istom tj Lukoil-u.
Srbija nije zrela za rekonstrukciju, cak i kada bi imala para.
Nije glavni problem je u kulturi i nivou politicke i gradjanske svesti prosecnog gradjanina ( nazalost na nivou Kazahstana), vec u kukavicluku i slabosti elite. Umesto da se dignu stotine urbanista, arhitekata, gradjana i da studenti naprave zivi stit oko SA, javilo se tek nekoliko desperadosa. Svi brane svoju malu poziciju. Nesto kao ocekuju. Zato u buducnosti nece ni imati poziciju jer u Srbiji pozicija vise nece biti. Kada arhitekte cute, to znaci da prave sistem gde Karlovanin-ni postavljaju standarde. Ako je kriterijum umrezenost i poslusnost, to znaci da svako moze da radi posao arhitekte, oni su nepotrebni. Zato pojedinci iz struke kopaju sebi ovde veliku rupu - cutanjem.
Snaga drzave, pa i struke zavisisi od kvalitetnih institucija. Ako ih nema ili su samoukinute (samocenzura je blaga rec) to je poprilicno isto.
Koliko su pogledi na svet isti uhapsenom i hapsitelju, to je zaista neverovatno. S tom razlikom sto je uhapseni zemljiste kao kupio, to jest dao neke pare i bar izrazio zelju da plati sve doprinose i konverziju.
Cela prica je u trznim centrima, i monopolu na uvoz, naravno, i kada seik i ne/poznati suigraci budu izgradili svoj (50e/m2 rente) shopping centre, prica ce naravno stati. Daj boze. Daj boze da naprave taj trzni centar da lako mogu da ga sruse buduce generacije.
Mozda je indikativno da gdin Mali, nakon sto je privatizovao Beopetrol, postao je potom direktor u istom tj Lukoil-u.
Srbija nije zrela za rekonstrukciju, cak i kada bi imala para.
Nije glavni problem je u kulturi i nivou politicke i gradjanske svesti prosecnog gradjanina ( nazalost na nivou Kazahstana), vec u kukavicluku i slabosti elite. Umesto da se dignu stotine urbanista, arhitekata, gradjana i da studenti naprave zivi stit oko SA, javilo se tek nekoliko desperadosa. Svi brane svoju malu poziciju. Nesto kao ocekuju. Zato u buducnosti nece ni imati poziciju jer u Srbiji pozicija vise nece biti. Kada arhitekte cute, to znaci da prave sistem gde Karlovanin-ni postavljaju standarde. Ako je kriterijum umrezenost i poslusnost, to znaci da svako moze da radi posao arhitekte, oni su nepotrebni. Zato pojedinci iz struke kopaju sebi ovde veliku rupu - cutanjem.
Snaga drzave, pa i struke zavisisi od kvalitetnih institucija. Ako ih nema ili su samoukinute (samocenzura je blaga rec) to je poprilicno isto.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
Daj Bože, potrebno ja da se očisti SA, isele porodice (iselili su do sada 2 od 250),pa eksproprijacija zemljišta,nadam se prodaja zemljišta Arapima za fazu po fazu izgradnje,početak gradnje (kula,tržni centar,par hotela) realno 2017g,tako da bi tržni centar mogli da očekujemo oko 2020godine.dosen":1a4r58ic je napisao(la):
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.786
- Pohvaljen
- 25.938
Ovaj čovek kao da me je pitao o čemu treba da priča. Javni prostori, priobalje, integracija prirode u urbano, problemi sa "grandioznim projektima", dugoročni pristup, korišćenje postojećih prirodnih potencijala, bicikli (pomalo glupav naslov je delo nekog urednika iz Politike koji smatra da aktuelnosti prodaju novine)...
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... va.sr.html
Култура
ИНТЕРВЈУ: Мартин Џозеф Бери, архитекта
Уређено приобаље спасава нас поплава
У времену новчане несташице обалама би могло да се приступи циљано, тактички., са дугорочном оријентацијом од бар три деценије као што је учињено у Њујорку
Кажу да ништа није случајно. Изгледа да је то истина. Јер Мартин Џозеф Бери, чије су специјалности – одржив развој, пејзажна архитектура и уређење приобаља, баш је током претходна два, историјски поплавна дана боравио у Београду и упркос свему није одустао од тога да да интервју за наш лист. Пут у Србију био је планиран – један је од предавача на Београдској недељи архитектуре. Потоп није био планиран. Али се десио. Као што се прошле године догодио у три града за која је радио – скоро пола Калгарија било је поплављено, Њујорк је преживео ураган „Сенди”, а Праг је био под водом Влтаве. „Уколико градови, поготово у Источној Европи, не схвате климатске промене озбиљно и не направе дугорочне планове, сви ћете ускоро пливати”, рекао ми је на почетку разговора, подсећајући на Амстердам и Ротердам, који су тај проблем рашили одавно.
Бивши је Фулбрајтов стипендиста у Чешкој, где је предавао пејзажну архитектуру на Архитектонском факултету Чешког техничког универзитета. Септембра 2011. основао је „Ресите” – непрофитну платформу за размену идеја на пољу урбане архитектуре. Стручни је сарадник у „W Arhitecture and Landscape Arhitecture”, где ради на пројектима у Њујорку, Блиском истоку, Кини, на Хаитију и у Мексику.
Постоји ли један термин којим би се могли објаснити савремени архитектонски трендови?
Постоји – „постлиманбрадерска” архитектура. Време обележено економском кризом, крахом банака, доба озбиљне транзиције и прилагођавања. У последње време популарни су били компјутерски генерисан приступ форми, градња претенциозних објеката и стварање архитеката-звезда. Све то је престало 2008. Новца више нема за грандиозне пројекте и не мислим да је то лоше. Јер иако је добро да сваки град има неколико таквих објеката који привлаче пажњу, они често не испуњавају своју сврху. А шта би то ново било сврсисходније? Искрено, за тим одговором се још увек трага.
Истичете да сваки простор има своје специфичности којима се руководите кад радите на својим пројектима. Источну Европу, кажете, одликује недостатак свести о значају интеграције природне средине у урбани простор...
Где год сам радио до сада покушавао сам да природно окружење укључим у архитектонску причу. Тако да пејзаж постаје део урбане целине како би се град учинио отпорнијим, лепшим за живот и пожељнијим. То покушавам у Источној Европи, али ми посао отежава један детаљ – тај приступ ту не постоји. Управо сам зато дошао у Праг, да донесем нешто ново, јер о томе на Чешком универзитету пре мене нико није предавао.
Отуд, вероватно, и потреба за оснивањем платформе „Ресите”?
Тачно. Функција тог непрофитног пројекта је јасна – разговор се на неколико нивоа води о одрживим, а истовремено атрактивним градовима. У свему учествују званичници, професионалци и грађани. Ова трећа карика је најважнија. Чак и у погледу финансирања. То је систем у којем грађанска иницијатива води главну реч. Рецимо, уређени су јавни вртови, игралишта, јавни простори и то су платили, по сопственој жељи, они који у њима бораве, играју се и живе. За то постоји огромно интересовање становништва.
Фокус се, такође, помера и на градско приобаље, уз још две виталне тачке сваког града – његов пејзаж и јавне површине. Јесмо ли их у последњих пола века помало заборавили?
Јесмо. Али архитектонски дијалог сада се поново води око те три теме. Уоквирен у потрагу за што бољим градским системом који може да се развије. Дневно се око милион и по људи сели у градове широм света, урбана популација ће се удвостручити у наредних 35 година. О томе мора да се води рачуна. Посебно о приобаљу, које ће бити витално, имајући у виду климатске промене, раст нивоа река, мора, океана... Управо добро уређене обале могу бити кључне у решавању проблема отицања воде у времену великих природних катастрофа.
Београдско приобаље, неуређено какво јесте, за нас је посебно непријатна тема. Однедавно је актуелан пројекат „Београд на води”.
Са пројектом нисам упознат па о њему не могу да говорим. Али могу да кажем да проблем који ви имате у вези са обалама није нимало другачији од оног који имају сви градови у којима сам био. Од Сеула до Њујорка, који има укупно 550 миља обале, од којих смо успели да уредимо око 100. Историјски посматрано, приобаље је био простор транспорта и трговине, потом индустријска зона. Сада га треба осмислити, осавременити, искористити природне потенцијале. Створити простор за уживање, одмор и размишљање. У времену новчане несташице том послу могло би да се приступи циљано, тактички, акупунктурно. Али са дугорочном оријентацијом. Најмање тридесетогодишњом. То је учињено у Њујорку.
У којем, поред тога о чему причате, постоји и нешто више од 400 миља бициклистичких стаза. Користите ли их?
Како да не. Немам кола, али имам три бицикла. И возим их редовно. Бициклом идем на посао од Бруклина до Менхетна, вожња траје око четрдесет минута. Стазе су настале у протекле четири године. Ако Њујорк са 18 милиона становника може брзо да се мења сваки град може исто. Током тих вожњи не слушам музику већ размишљам. Налазим инспирацију. Имам још једну страст – трчање. Понекад трчим од посла до куће, а од прошле године трчим и маратон. Спремам се за новембар и нову њујоршку трку. Да нисам у Београду данас би био на полумаратону у Бруклину.
Милица Димитријевић
објављено: 16.05.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... va.sr.html
Култура
ИНТЕРВЈУ: Мартин Џозеф Бери, архитекта
Уређено приобаље спасава нас поплава
У времену новчане несташице обалама би могло да се приступи циљано, тактички., са дугорочном оријентацијом од бар три деценије као што је учињено у Њујорку
Кажу да ништа није случајно. Изгледа да је то истина. Јер Мартин Џозеф Бери, чије су специјалности – одржив развој, пејзажна архитектура и уређење приобаља, баш је током претходна два, историјски поплавна дана боравио у Београду и упркос свему није одустао од тога да да интервју за наш лист. Пут у Србију био је планиран – један је од предавача на Београдској недељи архитектуре. Потоп није био планиран. Али се десио. Као што се прошле године догодио у три града за која је радио – скоро пола Калгарија било је поплављено, Њујорк је преживео ураган „Сенди”, а Праг је био под водом Влтаве. „Уколико градови, поготово у Источној Европи, не схвате климатске промене озбиљно и не направе дугорочне планове, сви ћете ускоро пливати”, рекао ми је на почетку разговора, подсећајући на Амстердам и Ротердам, који су тај проблем рашили одавно.
Бивши је Фулбрајтов стипендиста у Чешкој, где је предавао пејзажну архитектуру на Архитектонском факултету Чешког техничког универзитета. Септембра 2011. основао је „Ресите” – непрофитну платформу за размену идеја на пољу урбане архитектуре. Стручни је сарадник у „W Arhitecture and Landscape Arhitecture”, где ради на пројектима у Њујорку, Блиском истоку, Кини, на Хаитију и у Мексику.
Постоји ли један термин којим би се могли објаснити савремени архитектонски трендови?
Постоји – „постлиманбрадерска” архитектура. Време обележено економском кризом, крахом банака, доба озбиљне транзиције и прилагођавања. У последње време популарни су били компјутерски генерисан приступ форми, градња претенциозних објеката и стварање архитеката-звезда. Све то је престало 2008. Новца више нема за грандиозне пројекте и не мислим да је то лоше. Јер иако је добро да сваки град има неколико таквих објеката који привлаче пажњу, они често не испуњавају своју сврху. А шта би то ново било сврсисходније? Искрено, за тим одговором се још увек трага.
Истичете да сваки простор има своје специфичности којима се руководите кад радите на својим пројектима. Источну Европу, кажете, одликује недостатак свести о значају интеграције природне средине у урбани простор...
Где год сам радио до сада покушавао сам да природно окружење укључим у архитектонску причу. Тако да пејзаж постаје део урбане целине како би се град учинио отпорнијим, лепшим за живот и пожељнијим. То покушавам у Источној Европи, али ми посао отежава један детаљ – тај приступ ту не постоји. Управо сам зато дошао у Праг, да донесем нешто ново, јер о томе на Чешком универзитету пре мене нико није предавао.
Отуд, вероватно, и потреба за оснивањем платформе „Ресите”?
Тачно. Функција тог непрофитног пројекта је јасна – разговор се на неколико нивоа води о одрживим, а истовремено атрактивним градовима. У свему учествују званичници, професионалци и грађани. Ова трећа карика је најважнија. Чак и у погледу финансирања. То је систем у којем грађанска иницијатива води главну реч. Рецимо, уређени су јавни вртови, игралишта, јавни простори и то су платили, по сопственој жељи, они који у њима бораве, играју се и живе. За то постоји огромно интересовање становништва.
Фокус се, такође, помера и на градско приобаље, уз још две виталне тачке сваког града – његов пејзаж и јавне површине. Јесмо ли их у последњих пола века помало заборавили?
Јесмо. Али архитектонски дијалог сада се поново води око те три теме. Уоквирен у потрагу за што бољим градским системом који може да се развије. Дневно се око милион и по људи сели у градове широм света, урбана популација ће се удвостручити у наредних 35 година. О томе мора да се води рачуна. Посебно о приобаљу, које ће бити витално, имајући у виду климатске промене, раст нивоа река, мора, океана... Управо добро уређене обале могу бити кључне у решавању проблема отицања воде у времену великих природних катастрофа.
Београдско приобаље, неуређено какво јесте, за нас је посебно непријатна тема. Однедавно је актуелан пројекат „Београд на води”.
Са пројектом нисам упознат па о њему не могу да говорим. Али могу да кажем да проблем који ви имате у вези са обалама није нимало другачији од оног који имају сви градови у којима сам био. Од Сеула до Њујорка, који има укупно 550 миља обале, од којих смо успели да уредимо око 100. Историјски посматрано, приобаље је био простор транспорта и трговине, потом индустријска зона. Сада га треба осмислити, осавременити, искористити природне потенцијале. Створити простор за уживање, одмор и размишљање. У времену новчане несташице том послу могло би да се приступи циљано, тактички, акупунктурно. Али са дугорочном оријентацијом. Најмање тридесетогодишњом. То је учињено у Њујорку.
У којем, поред тога о чему причате, постоји и нешто више од 400 миља бициклистичких стаза. Користите ли их?
Како да не. Немам кола, али имам три бицикла. И возим их редовно. Бициклом идем на посао од Бруклина до Менхетна, вожња траје око четрдесет минута. Стазе су настале у протекле четири године. Ако Њујорк са 18 милиона становника може брзо да се мења сваки град може исто. Током тих вожњи не слушам музику већ размишљам. Налазим инспирацију. Имам још једну страст – трчање. Понекад трчим од посла до куће, а од прошле године трчим и маратон. Спремам се за новембар и нову њујоршку трку. Да нисам у Београду данас би био на полумаратону у Бруклину.
Милица Димитријевић
објављено: 16.05.2014.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.786
- Pohvaljen
- 25.938
Danas na Bini, Kulturni centar Beograda:
KCB, Galerija Artget
18.00-18.45 ZAŠTO JAVNI PROSTOR? - prezentacija Evropske nagrade za urbani javni prostor
učesnici: David Bravo Bordas, sekretar žirija Nagrade, Španija, Darko Polić, Srbija
moderator: Ivan Kucina
19.00-19.45 KO IMA PRAVO NA GRAD? GRAD ZA SVE! - predavanje
Osamu Okamura, reSite, Republika Češka
(Ipak, samo gradovi mogu da pruže potpuno okruženje za stvaranje formalnih i neformalnih mreža, uključujući neophodnu kulturnu klimu – potrebu za eksperimentisanjem i probijanjem granica. Važno je ponovo uspostaviti vezu između stručnog procesa planiranja i svakodnevnog života. Grad je mesto dostupnosti. Protivurečnosti mogu da koegzistiraju. Ali, zašto je naš grad tako raštrkan, a ipak mu nedostaje javni prostor? Slično, danas se automobili prepoznaju kao uzrok mnogih problema urbanog života koje je teško kontrolisati. Kako ponovo oživeti grad kao domen javnog?)
http://www.bina.rs/2014/ko-ima-pravo-na ... ad-za-sve/
20.00-20.45 IDEJE SARADNJE ZA GRADOVE I PEJZAŽE XXI VEKA - predavanje
Martin Džozef Beri, W Architecture & Landscape Architecture, SAD / reSITE, Republika Češka
(U skladu sa prvom temom o savremenoj teoriji i praksi pejzažne arhitekture, Beri će predstaviti osnovne vizije o ekologiji i održivosti gradova sa naprednim razmišljanima o urbanizmu. Prezentacija projekata biće fokusirana na dva savremena pristupa dizajnu priobalja u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Drugi deo predavanja biće posvećen radu reSITE konferencije, sa bazom u Pragu i Bruklinu, koja koristi saradnju kao osnovu za razmišljanje o održivom urbanom dizajnu i katalizatoru učešća javnosti, što je vizionarski i nov koncept u CIE.)
http://www.bina.rs/2014/ideje-saradnje-za-xxi-vek/
KCB, Galerija Artget
18.00-18.45 ZAŠTO JAVNI PROSTOR? - prezentacija Evropske nagrade za urbani javni prostor
učesnici: David Bravo Bordas, sekretar žirija Nagrade, Španija, Darko Polić, Srbija
moderator: Ivan Kucina
19.00-19.45 KO IMA PRAVO NA GRAD? GRAD ZA SVE! - predavanje
Osamu Okamura, reSite, Republika Češka
(Ipak, samo gradovi mogu da pruže potpuno okruženje za stvaranje formalnih i neformalnih mreža, uključujući neophodnu kulturnu klimu – potrebu za eksperimentisanjem i probijanjem granica. Važno je ponovo uspostaviti vezu između stručnog procesa planiranja i svakodnevnog života. Grad je mesto dostupnosti. Protivurečnosti mogu da koegzistiraju. Ali, zašto je naš grad tako raštrkan, a ipak mu nedostaje javni prostor? Slično, danas se automobili prepoznaju kao uzrok mnogih problema urbanog života koje je teško kontrolisati. Kako ponovo oživeti grad kao domen javnog?)
http://www.bina.rs/2014/ko-ima-pravo-na ... ad-za-sve/
20.00-20.45 IDEJE SARADNJE ZA GRADOVE I PEJZAŽE XXI VEKA - predavanje
Martin Džozef Beri, W Architecture & Landscape Architecture, SAD / reSITE, Republika Češka
(U skladu sa prvom temom o savremenoj teoriji i praksi pejzažne arhitekture, Beri će predstaviti osnovne vizije o ekologiji i održivosti gradova sa naprednim razmišljanima o urbanizmu. Prezentacija projekata biće fokusirana na dva savremena pristupa dizajnu priobalja u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Drugi deo predavanja biće posvećen radu reSITE konferencije, sa bazom u Pragu i Bruklinu, koja koristi saradnju kao osnovu za razmišljanje o održivom urbanom dizajnu i katalizatoru učešća javnosti, što je vizionarski i nov koncept u CIE.)
http://www.bina.rs/2014/ideje-saradnje-za-xxi-vek/
Ne znam zašto na ovom forumu stalno prave kult ("genijalan") od ovog arhitekte Jovina. On je dobar arhitekta ali takvih imamo još dosta. Znam da se sedamdesetih zalagao za metro. Tada to nije bilo realno, jednostavno kako je neko rekao "Beograd nema ni para ni putnika za metro". Mržnja i izrugivanje sa kojim on govori o raznim urbanističkim i arhitektonskim projektima je neukusna. To se može oprostiti adolescentnim forumašima a ne i njemu zrelom i pametnom čoveku. Kod njega je u pitanju najobičnija zavist prema kolegama koji imaju uspeha. Baš svemu nalazi manu. Projekat "Prokop" je sasvim dobar i danas jedino moguć. Bolji je bila jedino stanica na Autokomandi ali ta prilika je davno propuštena. Ja nisam arhitekta ali problem BG žel. čvora pratim decenijama i mogu mirne savesti nešto da kažem i da znam da to nije glupost.
Samo da kazem da vrh poplavnog talasa nece veceras biti u Beogradu . Veceras je u Sabcu , ali koliko sam shvatio to je samo za ovu noc . Najvecu tacku ce Sava imati tek za par dana i u Sabcu i u Beogradu .
Inace , prognoze su da ce Sava u Beogradu da naraste u odnosu na danasnji vodostaj , jos 1.5 metara , a ja , posto nisam optimista , cu biti presrecan ako to ne predje 2 metra .
Inace , prognoze su da ce Sava u Beogradu da naraste u odnosu na danasnji vodostaj , jos 1.5 metara , a ja , posto nisam optimista , cu biti presrecan ako to ne predje 2 metra .
bboris7":jvw9ta5w je napisao(la):
Колико сам на вестима разумео, вечерас се очекује врх првог поплавног таласа, а други, који долази из Босне и Херцеговине и Хрватске, наредних дана.
Приликом фотографисања данас, пролазио сам поред група радника ЈКП Зеленило Београд и ЈКП Градска чистоћа, који су распоређивани ради одбране и у комуникацији са њима сазнао да очекују подизање нивоа реке Саве у висини од 1,5 до 2 метра..
Него да се вратимо теми,
климатске промене које ће за последицу имати велике осцилације нивоа реке Саве, морају се укалкулисати у пројекат и будући изглед Бнв.
Није ми најјаснији начин одбране простора Савског амфитеатра од поплава, без одговарајуће уређеног насипа, као што је рецимо случај са блоком 45.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.210
- Pohvaljen
- 21.860
Gradskom štabu za vanredne situacije Beograda hitno su potrebni volonteri za punjenje džakova u Makišu 1 radi zaštite od poplava. Beograđani su se odazvali pozivu u postavljanju nasipa ispod Savskog mosta
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... u-Makisu-1 (ceo tekst)
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... u-Makisu-1 (ceo tekst)