Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[laki72]

E to je to!
Umesto omadjijanosti tudjum 'najavljenim' milijardama, treba ceniti svoje. Pa zar nam taj potez od sajma do brankovog mosta i od Save do Karadjordjeve i Savske nista ne vredi?
I opaska za poslednje poteze aktuelne vlasti i ukidanje studije o visokim objektima. Zar je moguce da neko likuje nad ovakvom odlukom??? Ja naprosto ne mogu da shvatin tako nesto!!!
Znate li sta je gore od loseg zakona? Bezzakonje!!! A bezakonje je svuda prisutno!
Veliki gospodar, dovodi svog 'pajtosa' za koga tvrdi da ce ulloziti 'onoliko' ali pod uslovom da mu se u svemu izadje u susret?! Pa cekaj bre prijatelju, muzda je jos neko zainteresovan pod takvim uslovima da investira???
Za koji ste onda zaje*******avali sve druge, cemu Studije, DUP, Gup i slicno?
I po cemu se onda ceo ovaj posao razlikuje od bespravne gradnje?

I za kraj, sve i da je sve sto nam vlastela prica tako, tu studiju o visokim objektima je koliko se srecam ukinulo privremeni organ, zar ne???
Ja nisam neki pravnik, ali koliko znam oni nemaju zakonska ovlascenja niti mandat za tako nesto?
Kakva bre to drzava postajemo ???

J


Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[Delija]

Која је поента написати за једног Бранка Бојовића да је "стручњак"? Зато што се не слаже са тобом? Мислиш да би се неко од величина из твоје струке усудио да то напише? Обуздај се, човече.

Величине из моје струке? Сви су давно умрли са изузетком Јовина и можда Митровића. Остало су углавном сецикесе, паразити и незналице а богами и криминалци са својим намештеним конкурсима. О свему томе најбоље сведоче и здања на којима је њихов потпис.

 

[neshaoct]

Uh bre s kakvim budalama mi živimo, kukala nam majka.....

I ja kažem...eto, ti i ja živimo u istom gradu...eto sa kojom budalom živim u istom gradu, kukala mi majka.
Kad možeš ti tako da se obraćaš po forumu, mogu onda i ja.

...prodaji Telekoma, EPS-a, Dunav osiguranja, Komercijalne banke, Aerodroma i ostalih trica i kučina koja se zovu našim javnim preduzećima.

Samo dva primera (nije tema za ostala nabrojana preduzeća, ako hoćeš otvori posebnu temu o tome u nekom Off delu foruma, pa ćeš dobiti o svakom nabrojanom preduzeću zašto treba ići u pravcu koji je naveden).

>>> Telekom Srbija je akcionarsko društvo u kome država trenutno ima većinski deo vlasništva.
Telekom Srbija funkcioniše tako što daš mito 10.000 evra i dobiješ radno mesto u njemu.
Telekom Srbija funkcioniše tako što 50% iskazane dobiti daje državi u budžet. Time mu ostaje manje para (u odnosu na konkurenciju, tj. Telenor i VIP) da investira, a zbog delatnosti kojom se bavi MORA konstantno, mnogo da investira. Takva mu je priroda posla, ako propusti par godina investiranja, gotovo je...beznadežno počinje da kasni u delatnosti (izrazito zavisnoj od brzog razvoja tehnologije) i propada (postaje gubitaš).
Npr. zakasnili su da uđu u posao sa kablovskom...i ko je zato danas najveći operater kod nas? SBB. Sad pokušavaju da se bore sa njima, umesto da budu najveći.
Kasne sa uvođenjem optike do krajnjih korisnika (do ulaza u stan).
Gde je 4G mreža, pričaju li uopšte o tome?

Telekom Srbija već danas nema dovoljno novca iz svoje dobiti da investira. Nema jer država ne zna da upravlja preduzećima. Postaju partijska svojina i onda je fajront. Čak i da dođe na vlast neko ko neće da radi tako...taj neko je na vlasti 2, 3 ili 5 godina, onda dođe neko drugi....i onda si opet prepušten tome da li predsednik te druge stranke hoće ili može da se suprostavi svojim partijskim drugarima, ili im popušta kako bi mu ljubili dupe i daje im takva preduzeća za partijsko zapošljavanje, lopovluke.
Zato je trajni lek da država tu ne upravlja, NAROČITO u onim delatnostima gde već imamo ekonomske cene (nije kao sa gasom ili strujom gde se cenom tih energenata sprovodi socijalna politika). Dobiješ drugoga da investira, dobiješ razvijanje infrastrukture, građani nemaju skok cena tih usluga jer su već sada ekonomske cene i postoji konkurencija u toj delatnosti...svi na dobitku, pa i budale. Ako se Telekom ne uda lepo, eto nam nove Galenike za par godina.
Ali šta ćeš, ti to sve ne vidiš...lek za glupost još nije izmišljen.

>>> Aerodrom Beograd je takođe AD, slike od pre neki dan:





Najveći broj putnika na aerodromu generiše nacionalni avioprevoznik koji je u veeeeelikoj ekspanziji. Plan razvoja Air Serbia se ne oslanja samo na putnike kojima je krajnje ili početno odredište putovanja Srbija, već i na veliki broj tranzitnih putnika. Tranzitni putnik, dok čeka svoj sledeći avion, treba da npr. prespava negde. Treba napraviti Hotel u sklopu, odmah pored Aerodroma. Onaj koji je vlasnik nema pare da ga napravi.
Čak i da ima pare da ga napravi, ne zna time da upravlja. Opet će da zapošljava po partijskoj liniji u tom hotelu, od Mike (pašenoga sestrine zaove) portira, do Pere kuvara i Jelene (one dobre sisate iz stranke što mi je dala par puta jer sam joj obeć'o posao) recepcionerke, koja ima i jednu dobru drugaricu, pa ću i nju da ubacim negde da radi u tom Hotelu, npr. biće deseta pomoćnica PR-a.

Kao što vidiš sa slika, već sada su ozbiljne gužve, a inače mesec April nije udarna sezona. Ona nam tek dolazi, letnji meseci. Treba još prostora, treba novi terminal. Treba ga napraviti. Onaj koji je vlasnik nema pare da ga napravi.
Čak i da ima pare da ga napravi, opet će, kao ranije, da plaćaju pepeljaru 100.000 dinara po komadu, čiviluke od jedno 200.000 dinara po komadu, drugim rečima, opet će da kradu. A, kad ga naprave i ugradi se gomila njih u to, onda će opet partijsko zapošljavanje.
Ali, za razliku od priče sa Telekomom gde imaš konkurenciju, ovde imaš jedan međunarodni aerodrom. Šta ako novi vlasnik krene da podiže cenu u nebesa za svoje usluge, ako zato mnoge aviokompanije počnu da zaobilaze naš aerodrom zbog toga? Onda mu ga nemoj prodati, nego mu daj u koncesiju. Ali, trebaju velika ulaganja, da bi vratio ta ulaganja i zaradio pare koncesionar opet mora da bude skup. Ok, onda mu daj na par decenija koncesiju kako bi imao dovoljno vremena da povrati svoju investiciju i zaradi.
Valjalo bi aerodrom povezati sa železnicom, naročito ako računamo i na veeeeliko povećanje kargo saobraćaja, ne samo putničkog. Sve ovo ne treba u ovom obimu i tom brzinom kada imaš jadan i bedan JAT, koji iz godine u godinu ima sve manje putnika i aviona. Ali, takav JAT više ne postoji, sad je drugačije.

Promenom upravljanja nad Aerodromom Beograd svi su na dobitku, pa i budale.
Ali šta ćeš, ti to sve ne vidiš...lek za glupost još nije izmišljen.

---------------------------

Mada, živim u gradu sa još jednom budalom. Ovom koja izjavljuje o nekakvom veeeelikom, nerešivom problemu pumpanja vode u višespratnicama, o tome kako treba prati prozore, fasadu (valjda to ne treba raditi ako zgrada ima 5 spratova)...i nad izjavom te budale ti ovde po forumu svršavaš kao da je Isus Hrist sišao sa neba posle 2014. godina i izjavio nešto.

Investitorski urbanizam, investitorski urbanizam, ne može tako, nego bato ovo je parcela, mi hoćemo toliko para za nju, ako pristaješ super, ako ne pristaješ idi, ko te j***, mi ćemo i dalje da bacamo otpad tu i da nam ljudi žive u vagonima, baš nam je super tako, tako volimo.

Uključen si u međunarodnu podelu posla, konkurentan si i može ti se da uslovljavaš. Ali, šta ako nisi konkurentan? Uključen si u međunarodno tržište, ali nisi konkurentan? Šta ako si jadan, bedan, i na par stotina kilometara od tebe u bilo kom geografskom pravcu postoji neko drugi ko nema stav ako ti se ne sviđa idi investitoru ko te j***??? Svako ko misli da bi svi, počev od Fiata investirali kod nas da nije bilo povlađivanja investitoru (oslobađanja od poreza, subvencije, sve može...) je bu****. Nema potrebe biti previše pametan...pogledaj primer Slovačke, ona ima nekoliko Fiata kod sebe i svaki od tih proizvođača je došao zbog podsticaja, zbog povlađivanja koje mu je učinjeno. Pogledaj Škodu danas...nju je VW kupio zato što je Češka država preuzela na sebe gooomilu dugova i spremila podsticaje za VW, itd, itd.

Kako to nekim čudom samo u građevinarstvu možemo da se ponašamo po strogo tržišnom principu imamo parcelu, košta toliko i toliko, ako nećeš za te pare marš napolje iz Srbije, 'ebo te onaj koji te doveo?

Što nismo rekli Kinezima da nećemo most koji je kopija nekog njihovog mosta koji su već pravili negde kod sebe, u tamo nekom njihovom selu? Što im nismo rekli da nećemo konstrukciju koja je faktički dva mosta jedan pored drugog, nego hoćemo nešto drugačije, modernije, lepše?
Nismo rekli ništa, nego opravdano ćutimo jer smo jadni, bedni, nemamo pare za taj most koji nam treba...i onda smo samo pokušali da što više naših uključimo u izgradnju tog mosta da ne bude da baš sve kineske pare oni daju svojima, nego da nešto plate i nama, da deo novca ostane u Srbiji kad ćemo ionako otplaćivati taj most.

To što nismo u poziciji da uslovljavamo ne znači da treba otići u drugu krajnost i dopustiti investitoru da pravi šta hoće, gde hoće. Građevinarstvo kao privredna grana i urbanizam nisu jedno te isto.
To znači da treba gledati da što više javnog interesa uskladiš sa interesima investitora. I tako projekat po projekat...godinu po godinu, deceniju po deceniju...i onda jednog lepog dana tamo neke godine kada se posao ne bude dobijao jer si dobar sa nekim u stranci, kada budeš imao normalnu državu, dakle kada postaneš konkurentan...e, tek tada možeš da se ponašaš po principu imam ovu parcelu, minimalna cena toliko, mora da se izgradi nekomercijalnih sadržaja to to i to, izvolite javite se.

Do tada gledaš da što pre postaneš konkurentan, a usput da ostvariš što je više moguće svojih interesa. Ali, ne možeš da ostvariš sve jer nisi u toj poziciji.
E, ako već nismo u idealnoj situaciji, onda je bolje da ostane SA ovakav kakav je, neka sačeka bolja vremena.
Jeste, nek' sačeka...a privreda će da raste bez građevinarstva? Građevinarstvo i dalje treba da bude zasnovano na onakvoj pojedinačno-privatnoj-mini izgradnji po Borči...to nam je baš super, vrhunski urbanizam u praksi.

 

[Zuma]

Zaboravljaš da postoje i lokacije i firme od posebnog značaja. Stepen i oblasti u kojima se tržištu može dozvoliti potpuna sloboda ne mogu da budu svuda isti. Negde je važno zaštititi neki poseban interes i po cenu bitno manje ili čak nikakve zarade, a negde se upravo na račun finansijskog gubitka u prethodnom slučaju investitoru znatno više izlazi u susret. Čisto slobodno tržište svuda i na svakom mestu je utopija i ne postoji nigde. Koliko ja razumem Savski amfiteatar je po mnogim parametrima poseban slučaj, pa je valjda pravi put prvo identifikovati posebne interese koje možemo samo ovde ostvariti, pa onda razmišljati o stepenu i oblastima gde nešto moramo zahtevati, a gde sve treba prepustiti tržištu i takmičenju onih koji su voljni da najviše ponude. Naprimer možda postoji nešto što će nam kasnije biti neophodno, što traži izvestan prostor, a mora biti blizu centra grada? Kako ćeš izbor onoga što je nama važno prepustiti slobodnom takmičenju investitora?

Treći slučaj je naravno da je veoma problematično pitanje postoji li i jedna varjanta u kojoj se treba slepo prepustiti jednom jedinom investitoru, a da pre toga niti znamo šta su nam proriteti i potrebe, niti kako bi on i njegova ponuda stajali na slobodnom tržištu ponuda, pa nas tako niti vodi tržište, koje govori šta je sve moguće, niti znanje o potrebama, koje govori šta nam je važno.

 

[Johnest_Hon]

Nije SA poseban slucaj...mi cemo to od njega napraviti...Ispada da niko na svetu celom nije radio transformacije ovog tipa.

 

[mekbejn]

STF je ovde ubo poentu:

Господин Бојовић је у тексту рекао доста тога смисленог и јако важног али је све паметно бацио у сенку тоталним будалаштинама о "пумпању воде" и "прању фасаде" ... да се прекрстим ногом ...

@neshaoct

Slažem se da se ovim firmama loše upravlja, i da ne možemo da promenimo državu preko noći. Ali gde je onda kraj prodaji državne imovine?
Posle Telekoma i ANT, idu EPS, Srbijagas (prvo prodamo pa ukinemo ekonomsku cenu ) pa komunalna preduzeća, a što da ne i opštinske uprave. I, dokle?

I da, ne treba da postoji nikakav fast lane za investitore, već jasna pravila igre.
To je tako jednostavno reći ali vrlo teško sprovesti u delo u ovoj našoj jadnoj i korumpiranoj zemlji.

 

[Giorano Angelo]

СА није у сред историјског центра Београда.

Морам мало да те исправим око ове површне изјаве. Савски амфитеатар се и те како налази у просторно културно-историјској целини Стари Београд, те самим тим спада у историјско језгро. Улица Кнеза Милоша, на пример, која је у непосредној близини обилује бројним значајним архитектонским делима из различитих епоха. Затим, имаш објекте код Гл. железничке станице, па чак и у Савској итд.

Извор: http://beogradskonasledje.rs/%D0%B7%D0% ... 0%BD%D0%B5

Такође, погрешно је разлучивати одређене делове и не сагледавати их у целини. Чињеница је да постоје бројне студије овог простора у протеклих 40 година. Зашто ниједна није узета у обзир, на пример? Или, макар као полазиште за даље истраживање? Ја сам имао прилике на београдском Архитектонском факултету да их видим и могу рећи да садрже доста корисних података о локацији (не говорим о предлозима и идејним решењима) који могу да послуже у процесу урбанистичког, а касније архитектонског пројектовања. Затим, веома је битно напоменути да се Савски амфитеатар одувек идејно планирао као веза између старог и новог дела града - спона између старог и Новог Београда. Издвајањем десне обале (стари део града) се запоставља леви део, и то представља велику мањкавост делања политиканата...

Затим, центар никада није фиксна тачка. Раније је Карађорђева улица била центар збивања (река, лука, први додир са градом), да би се временом пребацио у Кнез-Михаилову улици и на Трг Републике. То није ничија одлука, већ природно кретање развоја неког града. Тако се може (требало би) догодити и са Савским амфитеатром (бројне студије наводе и образлажу детаљно ову претпоставку), што би било логично са данашње дистанце.

Човек је унаказо БГ само тако и за мало да га докусури. Довољно је видети само његову визију опере и све ће вам бити јасно. Човеку је требало давно одузети лиценцу.

A propo oве изјаве се могу сложити само у погледу да је вукао погрешне потезе и одлуке, који јесу били погубни за град. Али исто, са друге стране, тако знам да је доста ствари морао да потпише чак иако се није хтео сложити (Белка је написао проблем на почетку подужег поста), а могао је да бира две опције... Али то има најмање везе са његовом пројектантском лиценцом...

A propo Беча - пошто сам радио на 16 бечких објеката различитих намена (нисам аутор, али сам радио у свим фазама - од идејног пројекта, преко главног, до извођења и градилишта), прво преко бироа, а сада самостално - они имају веома стриктна правила и параметре градње за одређене зоне и делове града. Све имају тачно прецизирано што мораш да испоштујеш од почетка пројектовања, а после и током извођења. Нема места за импровизацију, а ни за шпекулисање. Правилници су им јако добри, поготово за почетнике у нашој струци и често овде препоручујем студентима, млађим будућим колегама да их набаве (треба само знати немачки).
Колико ми је познато, у самом центру (поредим са Београдом) немају високе облакодере. Они се налазе у зонама где је дозвољено градити такав тип објекта, што није спорно, али то је свакако изван старог историјског језгра у ужем и ширем смислу.

На крају, Бојовић је погодио у срж проблема (говорим само о суштини) целог овог пројекта „Београда на води“. Присетимо се како је било срљање са Мостом преко Аде. Није ни било јавне расправе (као ни сада)...

 

[belka]

Član Neshaoct me je nazvao budalom. Direktno. Ja karikiram u svom postu kako razmišljaju članovi i rukovodstvo Srpske napredne stranke, on meni uzvraća da sam bu**** s kojom on živi u istom gradu. Neverovatno. I to je dozvoljeno. Dakle, kada neko proziva ili se ismejava debilima iz Srpske napredne stranke generalno, dozvoljeno je da mu se na ličnom planu odgovara uvredama tipa ti si bu**** i slično. Vrlo nevaspitano i ispod elementarnog nivoa kulture forumaške komunikacije. Međutim, nisam ja nikome otac i majka da ga učim lepom ponašanju. To se stiče u detinjstvu.

Više puta sam ukazivao na pogubnost ekonomske politike koju vodi aktuelna vlast, to nije tema za ovaj forum. Članu Neshaoct koji me naziva budalom bih samo ukazao i podsetio ga da u Srbiji radi još jedna kompanija u oblasti telekomunikacija u državnom vlasništvu koja se zove Telenor, zatim jedna u sferi naftno-gasne privrede koja je takođe u državnom vlasništvu koja se zove NIS, i da jako dobro posluju, tako da sve ovo što je član Neshaoct pisao kako država ne ume da upravlja preduzećem, pada u vodu, jer nije napisao i primere kako država fantastično upravlja preduzećem na opštu korist svih, čime je prećutao istinu i izrekao neistinu, i čime njegov post ne vredi ništa u činjeničnom smislu. To što ljudi poput člana Neshaoct biraju Srpsku naprednu stranku da vrši vlast u Srbiji, pa joj onda ne odgovara kako članovi te stranke vode državna preduzeća, je problem lične prirode, nisam stručan za tu oblast.

Ovaj drugi problem o kome piše član Neshaoct o tome da smo jadni, bedni, i nikakvi, je upravo ta malograđanština i iskompleksiranost o kojoj sam pisao u svom postu. Ako član Neshaoct misli da je jadan, bedan i nikakav, pa na osnovu toga vrši projekciju i na sve nas ostale, to je opet njegov problem koji mora da reši sam sa sobom ili da ga nikad ne reši i ostane ceo život jadan, bedan i nikakav. Ili da se nada da će problem jada, bede i čemera da mu reše SNS ili strane privatne ili državne kompanije sa stranim menadžerima. U tom nadanju može da prođe i čitav život.

Međutim , ovde je pitanje šta ćemo sa nama koji se ne osećamo jadni, bedni i nikakvi, i koji to nismo suštinski? Pre svega sa psihičke strane, čija psiha nije u problemu da ima osećaj jada, čemera, bede, već je puna duha i radosti, zadovoljastva svakodnevnim životom? Da ne otvaramo sad priču sa materijalne strane, nije kulturna i malograđanska je? A upravo bi ona ubola ove sa osećajem jadništva i čemera pravo u živac. Zato je i nećemo otvarati. Jer smo kulturni i uzvišeni. Dakle šta ćemo sa nama? Ja predlažem da nas sve treba izopštiti iz zajednice i društva. Em smo budale kako kaže član Neshaoct, em smaramo stalnim podsećanjem da postojimo, da smo vredni, da vredimo, da smo pametni, lepi, obrazovani, bogati, sposobni, pošteni, duhoviti, pa nas lepo treba ukinuti i izopštiti na neki Goli otok da vas više ne smaramo u bezgraničnom uživanju u jadikovanju, očajanju i pljuvanju po ovoj zemlji i po ovom narodu. Mislim da je to jedno logično i racionalno rešenje.

 

[stf]

Ђордано, мене занима твоје мишљење која критичка теза повучена од наших стручњака/"стручњака" може бити озбиљно узета у обзир и поткрепљена квалитетнијим решењима које је та иста струка до сада извела?

Рецимо, лицемерна је критика да је архитектура БнВ у рангу "кутија за ципеле" а притом се не сећам да је неко од те струке остварио нешто што је барем у рангу тих кутија за ципеле по квалитету архитектуре?

Или рецимо критикује се просторни план БнВ а притом наша струка на челу са Урбанистичким заводом и ЦИП-ом није до сада остварила ништа што је и за промил квалитетније од заиста аматерског просторног плана БнВ?

Да не идемо даље. Једини разлог зашто стука критикује целу причу је зато и САМО ЗАТО што они нису добили посао. Навикли су на намештене конкурсе и да паразитирају и дају полуквалитетна решења јер им је псоао загарантован.

 

[relja]

....
Да не идемо даље. Једини разлог зашто стука критикује целу причу је зато и САМО ЗАТО што они нису добили посао. Навикли су на намештене конкурсе и да паразитирају и дају полуквалитетна решења јер им је псоао загарантован.

Ne verujem da je samo zbog toga.
Zamisao BnV je toliko loša da čak i ljude koje dikvalifikuješ (s razlogom ili ne, ne bih ulazio u to) ne moraju da imaju lični interes da bi ga kritikovali.

 

[Gorstak89]

@Belka, ja bih oba posta obrisao, svako vređanje bilo koga bi trebalo da se sankcioniše. Ja sam ubeđen da SNS ima i dobre i poštene ljude, isto tako ima i one druge, svi imaju... Nije u redu da tako generalizujemo, a ni da vređamo pojedince. Kontrolišite malo svoje strasti.

 

[stf]

Реља, та струка нема кваитетније референце да понуди на основу којих би им критике имале неку тежину. Јасно је свима овде, били у струци или не да је мастерплан БнВ очајан. Ево и ја кажем, мастерплан је лош. Јако лош. Аматерски. Непромишљен. Без довољно квалитетне анализе локације.

Али ми јако смета када неко из те узвишене "струке" критикује тако агресивно један план а притом су њихове референце из истог овог града - подједнако лоше. Због тога и закључујем примарни разлог критика.

 

[Giorano Angelo]

Ђордано, мене занима твоје мишљење која критичка теза повучена од наших стручњака/"стручњака" може бити озбиљно узета у обзир и поткрепљена квалитетнијим решењима које је та иста струка до сада извела?

Рецимо, лицемерна је критика да је архитектура БнВ у рангу "кутија за ципеле" а притом се не сећам да је неко од те струке остварио нешто што је барем у рангу тих кутија за ципеле по квалитету архитектуре?

Или рецимо критикује се просторни план БнВ а притом наша струка на челу са Урбанистичким заводом и ЦИП-ом није до сада остварила ништа што је и за промил квалитетније од заиста аматерског просторног плана БнВ?

Да не идемо даље. Једини разлог зашто стука критикује целу причу је зато и САМО ЗАТО што они нису добили посао. Навикли су на намештене конкурсе и да паразитирају и дају полуквалитетна решења јер им је псоао загарантован.

Замена теза. Ја се увек држим принципијалног става, заснованог на чињеницама и бројним проверама. Како у пројектантском, тако и у научно-истраживачком смислу. Исто тако не делим људе на стручњаке и „стручњаке“. Али посматрам радове и истраживања истих, и на основу тога доносим свој суд нечије компетентности. Уколико сматраш да код нас апсоултно ништа не ваља, онда је то већ симтоматично.
Друго, ја нисам говорио о архитектури у обликовном смислу, већ о начину конципирања овог решења, али и о политичким марифетлуцима зарад профита...

Ово што даље помињеш јесте проблем данашње архитектонске струке и са жаљењем се морам сложити, и то траје већ три деценије (З. Маневић је први раскринкао одређене везе). Али ипак мислим да Бојовић, или Јовин, или Бобић, или било који архитекта из старије гарде нема никакву материјалну или било коју другу корист од критике поменутог пројекта (ако имаш доказ за супротно, волео бих да видим), а још мање за неки посао. Штавише, склон сам ставу да они наступају из личног убеђења, али и ипак неког пројектантског искуства (шта год ми мислили о томе)...
Такође, не видим коју ја лично корист имам у својој критици, а против сам Вучићеве замисли и начина спровођења исте...

 

[Giorano Angelo]

Грешка, дупли пост...

 

[Homer Jay]

Malo sam prečešljao intervju sa gospodinom Bojoviće, pa imam neke svoje laičke opaske na neke stvari koje je rekao:

O projektu se govori dve godine, a još nije predstavljen domaćoj javnosti. Pešački most preko Save ukida plovni put jer nema 120 metara raspona između stubova i visinu od 12 metara nad velikom vodom. Kula od 210 metara uvedena je 50 metara u reku. Tu je Sava široka oko 200 metara i to će izazvati poremećaj u toku reke – usporavanje protoka uzvodno od kule i ubrzanje u profilu kule, što će otežavati manevre plovila. Šoping mol zahteva hiljade parking mesta i ne treba ga podizati u centru na najskupljem gradskom građevinskom zemljištu.

Najviše je u pravu za to da projekat još nije predstavljen domaćoj javnosti. Mi baratamo onime što smo imali prilike da vidimo, čujemo, pročitamo u medijskim izveštajima. Navodno ćemo krajem maja, kada bi trebalo da bude otvorena pokazna soba u Geozavodu, imati prilike detaljnije da se upoznamo sa projektom. S druge strane, pravi test će biti usvajanje PDR-a za područje Savskog amfiteatra. Masterplan koji je izradio investitor je polazna osnova za PDR i tek ćemo krajem godine imati prilike da vidimo finalnu zamisao. Nadam se, takoše, da će PDR proći kroz standardnu proceduru - tj. javni uvid tokom kojeg će građani i stručna javnost imati prilike da iznesu svoja mišljenja i primedbe.

E sad, što se tiče same primedbe na kulu i pešački most - na osnovu preliminarnih maketa teško mi je da procenim da li kula zaista ulazi toliko u reku da zauzima čak 1/4 njene širine (50m u odnosu na 200m). Meni je nekako na renderima delovalo da taj deo ne remeti nešto više rečni tok u odnosu na groblje brodova koje trenutno tamo postoji.

Druga stvar je to što maketa ne predstavlja konkretan izgled budućeg kompleksa. Već znamo da su četiri arhitetkonska biroa radila idejna rešenja za kulu i mol na internom konkursu koji je organizovao investitor, i po onome što smo mogli da vidimo (nažalost samo na mutni printskrinovima medijskih izveštaja) - pešački most će biti izdignut tako da ne ometa rečni saobraćaj, a kula svakako neće biti kopija Gerkina, kako se to sugeriše u narednom pitanju u intervjuu.

Kritikovali ste kulu da je kopija Gerkina, londonskog „krastavca”. Zašto ste protiv, kako kažete, erektivnog urbanizma?

Soliteri su simboli firmi na Menthetnu, bili su simboli socijalističke izgradnje, u razvijenim zemljama su simboli tehnologije, ali u Beogradu postoje visoki objekti koji su besmislica. Crna Beograđanka je obična administrativna zgrada. Uz hotel „Jugoslavija” sada hoće da zidaju dve kule od po 137 metara. Zar one da dominiraju istorijskim centrom Beograda koji ima Gardoš, barokni Zemun, Beogradsku tvrđavu i Savamalu? Tu je identitet glavnog grada oslonjen na Veliko ratno ostrvo, prirodni rezervat u centru, kakav nema nijedan grad na Dunavu. Ako su kule dobre, zašto ih u Bečkom ringu nema? Oblakodere treba održavati, prati prozore i fasadu, zagrevati. Svaki litar vode koji pumpa izbaci na visinu od 210 metara košta mnogo. Istraživanje iz 1969. godine pokazalo je da deca koja žive iznad osmog sprata trostruko češće obolevaju od bolesti disajnih organa od one koja žive na nižim spratovima.

Definitivno najbesmisleniji deo intervjua. U zemlji gde većina stanovništva nije bila u inostranstvu (a kada se iz inostranstva izuzmu eks-ju republike, situacija je još gora) lako je manipulisati javnošću sa ovakvim glupostima kao što je ta da se "soliteri grade samo na Menhetenu". Isto tako, hotel Jugoslavija nikako ne može biti istorijski centar grada. Pranje prozora, pumpanje vode i sl. gluposti su objasnili ljudi pre mene, i nema potrebe da se bavim time. Izjava o bolesnoj deci je prosto uvredljiva.

Ali od tada su prošle decenije, materijali su kvalitetniji. Svetski trend su visoki objekti, oni štede skupo zemljište. „Gardijan” je nedavno pisao kako se u Londonu planira 250 kula.

Ne u istorijskom jezgru. Ne možete u centralnoj zoni Pariza da podižete objekte više od Trijumfalne kapije, Notr Dama i Ajfelovog tornja. Solitera nema ni pored Akropolja. Zašto Grci, koji su bili tako dobri da nam poklone objekat Zahe Hadid na mestu bivše fabrike „Beko”, koji će ugroziti vizure na Beogradsku tvrđavu, ne poruše ispod Akropolja deo Atine i to čudo smeste tamo?

Vešto je izbegao da odgovori za London, gde kule niču na sve strane, pa čak i u prostoru koji se može nazvati istorijskim jezgrom. Zapravo ta upotreba termian "istorijsko jezgro" takođe je prostor za veliku manipulaciju. Naravno da London, Pariz, Prag, Beč i sl. nemaju mnogo modernih građevina u tzv. "istorijskom jezgru" jer su kod njih ti delova grad formirani i očuvani. Kod nas niti su formirani, niti su očuvani. Zato je ova analogija sa Akropoljom prosto bezobrazna - jer, koliko je meni poznato, Grci nemaju fabriku podno Akropolja koju bi mogli da sruše i izgrade nešto novo. Taj deo se uporno preskače - "Beko" je fabrika, Savski amfiteatar je gomila šina, baraka, skladišta i sl. A o tome se govori kao da mi rušimo nekakvu vrednu staru varoš kako bismo napravili neku modernu glupost.

Ljudi koji veruju u „Beograd na vodi” reći će vam da je lepo to što kažete, ali tržište je zakon, imamo investitora i šansu ne smemo ispustiti.

Tržište jeste zakon samo pod uslovom koji propiše politika. Ne možete doći u drugu zemlju i ponašati se suprotno njenim zakonima. Ne sme vrhunac naše urbanističke politike da bude: investitor je svetinja. On nije dužan da brine o opštem i javnom interesu. Politiku javnog interesa vodi grad. Ne može grad da bude prostitutka koja pristaje na svaki zahtev investitora.

Ovde je čovek u principu u pravu - zakon se mora poštovati. Samo što interes investitora i javni interes nisu uvek suprostavljeni, nekada su komplementarni. Naravno, nekada su u suprotnosti. Ali pogrešno je predstavljati taj odnos kao antagonistički po defaultu. Npr. ako jedno naselje nema prodavnicu i ako se pojavi investitor koji bi u tom naselju da izgradi supermarket, onda su se interesi javnosti i investitora poklopili.

Šta je propušteno u planiranju transformacije desne beogradske obale Save?

Za tu prostornu celinu Generalni plan Beograda nedvosmisleno traži međunarodni konkurs. Njega nije bilo. Studija o maksimalnoj spratnosti, koju je usvojio gradski parlament, ukinuta je zbog jednog investitora. Nije sporno da je razvoj Savskog amfiteatra budućnost Beograda, ali on ne sme biti vođen voluntarizmom, partijskim, stručnim ili investitorskim, jer je urbanizam opšti i javni interes.

Ovo je isto interesantan deo, koji otvara jedno drugo pitanje, koje je po meni još važnije - kako se uopšte kod nas sprovode konkursi i koji je njihov efekat. Evo primera tri međunarodna konkursa koja smo imali - Centar za promociju nauke, Beton hala i Most na Adi. Beton hala je, kako kažu novi gradski rukovodioci, otpisan projekat. CPN je na ivici da postane otpisan. Most na Adi je realizovan. Međutim, za sva tri konkursa javnost bruji da su namešteni. Ako se konkursan rešenja ne realizuju, ako ih večito prati sumnja da su namešteni, ako ne privlače značjna arhitektonska imena iz sveta - onda bi valjalo otvoriti diskusiju o tome šta treba menjati u načinu sprovođenja konkursa u Srbiji. Najmanje nam treba još jedan konkurs koji bi ostao mrtvo slovo na papiru.

Studija o visokim objektima nije bila pravno obavezujući dokument. Čak nije bila ni deo GUP-a. Više je predstavljala savetodavno mišljenje Urbanističkog zavoda - koje je obilovalo formulacijama "može da bude, ali ne mora da znači".

Ali je i politika.

Jeste. Ali mora biti urbanistička politika. Ona kod nas ne postoji. Planira se i gradi u mandatima. Vlast u Srbiji je urbanistički neobrazovana, taj resor su vodili lekar, pa tehnolog, oboje bez znanja o urbanizmu.

Hoćete da kažete da zbog „mandatnog urbanizma” godišnje gradimo manje od deset kilometara autoputa, Prokop i obilaznicu oko Beograda već decenijama, metro se planira od sedamdesetih godina prošlog veka, a još smo na početku?

Jedan političar nešto počne, onaj što ga nasledi ne nastavlja nego aktivira svoje projekte i zato danas Srbija nema nacionalni konsenzus oko najvažnijih infrastrukturnih projekata, modernizacije železnice, izgradnje autoputeva. Svake tri-četiri godine menjaju se ljudi koji rukovode kapitalnim državnim projektima, a ne znaju posao.

Kako skratiti procedure? One otvaraju prostor za korupciju, investitori odlaze i traže bolja mesta za ulaganje jer građevinsku dozvolu u proseku čekaju 17 meseci.

Godišnje se donese stotine zakona, ali država ne funkcioniše jer je svako ministarstvo feud. Jedan ministar uzme belgijski zakon i prilagodi ga našim uslovima, drugi italijanski, treći češki i dobijete tri moderna ali neusklađena zakona. Imamo 200 strategija umesto jedne razvojne.

Može li se vreme za dobijanje građevinske dozvole skratiti sa 170 na 60 dana?

Sve dok su nam asinhronizovani propisi u imovinskopravnim odnosima, zemljištu i katastru, imaćemo haos. To mogu da urade samo pravnici koji znaju šta je urbanizam.

Imamo li mi takvih ljudi?

U upravi nemamo.

Da ih uvezemo?

Domaći eksperti za sve oblasti postoje. Ali, manipulacija stručnim ljudima trajala je decenijama, njihova znanja su teško zloupotrebljavana. Danas imamo najbolje ljude u svim strukama od kojih više niko neće da razgovara sa političarima koji ništa ne znaju, a nadležni su.

Za ovo je čovek gotovo sve u pravu.

Ostatak intervjua i nije toliko vezan konkretno za ovu temu

 

[stf]

Giorano Angelo

Хомер је квалитетно анализирао делове интервјуа и ја сам му захвалан јер за то нисам имао живаца. Јасно је мени зашто постављаш Бојовића на неки пиједастал. Човек јесте нека врста легенде у струци, као и Јовин итд, итд....

али се у овом интервјуу заиста напричао бесмислица, манипулисао чињеницама како је њему одговарало да ни пас са маслом то не би могао да поједе. Човек вређа интелигенцију просечног човека а крије се иза неке стуке ... зашт то ради? Које су му намере? Руга нам се једнако као и политичари.

А нимало није добро да се његов текст толико узима за неки светионик разума само зато што је он нека легенда. Да ли име треба да значи да он може да каже шта хоће и то је онда аутоматски библијска истина?

Објасни нам тезу о "пумпању воде" и "прању фасаде" будући да тај део интервјуа понајвише вређа здрав разум и смета и форумашима ван струке, а форумашима који су противници БнВ вешто избегавају да се закаче за тај део интервјуа ...

 

[Giorano Angelo]

Giorano Angelo

Хомер је квалитетно анализирао делове интервјуа и ја сам му захвалан јер за то нисам имао живаца. Јасно је мени зашто постављаш Бојовића на неки пиједастал. Човек јесте нека врста легенде у струци, као и Јовин итд, итд....

али се у овом интервјуу заиста напричао бесмислица, манипулисао чињеницама како је њему одговарало да ни пас са маслом то не би могао да поједе. Човек вређа интелигенцију просечног човека а крије се иза неке стуке ... зашт то ради? Које су му намере? Руга нам се једнако као и политичари.

А нимало није добро да се његов текст толико узима за неки светионик разума само зато што је он нека легенда. Да ли име треба да значи да он може да каже шта хоће и то је онда аутоматски библијска истина?

Објасни нам тезу о "пумпању воде" и "прању фасаде" будући да тај део интервјуа понајвише вређа здрав разум и смета и форумашима ван струке, а форумашима који су противници БнВ вешто избегавају да се закаче за тај део интервјуа ...

Прво, никога не стављам на пиједастал, већ објективно сагледавам ствари. Велика је разлика између субјективног и објективног сагледавања неког проблема. Поготово никада не дајем неку непримерену квалификацију за некога, а понајмање оптужбу.
Хомер јесте извукао суштину из целе приче тог интервјуа и то је добро да се види суштина (плус).

Друго, за те тезе најбоље да питаш самог Бојовића да ти образложи. Ја стварно не видим разлог нити мислим да појашњавам нечије ставове. Могу само да станем иза својих.

 

[relja]

OK, STF, ja sam stekao drugačiji utisak, sad se razumemo.

 

[Arahne]

Vidim da se ovde u nekoliko navrata pominje da je Karađorđeva predstavljala centar. Nije jasno u tim mišljenjima na kakav se centar misli. Istorijski centar u dužoj istoriji Beograda (hiljade godina)- nulta tačka, je prostor Beogradske tvrđave odnosno Gornjeg grada. Malo kraće posmatrano (poslednja četiri veka) to je osa Knez Mihajlove, početak Bulevara. U svakom pogledu, administrativno-upravnom, ekonomskom itd. Tu se odvijao ključan gradski život. Sava mala i Dorćol su na obodima tog života. Naravno u Karađorđevoj je bitan deo ekonomskog života s kraja XIX i prve polovine XX veka, najpre stoga što je tu rečna plovdiba i železnica, ali ne može se reći da je to centar. Veliki pijac je na Studentskom trgu, a mali u Karađorđevoj.....

 

[Giorano Angelo]

Vidim da se ovde u nekoliko navrata pominje da je Karađorđeva predstavljala centar. Nije jasno u tim mišljenjima na kakav se centar misli. Istorijski centar u dužoj istoriji Beograda (hiljade godina)- nulta tačka, je prostor Beogradske tvrđave odnosno Gornjeg grada. Malo kraće posmatrano (poslednja četiri veka) to je osa Knez Mihajlove, početak Bulevara. U svakom pogledu, administrativno-upravnom, ekonomskom itd. Tu se odvijao ključan gradski život. Sava mala i Dorćol su na obodima tog života. Naravno u Karađorđevoj je bitan deo ekonomskog života s kraja XIX i prve polovine XX veka, najpre stoga što je tu rečna plovdiba i železnica, ali ne može se reći da je to centar. Veliki pijac je na Studentskom trgu, a mali u Karađorđevoj.....

Центар у смислу збивања и садржаја (погледај само грађевине и њихове задужбинаре, али и функције). Правац који помињеш (Цариградски друм) јесте постојао, али је правац Кнез Михаилове конституисан првим регулацијским урбанистичким планом Београда који је израдио Емилијан Јосимовић 1867. године. Тада се центар збивања померао ка том делу града и зауставио се на оси која дели дунавску и савску падину. Такође, док су Турци били у вароши, српска варош изван шанца је управо била на савској падини.
Напомињем да говорим о садржајима.

 

[Arahne]

Reprezentativnost arhitektonskog rešenje ne svedoči o urbanističkoj poziciji i nameni. Samim tim i to što su lepe i bogato ukrašene zgrade nije kriterijum da se njihova pozcija opredeli kao centar. Prema sadržajima posmatrano neke od tih zgrada imaju bitan ekonomski, ali samo ekonomski aspekt, što ne isključuje centar grada na grebenu kao suštinski centar. Pravac Knez mihajlove sam pomenuo radi lakšeg navođenja prostora o kojem govorim. U vreme pred odlazak Turaka i pre toga, srpski deo varoši se nalazio oko Saborne crkve. Karađorđeva i onaj deo padine uslovno rečeno južno od Brankovog mosta i oko njega (Varoš kapija) je periferija srpske varoši, zbog toga su tu staro srpsko groblje i kapija, a ključne srpske zgrade, crkva (Saborna), škola (Kralja Petra - Kontinuitet od 1718), štamparija (srušena-pored znaka pitanja, danas postoji samo ploča), knežev dvor (Patrijaršija) i kneginjin konak u krugu od 100 metara.

 

[stf]

Giorano Angelo

Ок, али ако нечији став подржаваш, и на њега се позиваш као ти на Бојовићев, уколико ти неко затражи, мораш објаснити зашто то чиниш, а ти разлози требају бити мало јачи од "па он је легенда" ... а интервју му је из стручног угла шупаљ ко сито ...

 

[milos.tro]

SINIŠA MALI: Projekat Beograd na vodi napreduje na nekoliko polja!
Beograd 12:50, 07.05.2014.
Autor: Agencija TANJUG
http://www.kurir-info.rs/sinisa-mali-pr ... ak-1355303

Izmeštanje šina od strane "Železnica Srbije" u toku i biće gotovo u sledećih nekoliko meseci, renoviranje zgrade Stare zadruge privodi se kraju, a u junu se očekuje svečano otvaranje.

BEOGRAD - Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je danas da "Beograd na vodi" napreduje na nekoliko polja i za jun najavio svečano otvaranje renovirane zgrade Stare zadruge u kojoj će biti prodajni i izložbeni centar projekta.

Mali je rekao da je jedan aspekt vezan za urbanizam i on se ubrzano radi u smislu pripreme planskih dokumenata kako bi se projekat realizovao krajem ove i početkom sledeće godine, kada bi trebalo da krene gradnja.

On je dodao da je izmeštanje šina od strane "Železnica Srbije" u toku i biće gotovo u sledećih nekoliko meseci, a naveo je i da se renoviranje zgrade Stare zadruge privodi kraju.

"Očekujemo tokom juna svečano otvaranje te Zadruge. U njoj će biti i prodajni centar i izložbeni centar "Beograda na vodi" gde će svaki građanin moći da ode da vidi ogromnu maketu veličine 5,5 metara sa tri metra", rekao je Mali.

Ta maketa, kako je dodao, pokazuje sve aspekte razvoja "Beograda na vodi", a tu će svi građani moći da vidi šta će biti izgrađeno u okviru projekta, kako će se graditi i u kojim fazama.

Projekat "Beograd na vodi" će, podvukao je Mali, u mnogome promeniti perspektivu ne samo Grada Beograda, nego i Republike Srbije, jer treba da zaposli građevince i pokrene srpsku privredu.

"Očekjemo da ćemo, kao što smo i obećali, krajem godine, početkom naredne godine, sa novom građevinskom sezonom, krenuti u početak gradnje", zaključio je Mali.

 

[Arahne]

Odavno nisu pomenuli arapskog investitora, tj. da postoji neko ko će to da finansira......

 

[spatiotecte]

Dildo style!