Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[spatiotecte]

Mozda je Vucic hteo da napravi politicki trik da opozicija vise ne pljuje po Beogradu na Vodi i da se stvori utisak da sad postoji konsenzus oko projekta.

 

[MilisaV]

Imaćemo 100.000 stanova po ceni od cca 500 eura, a za elitu SA po ceno od oko 5 soma evra. Nine mi jasno zašto vučić ima toliku potrebu da laže. Dobio je apsulutnu većinu, može da radi šta hoće naredne 4 godine, šta mu treba to!?!?!?!

Послато са GT-N7100 уз помоћ Тапатока

 

[Zuma]

sreća pa tačka 2 nije u planu.

Sreća pa bar ovo ne zavisi od slobodnih utisaka kao što je tvoj ili moj, nego može lako da se izmeri i izračuna. Brankov most i Gazela su vrlo verovatno sasvim blizu svojih maksimalnih kapaciteta. Ako je tako, uopše ne moramo svi zajedno da se pitamo da li će nam trebati još jedan veliki automobilski most na Savi. Dovoljno je reći da ćemo tada moći sa sigurnošću da kažemo da preko ovih trenutnih sigurno nikada neće preći bitno više vozila nego što prelazi danas, pa ti sam izvedi potreban zaključak o gradnji.

Dijagram zavisnosti propusne moći i gustine vozila na putu ima svoj maksimum. Što više vozila pokušava da prođe, njihova gustina se povećava, razmak između njih se smanjuje, pa vozači moraju da smanjuju brzinu da bi i dalje imali potrebno vreme reakcije na kočenje, teže se prestrojavaju, duže traje uključivanje sa bočnog puta i slično. To onda smanjuje prosečnu brzinu i protok. Zbog toga je izgled varljiv. Na putu može biti relativno malo vozila koji idu brzo, isto kao i mnogo vozila koji idu sporo, a da broj koji prođe u jedinici vremena bude isti. Sudeći po stvaranju kolona i skoro trenutnim usporavanjima i pri najmanjem poremećaju, verujem da nismo previše daleko od maksimuma krive, odnosno od najvećeg broja vozila na čas koji naša dva mosta mogu da propuste. Onda mi objasni kako ti zamišljaš da će u Beogradu izgledati prelazak reke kad se počne praviti sve ono što se najavljuje?

 

[milos.tro]

Demontirano 16,7 kilometara šina u Savskom amfiteatru
http://www.tanjug.rs/novosti/128110/dem ... teatru.htm

BEOGRAD - "Železnice Srbije“ su u prethodna dva meseca iz železničke stanice Beograd u Savskom amfiteatru, demontirale 16,7 kilometara šina, a radovi se odvijaju brže nego što je dinamikom bilo planirano, izjavio je danas generalni direktor "Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović.

Radovi na izmeštanju železničkih kapaciteta u železničkoj stanici Beograd, u okviru projekta "Beograd na vodi“, počeli su 8. marta ove godine.

U prethodnom periodu sa "zapadne“ i "severne ploče“, kao i drugog i trećeg savskog koloseka do sada je demontirano 8.352 metara koloseka, odnosno 16.704 metara šina.

Demontirano je 37 skretnica (od kojih su pet upotrebljive i biće iskorišćene na drugim železničkim prugama, u skladu sa potrebama), kao i skoro 12.000 komada raznog sitnog kolosečnog pribora (vezice, vijci, tirfoni).

Pored toga, uklonjeno je i otpremljeno 788 starih betonskih pragova za stanicu Vladičin Han, dok su tri upotrebljive skretnice već otpremljene u železničku stanicu Beograd Ranžirna u Makišu. Do sada je sa ovog prostora isečeno i 33 stubova kontaktne mreže sa pričvrsnom opremom, čijom demontažom je dobijeno 1,8 tona starog bakra.

Simonović je rekao da je od 1. maja počela demontaža koloseka i na obilaznim kolosecima pored Save.

Na poslovima prve faze izmeštanja šina iz Savskog amfiteatra, odnosno sa šireg prostora železničke stanice Beograd, svakodnevno je angažovano prosečno po tridesetak radnika srpskih železnica i odgovarajuća mehanizacija, što je sasvim dovoljno za realizaciju posla u ovoj fazi.

Tokom prve faze radova biće ukupno demontirano iz železničke stanice Beograd oko 48 kilometara šina, 105 skretnica i elektrotehnička infrastruktura u savskom priobalju, a predviđeni rok za završetak ovog posla je između šest i osam meseci.

Kada je reč o finansiranju radova prve faze na izmeštanju železničkih kapaciteta iz železničke stanice Beograd, procenjena vrednost radova je oko 2,55 miliona evra, a sredstva obezbeđuju resorna ministarstva.

"Železnice Srbije“ sav demontirani i rashodovani građevinski i elektrotehnički otpadni materijal prodavaće na javnim licitacijama i na taj način ostvarivati dodatne prihode, navedeno je u saopštenju tog Javnog preduzeća.

 

[relja]

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=845593

Dinkić zadužen za Beograd na vodi?
Izvor: Novosti

Beograd -- Bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić započeće angažman u kompaniji iz UAE koja će biti uključena i u projekat "Beograd na vodi“, pišu "Novosti“.

Prema informacijama Novosti, nekadašnji ministar finansija, posle višegodišnjeg vođenja G 17 plus i stranke regiona, okreće se menadžerskim poslovima.

Zbog dobrih veza sa biznismenima iz UAE Dinkić je "pikiran“ kao jedan od stručnjaka koji bi mogli da pomognu kvalitetnijem ulasku kompanija iz te države u Srbiju.

Bivši ministar koji je napustio čelo URS pošto je stranka doživela debakl na republičkim izborima, spreman je, tako, na potpuno novi profesionalni angažman.

kuku...

 

[Gorstak89]

:bash: Ok, Belka, sad sam na tvojoj strani. Čim Dinka negde dođe... (nekako ga lično u opšte ne volim... obično nisam emotivan kad je politika u pitanju, ali ovde baš jesam)

 

[Homer Jay]

Neuništiv!

 

[stf]

Иако одговарам Ангелу на коментар, овај пост је намењен свим форумашима. Ретко пишем дугачке постове те се унапред извињавам ... неке ствари су морале да се појасне, историје ради.

Супер, Стф свемогући. Свака част. Немам речи на твоју јадност. Нећу те убудће коментарисати. Једноставно није вредно мог времена. A свој пауперизам лечи негде.

Није у реду да било кога извређаш зато што ти је затражио да изнесеш свој став и образложиш га. Можда грешим, али се не сећам да си иједном на форуму изнео свој став, углавном "се слажеш" са туђима а твоји ставови су били мање више: "Ах", "ух", "уффффф", итд ...

Видим да си се поставио као интелектулац и гледаш нас све са неке висине. Можда зато и не износиш свој став, можда сматраш да га нисмо достојни па се не каљаш са необразованом и простом народном масом? Будући да си начитан чуди ме да не знаш за то да је коришћење стручних и компликованих страних израза (пауперизам) током неформалне комуникације одлика малограђанштине? То је тежња да се покажеш да си изнад осталих, да си образован, да си "интелектуалац". Ово није мој став, ово је став много стручнијих људи од мене из области социологије ... чисто да те информишем, а ти размисли колико си јаднији од мене тако начитан ...

Елем, интелектуалци имају великих проблема да комуницирају да обичним народом и то из два разлога:

1. не умеју
2. надмени су и самодовољни.

Као резултат тога, не постижу ништа, и не допиру до народа. Примера ради, колико пута сам само прочитао на овом форуму да је премијер Вучић демагог.... а да ли је? Или можда разуме народ којим влада и како да му се обрати и да народ стане уз њега и кад је у праву и кад дебело греши? Човек је био инзванредан студент, високоинтелигентан. Поменуо бих још два прекаљена демагога, Др Шешеља који је докторирао са 25 година и Дачића са просеком 10.00 ...

Насупрот њима, већина "интелектуалне елите" и "стручњака" нема појма да комуницира са народом и зато неће ни имати његову подршку. Једини стручњак који уме да се спусти на народни ниво изражавања а да и даље остане интелектуалац је генијални Јовин. Његова дефиниција локације Прокопа је једноставно одраз генија. "Вукопустахија!" Културно, шмекерски а опет довољно народски да свако прочита ту реч као "Вукојебину" што она и јесте у свој својој суштини.

Рецимо, форумаш Карло ми је недавно написао да се издигнем изнад уличног жаргона на интелектуални где ми је и место ... то је грешка. Управо супротно. Интелектуалци треба да се спусте на народни језик, улични ако хоћете. Па сетите се само како је прошло прво интелектуално иступање у јавности Удружења љубитеља железнице ... колико год да су сваки зарез били стопосто у праву, и лаик би подржао, Вучић их је поклопио народским приступом до те мере да и даље не могу да испаглају мрљу ... а народ је стао уз Вучића иако није био у праву. Карло је тада схватио нноге ствари и доста променио јавни наступ али и даље има да се на њему поради да се "упрости"

На крају бих се вратио на господина "стручњака" Бојовића ... која је поента његовог интервјуа? Шта је желео да постигне на тај начин? Да ли је желео да утиче да добијемо бољи град? Или је само хтео да буде прочитан и похваљен у стручним круговима и ту да се све заврши? Јабих рекао ово друго. Наши "стручњаци" су препотентни и самодовољни. Не мисле на град, мисле на себе. Овај интервју је такав. Није критички и конструктиван него је покушај интелектуалне пљувачине. И проћи ће као и Удружење љубитеља железнице ... Вучић ће да га поклопи, или још боље ... изигнорише ... ионако је народ уз њега ... а овај је против "напретка" ...

 

[Gorstak89]

stf ja tvoje postove i ovako gotivim, ali sa ovim objašnjenjem frljanja sa izrazima... svaka ti čast! Ako dozvoliš, podelio bih taj post i sa nekim ljudima van ovog foruma.
Mnogi sebe poistovete sa svojim zvanjem i onda se potpuno odvoje i od sebe i od okruženja. Što se Vučića tiče, ja već duže vreme tvrdim da su njegovi stavovi i izjave upravo i uperene ka narodnoj većini, a to nisu akademici. Potpuno ispravno za njegove ciljeve i poziciju.
Još jednom, svaka ti čast i upisan plus!

 

[spatiotecte]

Slazem se, mozes biti ulicar i veoma inteligentan kao sto mozes biti intelektualac i u odredjenim situacijama da se izrazavas kao ulicar.

 

[Delija]

По мени уопште није главни проблем у начину изражавања већ у ставу који се исказује. Последњи адут домаћих "афирмисаних" архитеката су "паметне" речи које често употребљују на погреашн, бесмислен па и смешан начин. То долази до изражаја када образлажу своје брљотине од пројеката. Ја још памтим намештени конкурс за дорћолске платое и изразе победника: "Природна природност, дечији имагинаријум и остале језичке конструкције.

Прочитајте или погледајте интервјуе неких истински великих страних архитеката. Они немају потребе да измишљају речи и непостојеће епитете да би описали своје пројекте јер су:

1. На земљи
2. Њихови пројекти сами себе најбоље описују и услед одлично укомпоноване естетике и функције просечном лаику је јасно шта је архитекта желео да постигне.

Дакле,у питању је један класичан интелектуални речник са дозом инжењерске и архитектонске писмености и ништа више.

Ови наши су просто пренаглашене карикатуре тих пристојних архитеката што се опет тако лепо осликава и на "модерну" београдску архитектуру.

 

[ZvezdaracMare]

Sa uličarima uličar sa akademicima akademik,odlika sposobnog i inteligentnog govornika.

Al kad uzmemo u obzir procenat školovanosti ovog naroda stvarno je enigma kako se javno obratiti))))))))))))

Čudi me samo u kojem smeru teku rasprave na forumu kad su sve stvari vecinom jasne:

-Sve pruge u SAT će biti povađene

-Anksiozni ljubitelji ce preseci vene

-Nići će taj mol i dildo

-Stajace polu prazan min 7 i po godina

-Gradjani naravno nece imati nista od toga(mozda pojedinci)

-Gospodin buba švaba bi preziveo i atomsku bombu

-Buba švaba će izvući pare i opet preziveti

-A tema ce doci do 2375 stranice dok dildo ne dobije prvi prozor

toliko od mene

 

[belka]

Dildo mora da dobije prvi prozor do kraja 2017. godine. Ako ne dobije, tj "ako nas urade i urade drugačije, kako nije, kako obećaju i urade suprotno, onda ....

Hteo bih samo da pitam arhitekte i urbaniste na forumu kako gledaju na to što neko najavljuje gradnju 100.000 stambenih jedinica u Srbiji od toga Beogradu bar 40.000, a godinu i po dana blokira usvajanje GUP-a i PGR-a u Beogradu? Po ceni od 380 evra za kvadrat (ne znamo da li sa PDV ili ne), uz komentar da mi nemamo više nijedno preduzeće za visokogradnju? Da li je to kontradiktorno jedno drugom ili samo ja kao nearhitekta i neurbanista mislim da je to kontradiktorno jedno drugom? Ako jeste kontradiktorno, da li je to laž ili poremećaj? Predložena ključna mera jeste stambena izgradnja uz pojednostavljenje procedure za dobijanje građevinske dozvole radi izgradnje desetina hiljada stanova, sve praćeno blokiranjem usvajanja GUP-a i PGR-a koji su prošli sve procedure i upakovani stoje od decembra 2012. godine samo za usvajanje u gradskoj skupštini? Sada je maj 2014. godine, sednice za usvajanje nema ni na vidiku, GUP i PGR niko u gradskoj vlasti i ne pominje, ne nazire se ni ideja kritike već pripremljenih akata, pa želja da se po hitnom postupku urade izmene koje bi uradila nova vlast, ako je stara nešto zabrljala, muljala i slično? O čemu se ovde radi? Da li sam ja debil koji ovo vidi kao nešto duboko protivurečno jedno drugom ili nisam? Da li je to bolesno? Da li se treba nervirati i kojim rečima nazivati takve ljude, a da neko na forumu ne napiše da sam opterećen do te mere da je to katastrofalno? Kako vi gutate to da je masovna stambena izgradnja mera razvoja i napretka, a prati je blokada i neusvajanje GUP-a i PGR-a? Da li je ideja da se neusvajanjem GUP-a i PGR-a blokira svaka masovnija gradnja u gradu od strane domaćih investitora (većih i manjih), kako bi se u skladu sa sadašnjim GUP-om i pratećim PDR-ovima i onim koje će gradska skupština usvojiti, omogućila gradnja isključivo arapskim investitorima: jednom u SA i drugom ovih jeftinih stanova na zemljištu koje će mu država ili grad pokloniti? Da li je to normalno?

Verovatno previše pitanja, a dovoljan je jedan odgovor. Mislim da je i ovo vezano za SA.

 

[Karlo del Ponte]

@STF

Да би неко био интелектуалац, није довољно да заврши чак ни докторске студије. Арчибалд Рајс је рекао: "Интелигенција је природни дар, који проистиче и из духа и из срца, тако да неписмени сељак може бити већи од академика са туце диплома". Један део вештине је у свом знању наћи општи, свима разумљиви језик, али врло важна ствар за интелектуалца је поштовање других. Истински је паметан тек онај ко је спреман да саслуша и уважи оног ко је по друштвеним мерилима глупљи.

По питању шинских система у "Београду на води", наша аргументација прослеђена свим медијима је била крајње упрошћена, и гласила је овако:
- Брз, удобан и поуздан јавни превоз
- Јефтин превоз
- Избегавање застоја на путевима
- Безбеднији превоз
- Развој целе регије, а не само центра
- Еколошки прихватљив превоз

У целини је изнесена у Политици и 24САТА, непотпуно у Блицу и на Б92, а само је у Куриру потпуно изврнута.

Позитивни ефекти на Удружење љубитеља су били следећи:
1) Већи број новинара је похвалио наше саопштење, као једно од најписменијих које добијају
2) Већи број људи нас је похвалио да су први пут прочитали нешто паметно у новинама у последњих неколико деценија
3) Пре тог појављивања у јавности, УЉЖ јее било практично непознато
4) Кристалисало се ко је борац у животу, а ко склон полтронисању од сарадника. Било би много опасније да неки људи окрену леђа касније.
5) По први пут су нас препознали и контактирали запослени инжењери у институцијама.
6) Повећао се број активних чланова
7) Повећао се број медијских наступа. Чак смо и на КОПЕРНИКУСУ имали још два наступа након тога.
8 ) Доказ утицаја, који смо постигли је да је чак и СНС предузео одређене мере да се било какав траг разума заташка. Жао ми је оних пиончића/полтрончића, које су за шаку обећаних привилегија цимали у поноћ да куцкају коментаре...
9) Доказало се да су "контраофанзивци" против нас кукавице. Чланак Курира није потписан, као ни одлука по којој "Курир није прекршио кодекс новинара".
10) На основу појачања људских ресурса, и стратегија је доста промењена.
11) У новијим плановима се појављује "ековоз" до Дорћола, а то је потврђено и од одређених људи у институцијама. Такође је сачувана Топчидерска пруга.
12) Наредно спиновање архитеката је изведено са много више пажње, на начин да се заиста не прекрши Кодекс новинара Србије

На личном плану:
13) Сам са собом сам разчистио да треба да останем у Србији.
14) Чланак у Куриру је утицао на то да ме девојке из мог окружења другачије гледају, као некога ко је смео да каже нешто Вучићу.

 

[milos.tro]

Gradnja kule "Beograda na vodi" počinje u martu sledeće godine
Beta | 09. 05. 2014. - 14:06h izmena vesti 14:55h | Komentara: 102
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/463770 ... ece-godine

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je danas da će gradjevinski radovi na kuli koja bi trebalo da dominira projektom Beograd na vodi početi do marta naredne, 2015. godine.

Mali je na sastanku s novinarima u Skupštini Beograda rekao da radovi na projektu "teku svojim tokom" i da se sve odvija po planu.

Prema njegovim rečima, gradska uprava će 20. maja održati sastanak s beogradskim privrednicima kako bi pokušali da pokrenu razvoj privrede glavnog grada.

- Kada sam zatražio podatke o privredi u Beogradu, zaposlenim, nezaposlenim, i čime se ti ljudi bave, rečeno mi je da te podatke niko iz gradske vlasti nije tražio u prethodnih 40 godina... - rekao je Mali, objašnjavajući koliki je bio interes ranijih vlasti za ekonomiju Beograda.

 

[Zuma]

U vremenu investicionog urbanizma jedan od najugroženijih elemenata grada su javni prostori. Šta se dešava kao konačno ishodište ovakvog trenda, u situaciji u kojoj se javnost aktivno ne bori za prostor koji im pripada, može se delimično videti i na aktuelnom predlogu Beograda na vodi. Zbog toga ne čudi da je kao tema Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) izabran upravo javni prostor. Pa vas tako pozivam da dođete u što većem broju. Što više ljudi, a pre svega onih kojima arhitektura nije profesionalno opredeljenje, bude svesno ogromne vaznosti ove teme, to ima više nade za Beograd.

----------------

http://citymagazine.rs/clanak/bina-beog ... rostorima/

BINA: Beograd bruji o svojim javnim prostorima

Tema ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) kompleksna je i od vitalnog značaja svim Beograđanima. U žiži promišljanja, rasprave i rada 9. BINA-e smešteni su javni prostori. Pripadaju svima nama i definišu suštinu urbanih prostora, pa tako i grada. Kako mi definišemo njih?

Ne čudi da je manifestacija čvrsto utemeljena u stavu da je neophodno istrajati na putu stvaranja, razgovora i promišljanja o kvalitetnim rešenjima na polju urbanizma i arhitekture, u svom devetom izdanju posvećena veoma značajnoj temi za život grada: prostorima javnosti. BINA je namenjena kako stručnoj, tako i široj javnosti, svih generacija. Ovogodišnja tema prostori javnosti direktno i naročito poziva čitavu javnost da se njihovo promišljanje, planiranje i razvoj uključi.

Šta su javni prostori?

Javni prostori su mesta na koja svako može slobodno da pristupi. Pripadaju građanima i nisu u vlasništvu pojedinaca ili kompanija. Otvoreni javni prostori su gradski trgovi, ulice, trotoari, parkovi, dvorišta javnih objekata i mnogi drugi, dok zatvoreni mogu biti društveni centri, mesta kulture, institucije u državnom vlasništvu i pod javnom upravom itd. Pristup njima je u idealnom slučaju besplatan i većina je otvorena za sve. Zvanična evidencija koliko javnih prostora ima u Beogradu ne postoji, ali jedno je izvesno: njihov potencijal nedovoljno je korišćen, a mnogi od njih i propadaju.

U fokusu

Cilj ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture je da podstakne razmišljanje, raspravu i rad na projektima javnih prostora. Od malih intervencija u susedstvu, sve do megastruktura koje menjanju lice i identitet grada, 9. BINA će kroz izložbe, predavanja, radionice, diskusije, promocije i šetnje sveobuhvatno pristupiti i uhvatiti se u koštac sa prostorima koji pripadaju svima nama i definišu Beograd.

Prostori BINA-e

Sadržaj ovogodišnje BINA-e smešten je u Kulturnom centru Beograda, na Arhitektonskom fakultetu, u Galeriji Ozon i na Trgu Republike, ali i na mnogim drugima mestima širom grada koja su direktno u fokusu teme. Izložbe, prezentacije i radionice odigravaju se i u Arhivu Jugoslavije, Centru mesne zajednice Fontana, u Robnoj kući Beograd na Trgu Republike, u Dečijem kulturnom centru u Takovskoj i drugim zatvorenim prostorima, ali i diljem pijaca, trgova i parkova, na Velikom ratnom ostrvu, Novom groblju, Savamali, Starom Sajmištu… Pod otvorenim nebom širom Beograda i u mnogim njegovim zatvorenim kutcima, BINA je sa sijasetom stručnjaka, podržana svim zainteresovanima,u potrazi za beogradskim pričama i tajnama, i boljoj budućnosti.

Program

Aktuelne prostorne intervencije i inicijative u svetu, Srbiji i Beogradu, biće predstavjlene sa namerom da ukažu na najnovije tendencije i da informišu o mogućim načinima demokratskog učešća u oblikovanju i korišćenju javnih prostora. Priznati međunarodni i domaći stručnjaci iz raznih oblasti vode šarenolik program. Ovogodišnja manifestacija bavi se istorijom Beograda i njegovom budućnošću kroz primere iz sveta, pouke i ideje, različite načine i alate promišljanja. Od vremenskih kapsula, arhitekture stanovanja, značaja javnih prostora i njihovog oživljavanja, preko dokumentarnih filmova, diskusija na temu prava na grad, razvoja grad(ov)a, Bitke za Beograd, beogradskim iskustvima i planiranja, sve do radionica urbanog baštovanstva, parametričkog projektovanja, eko grafita i naravno dečijih radionica, BINA se potvrđuje kao afirmisana platforma za proučavanje i istraživanje.

Program se sastoji od 12 izložbi, 19 predavanja, 16 radionica, 11 šetnji i konferencijskog programa. Bogat i šarenolik u formi, celokupan program je moguće preuzeti na internet stranici manifestacije. Iako u nazivu stoji nedelja arhitekture, ovogodišnja BINA, možda baš zbog kompleksnosti i važnosti odabrane teme, trajaće od 8. do poslednjeg dana maja

 

[Zuma]

Link na program Beogradske internacionalne nedelje arhitekture 2014 je

http://www.bina.rs/2014/program/

 

[Delija]

Инвестициони урбанизам никада није био на снази у Београду. Можда једино у доба либералне предратне краљевине и то само делимично.

Ово што имамо од 2000е године је партијско -лоповски урбанизам и камо лепе среће да је био макар инвеститорски.

 

[belka]

Najnovije informacije o realizaciji projekta Beograd na vodi. U pripremi je munjevita izmena postojećeg GUP-a u smislu da se omogućava gradnja u SA kroz donošenje Plana prostorne namene i proglašavanje Beograda na vodi projektom od javnog značaja (što je već učinjeno). Dakle, neće biti donošenja PDR-a i neće biti konkursa, već samo donošenje Plana prostorne namene i valjda na osnovu njega, lokacijska i građevinska dozvola i gradnja. Ja ne razumem kako je to neko zamislio, ali čini mi se po sistemu "može nam se". Time se derogira i obesmišljava postojeći Zakon o planiranju i izgradnji koji je predvideo donošenje PGR-a (samim tim u Beogradu i novog GUP-a), a GUP za ovu lokaciju predvideo obavezan konkurs. No, izgleda da dolazi vreme kada se nećemo baš držati zakona kao pijani plota. Koji će nam zakon kad je sad došlo naše vreme. Zato, udri bato.

 

[Mair]

@Zuma

Dobar ti je ovaj primer sa grafikonima gde se vidi kako su rastojanje od vozila i brzina kretanja vozila u istoj vezi sa propusnošću puta odnosno mosta.
Jednostavno naučno dokazano.

 

[stf]

Карло,

Не знам што ми се правдаш? Написао сам да сте сто посто у праву у зарез ... проблем је што сте се лоше поставили према у то време актуелном предизборном адуту и да тсе то после покушавали да испеглате саопштењем за саопштењем . Исхитрена критика у крајње погрешном моменту.

 

[Zuma]

Šta piše u GUPu 2021?

O zelenilu:

4.8.2. Ciljevi

Opšti ciljevi razvoja sistema zelenila su:

- zaštita unutargradskih zelenih površina i vangradskih šuma u njihovim postojećim granicama;
- zaštita šuma forlanda i rečnih ada;
- zaštita ostataka močvara, bara i vlažnih područja;
- povezivanje postojeće šume u zeleni prsten oko grada;
- ostvariti vezu prstena sa užom teritorijom grada;
- ostvariti umreženi sistem zelenih površina korišćenjem linijskih veza između postojećih i planiranih zelenih površina;
- povezati sistem gradskog zelenila sa regionalnim šumama;
- izdvojiti nova područja zaštite prirode;
- u područjima intenzivne poljoprivrede predvideti pošumljavanja u funkciji vetrozaštite, zaštite od emisija i integralne zaštite prirode;
- u zonama vodozaštite postići visok procenat pošumljavanja;
- revitalizovati male gradske vodotokove uz njihovo višefunkcionalno korišćenje (retenzije, zelene veze sa rekreacionim područjima u okolini grada i dr.);
- sanirati šire priobalno područje Save i Dunava, uz oslobađanje od neodgovarajućih namena i sadržaja i formirati kontinualno linijsko zelenilo na delovima obale gde je to moguće;
- na užoj teritoriji grada kroz urbanu obnovu formirati nove manje zelene površine i linijsko zelenilo;
- gradske neuređene površine koje nisu namenjene izgradnji urediti kao javne zelene površine.

 

[Zuma]

Šta piše u GUPu 2021?

O Savskom amfiteatru:

7.1.10. Savski amfiteatar, Prokop (7)

Savski amfiteatar predstavlja deo starog centra Beograda, kojim je obuhvaćena vračarska padina od Vračarskog platoa do starog železničkog mosta i autoputa do Autokomande i deo celine kojom su od ušća Topčiderske reke do autoputa i Autokomande obuhvaćeni Beogradski sajam, sadržaji delatnosti duž Bulevara vojvode Mišića i železnička stanica "Beograd Centar". Ova celina ima najveće prostorne potencijale za izgradnju novih centralnih, komercijalnih i javnih sadržaja u centru Beograda.

Savski amfiteatar i deo novobeogradskog centra na levoj obali Save

Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeogradskog centra sa druge strane reke se u početnoj fazi jedinstveno rešavaju, kao budući gradski centar najvišeg ranga, putem međunarodnog konkursa, kako bi se uspostavila logična vizuelna i kontekstualna veza između poteza javnih prostora beogradske i novobeogradske strane, bez obzira na različite mogućnosti i kasnije nezavisne faze realizacije i posebne konkurse u dva dela budućeg centra. Primenjuje se usklađen tip izgradnje na obe obale koji će artikulisati specifičnosti tipologije beogradskog i novobeogradskog centralnog jezgra, kao i kvalitetne i dobro dimenzionisane javne prostore, sa obaveznim učešćem parkova i drvoreda. Površina otvorenih javnih prostora na obe strane (ulice, trgovi, skverovi, parkovi, kejovi) je oko 50% cele teritorije. Prostor na obe obale je namenjen poslovanju i ekskluzivnom stanovanju, sa odnosom površina 1:1.

Objekti kulture i obrazovanja nacionalnog i gradskog značaja treba da nađu svoje mesto u okviru Savskog amfiteatra, ali i novobeogradske strane. Obale Save povezuju se niskim pokretnim mostom koji se otvara u zoni plovnog puta, ili trajektnom vezom u prvoj fazi. U Savskom amfiteatru je planiran novi savski bulevar, čija će se tačna dispozicija definisati u daljoj razradi, a koji treba da se poveže sa Karađorđevom i ulicom Slobodana Penezića Krcuna, postojećim autoputem, železničkom stanicom "Beograd Centar" i Beogradskim sajmom i Bulevarom vojvode Mišića u zoni iza Sajma. Zadržana su kao trajno rešenje četiri koloseka i postojeća čeona stanica u funkciji regionalne, odnosno gradske železnice, sa spuštanjem koloseka ispod nivoa terena. Za dva koloseka oko Kalemegdana, koja se privremeno zadržavaju za interventne slučajeve, treba obezbediti prostor odgovarajućim rešenjem regulacije. Oni će biti isključeni posle povezivanja železničke mreže u pristaništu i na Karaburmi preko obilazne veze kod Vinče.

Pravci ulica Durmitorske, Višegradske, Miloša Pocerca, Vojvode Milenka, preko ulice Slobodana Penezića Krcuna produžene su regulacionim rešenjem u zonu Savskog amfiteatra do obale Save, kao jedan od uslova budućeg formiranja blokovske strukture. Izgradnja u pravcu Terazijske terase podređena je realizaciji odgovarajućih vizura i funkcionalne veze terazijskog grebena i priobalja. Visina objekata je do P+5, jer se područje nalazi u zoni zaštićenih vizura, definisanih Kartom trajnih dobara Beograda.

:?

 

[Homer Jay]

Da malo tračarimo Postoji priča da Srđan Rupar (na slici) više nije kandidat za direktora preduzeća "Beograd na vodi".

Da Rupar više nije u opciji suptilno je nagovestio list "Danas" još krajem aprila, kada je objavio da će Ivica Kojić, bivši šef kabineta Mlađana Dinkića (a koga drugog ) biti postavljen za šefa Vučićevog kabineta ili za direktora preduzeća "Beograd na vodi". Na kraju je postao šef Vučićevog kabineta, ali to je bilo prvi put da se Ruparovo ime ne pominje kao definitivan izbor za čalnika projekta.

E sad, sećate li se kako je Vučić u ekspozeu pominjao kako su neki ljudi pokušali da izmuzu Arape pri rekonstrukciji zgrade Beogradske zadruge? Postoje indicije da je mislio na Rupara. Šuška se da su Arapi baš nezadovoljni njim, i da su popizdeli jer je naručivao nekakve preskupe, fensi lustere za Geozavod.

Uzimite sve ovo s rezervom, jer kao što rekoh na početku, u pitanju su čaršijski tračevi, a ne potvrđene informacije. Uglavnom, saznaćemo uskoro.

Što se samog "Navodnog Beograda" tiče, izgleda da je pored kule i mola, u prvoj fazi planirano da se sređuje i deo iza Beogradske zadruge (ceo taj blok između Travničke i Hercegovačke) gde navodno treba da se gradi objekat kulture sa koncertnim prostorom. Direktor nam je već pokazivao neke rendere na forumu, kontam da je to to.

 

[stf]

Искористио бих тренутак да подсетим људе на те светске домете наше "струке" која критикује нечију архитектуру у фази скице као "кутије за ципеле" ...

Белвил:

Војводе Степе:

Блок 72:

Блок 67а:

Дунавске терасе:

итд, итд, итд ....

Јел доста?